Misli poznatih mislilaca.

[ukupno]

Najbolji način da se neko potpuno upropasti je dati mu sve što poželi.

Ajahn Yuttadhammo

[ukupno]

Monasi, postoje dva dara. Koja dva? Dar materijalnih stvari i dar Učenja.
To su, monasi, dva dara. Između ta dva, bolji je dar Učenja.

Buda
AN II:144

[paculjkica]

[ukupno]

MLAD MESEC - subota, 14. septembar 2012.

Ne preziri ono što dobiješ,
ne živi zavideći drugima.
Monah kog zavist muči
do sabranosti ne doseže,
Ako monah ne prezire ono što dobije,
makar to bilo i malo,
njega zaista bogovi hvale
kao biće čista života i marljivo.

Dhammapada, strofe 365-6


Ova jednostavna istina nam izmiče. Nažalost, tako lako se divimo i podražavamo one koji nisu posebno mudri. Zato, ovde, veoma mudrar učitelj stavlja ogledalo pred nas i pita: "Vidiš li šta radiš? Jesi li u stanju da razumeš zašto si nesrećan?" On nas time ne kritikuje, ne osuđuje, ali nas ni ne pušta da nastavimo dalje gonjeni svojim navikama. Vođen saosećanjem, podstiče nas da vidimo posledice naše nepažnje. Ponekad nam se može učiniti da uvek postoji još nešto što treba da učinimo, da steknemo ili da se oslobodimo. Čak i duhovni život može se učiniti dosadnom rutinom. Uporno verovanje u ono kako nam se stvari čine nije put ka miru. Ali umesto samosažaljenja, može nas isto tako ispuniti zadovoljenost, ako prestanemo da nepromišljeno stalno upoređujemo sebe sa drugima.

S ljubavlju
monah Munindo

[ukupno]

Odnosi

To kako se odnosimo prema drugima zavisiće od toga kako se odnosimo prema sebi. Ako sebe stalno kritikujete, tada ćete kritikovati i druge. Ako nemate poverenja u sebe, biće vam vrlo teško da imate poverenja u druge. Ako se osećate nesigurnima, drugi ljudi će biti izvor velike nesigurnosti za vas. Zbog toga je bitno kada govorimo o odnosima, da nam bude jasno kako se odnosimo prema samima sebi. Zbog toga je meditacija prijateljske ljubavi (metta) toliko važna. Sa tom meditacijom možemo zaista da naučimo da budemo sopstveni najbolji prijatelj, a da naša zavisnost od drugih ljudi bude manja. Nekada se događa da koristimo druge ljude kako bismo prikrili sopstveni osećaj nedoraslosti situaciji. Na taj način drugim ljudima dajemo suviše energije i suviše moći. Dopuštamo da naša sreća ili nesreća zavise od drugih. Iako smo odrasli, još uvek imamo svoje igračke u obliku spoljašnjih stvari koje treba da nas zabave ili usreće. Slično deci, neprekidno menjamo te igračke. Kada imamo jednu, pomislimo: "Ova će da me usreći". Ali ubrzo smo nezadovoljni upravo tom igračkom i počinjemo da tragamo za nečim drugim. Čitav život tragamo za igračkama i na kraju smo još uvek nezadovoljni. Meditacija nam pomaže da postanemo sami svoja igračka: to je jedina razlika, ali vrlo krupna razlika.

Goodwin Samararatne: Relationships

[paculjkica]

"Zamisli želju. Možda se sreća danas dosađuje". (Jovan Dučić)

[ukupno]

616. Ako pogrešite

Ako pogrešite, treba sebe da podsetite: "Ne iznenađuj se, još uvek nisi probuđen." I kada vidite nekog drugog da greši: "Ne budi iznenađen, ni on nije probuđen." Vrlo jednostavan, direktan način prihvatanja sebe, svoje ljudskosti, svojih nedostataka i prihvatanja nesavršenosti i ljudskosti drugih.

Goodwin Samararatne: Loving-Kindness

[ukupno]

617. Dva oblika meditacije

U budizmu postoje generalno dva oblika meditacije: meditacija za razvijanje smirenosti (samatha) i meditacija za razvijanje uvida ili mudrosti (vipassana). Meditacije koje se koriste za sticanje smirenosti i mirnoće koriste tehnike ''fiksiranja'' na jedan objekt, isključujući sve ostale objekte, da bi se kao rezultat stekla smirenost i usredotočenost na jednu tačku. Primeri ovoga su tehnike vizuelizacije, praćenja disanja, mantre i kontemplacije. Drugi oblik meditacije je sačinjen od vežbi za razvijanje svesnosti. To je posvećivanje potpune pažnje na najdominantniji objekt u vašem fizičkom ili mentalnom iskustv, sa svesnošću iz trenutka-u-trenutak. Ova meditativna pažnja vodi ka sticanju uvida.

Sposobnost da sobom uspešno vladate u meditaciji zavisi od toga da li ste u stanju da se odgovarajuće prilagodite ili ''fino podesite'' tokom vežbanja. Ova sposobnost je zasnovana na razumevanju ova dva oblika meditacije: npr. ukoliko postanete napeti ili napregnuti tokom meditacije uvida, promena na meditaciju smirenosti će umiriti i opustiti vaš um; ili ukoliko postanete umrtvljeni u fokusiranom stanju svesti tokom meditacije smirenosti, možete "oživeti" vaš um vežbanjem pažljivosti.

Ven. Pannyavaro: The Art of Attention

[ukupno]

618. Moj učitelj, moj guru

Kada se nađete kraj teške osobe -- to može biti vaš momak ili devojka, sused ili šef -- vrlo je dobra vežba da na tu osobu gledate kao na svog učitelja, kao na svog gurua. Sve su to vrlo moćni gurui, jer oni zaista pred vas postavljaju ogledalo. Beskorisno je pokušavati da razbijemo ogledalo. Mudrije je obratiti pažnju na odraz u tom ogledalu i videti šta se sa njim događa.

Sa meditacijom težište prebacujemo unutar sebe. Kada se nađete na mestu gde treba da komunicirate sa teškim ljudima ili situacijama, umesto da budete ulovljeni u ono što je izvan vas, učite da gledate u sopstveni um. U svakodnevnom životu, dolazeći u kontakt sa mnogim ljudima, počinjete da posmatrate svoje reakcije. Posmatrate emocije koje naviru i misli koje se javljaju.

I možemo osetiti zahvalnost prema tim teškim ljudima, jer nam omogućuju da vidimo šta se događa u našem umu. Zaista nam obezbeđuju priliku da radimo sa sopstvenim umom. Možete li da kažete: "Kad bih samo imao više učitelja, više gurua kao što su oni"? Kada u životu imamo takvu otvorenost da učimo od drugih ljudi, tada smo u stanju da učimo od bilo kojeg iskustva. Sve što doživimo može biti poduka i to je jedan zaista lep način življenja.

Godwin Samararatne: Relationships

[Bisernica]

Nije mi žao što me ljudi ne poznaju, već što ja njih ne poznajem.

Konfučije

[ukupno]

619. Ljudske mašine

Savremeno društvo nas obično tako uslovljava da budemo sve drugo samo ne svesni. Dominantna kultura na Zapadu ceni praktično nesvesnu produktivnost, neprekidnu zaposlenost, brzinu i efikasnost. Poslednja stvar koju želimo da radimo jeste da budemo samo svesni. Želimo da nešto činimo, da uspevamo, da proizvodimo. Oni među nama koji su dobri u tom činjenju izgleda da sasvim lepo napreduju u mnogim institucijama i kompanijama. Oni koji nisu -- e pa, oni su negde na začelju. Ali takav je život na Zapadu u XXI veku i, u sve većoj meri, u ostalim delovima sveta. Toliko smo fokusirani na činjenje da smo potpuno zaboravili na bivanje, a danak koji to uzima u pogledu našeg fizičkog, mentalnog i emocionalnog zdravlja je sve vidljiviji. Kao što neko reče, "umesto ljudskih bića, postali smo ljudske mašine". Svesnost je sredstvo da se ponovo uspostavi ravnoteža između činjenja i bivanja.

Susan Smalley, Diana Winston: Is Mindfulness for You?

[ukupno]

620. Sastavljanje jelovnika

Kada sam počinjao da izučavam zen, učitelj mi je postavio ovaj koan ili zen pitanje: "Kako možeš da kreneš dalje ako se nalaziš na stubu visokom trideset metara?"

Kao i sa bilo kojom drugom zen-zagonetkom, da biste odgovorili na ovaj koan ne vredi vam da koristite racionalni deo svog uma. Možda ćete dugo meditirati pre nego što se vratite učitelju i kažete: "Odgovor je: živeti potpuno."

To je dobar početak. Ali to je samo racionalni, logični deo odgovora. Morate ići dalje. Morate pokazati odgovor. Morate ga otelotvoriti. Treba da dokažete svom učitelju kako to živite potpuno u sadašnjosti. Treba da izrazite odgovor samim životom -- u svakodnevnim odnosima, na tržnici, na poslu, jednako kao u hramu ili sali za meditaciju.

Kada živimo svoj život u potpunosti, on postaje ono što zen budisti nazivaju "vrhunski obrok". Vrhunski obrok pravimo koristeći sastojke koji su nam pri ruci, da bismo napravili najbolje moguće jelo, a zatim ga poslužili. Ova knjiga govori o tome kako da skuvate vrhunski obrok svoga života.

Bernard Glassman, Rick Fields: Instructions to the Cook

[ukupno]

PUN MESEC - nedelja, 30. septembar

Iščupaj žudnju u sebi,
k’o rukom svojom ljiljan jesenji;
samo put smirenja u sebi neguj,
nibbānu što je Blaženi poduči.

Dhammapada, strofa 285


Nećemo sebe osloboditi vezanosti držeći se svojih stavova o tome kakav bi život trebalo da bude. Reč "život" se ovde odnosi na sve: nas, druge, materijalne stvari koje posedujemo. Čak i religijski stavovi vode do patnje ako ih uzmemo na pogrešan način. Zato je poenta pre u tome da, u trenutku kad to činimo, prepoznamo na koji način se držimo tih stvari. Zašto se opiremo činjenici promene? Promena je neprekidna, pa ipak je mi ne vidimo. Ići putem oslobođenja na koji je ukazao Probuđeni znači istraživati naš odnos prema svakom od naših iskustava -- onom prijatnom i onom neprijatnom. Svaki pojedinačni trenutak našeg života jeste prilika za učenje kako da stvari pustimo, kako da samo budemo i razumemo.

S ljubavlju
monah Munindo

[Sarmica]

Pre nego što samom sebi utvrdiš dijagnozu depresije ili niskog samopouzdanja, proveri da nisi prosto okružen seronjama...

Woody Allen

[paculjkica]

[ukupno]

Suočavanje sa stabilnošću

Postoji nekoliko razloga zašto se toliko čvrsto držimo iluzije stabilnosti. Prvo, iako na nekom nivou prepoznajemo da se svet oko nas neprekidno menja, previđamo činjenicu da ga bez mnogo razmišljanja smatramo fiksiranim. Kada smo svesni, mi tu činjenicu zapažamo. Kada nismo svesni, tada "nismo tu" da bismo primetili da nismo tu.

Drugo, od trenutka kad se rodimo, serviraju nam se apsolutne činjenice, pre nego činjenice u svom kontekstu. Ne uče nas da su razlikovanja na "mlado" i "staro" ili "zdravo" i "bolesno" društveni konstrukti i da njihovo značenje zavisi od konteksta. Uslovljeni smo da učimo o svetu i vidimo ga kao skup činjenica, kao što je 1+1=2. Ovaj svet je daleko suptilniji nego što se to da zaključiti na osnovu takvih činjenica, a trebalo je da naučimo da 1+1=2 samo onda kada kao osnovu uzmemo dekadni sistem. Ali 1+1=10, ako koristimo sistem čija je osnova 2 ili 1+1=1 ako jednu gumu za žvakanje dodamo drugoj gumi za žvakanje.

Obrazovni sistem se odriče tog iznijansiranijeg pristupa za račun izvesnosti. On pojednostavljuje i ovaj svet nam prikazuje predvidljivijim nego što on zaista to jeste. Tako sebe obrazujemo za nesvesnost.

Ellen Langer: Paying Attention to Our Own Mind and Body

[ukupno]

622. Nedelo i dobročinstvo

Ko učinjeno rđavo delo kasnije nadmaši dobrim,
taj osvetli ovaj svet, kao Mesec kad iza oblaka izroni.

Buda
Dhammapada. strofa 173

[ukupno]

623. Meditacija uvida

Kako vežbamo i sve nam je lakše da održavamo pažnju na dahu, otkrivamo da je um u stanju da ostaje u sadašnjem trenutku, a da se uopšte ni ne fokusira na dah. Dah je tu, ali um više ne odluta i sasvim je srećan da ostane tako na oprezu, otvoren, pažljiv i prijemčiv za sadašnjost.

Do sada smo dah koristili kao sidro, kako bismo pažnju vratili u sadašnjost. Kada um lako počiva u toj sadašnjosti, možemo ostaviti na stranu dah kao posebam objekat pažnje. Tada čitava sadašnjost postaje naš fokus. Stvar je u tome da mi ne pokušavamo da postanemo nekakav specijalista u disanju ili neko ko je potpuno opsednut disanjem. Poenta je vežbanje uma da se fokusira na sadašnjost.

Kao rezultat takvog treninga, sada imamo širom otvorenu svesnost svega onoga što nastaje u sadašnjem trenutku. To uključuje telesne osećaje, zvukove, misli i emocije koje se mogu javiti. Vežba se sastoji u tome da im dopustimo da se pojave, uobliče, ispune svoju funkciju i potom se rastvore i nestanu.

Ova dimenzija meditacije se naziva vipassana ili "meditacija uvida". Sa njom počinjemo da vežbamo um i srce da budu svesni i razvijaju uvid u temeljnu prirudu svakog našeg iskustva. Počinjemo da vidimo kako u svakom trenutku postoji nastanak, pojavljivanje, trajanje i nestanak slika, zvukova, mirisa, ukusa, taktilnih senzacija, misli, osećaja, emocija. Postoji jedan neprekidni tok svih tih različitih dimenzija našeg života. Ti podražaji se jave, mi ih registrujemo i onda se oni promene. Ali unutar svega toga i oko svega toga postoji i jedan kvalitet sveobuhvatne svesnosti, jedan kvalitet znanja koji je prijemčiv za sve to, koji sve to prati, ali ne reaguje slepo na to.

Ta svesnost nije ulovljena u taj tok doživljaja. u stanju smo da jasno vidimo šta se događa. Sve potpunije razumemo kako srce može biti upleteno u sviđanja, nesviđanja, željeno, neželjeno, prijatno, bolno, lepo, ružno, u ideje prošlosti i budućnosti, o sebi i drugima. Počinjemo da uviđamo koliko smo krutim učinili sve te pojmove. I tako vežbamo srce da počne da ih napušta, da se ne upetljava i identifikuje sa svim tim karakteristikama na uvek isti, naviknut način. Ovo se naziva "uvidom". Vidimo da smo neprekidno i po navici zavedeni raznim vidovima sveta oko nas ili osećajima u nama, načinima na koje vidimo sebe i druge. No, kada se bolje zagledamo i iskoristimo meditaciju da sebe umirimo i posmatramo vrlo jasno i izbliza šta su ta naša iskustva, počinjemo da priomećujemo da se ona neprekidno menjaju, da su fluidna. Takođe nam postaje jasno da nijedno od tih iskustava ne može da nas trajno zadovolji. Ili prepoznjemo da je uznemirenost, na primer, samo jedan osećaj i da nema potrebe da bilo šta sa tim dalje radimo...

Ovakve lekcije naučene tokom meditacije zatim prenosimo u svakodnevni život. Tako smo sposobniji da bolje odgovorimo na različite situacije i prijemčiviji za život u celini. Kada treba nešto da se uradi, jednostavno to uradimo. Kad ne treba ništa da se uradi, u stanju smo da se zaustavimo. Više ne reagujemo slepo. Obično, gonjeni navikom, kada je nešto prijatno, jednostavno ga ščepamo; kada nas nešto iritira, odgurujemo ga, pokušavamo da ga se otresemo. Ali sa meditacijom, malo smo više svesniji tih navika i lakše nam je da vidimo šta to vodi ka dobrobiti za nas i za druge, a šta do nesreće.

Ađahn Amaro: Finding the Missing Peace

[ukupno]

Dobri prijatelji

"Trebalo bi da se podsećaš¡ svojih dobrih prijatelja ovako: 'Zaista je dobitak za mene, zaista je blagodet za mene, da imam dobre prijatelje, saosećajne, koji mi žele dobro i koji me bodre i podučavaju'."

Buda
Nandiya sutta (AN XI:13)

[ukupno]

625. Stav u meditaciji

Stav i duh sa kojim počinjemo da meditiramo je izuzetno važan. Ne postoji tako nešto kao što je "dobra" ili "loša" meditacija. Ali ako je um veoma miran, stišan i lak, skloni smo da mislimo kako imamo "sjajnu" meditaciju. Suprotno tome, možda sedimo i borimo se sa agonijom, zbunjeni smo i besni, uznemireni, i tada smo skloni da mislimo kako je to "užasna" meditacija. Ali stvar je u tome da učimo od svega onoga što doživljavamo. Učimo od bolnih, teških iskustava, isto koliko i od smirenih, lakih, blistavih i lepih iskustava. Izuzetno je važno da ovo imamo na umu dok meditiramo i da budemo strpljivi kada radimo sa haotičnim stanjima uma, tako što ćemo prepoznati da je ponekad stanje našeg uma upravo takvo. Čak i mahnita stanja uma počinju i završavaju se; i ona dolaze i prolaze. Ali moguće je da razvijemo mudrost i uvid na osnovu bolnog. Isto tako, ako je nešto što doživljavamo lepo i zanosno, lako od toga stvorimo problem, tako što se vežemo za to, pokušavamo da ga ponovimo ili smo gordi zbog toga, tako što mislimo da smo nešto postigli. I mada je to bilo dobro, čisto i divno u početku, lako ga je preobratiti u izvor patnje i jačanja ega.

Stvar je u tome da učimo šta god da nam se događa, bilo da je dopadljivo ili ne, lepo ili ružno. Svaka stvar će nas podučiti, samo ako joj to dopusitmo. To je jedan od osnovnih principa meditacije. Poenta je u onome što smo naučili, a ne u pojedinačnom subjektivnom iskustvu koje smo doživeli na tom putu.

Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace


_/|\_