Код мене у згради сам видела две "злостављане" жене.
Први пар је неколико година живео изнад мене, тај стан се изнајмљује.
Нису били у браку, ал су решили да пробају како им иде живот удвоје...
Сваку ноћ је он њу тукао.
Он дође кући, она џвањка, он је замоли да ћути, он настави жешће, он се склони, она иде за њим.
Тамо негде око 10 увече пукне и први шамар а онда ваљда настане покољ.
Онда она цвили, моли, плаче, он се извињава.
Око поноћи се усисава па у кревет.
У почетку ми је било страшно, али ми она сама рече да га воли уз неки скривени осмех у углу усана.
На крају, након неколико година су схватили да су једно за друго, она је остала трудна и преселили су се у већи стан.
Често сам се питала ко је ту заправо злостављан?
Она, физички, или он психички?
Очигледно су се људи нашли и баш им је лепо.
Она фантастично игра своју улогу жртве и нашла је савршеног мушкарца који јој пружа све оно чему је стремила.
Баш је фино имати некога ко ће осећати кривицу и кајати се и извињавати.