Misli poznatih mislilaca.

[причалица]

''Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno bogatstvo nego duhovno,mada je sasvim sigurno, da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo.''

A. Šopenhauer

[ukupno]

Zmijski rep

Mi ljudi ne želimo da patimo. Ne želimo ništa drugo sem zadovoljstva. A zadovoljstvo je tek suptilan oblik patnje. Bol je otvorena patnja. Jednostavno rečeno, patnja i zadovoljstvo su nalik zmiji. Njena glava jeste patnja; njezin rep jeste zadovoljstvo. Glava joj sadrži otrov. U ustima je otrov. I ako se približiš njenoj glavi, ona će te ugristi. Ako je uhvatiš za rep, čini ti se da je to bezbedno, ali ako ga čvrsto držiš i ne puštaš, zmija će se izviti i isto tako te ugristi. Zato što i glava i rep pripadaju jednoj istoj zmiji.

I sreća i tuga dolaze od istih roditelja: žudnje i obmane. Zato ima trenutaka kad si srećan, ali ipak osećaš nemir i nelagodu -- čak i kad ti sve ide potaman u pogledu imetka, statusa i pohvala. Kada dobiješ sve te stvari, srećan si, ali tvoj um nije istinski miran, zato što negde crv sumnje kaže da isto tako možeš i da ih izgubiš. Bojiš se da će te stvari nestati. Taj strah je ono što ti ne da mira. Ponekad zaista i izgubiš te stvari i tada još više patiš. To znači da iako su te stvari prijatne, u zadovoljstvu klija i klica patnje. Samo je nismo svesni. Isto kao kada uhvatimo i držimo zmiju: makar je uhvatili za rep, ako nastavimo da je držimo, ona može da se okrene i ugrize nas.

Tako zmijska glava i zmijski rep, odnosno dobro i zlo, čine krug koji se neprekidno okreće. I upravo zato zadovoljstvo i bol, dobro i loše, nisu pravi put.

Ajahn Chah: In Simple Terms

[ukupno]

567. Šta nam ne mogu ukrasti

Neko božanstvo jednom je upitalo Budu:
"Šta je naše dobro, čak i kad ostarimo?
Šta je naše dobro, kad je učvršćeno?
Šta je čovekovo najveće blago?
Šta je lopovu najteže da nam ukrade?"

Buda na to odgovori:
"Vrlina je naše dobro, čak i kad ostarimo.
Poverenje je naše dobro, kad je učvršćeno.
Razumevanje je čovekovo najveće blago.
Naša dobra dela je lopovu najteže da nam ukrade."

Samyutta nikaya I 36

[ukupno]

568. Uzajamno pomaganje

"Monasi, veliku korist imate od bramana i kućedomaćina. Daruju vas onim što vam je neophodno: ogrtačem, isprošenom hranom, prenoćištem i lekovima kad ste bolesni. Isto tako, monasi, bramani i domaćini imaju veliku korist od vas. Pravim značenjem i formom podučavate ih Dhammi, dobroj na početku, dobroj u sredini, dobroj na kraju, oličavate im svetački život u njegovoj sveukupnosti i potpunoj čistoti. Na taj način, monasi, pomažući jedni druge, živite svetačkim životom, kako biste prešli bujicu i sasvim okončali patnju."

Buda
Bahukara sutta -- Velika korist (Iti. 107)

[ukupno]

569. Stanje stvari

Budale odbacuju ono što vide, ne ono što misle.
Mudri ljudi odbacuju ono što misle, ne i ono što vide.

Huang Po

[ukupno]

MLAD MESEC - nedelja, 20. maj 2012.

Nepažnji se prepuštaju
budale i bezumnici,
dok mudrac pažljivost ceni
kao najvrednije blago.

Dhammapada, strofa 26

Sve se mi zaboravimo s vremena na vreme i postanemo uzgubljeni u zbrci. Ali ono što je najvažnije je koliko nam je potrebno da se setimo. Nije moguće da se otarasimo konfuzije samo zato što je ne volimo. Međutim, tu meditacija može pomoći. Kad ulažemo napor u redovno vežbanje vraćanja na odabrani objekat pažnje, uvek iznova, tada u sebi razvijamo određenu vrstu snage. Iako to u prvom trenutku ne vidimo, unutar naše svesti raste dragoceni potencijal. Meditacija nam se može učiniti dosadnom i čak besmislenom. Ali ta energija nikada ne nestaje. Dobar napor koji ulažemo u to da se setimo da se vratimo objektu meditacije može nam se isplatiti u svakodnevnom životu kao spontana svesnost ovde i sada. Tamo gde bismo se ranije zaboravili i postali izgubljeni u nepažnji, iznenada postajemo budni i ujedinjeni sa onim što se događa. Takva svesnost zaista jeste najvrednije blago.

S ljubavlju
monah Munindo

[ukupno]

570. Mačke

Nečistoće uma su poput mačaka. Ako mački daješ da jede kad god poželi, ona će ti sve češće dolaziti. I doći će dan kada će te i ogrebati ukoliko je ne nahraniš. Ali ti ne moraš da je hraniš. Počeće da mjauče i mjauče, ali ako je ne budeš hranio dan-dva, prestaće da dolazi. Isto je sa našim strastima. Ako ih ne hraniš, neće te uznemiravati. Tada je tvoj um u prilici da se stiša i sasvim umiri.

Ajahn Chah: Simply So

[Sagacity]

"Sećanje na patnju udvostručuje sreću."

Italijanska poslovica

[ukupno]

571. Šta je to mudrost?

Mudrost ne znači imati mnogo znanja o ovome svetu. Ne moramo da idemo na univerzitet i gomilamo informacije o svetu da bismo bili mudri. Mudrost znači znati prirodu stanja dok ih doživljavamo. Ona znači ne biti zarobljen svojim reakcijama ili uplitanjem u stanja našeg tela i uma, po navici, iz straha, brige, sumnje, pohlepe...

Ajahn Sumedho: Buddha, Dhamma, Sangha


_/|\_

[ukupno]

572. Šta je to meditacija?

Prisutnost uma sada, koja promišlja i uči od života u trenutku dok ga živimo.

Ajahn Sumedho: Buddha, Dhamma, Sangha


_/|\_

[ukupno]

573. Žaba na udici

Životinje ulovljene u zamke i klopke pate. Sputane su, čvrsto vezane. Sve što im je preostalo je da čekaju lovca da dođe i pokupi ih. Kao kad je ptica ulovljena u zamku: omča joj je oko vrata i bez obzira koliko se otima, nije u stanju da se oslobodi. Ipak, ona se trza levo-desno, ali nema pomoci. Može jedino da čeka na lovca. A kada lovac stigne, gotovo je. To je Mara. Ptice ga se plaše; sve ga se životinje plaše, zato sto ne mogu da mu umaknu.

Naše klopke su slike, mirisi, ukusi, dodiri i ideje. One nas vezuju. Kada smo vezani za slike, zvukove, mirise, ukuse, dodire i ideje, nalik smo ribi na udici, koja samo čeka ribara da dođe. Nije važno koliko se borimo, ne možemo da pobegnemo. U stvari, mi smo još gori od ribe na udici. Mi smo poput žabe na udici -- jer kad žaba proguta udicu, ona je proguta sasvim, do samog stomaka. Kada je riba proguta, udica se zaustavi već u ustima.

Ajahn Chah: Simply So

[ukupno]

574. Setva pirinča

Sedi i posmatraj svoj udah i izdah. Opusti se, osećaj se udobno, ali ne dozvoli da ti pažnju odvlače druge stvari. Ako se to ipak desi, zaustavi se. Pogledaj gde je to um zašao i zašto ne sledi dah. Potraži ga i vrati natrag. Postaraj se da sledi dah i jednoga dana naići ćeš na nešto dobro. Ali nastavi da radiš što si radio i do tada. Radi tako kao da ne očekuješ da od svega toga bilo šta dobiješ, kao da se ništa neće dogoditi, kao da ne znaš ni ko to radi -- ali samo nastavi sa praksom. To je kao da uzmeš pirinač iz ambara i poseješ ga. To naizgled liči kao da ga bacaš. Bacaš ga svuda unaokolo kao da ti ne treba. Ali on će se pretvoriti u klice i izdanke. Onda te izdanke posadiš po polju i zahvaljujući tome posle imaš da jedeš pirinač. Tako je to.

Ajahn Chah: In Simple Terms

[ukupno]

Naš prijatelj

Važan deo meditacije jeste učenje da osetimo sadašnji trenutak, ovde i sada. Tako, kada dišemo, to je vrlo zanimljivo, mi uvek dišemo u sadašnjosti, uvek dišemo u ovde i sada. Nekad volim da o dahu govorim kao o našem prijatelju. Ako uspostavimo kontakt sa dahom kao sa svojim prijateljem, tada kad god pomislimo na tog prijatelja, on ce nam pomoći da doživimo sadašnji trenutak. Kad god smo izgubljeni u mislima o prošlosti ili budućnosti, kad god je zbrka i nered u našem umu, potrebno je samo da se setimo našeg prijatelja i istog momenta ćemo doživeti sadašnji trenutak.

Godwin Samararatne: The Basics of Buddhist Meditation

[ukupno]

575. Kisagotami

Kisagotami je bila siromašna udovica koju su pogodile mnoge nesreće u
životu. I onda, kao poslednji udes, njeno najmlađe i poslednje živo
dete umre iznenada. A ono joj je bilo sve što joj je još ostalo na
svetu. Skoro luda od bola, nije dozvoljavala da kremiraju detetovo
telo, već ga je svuda nosila sa sobom, nadajući se čudu. Onda joj neki
ljudi rekoše da ode do Bude, velikog učitelja, koji će joj možda
pomoći. U njoj se pojavi tračak nade i ona tako i uradi. Stigla je
pred Budu noseći mrtvo dete u naručju: "Daj mi neki poseban lek da
izlečim svoje dete", molila je.

Buda je odmah shvatio da ova žene neće moći podneti surovu istinu, te
je razmislio na trenutak. Onda reče: "Da, ja mogu da ti pomognem. Idi
i donesi mi tri zrna gorušice. Ali da bi lek bio delotvoran, ona
moraju poticati iz porodice u kojoj do sada još niko nije umro."

Kisagotami krete nošena nadom u srcu. Ali kako je išla od kuće do
kuće, slusala bi price o gubitku najdražih, sve tužnije jedna od
druge. To veče, kada se vratila do Bude, naučila je da njen gubitak
nije nešto što je samo nju pogodilo, već karakteristika ljudskog
života -- i prihvatila je tu činjenicu.

I dalje ispunjena tugom, sahranila je telo svog detata i onda se poklonila Budi.

John Snelling: Elements of Buddhism

[ukupno]

576. Smirivanje uma

Kada osetite odbojnost, osvestite je i onda fokus prebacite na neki neutralan objekat kao što je dah ili neki fizički osećaj. Posmatrajte ga jedno vreme kako biste smirili um, a onda se opet neko vreme ponovo okrenite ka toj odbojnosti -- nastavite da prebacujete fokus sa jednog na drugi objekat. Mnogim meditantima je teško da svoj um posmatraju neprekidno. Sve dok ne posedujemo stvarnu mudrost, sve dok zavisimo od toga da mudrost crpimo spolja, pukim intelektom, biće nam neophodna samatha meditacija da smirimo um.

Ashin Teđaniya: Awareness Alone is not Enough

[ukupno]

577. Svesnost sama po sebi nije dovoljna

Čini se kao da većina ljudi ne shvata vrednost delovanja svesnosti. Skloni su da misle kako značaj meditacije leži u onome što posmatraju. Ali taj objekat uopšte nije bitan. Ljudi takođe provode mnogo vremena razmišljajući o rezultatima. Žele da dožive stanja smirenosti, žele da se zagnjure u okean blaženstva. A onda se vežu za ta stanja i objekte na koje se fokusiraju. Stvarna vrednost meditacije nije u dobijanju takvih rezultata, koliko god prijatni oni bili. Prava vrednost meditacije leži u procesu osvešćivanja i razumevanja onoga što se događa. Taj proces jeste važan, a ne rezultat! Umesto da kukate zbog onoga što se dešava ili što se ne dešava, treba da budete zadovoljni time što jeste svesni -- bez obzira čega -- i da učite na osnovu toga.

Svesnost sama po sebi nije dovoljna! Imati želju da zaista razumemo to što se događa daleko je važnije nego samo pokušavati da budemo svesni. Vežbamo meditaciju uvida zato što želimo da razumemo.


Ashin Teđaniya: Awareness Alone is not Enough

[ukupno]

Ako ste se nekada pitali je li Buda ljudsko biće ili božanstvo, možda će vam biti zanimljiv ovaj govor

Braman Dona (AN IV.36)

[ukupno]

578. Nibbana sada!

Poteškoća sa rečju nibbāna (na sanskritu: nirvana) jeste da njeno značenje leži izvan dosega reči kojima bismo je opisali. Ono je, u suštini, neopisivo. Druga poteškoca je da mnogi budisti nibbānu vide kao nešto neostvarivo -- toliko visoko i daleko da zapravo ni ne zavređujemo da pokušamo da do toga dođemo. Ili vidimo nibbānu kao cilj, kao nešto nepoznato, nešto nedefinisano što bi nekako trebalo da dosegnemo. Većina nas je uslovljena na taj način. Želimo da dosegnemo i postignemo nešto što nemamo. Dakle, na nibbānu gledamo kao na nešto što, ako marljivo radimo, pridržavamo se sīle (pravila morala), istrajno meditiramo, možda odemo u manastir, posvetimo čitav svoj život praksi, tek tada će nam kao nagrada možda, na kraju, stići nibbāna -- i pored toga što nismo sasvim sigurni šta je ona zapravo.

Ađahn Ča je koristio sintagmu "stvarnost neprijanjanja" kao definiciju nibbāne: uvid u stvarnost neprijanjanja, Ovo nam pomaže da stvari smestimo u njihov kontekst, zato što je naglasak na probuđenju za to kako prijanjamo i vezujemo se čak i za reči kao što su "nibbāna", "budizam", "praksa", "sīla" ili bilo šta drugo.

Često se kaže da budistički put jeste put neprijanjanja. Ali i to može postati samo još jedna tvrdnja za koju prijanjamo i čvrsto je držimo. I tu se krije kvaka-22: koliko god se upinjali da svemu tome pronađete smisao, na kraju ste potpuno zbunjeni zato što i jezik i opažanje imaju svoje granice. Morate da odete iza jezika i opažanja. A jedini put da se nađete iza navika koje upravljanju mislima i emocijama jeste kroz svesnost -- svesnost svojih misli i svesnost emocija. "Ostrvo dalje od kojeg ne možete otići" jeste metafora za to stanje kada jesmo budni i svesni, nasuprot pojmu postajanja budnim i svesnim.

Ađahn Sumedho: Nibbana sada!

[причалица]

"Od svega što je moglo biti, na kraju uvijek bude ono što je moralo biti."

Ivo Andrić

[Bisernica]

Bog koji čuva granice morala ne uzmiče pred Jupiterom,bogom koji štiti granice sile.

Imanuel Kant