Misli poznatih mislilaca.

[ukupno]

690. Pet blagoslova

Pet je blagoslova, domaćini, koji obasipaju ispravnog čoveka u njegovom praktikovanju vrline: veliko imanje zahvaljujući njegovoj marljivosti; dobra reputacija; srdačan susret, bez zazora, bilo da je reč o plemićima, bramanima, domaćinima ili asketama; spokojna smrt i, posle raspada tela, posle smrti, preporađanje na srećnom odredištu, na nebesima.

Buda
Mahaparinibbana sutta, DN 16

[Bisernica]

Siromaštvo je majka kriminala, a blagostanje majka nemorala.

Aristotel

[ukupno]

691. Gubitak i dobitak

Monasi, gubitak imetka jeste neznatan gubitak. Od svih gubitaka, najveći je gubitak mudrosti.
Monasi, dobitak imetka jeste neznatan dobitak. Od svih dobitaka, najveći je dobitak mudrosti.

Buda
Kalyanamitta vaggo, AN 77-78

[ukupno]

692. Vrlina

Vrlina jeste temelj,
podrška i prvi uzrok
svemu što je dobro i lepo;
zato svoju vrlinu pročistiti treba.

Theragatha, 612.

[ukupno]

693. Ko želi da svoju dobrobit zaštiti

Onaj ko želi da svoju dobrobit zaštiti,
ko se trudi da do smirenja stigne, ovako treba da čini:
nek bude u dobru vešt i iskren, veoma iskren,
za pouku prijemčiv, blag i skroman.

Malim zadovoljan, bez velikih prohteva,
bez mnogo obaveza, jednostavnog života,
smirena srca i pronicljivog uma,
bez gordosti i lak onima koji ga pomažu.

Neka ne učini ni najmanju stvar
zbog koje bi ga kasnije mudri koriti mogli.
Nek ispuni sebe mišlju: zdrava i bezbedna,
neka sva bića budu srećna.


Buda
Metta sutta, Sn 143-145

[ukupno]

694. Lek

Onaj ko odloži sa strane ono što želi, kako bi uradio ispravnu stvar,
čak i kada to jeste teško, sličan je bolesniku koji redovno uzima lek.
Kasnije, on će biti taj koji se raduje.

Đa. V,499

[ukupno]

695. Neplemenita sreća

Postoji, monasi, pet struna čulnih užitaka. Kojih pet? Materijalni oblici dostupni oku, prijatni, dopadljivi, omamljujući, povezani sa zadovoljstvima čula, zavodljivi. Zvukovi dostupni uhu, mirisi dostupni nosu, ukusi dostupni jeziku, dodiri dostupni telu, i svi su oni prijatni, dopadljivi, omamljujući, povezani sa zadovoljstvima čula, zavodljivi. To su, monasi, pet struna čulnih užitaka.

Koja god radost i ushićenje da nastanu kao rezultat tih pet struna čulnih užitaka, oni se nazivaju srećom zadovoljstava čula. I to je obična sreća, sreća prostog čoveka, neplemenita sreća. Nju ne bi trebalo juriti, razvijati i isticati. Od nje bi, kažem vam monasi, trebalo zazirati.

Buda
Latukikopama sutta - Poređenje sa prepelicom (MN 66)

[ukupno]

696. Kraj sveta

Tada Rohitassa, sin božanstva, u pola noći, blestav tako da obasja čitav Đetin gaj, otide do Blaženog. Kad je stigao, pokloni se Blaženom, stade sa strane, te upita: "Gospodine, je li moguće putujući upoznati, videti ili dostići kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja?"

"Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići kraj sveta."

"Zapanjujuće je, gospodine, koliko je istinito to što reče Blaženi. Nekada sam bio prorok po imenu Rohitassa, učenik Bhode, moćnog hodača. Brzina mi beše takva kao kad snažni strelac — dobro obučen, iskusne ruke, dobar nišandžija — odapne strelu među palmove senke. Korak mi se protezao onoliko koliko je istočno more daleko od zapadnog. I meni se pojavila želja: ‘Otići ću na kraj sveta.’ I tako sam život od stotinu leta proveo putujući — izuzev vremena utrošenog na jelo, pijenje, žvakanje i gutanje, mokrenje i pražnjenje creva, kao i na spavanje da bih pobedio umor — ali nisam stigao na kraj sveta. I umro sam na tom putu.

"Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja. Ali u isto vreme, ne tvrdim da je moguće dokrajčiti patnju a da se ne dosegne kraj sveta, nego ukazujem na to da je upravo u ovom telu, čiji je uzrast ograničen, a spoznaja oskudna, sadržan svet, pojava sveta, dokončanje sveta i put koji vodi dokončanju sveta.

Buda
Rohitassa sutta, AN 4:45

[ukupno]

697. Čemu je okrenut um

Monasi, o čemu god da neko mnogo misli i planira, tome njegov um sklon postaje.

Buda
Dvedhavitakka sutta (MN 19)

[ukupno]

698. Pet stvari zbog kojih se napreduje, a ne nazaduje

Gde god se ovih pet stvari nađe, bilo da je reč o kralju ili seljaku, generalu ili kmetu, zanatliji ili starešinama klana, može se očekivati napredak, a ne nazadovanje. Kojih pet? Uzmimo slučaj čoveka koji je svojim radom i naporom stekao imetak, sakupio ga snagom svojih ruku i znojem čela, na zakonit način i pravedno, te ga koristi da podrži, slavi, poštuje i ugodi svojim roditeljima. A oni mu uzvraćaju mislima punim ljubavi i rečima: "Da dugo poživiš i da budeš zaštićen." Tako se kod onoga ko se stara s ljubavlju o svojim roditeljima može očekivati napredak, a ne nazadovanje. Isto tako je kada to čini sa svojom ženom i decom, slugama i nadničarima, sa svojim komšijama i onima sa kojima posluje, sa svojim božanstvima zaštitnicima, kao i sa monasima i bramanima. A oni mu uzvraćaju mislima punim ljubavi i rečima: "Da dugo poživiš i da budeš zaštićen."

Buda
Licchavikumāraka sutta (AN 5.58)

[ukupno]

699. Zemlja


Monasi, ovoj saṃsāri se ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Zamislite, monasi, da neki čovek od čitave ove velike zemlje napravi kuglice veličine jujuba koštice. Pošto je tako učinio, on uzme jednu po jednu kuglicu i za svaku kaže: „Ova predstavlja mog oca, ova oca moga oca“, i tako sve dalje unazad. Niz očeva i dedova ovog čoveka ne bi stigao do kraja čak i kad bi za svakog iskoristio sve one kuglice. A zašto? Zato, monasi, što se ovoj sāṃsari ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Toliko ste dugo, monasi, doživljavali patnju, bol i nesreću, punili groblja. I to je dovoljno da više ne budete opčinjeni svim tim sastojcima bića, dovoljno da ugasite svaku strast prema njima, dovoljno da postanete od njih slobodni.


Buda
Paṭhavī sutta (SN 15:2)

[Bisernica]

Suditi o tuđem karakteru na temelju jednog ponašanja je isto
kao da donosite sud o oceanu na temelju jednog vrča morske vode.

Paul Eldridge

[ukupno]

Mlad Mesec - ponedeljak, 11. mart 2013.

Ni otac, ni mati, ni svojta
ne mogu nam ugoditi
onoliko koliko
dobro usmereno srce.

Dhp. strofa 43

Ako je naše srce dobro usmereno, osećamo da postoji nešto na šta se možemo osloniti kada naiđu poteškoće. Ako doživljavamo očajanje i razočarenje, ako se osećamo izneverenima, srce ne mora da potone u beznađe. A niti mora da u nadi traga za sigurnošću. Utočišće na koje se možemo osloniti nije uopšte bilo kakva stvar ili stanje; to je način. Dobro zagledajući u posledice vezivanja tokom dovoljno dugo vremena, sada svoje pouzdanje tražimo u napuštanju fiksiranih gledišta. Još uvek imamo svoje mišljenje i sklonosti, ali više nismo toliko posvećeni pronalaženju sigurnosti u svemu tome. Naučivši da napuštamo, stvorili smo način da generišemo blagostanje za sebe.

S ljubavlju
monah Munindo

[Bisernica]

Sudbina obično čeka iza ugla. Kao lopov, kurva ili prodavač srećaka:
njezina tri najčešća utjelovljenja. Ali u kućne posjete ne ide.
Treba napraviti tih nekoliko koraka.


Carlos Ruiz Zafon

[ukupno]

700. Ulazak u tok

Monasi, postoje četiri činioca ulaska u tok. Koja četiri?
Druženje sa čestitim ljudima, slušanje pravog učenja,
pomno promišljanje i vežbanje u skladu sa učenjem
u njegovoj celini. To su, monasi, četiri činioca ulaska u tok.

Buda
Anga sutta, AN 55:50

[Bisernica]

Srbija nema dovoljno novca i to će biti slučaj najmanje nekoliko narednih godina,
a verovatno i kasnije. Ovaj nedostatak može se ublažiti samo višestrukim povećanjem
uloge drugih faktora, kao što su lična energija, znanje, organizacija, brzina reagovanja.
Jedini odgovor na manjak energije jeste – ubrzano kruženje energije.


Dr. Zoran Đinđić

[ukupno]

701. Kako biti radostan?

Za onoga ko je čestit, ko je potpuno prigrlio vrlinu, nema razloga da razmišlja: "Ah, kad bih se mogao osloboditi svakog kajanja." A zašto? Zato što jeste prirodno da u onome ko je ispunjen vrlinom nema kajanja. I za onoga ko se oslobodio kajanja nema razloga da razmišlja: "Ah, kad bih bio radostan." A zašto? Zato što jeste prirodno da onaj ko se oslobodio kajanje bude radostan.

Buda
AN 10.2

[ukupno]

702. Pospanost

Onda Blaženi reče Mahā-Moggallāni: "Jesi li pospan, Moggallāna? Jesi li pospan?"

"Jesam, gospodine."

"Tada, Moggallāna, kad god postaneš pospan, ne bi trebalo da motriš i razvijaš onaj objekat na koji si do tada motrio. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da misliš, istražuješ i promišljaš o Dhammi onako kako si je čuo i naučio. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da do detalja recituješ Dhammu onako kako si je čuo i naučio. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da sebe vučeš za oba uveta i trljaš dlanovima udove. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada ustani sa svog mesta i, umivši se, gledaj u svim pravcima, a potom usmeri pogled nagore ka zvezdanom nebu. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da u sebi čvrsto ustališ unutrašnju percepciju svetlosti, da u sebi čvrsto ustališ unutrašnju percepciju dana ovim rečima: "Kako danju, tako i noću, kako noću, tako i danju". Tako, sa umom koji je jasan i neometen, treba da razvijaš um prožet svetlošću. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada svestan onoga što je pred tobom i iza tebe, hodaj tamo-ako čula usmerenih ka unutra i uma koji ne luta. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada lezi na desni bok, u lavlji položaj, sa jednim stopalom povrh drugog, sabran i jasno razumevajući svesti, sa mišlju da ćeš kasnije ustati. Kasnije, pošto si se probudio, treba hitro da ustaneš [sa mišlju]: 'Ne prepuštam se užitku ležanja, užitku tromosti i užitku spavanja.' Tako bi, Moggallāna, sebe trebalo da vežbaš."

Buda
Paćalāyamāna sutta, VII.61

[Bisernica]

Dokle god ne osvestiš nesvesno,ono će upravljati tvojim
životom i ti ćeš to nazivati sudbinom.


Karl Gustav Jung

[Bisernica]

Niko se nije rodio sa mržnjom prema drugom biću zbog njegove boje kože,
ili njegovog porekla ili religije.Ljudi se uče da mrze, a ako se ljudi mogu naučiti
da mrze onda ih treba naučiti i da vole, jer je ljubav mnogo prirodnija ljudskom srcu od mržnje.


Nelson Mandela