SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

**Bisernica** · 03-02-2011 22:24

3. februar

1014 - Umro je danski kralj Svend I koji je 1002, nakon pokolja Danaca u Engleskoj, napao i osvojio veliki deo engleske teritorije. Nasledio ga je sin Knut II Veliki koji je bio kralj Danske, Engleske i od 1028. Norveške.

1194 - Nemački kralj Henrik VI (Henrick) oslobodio je uz veliku otkupninu engleskog kralja Ričarda (R i c h a r d) I (Lavlje Srce), kojeg je na povratku iz Krstaškog rata 1192. zarobio austrijski vojvoda Leopold.

1591 - U nemačkom gradu Torgau osnovana je Nemačka protestantska liga.

1809 - Rođen je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson (Felix M e n d e l s s o h n), istaknuti predstavnik muzičkog romantizma, osnivač Konzervatorijuma u Lajpcigu. Kao pijanista debitovao je u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za "San letnje noći".

1830 - Na mirovnoj konferenciji u Londonu Grčkoj je priznata nezavisnost od Otomanskog carstva, u čijem je sastavu bila od 1453.

1867 - Princ Mucuhito (Mutsuhito) postao je u 14. godini japanski car Meiđi (Meiji). Tokom njegove vladavine, do smrti 1912, Japan je modernizovan, privredni razvoj je naglo ubrzan i zemlja je od zaostale feudalne preobražena u modernu kapitalističku državu.

1881 - Potpisan je ugovor o izgradnji pruge Beograd-Niš, prve železničke pruge u Srbiji. Knez Milan Obrenović je u junu 1881. srebrnim budakom obeležio početak radova, a prvi putnički voz ka Nišu krenuo je s beogradske železničke stanice u septembru 1884.

1915 - U Sarajevu je obešen srpski učitelj Veljko Čubrilović, jedan od učesnika u atentatu 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda (Franz).

1917 - SAD su u Prvom svetskom ratu prekinule diplomatske odnose s Nemačkom, posle saopštenja Berlina da će otpočeti neograničeni podmornički rat.

1919 - U Parizu je održana prva sednica Lige naroda, devet dana posle osnivanja te svetske organizacije.

1924 - Umro je američki državnik Vudro Tomas Vilson (Woodrow Thomas Wilson), predsednik SAD od 1913. do 1921, začetnik ideje o stvaranju Lige naroda, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919.

1943 - Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali nemački grad Hamburg.

1945 - Američki avioni su u Drugom svetskom ratu izbacili 3.000 tona eksploziva na Berlin, a američke trupe na Filipinima preuzele su Manilu od Japanaca.

1958 - Potpisan je sporazum o ekonomskoj uniji Belgije, Holandije i Luksemburga.

1969 - Palestinski nacionalni kongres je izabrao Jasera Arafata (Y a s s e r) za šefa Palestinske oslobodilačke organizacije.

1973 - U Južnom Vijetnamu je na osnovu mirovnog sporazuma potpisanog u Parizu stupio na snagu prekid vatre.

1977 - Snage lojalne potpukovniku Mengistu Haile Marijamu (Mariam) ubile su šefa privremene vojne vlade Etiopije generala Teferi Bentija i njegove najbliže saradnike.

1981 - Gro Harlem Bruntland (Brundtland) je posle ostavke Odvara Nordlija izabrana za prvu ženu premijera Norveške.

1989 - Umro je američki filmski režiser i glumac Džon Kasavetis (John C a s s a v et e s), vodeći predstavnik "njujorške škole", nezavisne produkcije ("Senke", "Zakasneli bluz", "Lica", "Glorija", "Dvanaest žigosanih", "Rozmarina beba").

1994 - Predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) ukinuo je trgovinski embargo Vijetnamu, zaveden po završetku Vijetnamskog rata 1975. To je, nakon decenija neprijatljstva, bio dramatićan preokret u odnosima dve zemlje.

1995 - NATO je održao prvu vojnu vežbu na teritoriji nekadašnje Istočne Nemačke.

1996 - U zemljotresu na jugozapadu Kine poginulo je više od 300 ljudi.

1996 - Na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma, 57.000 pripadnika međunarodnih snaga za održavanje mira (IFOR) stiglo je u Bosnu i Hercegovinu. Uspostavljeno je 10 brigadnih i tri divizijska glavna štaba.

1998 - Američki vojni avion "EA-6B" je, leteći prenisko, udario u kabl uspinjače u zimskom turističkom centru Kavaleze na severu Italije. U gondoli koja je pala s visine od 200 metara poginulo je svih 20 ljudi.

2000 - Prilikom napada albanskih ekstremista na autobus UNHCR-a na Kosovu ubijena su dvojica Srba, a u sukobima ruskih pripadnika Kfora s Albancima ranjeno je više osoba. U narednim danima talas nasilja, u kojem je stradalo devet osoba, zahvatio je severni deo Kosova.

2002 - U snažnom zemljotresu koji je pogodio tursku provinciju Afjon, 43 osobe su poginule, povređeno je 300 ljudi, a više od 600 kuća je oštećeno.

2003 - Legendarni američki rok producent, Fil (Phil) Spektor, koji je svojom tehnikom snimanja poznatom pod nazivom "zvučni zid" napravio revoluciju u pop muzici, uhapsen je zbog ubistva.

2006 - Egipatski feribot "Al Salam 98" sa 1.414 putnika, mahom egipatskih radnika, potonuo je u Crvenom moru. U toj nesreći preživelo je 387 putnika.

2007 - U samoubilačkom bombaškom napadu u blizini pijace u četvrti Sadirija u Bagdadu poginulo je 137 osoba.

**Bisernica** · 04-02-2011 23:26

4. februar

1536 - Francuski kralj Fransoa I ušao je u savez s turskim sultanom Sulejmanom I da bi se suprotstavio Habsburgovcima.

1746 - Rođen je poljski nacionalni junak Tadeuš Košćuško (Tadeusz Kosciuszko), borac protiv podele Poljske i vođa ustanka protiv Rusa 1794. Učestvovao je u Američkom ratu za nezavisnost od 1776. i bio ađutant DŽordža Vašingtona (George Washington).

1783 - Velika Britanija je u Parizu potpisala sporazum o priznanju SAD, čime je okončan osmogodišnji britansko-američki rat, poznat kao Američki rat za nezavisnost.

1789 - Za prvog predsednika SAD izabran je Džordž Vašington (George Washington), koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije (1775-83) komandovao vojskom kolonista. Bio je predsednik osam godina, i povukao se iz politike 1797. odbivši da se treći put kandiduje za šefa države.

1897 - Rođen je nemački političar i ekonomista Ludvig Erhard(Ludwig), zapadnonemački kancelar od 1963. do 1966, pobornik neoliberalne ekonomije i glavni tvorac nemačkog "privrednog čuda".

1900 - Rođen je francuski pisac Žak Prever (Jacques Prevert), "pesnik ljubavi, prijateljstva i sreće", autor čuvene "Barbare", veoma popularan među mladima pedesetih godina 20. veka. Poznat je i po scenarijima za filmove Marsela Karnea (Marcel Carnet) "Obala u magli", "Hotel Sever", "Deca raja", "Ljubavnici iz Verone".

1901 - Umro je srpski političar, novinar i pisac Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj. Bio je gradonačelnik Novog Sada (1861) i predvodnik liberalne struje na Blagoveštenskom saboru (1861). Pokrenuo je čuveni list "Zastava", vodeće glasilo vojvođanskih Srba.

1904 - Japanska ratna mornarica je blokirala rusku dalekoistočnu luku Port Artur, što je označilo početak rusko-japanskog rata.

1938 - Adolf Hitler je preuzeo resor ministra rata nacističke Nemačke, a za šefa diplomatije je imenovao Joahima fon Ribentropa (J o a c h i m von Ribbentrop).

1945 - U mestu Jalta na Krimu sastali su se britanski premijer Čerčil (C h u r c h i l l), predsednik SAD Ruzvelt (Roosevelt) i sovjetski lider Staljin da bi se dogovorili o akcijama za završetak Drugog svetskog rata i planovima u posleratnom periodu. Smatra se da je na toj konferenciji dogovorena podela "sfera uticaja" tadašnjih svetskih sila, što je kasnije dovelo do hladnog rata između komunističkog Istoka i kapitalističkog Zapada.

1946 - Bivši predsednik srpske vlade general Milan Nedić izvršio je samoubistvo tokom istražnog postupka. Nedić je bio optužen za izdaju i ratne zločine u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu.

1961 - U Angoli je počeo ustanak protiv portugalske kolonijalne vlasti. Oslobodilački rat okončan je 1974, a u oktobru 1975. Angola je stekla nezavisnost.

1966 - Prilikom pada japanskog putničkog aviona "Boing 727" u Tokijski zaliv, poginula su 133 putnika i člana posade.

1972 - Velika Britanija i devet drugih zemalja priznalo je Istočni Pakistan kao nezavisnu državu Bangladeš.

1974 - Grenada je stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta.

1976 - U Gvatemali je u zemljotresu poginulo 23.000 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova.

1976 - Glavni grad Mozambika Lorenso Markeš je preimenovan u Maputo.

1980 - Umro je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od vodećih umetnika srpskog slikarstva 20. veka.

1989 - U oružanoj pobuni oboren je diktator Paragvaja Alfredo Štresner (S t r o e s s n e r), koji je vladao 35 godina. U pobuni je poginulo više od 300 ljudi, uglavnom vojnika. Novi predsednik Paragvaja postao je general Andres Rodriges (Rodriguez).

1994 - Tokom bosanskog rata u sarajevskom predgrađu Dobrinja devet ljudi je poginulo i 15 ranjeno od artiljerijske granate. Među nastradalima, koji su čekali u redu za humanitarnu pomoć, bilo je i troje dece.

1997 - U snažnoj oluji sudarila su se dva vojna izraelska transportna helikoptera tipa "Ć-53 Sikorski" koji su prevozili elitne jedinice. Poginula su 73 vojnika.

1998 - U zemljotresu koji je pogodio oblast Rustaka u severnoj avganistanskoj provinciji Tahar poginulo je najmanje 4.500 ljudi.

2000 - Formiranje nove austrijske koalicione vlade sa ekstremno desničarskom Slobodarskom strankom Jerga Hajdera (Joerg Haider) izazvalo je proteste u Beču i drugim mestima u Austriji. Izraelski ambasador napustio je Beč, a Evropska unija je uvela političke sankcije Austriji.

2003 - Oba veća jugoslovenskog parlamenta izglasali su Ustavnu povelju i Zakon o njenom sprovođenju, čime je prestala da postoji Savezna Republika Jugoslavija. Nova država dobila je ime Državna zajednica Srbija i Crna Gora.

2004 - Pakistanski vrhunski nuklearni fizičar, Abdul Kadir Kan prihvatio je punu odgovornost za odavanje podataka o nuklearnoj tehnologiji Iranu, Libiji i Severnoj Koreji i zatražio od nacije da mu oprosti.

2005 - Umro je američki glumac i borac za građanska prava Osi Dejvis (O s s i e Davis) koji je srušio barijere afričko-američkim umetnicima i postao jedan od najpriznatijih karakternih glumaca u SAD.

**Bisernica** · 04-02-2011 23:28

5. februar

1596 - Japanski šogun Hidejoši (Hideyoshi) zabranio je hrišćanstvo u Japanu i naredio da se pogubi 26 osoba koje su prešle u katoličku veru. To su bili prvi Japanci katolički "mučenici".

1679 - Umro je holandski pisac Jost fan den Fundel (Joost van, Vondel), najplodniji i najznačajniji književnik holandskog baroka. Njegova dela "Noah", "Lucifer" i "Adam u izgnanstvu" ubrajaju se među najveća ostvarenja holandske literature.

1792 - Britanci su zauzeli pola teritorije indijske države Majsor, nakon što su porazili vojsku sultana Tipu Sahiba.

1814 - U Beču je objavljena "Mala prostonarodna slavenoserbska pesmarica" Vuka Karadžića, koja je označila početak upoznavanja Evrope sa srpskom narodnom poezijom.

1840 - Rođen je škotski pronalazač Džon Bojd Danlop (John Boyd Dunlop), koji je 1887. izumeo pneumatsku gumu.

1885 - Belgijski kralj Leopold II je proglasio afrički Kongo za lični posed pod nazivom "Nezavisna država Kongo".

1887 - U milanskoj Skali prvi put je izvedena Verdijeva opera "Otelo".

1893 - Umro je srpski glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca 19. veka.

1917 - Usvajanjem novog ustava, Meksiko je postao federativna republika od 28 saveznih država. Proklamovana je agrarna reforma i crkva je odvojena od države.

1919 - Rođen je grčki državnik i ekonomista Andreas Papandreu(Papandreou), osnivač Svegrčkog socijalističkog pokreta (PASOK) 1974. i prvi socijalistički premijer Grčke od 1981. do 1989. i od 1993. do januara 1996, kad se povukao zbog bolesti.

1971 - U Belfastu je tokom nemira ubijen britanski vojnik, prvi od dolaska britanskih trupa u Severnu Irsku 1969.

1983 - U eksploziji bombe u prostorijama Palestinske oslobodilačke organizacije u Bejrutu poginule su 22 osobe.

1983 - U Lionu je posle izručenja iz Bolivije uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi (Claus Barbie), jedan od šefova Gestapoa u okupiranoj Francuskoj u Drugom svetskom ratu. Barbi, nazvan "dželatom iz Liona" skrivao se u Boliviji 32 godine.

1988 - Vrhovni sud ŠSR je ukinuo presudu kojom su u martu 1938. u vreme Staljinovih "čistki" osuđeni i potom ubijeni Nikolaj Buharin, Aleksej Rikov i niz drugih visokih sovjetskih partijskih i državnih rukovodilaca. Oni su potom posmrtno rehabilitovani.

1993 - Umro je američki režiser, scenarista i producent Džoze fLeo Menkievic (Joseph, Mankiewicz), dobitnik dva Oskara za režiju i dva za scenario ("Sve o Evi", "Pisma trima ženama", "Julije Cezar", "Kleopatra", "Bosonoga kontesa" "Iznenada prošlog leta").

1994 - Tokom bosanskog rata na sarajevskoj tržnici Markale u centru grada od granate je poginulo 68, a ranjeno 200 ljudi. Čelnici NATO dali su ultimatum bosanskim Srbima, pod pretnjom bombardovanja njihovih položaja, da u roku od deset dana povuku teško naoružanje na 20 kilometara od centra Sarajeva, a od armije BiH zatraženo je da svoje teško naoružanje u gradu stavi pod kontrolu mirovnih snaga.

1996 - Vlasti u Sarajevu uhapsile su i kasnije predale Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu srpske oficire Đorđa Đukića i Aleksu Krsmanovića, što je izazvalo ozbiljnu političku krizu u tek uspostavljenim kontaktima dva bosanska entiteta. General Đukić je umro u zatvoru a pukovnik Krsmanović je oslobođen optužbe.

1997 - Tri najveće švajcarske banke osnovale su, pod snažnim međunarodnim pritiskom, fond od sto miliona švajcarskih franaka za žrtve holokausta. Pritisak je usledio nakon otkrića da su švajcarske banke sarađivale s nemačkim nacistima u Drugom svetskom ratu u skrivanju novca i dragocenosti od zatočenih i ubijenih Jevreja.

1997 - U akcijama beogradske policije protiv mirnih protesta građana zbog fasifikovanja izbornih rezultata, između 2. i 5. februara uhapšeno je oko 100, a povređeno više od 300 demonstranata. Svakodnevne demonstracije su nastavljene.

1999 - U 76. godini umro je Nevil Boner (Neville Bonner), prvi Aboridžanin poslanik u australijskom parlamentu.

2000 - U 98. godini umro je Klod Otan-Lara (Claude Autant-Lara), jedan od najistaknutijih i najplodnijih francuskih filmskih reditelja.

2001 - U Njujorku je počelo suđenje četvorici optuženih za postavljanje i aktiviranje bombi 1998. u dve američke ambasade u Africi, kada je život izgubilo 224 osobe.

2001 - U eksploziji u moskovskom metrou povređene su najmanje 224 osobe.

2002 - Belgijski ministar inostranih poslova Luis Mišel (Louis M i c h e l) uputio je izvinjenje zbog uloge njegove zemlje 1961. u atentatu na tadašnjeg kongoanskog lidera Patrisa Lumumbu. On je ponudio pomoć od 3,25 miliona dolara Fondu "Patris Lumumba" za promociju demokratije u toj zemlji.

2003 - Severna Koreja je saopštila da je ponovo pokrenula nuklearni reaktor u Jongbjonu. Ona je u decembru 2002. najavila niz akcija kojima će reaktivirati svoje nuklearne programe, uprkos činjenici da je dve godine ranije (1994) potpisala sporazum o njihovoj suspenziji.

2005 - Umro je predsednik zapadnoafričke države Togo, Gnašingbe Ejadema, koji je 38 godina vladao tom zemljom.

**Bisernica** · 06-02-2011 00:22

6. februar

1515 - Umro je venecijanski izdavač i štampar Aldo Manucio (Manuzio), poznat po tome što je prvi upotrebio kurzivna slova (italic) i uveo mali praktičan format. Njegova izdanja (aldine) danas su bibliofilske retkosti.

1701 - Počeo je rat za špansko nasleđe nakon kojeg je Španija izgubila Gibraltar, posede u Holandiji, Milano, Napulj i Sardiniju. Rat je vođen na evropskom tlu i u kolonijama, a završen je Utrehtskim mirovnim ugovorom 1715.

1793 - Umro je italijanski pisac Karlo Goldoni (Carlo), reformator italijanskog pozorišta. Napisao je preko sto pozorišnih komada i smatra se osnivačem italijanske realističke komedije ("Mirandolina", "Ribarske svađe", "Tvrdica", "Kockar", "Laskavac").

1830 - U Srbiji je objavljen hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije u okviru Otomanskog carstva. Krajem septembra sultan je izdao berat kojim je knezu Milošu Obrenoviću priznato nasledno kneževsko dostojanstvo, pod turskim suverenitetom i ruskom zaštitom.

1864 - U Beču je umro Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pravopisa. Izdao je više zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku gramatiku ("Pismenica") i rečnik (1818). Njegovi posmrtni ostaci su 1897. preneti iz Beča i sahranjeni uz Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu.

1876 - U Srbiji je osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Inicijator je bio vojni lekar Vladan Đorđević, a za prvog predsednika je izabran mitropolit Mihajlo.

1905 - Rođen je poljski političar Vladislav Gomulka (Wladyslaw Gomolka), vođa Poljske radničke partije (komunisti) od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970, kada je podneo ostavku pod pritiskom radničkih nemira. Godine 1949. bio je sklonjen iz partijskog rukovodstva i potom uhapšen kao nacionalista. Iz zatvora je pušten krajem 1954. Važio je za simbol otpora sovjetskoj vlasti.

1931 - Rođena je Marija Estela Isabelita Martines (Martinez), kasnije poznata kao Isabela Peron, predsednik Argentine od 1974, kada je na tom položaju nasledila preminulog supruga Huana Dominga Perona (Juan). S vlasti je zbačena vojnim udarom 1976, posle čega je na osnovu odluke vojne hunte bila u zatvoru do 1981.

1932 - Rođen je francuski filmski režiser Fransoa Trifo (Francois Truffaut), jedan od tvoraca "novog talasa" francuskog filma. Svetsku slavu stekao je prvim filmom "400 udaraca", snimljenim 1959, a za film "Američka noć" dobio je Oskara.

1952 - Umro je britanski kralj Džordž VI (George) tokom čije vladavine je Indija stekla nezavisnost (1947), a britanski kraljevi izgubili titulu "car Indije". Nasledila ga je ćerka, kraljica Elizabeta II (Elizabeth).

1958 - U avionskoj nesreći na minhenskom aerodromu poginula su 23 putnika, među kojima osam igrača engleskog fudbalskog kluba "Mančester junajted". Nesreća se dogodila pri povratku iz Beograda gde je engleski tim igrao utakmicu evropskog Kupa šampiona s "Crvenom zvezdom".

1993 - Umro je američki teniser Artur Eš (Arthur Ashe), prvi crni igrač koji je pobedio u Vimbldonu 1975.

1993 - Predstavnici tri zaraćene strane u Bosni odbili su na pregovorima u Njujorku mirovni plan kopredsednika Konferencije o bivšoj Jugoslaviji. Kopredsednici Vens i Oven zatražili su od Saveta bezbednosti UN da obavezujućom rezolucijom podrži taj plan, a predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) najavio je alternativni plan za rešavanje bosanske krize.

1994 - Šef opozicionih socijaldemokrata Marti Ahtisari (Martti Ahtisaari) dobio je prve direktne predsedničke izbore u Finskoj, pobedivši ministarku odbrane Elizabet Ren (Elisabeth Renh).

1999 - U zamku Rambuje kod Pariza predsednik Francuske Žak Širak (Jacques Shirac) otvorio je mirovnu konferenciju o Kosovu. Jugoslovensku delegaciju predvodio je potpredsednik vlade Srbije Ratko Marković, a albansku jedan od lidera Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači (Hashim Thaqi).

2000 - Finska je dobila prvu ženu predsednika države Tarju Halonen, dotadašnjeg ministra inostranih poslova.

2000 - Rusija je objavila završetak vojnih operacija u glavnom gradu Čečenije, Groznom.

2001 - Na izborima u Izraelu pobedila je desničarska partija Likud, a njen lider Arijel Šaron (Sharon) je izabran za premijera, umesto Ehuda Baraka, čija je laburistička partija pretrpela poraz.

2001 - Nakon pedeset godina, po prvi put je kineski brod legalno uplovio i ukotvio se na ostrvu Ćuemoj, koje se nalazilo pod tajvanskom vlašću.

2002 - Katolički sveštenik Atanas (Athanase) Seromba predao se Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za genocid u Ruandi koji su 1994. izvršili pripadnici etničke zajednice Hutu nad Tutsima.

2004 - U samoubilačkom bombaškom napadu u moskovskom metrou poginulo je 41 osoba, a povređeno više od 100 osoba.

**Bisernica** · 07-02-2011 15:30

7. februar

1478 - Rođen je engleski humanista i državnik Tomas Mor (Thomas More), diplomata i lord-kancelar Henrija VIII (Henry) (1529-32). Pao je u nemilost kada je uskratio podršku kralju u njegovom sporu s papom, a 1535. odbio je da prizna Henrija za poglavara engleske crkve. Potom je osuđen na smrt i pogubljen. Kao pisac poznat je po delu "Utopija" (1516) u kojem je dao viziju idealnog društva.

1792 - Austrija i Pruska su sklopile savez protiv revolucionarne Francuske u strahu od širenja ideja građanske revolucije. To je bila prva od šest koalicija u koje su kasnije, protiv Napoleona, ušle i Rusija, Engleska i Turska i druge manje evropske zemlje.

1812 - Rođen je Čarls Dikens (C h a r l e s Dickens), rodonačelnik socijalnog romana, jedan od najznačajnijih, najuticajnijih i najčitanijih engleskih pisaca ("Dejvid Koperfild", "Oliver Tvist", "Pikvikov klub", "Stara prodavnica retkosti").

1837 - Umro je švedski kralj Gustav IV tokom čije je vladavine (1792-1809) Švedska bila u gotovo potpunoj izolaciji. Nakon neuspeha u ratovima s Rusijom i Danskom (1808), zbačen je s prestola u oficirskoj zaveri (1809), posle čega je živeo u izgnanstvu.

1863 - Na britanskom vojnom brodu "Orfej", koji je potonuo pored obala Novog Zelanda, poginulo je 190 ljudi.

1878 - Umro je papa Pije IX čiji je pontifikat trajao 31 godinui 236 dana, najduže u istoriji katoličke crkve. Za vreme njegovog pontifikata crkvena (papska) država izgubila je najveći deo svojih teritorija, a papa se povukao u Vatikan (1870). Proglasio je 1854. dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice, a 1870. o infabilitetu (nepogrešivosti) pape.

1894 - Umro je belgijski proizvođač duvačkih instrumenata Adolf Saks (Adolphe Sax) koji je 1840. izumeo muzički instrument nazvan po njemu - saksofon.

1913 - Crnogorska vojska i srpski Primorski odred su u Prvom balkanskom ratu počeli napad na Skadar koji su držali Turci. Crnogorci su u aprilu prisilili Esad-pašu da preda grad, ali su se u maju morali povući jer su evropske sile donele odluku da Skadar pripadne Albaniji.

1947 - Britanski plan o podeli Palestine na arapski i jevrejski deo, odbacili su i Jevreji i Arapi.

1962 - Od eksplozije u rudniku uglja kod Sarbrikena u Zapadnoj Nemačkoj poginulo je 298 rudara.

1964 - Popularna britanska pop grupa "Bitls" prvi put je gostovala u SAD.

1968 - Premijeri svih 10 kanadskih provincija odobrili su nacrt ustava prema kojem je status francuskog jezika u celoj Kanadi izjednačen s engleskim.

1969 - Nigerijski avioni bombardovali su prepunu tržnicu u jednom selu u pobunjenoj Bijafri. Poginulo je više od 200 ljudi.

1971 - Žene su u Švajcarskoj referendumom dobile pravo glasa.

1984 - Američki kosmonaut Brus Mekendls (Bruce M c C a n d l e s s) je izašao iz svemirskog broda "Čelendzer" i postao prvi čovek koji je "prošetao" svemirom.

1986 - Predsednik Žan Klod Divalije (Jean Claude Duvalier) je pobegao iz Haitija, okončavši 29-godišnju diktaturu porodice Divalije u toj karipskoj zemlji.

1990 - Plenum Centralnog komiteta Komunističke partije ŠSR prihvatio je predlog lidera Mihaila Gorbačova da se ukine 70-godišnji monopol te partije na vlast čime je otvoren put za višepartijski politički sistem.

1991 - Sveštenik Žan Bertran Aristid (Jean Betrand Aristide) proglašen je predsednikom Haitija, kao prvi demokratski izabran šef države.

1995 - U Islamabadu, u Pakistanu, uhapšen je Ramzi Jusuf (Ramzi Yousef), glavni osumnjičeni za napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku 1993, kada je poginulo šest ljudi, a više od 1.000 povređeno. Za taj napad optuženo je i na doživotnu robiju osuđeno šest islamskih ekstremista.

1996 - U "Boingu 757" koji se srušio nekoliko minuta posle poletanja iz Dominikanske Republike ka Nemačkoj, poginulo je svih 189 putnika i članova posade. Većina putnika bili su nemački turisti.

1999 - Umro je kralj Husein (H u s s e i n) koji je vladao Jordanom od 1952. Nasledio ga je sin, princ Abdulah (Abdullah).

2000 - U Beogradu je ubijen ministar odbrane SR Jugoslavije Pavle Bulatović.

2001 - Umrla je američka pevačica i glumica Dejl (Dale) Evans, koja je sa svojim suprugom, Rojem Rodžersom, igrala u 27 vestern filmova i napisala njihovu pesmu "Tragovi sreće".

2003 - Umro je Augusto Monteroso (M o n t e r r o s o) pisac iz Gvatemale, majstor kratke priče, koji je 2000. osvojio špansku nagradu za literaturu "Princ od Asturije".

2010 - Umro je akademik Mihajlo Marković, jedan od najpoznatijih jugoslovenskih disidenata i intelektualaca. Bio je visoki funkcioner i jedan od osnivača Socijalističke partije Srbije (SPS) i autor programskih načela te stranke.

**Bisernica** · 08-02-2011 16:59

8. februar

1560 - Turske galije naterale su u bekstvo špansku flotu pod komandom vojvode Medine u bici u Sredozemnom moru kod grada Tripolija, koji su Turci 1551. preuzeli od Španije.

1587 - Nakon 19 godina zatočeništva pogubljena je škotska kraljica Meri Stjuart (Mary Stuart), optužena zbog učešća u zaveri za zbacivanje s prestola engleske kraljice Elizabete I (Elizabeth).

1676 - Umro je ruski car Aleksej Mihajlovič Romanov, otac Petra Velikog, koji je tokom vladavine od 1645. do smrti ugušio pobune kmetova i pobunu donskih kozaka pod Stepanom Razinom. Proširio je teritoriju pripojivši Rusiji Ukrajinu do reke Dnjepar i istočne delove Sibira.

1725 - Umro je ruski car Petar I Aleksejevič Romanov (Petar Veliki). Po dolasku na presto 1682. sproveo je, prema evropskim uzorima, dalekosežne reforme države i društva. Ratovima je obezbedio Rusiji jak položaj na Baltiku, izlaz na Crno more i zapadnu obalu Kaspijskog jezera. Osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine ("Vedomosti"), a 1703. na ušću Neve podigao je novu prestonicu - Sankt Peterburg.

1828 - Rođen je Žil Vern (Jules Verne), francuski pisac naučno-fantastičnih romana. Zaokupljen naučnim otkrićima, dalekim zemljama i istraživačkim podvizima, napisao je više od 50 romana među kojima su najpoznatiji "Put oko sveta za 80 dana", "20.000 milja pod morem", "Put na Mesec", "Put u središte Zemlje", "Carev glasnik", "Pet nedelja u balonu", "Deca kapetana Granta").

1861 - Južne države SAD odvojile su se od Unije i osnovale Konfederaciju država Amerike s DŽefersonom Dejvisom (Jefferson Davis) kao predsednikom, što je dovelo do Američkog građanskog rata (1861-65).

1863 - Pruska i Rusija sklopile su savez da bi ugušule revoluciju u Poljskoj.

1894 - Rođen je američki filmski režiser King Volis Vidor (Wallis). Njegov nemi film "Gomila" smatra se remek delom svetske kinematografije. Veliki uspeh postigao je i filmom "Haleluja" u kojem su glavne uloge igrali crnci.

1921 - Umro je ruski revolucionar i geograf Petar Aleksejevič Kropotkin, jedan od najznačajnjih teoretičara anarhizma. Godine 1872. napustio je uspešno bavljenje naukom, prišao Bakunjinu u Ženevi i posvetio se idejama anarhizma ("Anarhija i njena filozofija", "Velika Francuska revolucija", "Zapisi revolucionara").

1924 - Prilikom pogubljenja Gija Džona (Gee Jon) u američkoj državi Nevada prvi put je upotrebljena gasna komora za izvršenje smrtne kazne.

1937 - U Španskom građanskom ratu trupe generala Fransiska Franka (Francisco Franco) zauzele su Malagu uz pomoć 15.000 italijanskih vojnika.

1940 - Nacisti su u Drugom svetskom ratu streljali svakog desetog stanovnika iz dva poljska sela u blizini Varšave zbog ubistva dva nemačka vojnika.

1942 - U manastiru Ostrog održana je skupština sa koje je upućen poziv svim Crnogorcima i Bokeljima, bez obzira na političke i partijske podele, na ustanak protiv okupatora u Drugom svetskom ratu.

1943 - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila grad Kursk koji su Nemci okupirali 1941.

1963 - U Iraku je izvršen državni udar. Predsednik Iraka general Abdul Karim Kasem (K a s s em) je streljan, a novi šef države je postao pukovnik Abdul Salem Muhamad Aref (Muhammad).

1975 - Sovjetski i američki kosmonauti su počeli zajedničke pripreme za letove "Sojuz-Apolo".

1984 - Na stadionu "Koševo" u Sarajevu u prisustvu 50.000 gledalaca otvorene su 14. zimske Olimpijske igre. Na prvim olimpijskim igrama održanim u Jugoslaviji učestvovali su sportisti iz 49 država, najveći broj u istoriji ZOI.

1989 - U blizini atlantskih ostrva Azori pao je američki putnički avion s italijanskim turistima i poginulo je svih 144 putnika i članova posade.

1992 - Članice Evropske zajednice potpisale su u Mastrihtu, u Holandiji ugovor kojim je ova ekonomska zajednica postala i političko-pravna unija (Evropska unija).

1993 - U nesreći izazvanoj sudarom vojnog aviona "Suhoj" i putničkog "Tupoljev" blizu Teherana, poginuli su svi putnici i članovi posade, njih 132, pilot i kopilot vojnog aviona.

1994 - Dve grupe ilegalnih imigranata ("ljudi iz čamaca"), pristigavši do obala SAD dobile su različit tretman američkih vlasti - Kubanci su prihvaćeni, a Haićani su bili prisiljeni da se vrate.

2002 - U mestu Salt Lejk Siti (SAD) otvorene su 19. Zimske olimpijske igre.

2004 - Britanski prestolonaslednik princ Čarls doputovao je u Iran u svojstvu predsednika britanskog Crvenog krsta i obišao grad Bam, koji je krajem 2003. razoren u katastrofalnom zemljotresu, u kome je stradalo 43.000 ljudi. Princ Čarls je prvi član britanske kraljevske porodice koji je posetio Iran od revolucije 1979. godine.

**Bisernica** · 09-02-2011 20:29

9. februar

1540 - U Rudaj Fildsu kod Čestera u Engleskoj održana je prva trka konja.

1788 - Austrijski car Josif II objavio je rat Turskoj. U ratu, koji je završen 1791. po Austriju nepovoljnim Svištovskim mirom, na austrijskoj strani učestvovali su i srpski dobrovoljci pod vođstvom Koče Anđelkovića.

1801 - Mirovnim ugovorom između Austrije i Napoleonove Francuske u Linevilu na severoistoku Francuske prestalo je da postoji Sveto rimsko carstvo, iako se car Franc II Habsburg odrekao titule rimskog cara nemačkog naroda pet godina kasnije.

1849 - Italijanski revolucionar Đuzepe Macini (Giuseppe M a z z i n i) proglasio je Rim republikom.

1881 - Umro je Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih ruskih i svetskih književnika, čije je delo u 20. veku postalo neiscrpan izvor za najraznovrsnije književno-teorijske, estetičke, psihološke i filozofske studije i tumačenja. Uticao je na ukupnu evropsku i američku književnost, a posebno su se na njega pozivali ekspresionisti u književnosti i egzistencijalisti u filozofiji ("Zločin i kazna", "Braća Karamazovi", "Bedni ljudi", "Poniženi i uvređeni", "Zapisi iz mrtvog doma", "Idiot").

1909 - Francuska i Nemačka su postigle sporazum o Maroku, kojim je Berlin priznao posebne interese Pariza u toj zemlji, u zamenu za ekonomske koncesije.

1917 - Zbog pokušaja bugarske vojske da izvrši mobilizaciju srpskih regruta u okupiranim oblastima u južnoj Srbiji u Prvom svetskom ratu, izbio je Toplički ustanak. Pored početnih uspeha i stvaranja slobodne teritorije sa sedištem u Toplici, ustanak je krajem marta ugušen. Bugari su za odmazdu pobili oko 20.000 ljudi, uključujući žene i decu i uništili nekoliko desetina sela između Prokuplja i Leskovca.

1934 - Jugoslavija, Grčka, Turska i Rumunija potpisale su u Atini Balkanski pakt (Balkanska antanta), odbrambeni savez od bugarskih i italijanskih aspiracija. Izbijanjem Drugog svetskog rata savez je oslabio zbog različitih stavova zemalja članica prema Nemačkoj i Italiji, a pristupanjem Rumunije i Jugoslavije Trojnom paktu sasvim se raspao.

1942 - U njujorškoj luci izbio je požar na francuskom putničkom brodu "Normandija", tada najvećem i najelegantnijem u svetu, posle čega je brod potonuo.

1943 - Teške borbe za pacifičko ostrvo Gvadalkanal okončane su u Drugom svetskom ratu pobedom američkih snaga nad japanskom armijom.

1943 - Počeo je protivnapad partizana u Drugom svetskom ratu protiv združenih nemačkih, italijanskih i hrvatskih snaga na Neretvi, poznat kao "Bitka za ranjenike". Početkom marta osam partizanskih brigada odbacilo je glavninu nemačkih trupa i svih 3.500 ranjenika je prebačeno na levu obalu Neretve.

1957 - U Portugaliji je umro Mikloš Horti (Miklos Horthy, mađarski diktator (1920-44). Kao zapovednik krstarice "Navara" učestvovao je u gušenju pobune mornara u Boki Kotorskoj 1918, uveo je Mađarsku u rat na strani Hitlera i učestvovao u agresiji na Jugoslaviju. Odgovoran za istrebljenje Jevreja i zločine nad civilima, nakon zbacivanja s vlasti pobegao je u Portugaliju. U Jugoslaviji je bio proglašen za ratnog zločinca zbog masovnih likvidacija civila u Vojvodini.

1962 - Jamajka je postala nezavisna država u okviru britanskog Komonvelta.

1969 - Boing 747 džambo džet izvršio je prvi probni let.

1977 - Umro je ruski konstruktor aviona Sergej Vladimirovič Iljušin, koji je tokom tri decenije konstruisao više od 50 tipova aviona. Posebno je poznat po oklopnom jurišnom avionu "Il-2" za potrebe sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu.

1981 - General Vojćeh Jaruzelski (W o j c i e c h) postao je predsednik poljske vlade.

1984 - Umro je Jurij Vladimirovič Andropov, šef sovjetske države i vladajuće Komunističke partije. Bivši šef Komiteta državne bezbednosti (KGB), koji je nasledio Leonida Brežnjeva krajem 1982, bio je na vlasti manje od 16 meseci.

1991 - Na referendumu u Litvaniji, iz kojeg su bili isključeni građani ruske nacionalnosti, više od 90 odsto birača glasalo je za otcepljenje od ŠSR.

1996 - U snažnoj eksploziji u Londonu, koju su podmetnuli pripadnici Irske republikanske armije, poginule su dve osobe, a oko sto je ranjeno. Tim napadom prekinuto je 17-mesečno primirje.

1999 - Kina je prekinula diplomatske odnose s Makedonijom zbog odluke vlade u Skoplju da uspostavi diplomatske odnose s Tajvanom.

2002 - Umrla je britanska princeza Margaret, sestra kraljice Elizabete, poznata po glamuroznom i burnom životu.

**Bisernica** · 10-02-2011 21:17

10. februar

1258 - Mongoli su zauzeli Bagdad, tadašnji centar islamskog sveta, spalili grad i pobili 10.000 ljudi.

1763 - Mirovnim ugovorom u Parizu završen je Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila. Sporazumom, koji su potpisale Velika Britanija, Francuska i Španija, Francuska se gotovo sasvim povukla iz Indije, a Velikoj Britaniji je prepustila i Kanadu. Španija je dobila Luizijanu i Kubu, a Pruska je zadržala Šleziju, koju je preuzela od Austrije.

1837 - U dvoboju je ubijen ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik realizma u ruskoj prozi i jedan od najvećih liričara svetske književnosti ("Evgenije Onjegin", "Boris Godunov", "Pikova dama", "kapetanova kći").

1878 - Konvencijom u El Zanjonu okončan je desetogodišnji ustanak protiv španske kolonijalne vlasti na Kubi.

1879 - U Velikom Trnovu otvoreno je zasedanje prvog bugarskog parlamenta posle oslobođenja od Turaka.

1891 - Zaslugom čuvenog srpskog geologa Jovana Žujovića, na Velikoj školi u Beogradu osnovano je Srpsko geološko društvo, jedno od najstarijih naučnih društava u Srbiji.

1901 - U Beču je umro srpski državnik Milan Obrenović, knez (1872-82), a potom kralj Srbije (1982-89). Tokom njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878, kada su joj pripojena i četiri okruga. Zaključio je s Bečom Tajnu konvenciju 1881. kojom je ograničena nezavisnost Srbije u korist Austro-Ugarske. Abdicirao je 1889. u korist maloletnog sina Aleksandra.

1942 - Američki džez muzičar Glen Miler (Glenn Miller) postao je prvi muzičar koji je dobio "zlatnu ploču" za prodaju milionitog primerka kompozicije "C h a t t a n o o g a C h o o C h o o".

1947 - U Parizu su potpisani mirovni ugovori zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu i bivših saveznika Hitlerove Nemačke.

1962 - Američki pilot Frensis Geri Pauers (Francis Gary Powers), oboren 1960. dok je preletao ŠSR špijunskim avionom U-2, u Berlinu je zamenjen za sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela.

1964 - U sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Džervis potonuo je razarač "Vojadžer" i poginulo je više od 80 mornara.

1979 - U Ljubljani je umro slovenački političar Edvard Kardelj, visoki funkcioner Saveza komunista Jugoslavije i jedan od najbližih saradnika predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita. Od 1963. do 1967. bio je predsednik Skupštine SFR Jugoslavije.

1996 - IMB kompjuter nazvan "Duboko plavo" ušao je u istoriju šaha pobedom nad svetskim prvakom Garijem Kasparovom.

1997 - Hrvati iz zapadnog dela Mostara otvorili su vatru na Muslimane iz istočnog dela grada koji su na hrvatsku stranu došli da posete groblje. Dve osobe su poginule, a 38 je ranjeno. Mostar je u bosanskom ratu, nakon što su Srbi bili prisiljeni da napuste grad, podeljen 1993. na muslimanski i hrvatski deo.

1998 - Umro je bivši francuski ministar inostranih poslova Moris Šuman (M a u r i c e S c h u m a n), tvorac projekta Evropske unije ("Šumanov plan").

2000 - Lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj optužio je nezavisne medije da su "američki plaćenici" i "kriminalci", čime je najavio početak žestoke režimske kampanje protiv nezavisnih medija u Srbiji.

2001 - Tokom antivladinih protesta u Teheranu, u sukobu s policijom ranjeno je više desetina studenata, a oko 100 je uhapšeno.

2004 - SAD su obnovile svoje diplomatsko predstavništvo u Tripoliju, posle desetogodišnjih neprijateljskih odnosa dve zemlje, a nakon odluke Libije da napusti program za razvoj oružja za masovno uništenje. Zvanični Vašington je opozvao svog ambasadora u Libiji 1980. godine.

2005 - Umro je poznati televizijski i radijski novinar Milovan Ilić Minimaks (67).

2005 - Severna Koreja je prvi put saopštila da poseduje nuklearno oružje i suspendovala svoje učešće u pregovorima o spornom nuklearnom programu te zemlje.

2005 - Umro je Artur Miler (Arthur Miller), velikan američkog pozorišta koji je napisao "Smrt trgovačkog putnika" i čija su dela uglavnom govorila o običnim ljudima.

2006 - Za predsednika Kosova izabran je Fatmir Sejdiu, visoki funkcioner Demokratskog saveza Kosova (DSK).

2006 - Umro je meksički slikar i vajar Huan (Juan) Soriano, čije se velike skulpture nalaze na značajnijim mestima u glavnom gradu Meksika.

**Bisernica** · 10-02-2011 21:20

11. februar

1847 - Rođen je američki pronalazač Tomas Alva Edison (Thomas). Registrovao je više od hiljadu patenata, uključujući sijalicu s ugljenim vlaknom, fonograf (gramofon), mikrofon, megafon, fonometar.

1858 - Tokom rata za reformu (1856-61) Benito Huarez (Juarez)proglašen je u Vera Kruzu ustavnim predsednikom Meksika.

1868 - Umro je francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko (Jean Bernard, Foucault), koji je s Armanom Fizoom (Armand Fizeau) izmerio brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom (Fukoov eksperiment) dokazao je obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop i usavršio teleskop.

1873 - Pod pritiskom republikanaca abdicirao je španski kralj Amadeo i proglašena je prva španska republika.

1879 - Umro je francuski slikar i vajar Onore Domije (Honore Daumier), najveći karikaturista 19. veka. Godine 1832. proveo je šest meseci u zatvoru zbog karikature kralja Luja Filipa (Louis Philippe).

1889 - U Japanu je usvojen ustav, kojim je predviđen dvodomni parlament, ali je car zadržao izvršnu vlast.

1919 - Fridrih Ebert (Friedrić) je izabran za prvog predsednika Nemačke, koja je posle Prvog svetskog rata postala republika.

1929 - Sporazumom u Luteranu između Italije i Svete stolice stvorena je nezavisna papska država Vatikan. Time je rešeno "Rimsko pitanje" - spor italijanske države i Svete stolice nastao 1870, posle priključenja Italiji papske države i grada Rima.

1945 - U Jalti na Krimu završena je konferencija lidera triju velikih sila antihitlerovske koalicije. Predsednik SAD Ruzvelt (Roosevelt), lider ŠSR Staljin i britanski premijer Čerčil (Ćurćill) uskladili su vojne planove za okončanje Drugog svetskog rata, odredili nove odnose u Evropi i dogovorili se o osnivanju Ujedinjenih nacija.

1967 - Umro je crnogorski slikar Milo Milunović, jedan od osnivača i prvih nastavnika Akademije likovnih umetnosti u Beogradu (1937). Posle Drugog svetskog rata organizovao je Umetničku školu na Cetinju. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1970 - Japan je postao četvrta zemlja u svetu koja je lansirala veštački satelit.

1971 - Predstavnici 63 zemlje potpisali su sporazum o zabrani skladištenja nuklearnog oružja na dnu mora i okeana.

1975 - Margaret Tačer (Thatćer) izabrana je za predsednika Konzervativne stranke, kao prva žena koja je u Velikoj Britaniji postala šef političke partije.

1990 - Lider Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) Nelson Mandela pušten je na slobodu nakon 27 godina provedenih u južnoafričkim zatvorima.

1993 - Umrla je srpska književnica Desanka Maksimović, koja je svojim delom doprinela afirmaciji ženskog literarnog stvaranja. Uz Isidoru Sekulić smatra se najznačajnijom srpskom književnicom 20. veka ("Zeleni vitez", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena").

1994 - Pet američkih kosmonauta (Čarls Bolden, Kenet Rajter, Jan Dejvis, Čang Dijaz Franklin, Ronald Sega) i jedan ruski (Sergej Krikalev) spustili su se u šatlu "Diskaveri" na Zemlju, okončavši prvu američko-rusku spejs šatl misiju.

1997 - Pod pritiskom međunarodne javnosti i tromesečnih građanskih i studentskih protesta predsednik Srbije Slobodan Milošević je posebnim zakonom (lex specialis) priznao rezultate lokalnih izbora na kojima je pobedila opoziciona koalicija "Zajedno".

2000 - U Parizu je u 72. godini umro francuski reditelj Rože Vadim (Roger).

2001 - Oko 7.500 ljudi demonstriralo je u Nemačkoj protiv marša neonacista koji je okupio oko 250 pristalica.

2002 - U Zagrebu je u 82. godini umro kardinal i bivši zagrebački nadbiskup (1970-97) Franjo Kuharić.

2004 - Južnokorejski i američki istraživači su objavili da su uspešno klonirali ljudski embrion koji će se koristiti u medicinske svrhe.

2008 - Umro je američki glumac Roj Šajder (Roy Sćeider) najpoznatiji kao šerif Brodi iz filma "Ajkula".

**Bisernica** · 11-02-2011 20:33

12. februar

1804 - Umro je nemački filozof Imanuel Kant (Immanuel) začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji ("Kritika čistog uma", "Kritika praktičnog uma", "Kritika rasudne snage", "Opšta istorija prirode i teorije neba").

1809 - Rođen je američki državnik Abraham Linkoln (Abraham Lincoln), predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatični pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. vodio je građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo sačuvati Uniju, a 1863. je proglasio ukidanje ropstva u SAD.

1818 - Čile je proglasio nezavisnost od Španije.

1832 - Pacifička ostrva Galapagos su pripojena Ekvadoru.

1851 - Edvard Hargrejvs (Edward Hargraves) je našao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši zlatnu groznicu u Australiji.

1882 - Rođen je slikar Ljubomir Ivanović. Značajno je doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, a njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke imaju i izuzetnu dokumentarnu vrednost.

1899 - Nemačka je kupila od Španije ostrvo Karolina i Marijanina ostrva u Pacifiku.

1912 - Poslednji kineski car Pu Ji (Yi) iz dinastije Manču (M a n c h u) je abdicirao, Kina je postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen (Yat).

1942 - Prilikom bekstva iz logora kod Niša u Drugom svetskom ratu, nemački vojnici su ubili 42 logoraša, a 105 je pobeglo. Za odmazdu je streljano 850 ljudi.

1953 - ŠSR je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.

1961 - Saopšteno je da su pripadnici separatitičkog pokreta Katange ubili premijera Konga i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu (Patrice). Nikada nisu otkriveni datum i okolnosti pod kojima je ubijen.

1973 - Severni Vijetnam je tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.

1974 - U Moskvi je uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo i proteran je iz zemlje. Posle dve decenije provedene u emigraciji u Vermontu (SAD), 1994. se vratio u Rusiju.

1979 - U Rodeziji je poginulo 59 ljudi u putničkom avionu "Er Rodezija" kojeg su oborili gerilci.

1986 - SAD su izručile SFR Jugoslaviji ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti su Artukovića koji je posle rata pobegao, optužile za ratne zločine nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja.

1993 - Bivši predsednik Malija Musa Traore (M o u s s a) i trojicavisokih oficira osuđeni su na smrt zbog masovnih ubistava 1991.

1999 - Senat SAD je predsednika Bila Klintona (Bill Clinton) oslobodio optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde čime je, posle godinu dana, okončana "seksualna afera" sa Monikom Levinski (Monica Lewinsky) i izbegnut "impičment" (smenjivanje).

1999 - Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica Sovjetskog bloka, priključile su se NATO-u.

2002 - Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo je suđenje bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kome se sudilo pred Međunarodnim sudom. Milošević je u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1992, Bosni 1992-95. i na Kosovu 1999. Početak "procesa stoleća" pratilo je više od hiljadu svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala, vlasti Srbije su Miloševića isporučile sudu u Hagu 28. juna 2001.

2002 - Pakistanske vlasti uhapsile su militantnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, britanskog državljanina, koji je glavni osumnjičeni za otmicu i ubistvo američkog reportera Danijela Perla, izvestača Vol strit džornala.

2003 - U sukobima vojske i pobunjenih pripadnika policije i drugih demonstranata tokom protesta u La Pazu (Bolivija) najmanje 30 ljudi je poginulo, a 160 je povređeno.

2004 - Svetska zdravstvena organizacija potvrdila je da ptičiji grip koji je usmrtio mnogo ljudi, ne može da se prenese sa čoveka na čoveka.

**Bisernica** · 12-02-2011 19:22

13. februar

1199 - U Hilandaru je umro Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjića koja je vladala Srbijom dvesta godina. Veliki župan od 1166. postavio je osnove državne samostalnosti Srbije i njene političke moći. Povukao se sa prestola 1196. u korist sina Stefana (kasnije prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog) i zamonašio se pod imenom Simeon u manastiru Studenici. Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog, prvog sveca iz loze Nemanjića.

1571 - Umro je italijanski vajar i pisac Benvenuto Čelini (Cellini) dvorski zlatar Kozima Medičija (Cosimo Medici), rimskih papa i francuskog kralja Fransoa I (Francois), najbolji izrađivač sitnih zlatarskih predmeta u svoje vreme. Njegova autobiografija "Moj život" predstavlja značajan dokument za kulturnu istoriju renesanse.

1633 - Inkvizicija rimokatoličke crkve u Rimu lišila je slobode astronoma Galilea Galileja (Galilei) zbog njegovog zalaganja za Kopernikov heliocentrični sistem. Ostatak života naučnik je proveo pod stalnim nadzorom Inkvizicije, a zabrana s njegovih dela skinuta je 1757.

1668 - Sporazumom potpisanim u Lisabonu Španija je priznala nezavisnost Portugala.

1689 - Kralj Engleske i Škotske Vilijam III od Oranža (William, Orange) i njegova žena Meri (Mary), kćerka svrgnutog engleskog prokatoličkog kralja Džejmsa II, proglasili su suverenitet nad Velikom Britanijom i Irskom.

1787 - Umro je dubrovački matematičar, fizičar, astronom, filozof i diplomata Ruđer Bošković, osnivač i direktor Brerske astronomske opservatorije kod Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan od najvećih naučnika svoga doba.

1793 - Velika Britanija, Pruska, Austrija, Holandija, Španija i Sardinska kraljevina (Pijemont) sklopile su savez protiv revolucionarne Francuske.

1831 - Rođen je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih političara 19. veka. Bio je namesnik maloletnom knezu Milanu Obrenoviću (1868-72), predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, predsednik vlade kneževine i kraljevine Srbije (između 1873. i 1887) i namesnik maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića (1889-93). Napisao je "Diplomatsku istoriju Srbije".

1883 - Umro je nemački kompozitor Rihard Vagner (R i c h a r d Wagner), stvaralac kasnog romantizma, koji je srušio tradicionalnu strukturu opere da bi ostvario svoju zamisao o sveobuhvatnom umetničkom delu - "muzičkoj drami" ("Holanđanin lutalica", "Tristan i Izolda", "Loengrin", "Nirnberški majstori pevači", "Nibelunški prsten").

1945 - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Budimpeštu, posle 50 dana opsade tokom koje je poginulo 50.000 nemačkih vojnika.

1945 - Američki i britanski avioni su u Drugom svetskom ratu počeli bombardovanje nemačkog grada Drezdena. Grad je tokom dva dana bombardovanja razoren, a računa se da je poginulo oko 135.000 ljudi.

1961 - Savet bezbednosti UN doneo je odluku da se u Kongo upute međunarodne mirovne snage da bi se sprečilo izbijanje građanskog rata u toj zemlji.

1974 - Umro je slikar Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih likovnih umetnika 20. veka.

1975 - Kiparski Turci su u severnom delu ostrva, koji je sedam meseci ranije okupirala Turska, proglasili "Tursku federalnu državu Kipar" i formirali ustavotvornu skupštinu. Za prvog predsednika skupštine izabran je vođa kiparskih Turaka Rauf Denktaš.

1984 - Šef Komunističke partije ŠSR-a i države postao je Konstantin Černjenko, nasledivši preminulog Jurija Andropova. Posle Černjenkove smrti, koji je vladao manje od godinu dana, na vlast je stupio Mihail Gorbačov, sedmi i poslednji lider ŠSR-a.

1990 - ŠSR, SAD, Velika Britanija, Francuska i dve nemačke države su objavili plan o ujedinjenju Nemačke.

1991 - Američki bombarderi su razorili sklonište u Bagdadu identifikovano kao vojni položaj, a u kojem su, međutim, civili potražili spas od napada iz vazduha. Prema iračkim izvorima, poginulo je oko 500 ljudi, među kojima veliki broj dece i žena.

1999 - U Beogradu je sahranjen Peko Dapčević, jedan od prvih komandanata Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Učesnik je i Španskog građanskog rata (1936-39). Posle rata bio je načelnik Generalštaba Jugoslovenske narodne armije, državni funkcioner i diplomata.

2000 - Papa Jovan Pavle II zatražio je oproštaj za sve grehove Rimokatoličke crkve u prošlosti, uključujući i odnos prema Jevrejima i jereticima.

2001 - Amerikanka En Bankroft (Ann Bancroft) i Norvežanka Liv Arnesen postale su prve žene koje su na skijama prešle Antarktik. Njihovo "putovanje" od 2.700 kilometara trajalo je 90 dana.

2004 - U bombaškom napadu na njegov automobil u Dohi (Katar) ubijen je bivši predsednik Čečenije u egzilu, Zelimkan Jandarbijev (Zelimkhan Yandarbiyev), a njegov maloletni sin je ranjen. Rusija je više puta tražila njegovo izručenje, smatrajući ga odgovornim za smrt više stotina građana u Čečeniji i zbog veza sa al-Kaidom.

**Bisernica** · 15-02-2011 13:04

14. februar

269 - Tokom progona hrišćana, u vreme cara Klaudija II spaljenje na lomači rimski sveštenik i lekar Valentin, kasnije hrišćanski mučenik Sv. Valentin. Taj datum katolici slave kao Dan zaljubljenih.

869 - Umro je slovenski prosvetitelj poznat po monaškom imenu Kirilo, Grk iz Soluna rođen kao Konstantin. S bratom Metodijem širio je hrišćanstvo među Slovenima, te se smatraju i osnivačima njihove pismenosti i književnosti. Veruje se da je Kirilo tvorac oble glagoljice. Braća su na slovenski jezik prevela veliki broj biblijskih tekstova i crkvenih rukopisa.

1468 - Umro je nemački štampar Johan Gutenberg (Johann), pronalazač tipografije, izuma koji je označio civilizacijski preokret. Usavršio je štamparsku mašinu i osnovao štampariju u rodnom Majncu. Štampao je 1455. Bibliju u više od 100 primeraka, od kojih je četrdesetak sačuvano.

1663 - Kanada je postala francuska kraljevska provincija.

1779 - Engleski moreplovac i istraživač Džejms Kuk (James Cook) ubijen je na Havajima u okršaju sa ostrvljanima. Njegova putovanja i otkrića značajno su doprinela širenju britanskog kolonijalnog carstva.

1797 - Britanska flota pod komandom admirala Džona Džervisa (John Jervis) i Horacija Nelsona (Horatio) potukla je špansku armadu kod rta Sent Vinsent na krajnjem jugu Portugalije.

1804 - Na skupštini srpskih starešina u Orašcu kod Aranđelovca doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka. Za vođu je izabran Đorđe Petrović - Karađorđe.

1835 - Na inicijativu dramskog pisca Joakima Vujića, uz novčanu pomoć kneza Miloša Obrenovića, u Kragujevcu je osnovano prvo pozorište u Srbiji. "Knjaževsko-serbski teatar" priređivao je jednom sedmično i prazničnim danima predstave za kneza i njegove činovnike i goste, a na repertoaru su bili Vujićevi komadi ili njegovi prevodi stranih dela.

1922 - Italijanski inženjer Đulielmo Markoni (Guglielmo Marconi) počeo je prvo redovno emitovanje radio programa iz Engleske.

1929 - Al Kaponeovi (Capone) gangsteri ubili su u Čikagu sedmoricu članova rivalske bande Bagsa Morena (Bugs Moran) da bi sprečili krađu krijumčarenog viskija. Taj događaj nazvan je "St Valentine's Day Mašacre".

1943 - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Rostov od Nemaca.

1946 - Na američkom univerzitetu Pensilvanija počeo je da radi elektronski mozak - kompjuter koji je sate računanja pretvorio u sekunde. Nazvan je ENIAC (Elektronski numerički integrator i kompjuter).

1956 - U Moskvi je počeo 20. kongres Komunističke partije ŠSR, na kojem je šef partije Nikita Hruščov osudio politiku Staljina i otvorio put procesu destaljinizacije Sovjetskog Saveza.

1958 - Irački kralj Fejsal (Faisal) i jordanski kralj Husein (H u s s e i n) objavili su ujedinjenje dva kraljevstva u Arapsku Federaciju s Fejsalom kao šefom države. Monarhija u Iraku oborena je u julu iste godine, kralj je ubijen i Federacija se raspala.

1972 - Sovjetski svemirski brod bez ljudske posade "Luna 20" lansiran je ka Mesecu, odakle je 11 dana kasnije doneo uzorke Mesečevog tla.

1989 - Iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini (Ruhollah Khomeini) je fatvom (edikt) naredio smrtnu kaznu engleskom piscu indijskog porekla Salmanu Rušdiju (Rushdie) zbog njegovog dela "Satanski stihovi" koje je u Iranu ocenjeno kao blasfemija islama. Iranska vlada se 1998. javno ogradila od primene smrtne kazne.

1997 - Međunarodna arbitražna komisija je donela odluku da sporno područje grada Brčko u Bosni bude stavljeno pod međunarodni nadzor do marta 1998.

1998 - Bosanski Srbi Miroslav Tadić i Milan Simić predali su se dobrovoljno Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. To su bili prvi optuženi za ratne zločine tokom ratova u SFRJ 1991-95. koji su se dobrovoljno predali tom sudu.

2000 - U nastojanju da izoluje predsednika SRJ Slobodana Miloševića, Evropska unija je proširila spisak lica, saradnika predsednika i ljudi bliskih njegovom režimu, kojima je zabranjen ulazak u zemlje EU sa 600 na 900 imena.

2001 - Skupština Srbije je ukinula Zakon o javnom informisanju na osnovu kojeg je vlast Slobodana Miloševića vršila represiju nad slobodnim i nezavisnim medijima u Srbiji. Od oktobra 1998, kada je Zakon usvojen do septembra 2000. mediji su kažnjeni sa više od 30 miliona dinara, a jednom broju je zabranjen rad.

2002 - Istraživači američkog univerziteta Teksas A&M izvršili su uspešno kloniranje mačke, od šest različitih rasa mačaka.

2002 - Umro je nemački dirigent Ginter Vand (Guenter Wand), poznat po zahtevnom stilu rada i velikom broju koncerata Bruknera, Betovena i Mocarta.

2003 - Tribunal u Hagu podigao je optužnicu protiv lidera Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Šešelj se dobrovoljno predao tom sudu 24. februara te godine.

2003 - Nakon šest godina života prvom kloniranom sisaru, ovci Doli, ubrizgana je smrtonosna injekcija zbog simptoma progresivne bolesti pluća.

2004 - Predsednik Srbije Boris Tadić je posetio srpske enklave na Kosovu, a u Prištini je razgovarao sa šefom UNMIK-a Sorenom Jesen-Petersonom. On je prvi predsednik Srbije koji je posetio Kosovo od 1999, kada su vlast u toj pokrajini preuzele UN.

2005 - U eksploziji bombe u Bejrutu, poginuo je bivši libanski premijer Rafik al Hariri.

269 - Tokom progona hrišćana, u vreme cara Klaudija II spaljenje na lomači rimski sveštenik i lekar Valentin, kasnije hrišćanski mučenik Sv. Valentin. Taj datum katolici slave kao Dan zaljubljenih.

869 - Umro je slovenski prosvetitelj poznat po monaškom imenu Kirilo, Grk iz Soluna rođen kao Konstantin. S bratom Metodijem širio je hrišćanstvo među Slovenima, te se smatraju i osnivačima njihove pismenosti i književnosti. Veruje se da je Kirilo tvorac oble glagoljice. Braća su na slovenski jezik prevela veliki broj biblijskih tekstova i crkvenih rukopisa.

1468 - Umro je nemački štampar Johan Gutenberg (Johann), pronalazač tipografije, izuma koji je označio civilizacijski preokret. Usavršio je štamparsku mašinu i osnovao štampariju u rodnom Majncu. Štampao je 1455. Bibliju u više od 100 primeraka, od kojih je četrdesetak sačuvano.

1663 - Kanada je postala francuska kraljevska provincija.

1779 - Engleski moreplovac i istraživač Džejms Kuk (James Cook) ubijen je na Havajima u okršaju sa ostrvljanima. Njegova putovanja i otkrića značajno su doprinela širenju britanskog kolonijalnog carstva.

1797 - Britanska flota pod komandom admirala Džona Džervisa (John Jervis) i Horacija Nelsona (Horatio) potukla je špansku armadu kod rta Sent Vinsent na krajnjem jugu Portugalije.

1804 - Na skupštini srpskih starešina u Orašcu kod Aranđelovca doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka. Za vođu je izabran Đorđe Petrović - Karađorđe.

1835 - Na inicijativu dramskog pisca Joakima Vujića, uz novčanu pomoć kneza Miloša Obrenovića, u Kragujevcu je osnovano prvo pozorište u Srbiji. "Knjaževsko-serbski teatar" priređivao je jednom sedmično i prazničnim danima predstave za kneza i njegove činovnike i goste, a na repertoaru su bili Vujićevi komadi ili njegovi prevodi stranih dela.

1922 - Italijanski inženjer Đulielmo Markoni (Guglielmo Marconi) počeo je prvo redovno emitovanje radio programa iz Engleske.

1929 - Al Kaponeovi (Capone) gangsteri ubili su u Čikagu sedmoricu članova rivalske bande Bagsa Morena (Bugs Moran) da bi sprečili krađu krijumčarenog viskija. Taj događaj nazvan je "St Valentine's Day Mašacre".

1943 - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Rostov od Nemaca.

1946 - Na američkom univerzitetu Pensilvanija počeo je da radi elektronski mozak - kompjuter koji je sate računanja pretvorio u sekunde. Nazvan je ENIAC (Elektronski numerički integrator i kompjuter).

1956 - U Moskvi je počeo 20. kongres Komunističke partije ŠSR, na kojem je šef partije Nikita Hruščov osudio politiku Staljina i otvorio put procesu destaljinizacije Sovjetskog Saveza.

1958 - Irački kralj Fejsal (Faisal) i jordanski kralj Husein (H u s s e i n) objavili su ujedinjenje dva kraljevstva u Arapsku Federaciju s Fejsalom kao šefom države. Monarhija u Iraku oborena je u julu iste godine, kralj je ubijen i Federacija se raspala.

1972 - Sovjetski svemirski brod bez ljudske posade "Luna 20" lansiran je ka Mesecu, odakle je 11 dana kasnije doneo uzorke Mesečevog tla.

1989 - Iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini (Ruhollah Khomeini) je fatvom (edikt) naredio smrtnu kaznu engleskom piscu indijskog porekla Salmanu Rušdiju (Rushdie) zbog njegovog dela "Satanski stihovi" koje je u Iranu ocenjeno kao blasfemija islama. Iranska vlada se 1998. javno ogradila od primene smrtne kazne.

1997 - Međunarodna arbitražna komisija je donela odluku da sporno područje grada Brčko u Bosni bude stavljeno pod međunarodni nadzor do marta 1998.

1998 - Bosanski Srbi Miroslav Tadić i Milan Simić predali su se dobrovoljno Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. To su bili prvi optuženi za ratne zločine tokom ratova u SFRJ 1991-95. koji su se dobrovoljno predali tom sudu.

2000 - U nastojanju da izoluje predsednika SRJ Slobodana Miloševića, Evropska unija je proširila spisak lica, saradnika predsednika i ljudi bliskih njegovom režimu, kojima je zabranjen ulazak u zemlje EU sa 600 na 900 imena.

2001 - Skupština Srbije je ukinula Zakon o javnom informisanju na osnovu kojeg je vlast Slobodana Miloševića vršila represiju nad slobodnim i nezavisnim medijima u Srbiji. Od oktobra 1998, kada je Zakon usvojen do septembra 2000. mediji su kažnjeni sa više od 30 miliona dinara, a jednom broju je zabranjen rad.

2002 - Istraživači američkog univerziteta Teksas A&M izvršili su uspešno kloniranje mačke, od šest različitih rasa mačaka.

2002 - Umro je nemački dirigent Ginter Vand (Guenter Wand), poznat po zahtevnom stilu rada i velikom broju koncerata Bruknera, Betovena i Mocarta.

2003 - Tribunal u Hagu podigao je optužnicu protiv lidera Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Šešelj se dobrovoljno predao tom sudu 24. februara te godine.

2003 - Nakon šest godina života prvom kloniranom sisaru, ovci Doli, ubrizgana je smrtonosna injekcija zbog simptoma progresivne bolesti pluća.

2004 - Predsednik Srbije Boris Tadić je posetio srpske enklave na Kosovu, a u Prištini je razgovarao sa šefom UNMIK-a Sorenom Jesen-Petersonom. On je prvi predsednik Srbije koji je posetio Kosovo od 1999, kada su vlast u toj pokrajini preuzele UN.

2005 - U eksploziji bombe u Bejrutu, poginuo je bivši libanski premijer Rafik al Hariri.

**Bisernica** · 15-02-2011 13:26

15. februar

1115 - Papa Paskal II priznao je red Malteških vitezova osnovan u Jerusalimu, gde su pored crkve Svetog Jovana imali samostan i azil za bolesnike i putnike. Kasnije su dobili zadatak da brane Svetu zemlju.

1573 - U Zagrebu je, nakon sloma seljačke bune, pogubljen vođa ustanka Matija Gubec.

1763 - Mirovnim ugovorom u Hubertsburgu okončana su neprijateljstva Austrije i Pruske u Sedmogodišnjem ratu. Pruska je zadržala Šleziju koju je preuzela od Austrije i postala je jedna od vodećih evropskih vojnih sila.

1835 - U Kneževini Srbiji usvojen je Sretenjski ustav, prvi ustav u modernoj srpskoj istoriji. Napisao ga je sekretar kneza Miloša Obrenovića Dimitrije Davidović, po uzoru na francuski i belgijski ustav. Koristeći negodovanje Austrije i Rusije, koje nisu imale razumevanja za liberalizam Davidovićevog dokumenta, knez je u martu ukinuo ustav.

1857 - Umro je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka, tvorac ruskog nacionalnog stila romantičarske epohe. Njegove opere "Život za cara" i "Ruslan i Ljudmila" imale su značajan uticaj na razvoj ruske opere u 19. veku.

1922 - U Hagu je održana prva sednica stalnog Međunarodnog suda pravde koji je 1920. osnovala Liga naroda radi rešavanja sporova među državama. Novi Međunarodni sud osnovan je pri Ujedinjenim nacijama posle Drugog svetskog rata kada je ukinuta Liga naroda.

1928 - Iz Beograda prema Zagrebu poleteo je prvi avion jugoslovenske civilne avijacije "Potez 29-2", jedina letelica prve jugoslovenske avio-kompanije "Aeroput". Prvi putnici bili su direktor avio-kompanije i pet novinara.

1942 - Umro je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor "Marša na Drinu", direktor Beogradske opere (1920-25). Godine 1899. osnovao je Beogradski vojni orkestar, a sa Stevanom Mokranjcem Srpsku muzičku školu. Komponovao je prvu izvedenu srpsku operu "Na uranku" (1903), na tekst Branislava Nušića.

1942 - Procenivši da nisu u stanju da odbrane grad, Britanci su u Drugom svetskom ratu predali Singapur japanskim snagama. To se smatra najvećim vojnim porazom Velike Britanije u njenoj vojnoj istoriji.

1944 - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele Solomonska ostrva u Pacifiku. Britanski avioni izbacili su oko 1.000 bombi na Berlin.

1965 - Umro je popularni američki džez pevač i pijanist Nat King Kol (Cole).

1971 - Velika Britanija je prešla na decimalni novčani sistem, umesto dotadašnjih funti, šilinga i penija.

1988 - Predsednik Austrije Kurt Valdhajm (Waldheim), optužen da je, kao pripadnik Š jedinica u Drugom svetskom ratu, odgovoran za ratne zločine počinjen u Bosni i Grčkoj, odbio je da podnese ostavku.

1989 - Deset godina nakon što je Moskva poslala svoje trupe da podrže prokomunističku vladu u Kabulu, poslednji sovjetski vojnici napustili su Avganistan. U desetogodišnjem neobjavljenom ratu poginulo je 15.000 sovjetskih vojnika i najmanje 100.000 Avganistanaca.

1990 - Velika Britanija i Argentina obnovile su diplomatske odnose, prekinute 1982. u vreme rata za Foklandska ostrva.

1993 - Slovački parlament izabrao je ekonomistu Mihala Kovača (M i c h a l Kovac) za prvog predsednika novoformirane države Slovačke, nakon raspada Čehoslovačke.

1996 - Bosanska vlada je saopštila da je u ratu 1992-95. nestalo oko 30.000 ljudi, od kojih više od 22.000 civila i oko 2.500 pripadnika oružanih snaga.

1997 - Srpska opoziciona koalicija "Zajedno" održala je poslednji, 88. dan protesta pošto je 11. februara ispunjen njen osnovni zahtev - priznavanje rezultata lokalnih izbora u Srbiji iz novembra 1996.

1999 - U Keniji je uhapšen lider kurdskih pobunjenika Abdulah Odžalan (Ocalan) i isporučen Turskoj, gde je osuđen na smrt zbog izdaje i prebačen u ostrvski zatvor Imrali.

2002 - Predsednik SAD Džordž Buš (Georges Bush) objavio je da njegova zemlja ima alternativni plan za smanjenje emisije gasova, koje je regulisano Protokolom o globalnom zagrevanju u Kjotou 1997. Iako emituju četvrtinu količine gasova koji stvaraja efekat "staklene bašte", SAD su odbacile Protokol iz Kjotoa zbog štete po nacionalnu industriju.

2003 - U talasu demonstracija, najvećim od vijetnamskog rata, više od šest miliona ljudi, u više od 600 gradova u svetu, protestovalo je protiv rata u Iraku.

2003 - Vatikan je otvorio zapečaćenu arhivu o vezama te države sa Nemačkom između 1922. i 1939. godine, kada je Euđenio Pačeli (kasnije papa Pije XII) bio državni sekretar Vatikana. Otvaranje arhiva usledilo je kao odgovor kritičarima pape da nije dovoljno učinio da zaustavi ubijanje miliona Jevreja od strane nacističke Nemačke tokom holokausta.

2004 - U Kini je pogubljen Jang Ksinhai (Yang Xinhai) jedan od najvećih serijskih ubica, čovek koji je za četiri godine ubio 67 osoba i silovao 12 žena.

**Bisernica** · 16-02-2011 20:11

16. februar

1808 - Napoleon je počeo napad na Španiju, koju je posle mesec dana okupirao i na španski presto doveo brata Žozefa (Joseph).

1831 - Rođen je ruski pisac Nikolaj Semjonovič Ljeskov, autor romana i pripovedaka o ruskoj provinciji. Prema njegovom delu "Ledi Makbet scenskog okruga" Šostakovič je komponovao poznatu operu "Katarina Izmajlova".

1871 - Rođen je srpski pisac Radoje Domanović, majstor političke satire koja u njegovim najboljim delima ""Stradija", "Vođa" i "Danga" doseže nivo univerzalne kritike ljudske naravi i društvenih institucija.

1871 - Francuska je potpisala kapitulaciju i akt o pomirenju s Pruskom posle izgubljenog rata. Mirovni ugovor, kojim je Francuska ustupila Pruskoj Alzas i veliki deo Lorene, uz ratnu štetu od pet milijardi zlatnih franaka, potpisan je u maju.

1873 - Španski kralj Amadeo II Savojski abdicirao je zbog unutrašnjih previranja i jačanja republikanskog pokreta. Proglašena je prva španska republika koja je oborena naredne godine kada je vojska vratila na vlast burbonsku dinastiju s kraljem Alfonsom XII.

1877 - Rođena je srpska književnica Isidora Sekulić, autor knjige meditativne proze "Saputnici", putopisa "Pisma iz Norveške", pripovedaka i esejističke proze - dela koja su je svrstala među najbolje i najznačajnije srpske pisce 20. veka.

1907 - Umro je Đozue Karduči (Giosue Carduči), najveći italijanski pesnik u prvim decenijama posle ujedinjenja Italije, dugogodišnji profesor italijanske književnosti Univerziteta u Bolonji. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1906. ("Jambi i epode", "Nove rime", "Varvarske ode").

1932 - Na opštim izborima u Irskoj pobedila je partija "Fijanafejl" (odvojeno krilo Šin Fejna), a njen lider Eamon de Valera postao je predsednik izvršnog komiteta Slobodne Države Irske.

1933 - U strahu od nemačkih pretnji, Čehoslovačka, Rumunija i Jugoslavija su, zaključivanjem pakta o Maloj antanti i stvaranjem Veća ministara, učvrstile savez stvoren 1920. protiv pokušaja restauracije Habsburgovaca i revizionističkih težnji Mađarske. Antanta je prestala da postoji posle nemačke okupacije Čehoslovačke u martu 1939.

1936 - Na parlamentarnim izborima u Španiji pobedio je Narodni front, koalicija socijalista, komunista, republikanaca i drugih manjih partija. Vladu je formirao Manuel Azanja, vraćen je demokratski ustav iz 1931. Pokušaj vojske u julu da obori republikansku vladu prerastao je u građanski rat koji je završen 1939. uspostavljanjem diktature generala Franka (Franco).

1945 - Američki avioni su u Drugom svetskom ratu počeli masovno bombardovanje Tokija.

1959 - Vođa gerilaca Fidel Kastro (Castro) postao je premijer Kube, nakon što je 1. januara 1959. zbacio s vlasti diktatora Fulhensija Batistu (Fulgencio).

1978 - Kina i Japan su u Pekingu potpisali trgovinski ugovor u vrednosti 20 milijardi dolara. To je bio početak ekonomskog otvaranja Kine prema svetu.

1994 - U planinskom području indonežanskog ostrva Sumatra u zemljotresu je poginulo najmanje 200 ljudi.

1998 - Prilikom pada "Erbasa A-300" tajvanske aviokompanije "Čajna erlajnz" u blizini aerodroma u Tajpehu poginule su 203 osobe - svi putnici i članovi posade, među kojima i guverner centralne banke Tajvana, i sedam ljudi na tlu.

2000 - Rusija je obnovila odnose s NATO-om koji su bili prekinuti zbog napada te vojne alijanse na SR Jugoslaviju u martu 1999.

2001 - U napadu naoružanih Albanaca na autobus u blizini Podujeva na Kosovu poginulo je 10 Srba, a 43 osobe su ranjene.

2002 - Umro je prvi menadžer engleske fudbalske reprezentacije Volter Vinterbotom, koji je najduže bio na tom mestu (1947-1962).

2003 - U najvećim snežnim mećavama koje su zahvatile istočnu obalu Amerike umrlo je najmanje 59 ljudi.

2008 - Evropska unija je odobrila slanje oko 2.000 pripadnika EULEKS-a Na Kosovo, koji će postepeno preuzeti nadležnosti od UNMIK-a. Razmeštanje misije EU počelo je 9. decembra 2008. na osnovu odluke Saveta bezbednosti UN.

**Bisernica** · 19-02-2011 00:04

17. februar

1600. - Italijanski filozof, astronom i matematičar Đordano Bruno, spaljen je u Rimu kao jeretik, na osnovu presude rimokatoličke inkvizicije.

1653. - Rođen je italijanski kompozitor i violinista Arkanđelo Koreli, osnivac bolonjske violinske škole i najznačajniji italijanski kompozitor u 17. veku baroknih dela za gudačke instrumente.

1673. - Francuski komediograf i glumac Žan Batist Poklen Molijer, umro je nakon što mu je pozlilo na pozornici dok je igrao u svojoj komediji 'Uobraženi bolesnik'. Jedan od najvećih svetskih komediografa, napisao je više od 30 pozorišnih komada među kojima su najpoznatiji 'Učene žene', 'Tartif', 'Don Žuan', 'Mizantrop'.

1836. - Ukazom kneza Miloša Obrenovića u Bukureštu je osnovano prvo srpsko diplomatsko-konzularno predstavništvo pod nazivom Srpska agencija. Šef agencije bio je Mihajilo German, a sekretar Jovan Gavrilović.

1856. - U Parizu je umro nemački pesnik Hajnrih Hajne, jedan od najvećih liričara 19. veka. Njegova poezija smatra se vrhunskim dostignućem nemačkog romantizma i izvršila je ogroman uticaj na evropsko pesništvo ['Knjiga pesama', 'Romansero', 'Ata Trol', 'Nemačka, zimska bajka'].

1864. - Južnjačka podmornica 'Hanli' je u Američkom građanskom ratu u Čarlstonu u Južnoj Karolini potopila torpedom severnjački brod 'Hustanik', što se smatra prvim uspešnim napadom podmornice na ratni brod u istoriji pomorskog ratovanja.

1909. - U tvrđavi Fort sil u Oklahomi umro je indijanski poglavica Gojatlaj, 'Onaj koji zeva'], poznatiji kao Džeronimo, poslednji poglavica Apača. Kao vođa apačkog plemena Čirikahua, predvodio je nekoliko indijanskih ustanaka, a 1886. se predao američkoj vojsci.

1916. - Britanske i francuske trupe zauzele su u Prvom svetskom ratu Kamerun, nemačku koloniju u Africi.

1966. - Francuska je lansirala svoj prvi satelit s poligona u Sahari.

1972. - Donji dom britanskog parlamenta usvojio je zakon o pristupanju Velike Britanije Evropskoj zajednici [kasnije Evropska unija].

1979. - Reagujući na upad vijetnamskih snaga u Kambodžu krajem 1978. i zbacivanje maoističkog režima Crvenih Kmera, Kina je napala Vijetnam. Tri sedmice kasnije bila je prisiljena da povuče svoje trupe.

1982. - Premijer Zimbabvea Robert Mugabe optužio je nekadašnjeg saborca DŽošua Nkoma, za učešće u zaveri i isključio ga iz vlade. Mugabe i Nkomo vodili su sedamdesetih godina zajedničku borbu protiv rasističke vladavine belaca u Južnoj Africi.

1990. - Čehoslovačka komunistička partija isključila je iz članstva bivšeg predsednika države Gustava Husaka, bivšeg premijera Ljubomira Štrougala i još 20 visokih funkcionera koji su došli na vlast nakon sovjetske intervencije u Čehoslovačkoj 1968.

1992. - Generalni sekretar UN Butros Butros-Gali preporučio je razmeštanje 13.000 pripadnika mirovnih snaga svetske organizacije na teritoriji bivše Jugoslavije.

1995. - Albanci u Tetovu u Makedoniji počeli su masovne demonstracije zbog odbijanja vlasti da prizna ilegalni 'Albanski univerzitet' u tom gradu. U sukobima s policijom poginuo je jedan demonstrant, a veći broj je povređen.

1999. - Tokom albansko-srpskih pregovora u Rambujeu kod Pariza, NATO je usvojio operativni plan za upućivanje vojnih snaga na Kosovo pod nazivom 'Zajednički čuvar'; načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Dragoljub Ojdanić naredio je jačanje borbene gotovosti jedinica VJ i preduzimanje mera za zaštitu državne granice i odbrane integriteta zemlje.

2002. - Prelaskom na evro, Francuska se oprostila od franka koji je 641 godinu bio nacionalna valuta.

2003. - Po nalogu haškog Tribunala na Kosovu su uhapšeni pripadnici rasformirane Oslobodilačke vojske Kosova [OVK] i izručeni tom sudu: Haradin Balja, Isak Musliu i Agim Murtezi. To je prvo hapšenje osoba po nalogu tog suda koje je obavio Kfor. Protiv Agima Murtezija sud je povukao optužnicu zbog zamene identiteta.

2003. - U paničnom izlasku iz jednog noćnog kluba u Čikagu, 21 osoba je poginula, a oko 50 je povređeno.

2004. - U 83. godini umro je bivši meksički predsednik Hoze Lopez Portiljo.

**Bisernica** · 19-02-2011 00:06

18. februar

1405. - Tokom pohoda na Kinu umro je tatarski emir Timur Lenk, osvajač Persije, Indije, Mesopotamije i većeg dela Male Azije.

1455. - Umro je italijanski slikar fra Anđeliko, dominikanski kaluđer, jedan od najznačajnijih predstavnika rane renesanse. Njegovi najvažniji radovi su freske u manastiru Svetog Marka u Firenci i u Vatikanu.

1478. - Brat engleskog kralja Eduarda IV, DŽordž, vojvoda od Klarensa, osuđen zbog izdaje, ubijen je u Taueru u Londonu tako što je udavljen u buretu vina.

1546. - Umro je nemački verski reformator Martin Luter, avgustinski monah, osnivač protestantizma u Nemačkoj, najznačajniji vođa evropske crkvene reformacije. Luter je 1517. prikovao na vrata katedarale u Vitenbergu 95 teza o reformi crkve i pozvao na javnu raspravu, zbog čega je ekskomuniciran iz katoličke crkve.

1564. - Umro je italijanski vajar, slikar, arhitekta i pesnik Mikelanđelo Buonaroti, uz Leonarda i Rafaela najveći umetnik visoke renesanse. Tvorac čuvenih fresaka u Sikstinskoj kapeli i monumentalnih skulptura 'Pjeta', 'David', 'Mojsije', sahranjen je uz najveće počasti u crkvi Santa Kroće u Firenci.

1861. - Prvi parlament ujedinjene Italije proglasio je sardinskog kralja Vitorija Emanuela II za kralja Italije.

1865. - Flota Unije je u Američkom građanskom ratu zauzela grad Čarlston u Južnoj Karolini, jedno od najvažnijih uporišta južnjačkih snaga.

1900. - Počela je bitka kod Pardeberga u kojoj su Buri pretrpeli prvi veliki poraz u ratu s Britancima. Krajem februara 4.000 burskih vojnika predalo se britanskim trupama koje su krajem maja ušli u Johanesburg, a u junu u Pretoriju.

1915. - Umro je srpski političar, diplomata, filolog i istoričar Stojan Novaković, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača Napredne stranke 1880. Kao ministar prosvete sproveo je reforme u školstvu i pokrenuo osnivanje Narodne biblioteke, muzeja i Državne štamparije. Napisao je 'Srpsku bibliografiju' sa popisom svih srpskih knjiga objavljenih 1741-1861 i 1868-76 i više zapaženih radova iz srednjovekovne istorije.

1932. - Rođen je češki filmski režiser Miloš Forman, naznačajniji predstavnik 'novog talasa' u češkoj kinematografiji. Proslavio se filmovima 'Let iznad kukavičjeg gnezda', snimljen po odlasku u SAD 1967, dobitnik pet Oskara, 'Amadeus', za koji je takodje dobio Oskar, 'Kosa', 'Svlačenje', 'Narod protiv Larija Flinta'.

1952. - Grčka i Turska su postale članice NATO-a.

1956. - Umro je francuski kompozitor Gistav Šarpantje, koji je 1902. osnovao 'Konzervatorijum Mimi Pinson', namenjen muzičkom obrazovanju radnika. Proslavio se operom 'Lujza' [1900], kojom je pokušao stvoriti naturalistički izraz u operi. Poznate su i njegove solo pesme na stihove Bodlera i Verlena.

1960. - Argentina, Brazil, Meksiko, Paragvaj, Peru, Urugvaj i Čile postigli su dogovor o osnivanju Latinoameričkog udruženja slobodne trgovine.

1965. - Proglašena je nezavisnost afričke države Gambije u okviru Britanskog komonvelta.

1967. - Umro je američki atomski fizičar Robert Openhajmer, profesor Univerziteta u Kaliforniji, vodeći stručnjak u izradi prve nuklearne bombe u laboratoriji u Los Alamosu. Od 1953, u vreme 'makartizma' bio je pod sumnjom da održava veze s komunistima i zabranjen mu je rad u atomskim programima. Rehabilitovan je 1963, a Komisija za atomsku energiju SAD mu je dodelila Fermijevu nagradu.

1991. - U terorističkom napadu Irske republikanske armije [IRA] na železničkoj stanici Viktorija u Londonu, u eksploziji podmetnute bombe poginula je jedna, a ranjeno najmanje 40 osoba.

1997. - Centar za mine UN objavio je da se na teritoriji Bosne i Hercegovine nalazi oko milion nagaznih mina, a prema podacima Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta od mina je u periodu 1992-97. stradalo oko 3200 osoba, od kojih 686 dece.

2000. - Na paralmentarnim izborima u Iranu ubedljivo su pobedili reformisti, bliski predsedniku Mohamedu Katamiju.

2002. - Evropska unija odobrila je upućivanje policijskih snaga zemalja članica Unije u Bosnu i Hercegovinu. Te snage će naredne godine zameniti međunarodnu policiju Ujedinjenih nacija [IPFT] koja je delovala u BiH na osnovu Dejtonskog sporazuma iz 1995.

2002. - Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počeo je dokazni postupak protiv Slobodana Miloševića po optužnici za zločine počinjene na Kosovu. Tokom ovog postupka, koji je završen 13. septembra, tužilaštvo je izvelo 145 svedoka.

2003. - U Sloveniji je uhapšen funkcioner Demokratske partije Kosova [DKP] Fatmir Ljimaj, bivši oficir Oslobodilačke vojske Kosova [OVK], a zatim izručen Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za zločine protiv čovečnosti nad Albancima i Srbima u logoru Lapušnik na Kosovu u leto 1998. Ljimaj je oslobodjen 30. novembra 2005. u nedostatku dokaza.

2003. - U podmetnutom požaru u podzemnoj železnici u južnokorejskom gradu Tageu, poginule su najmanje 133 osobe, a više od 150 je povređeno.

2004. - U Iranu je u eksploziji voza koji je prevozio mešavinu nafte i hemijskih supstanci poginulo najmanje 200, a povređeno više od 400 osoba.

**Bisernica** · 19-02-2011 08:27

19. februar

1473. - Rođen je poljski astronom Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema, jedne od najvećih prekretnica u istoriji nauke.

1674. - Potpisivanjem Vestminsterskog ugovora okončan je englesko-holandski rat, a Nova Nizozemska [područje Njujorka] pripala je Engleskoj.

1743. - Rođen je italijanski kompozitor Luiđi Rodolfo Bokerini, virtuoz na violončelu, koji je uticao na razvoj gudačkih kvarteta kao muzičke forme i prvi komponovao muziku za gudačke kvintete i kvintete za gudačke instrumente i klavir. Stvorio je oko 500 dela u stilu rokokoa, uključujući simfonije, koncerte za violončelo, kamernu i crkvenu muziku.

1797. - Papa Pije VI potpisao je s Napoleonom Bonapartom Tolentinski ugovor, prema kojem su Bolonja, Romanja i Ferara pripale Francuskoj.

1800. - Napoleon Bonaparta se proglasio prvim konzulom Francuske.

1868. - Rođen srpski etnolog Tihomir Đorđević, u Knjaževcu. Đorđević je jedno od najvećih imena srpske nauke uopšte - kad su humanističke nauke u pitanju. Posle beogradske Velike škole doktorirao u Minhenu 1902. Radio kao gimnaziski i univerzitetski profesor. Veoma plodan autor, mnoštvo njegovih tekstova razasuto je po stručnoj periodici. Osnovao je i uredjivao neke stručne časopise, poput 'Karadžića', uredjivao Etnografski zbornik Srpske kraljevske akademije. Dela: 'O Makedoniji', 'Iz Srbije kneza Miloša', 'Naš narodni život', 'O esnafima'.

1875. - Umro je srpski pisac Kosta Trifković, komediograf koji je realistički slikao naravi vojvodjanske sredine u drugoj polovini 19. veka.

1878. - Sanstefanskim ugovorom okončan je srpsko-turski rat. Ugovor kojim je Rusija pokušala da stvori veliku Bugarsku na račun Srbije poništen je na zahtev ostalih evropskih sila na Berlinskom kongresu u julu 1878.

1918. - U Rusiji je dekretom boljševika zabranjeno privatno vlasništvo nad zemljom, vodom i prirodnim dobrima.

1922. - U Zagrebu je izašao prvi broj lista 'Borba', iza kojeg je stajala ilegalna Komunistička partija Jugoslavije. List je zabranjen 13. janaura 1929. Ponovo je izlazio kao organ KPJ u Drugom svetskom ratu u Užicu od 19. oktobra do 27. novembra 1941. i u Bosanskoj krajini od 1. oktobra 1942. do 27. februara 1943. Posle oslobodjenja Beograda, 15. novembra 1944. kao organ KPJ postao je dnevni list.

1924. - Rodjen je američki filmski glumac Li Marvin, briljantan tumač uloga brutalnih otpadnika i ljudi s margine društva. Filmovi: 'Velika trka', 'Komančerosi', 'Dvanaest žigosanih', 'Čovek koji je ubio Liberti Valansa', 'Kat Balu' [Oskar], 'Monti Valš', 'Point Blank', 'Pakao Pacifika', 'Ubice'.

1940. - Umro je srpski političar Ljuba Davidović, osnivač i simbol Demokratske stranke. Bio jedan od prvaka Radikalne stranke. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i bio dobrovoljac u srpsko-bugarskom ratu 1885, a 1901. osnovao je s Jašom Prodanovićem Samostalnu radikalnu stranku, za čijeg predsednika je izabran 1912. Prvi put ministar prosvete postao je 1904, na tom položaju bio je i od 1914. do 1917. u vladi Nikole Pašića i treći put 1918. Jedan je od tvoraca Krfske deklaracije. Posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919. postao je predsednik novostvorene Demokratske stranke, iste godine premijer, a vladu je drugi put sastavio 1924.

1942. - Japanski avioni su u prvom napadu na Australiju u Drugom svetskom ratu bombardovali grad Darvin i obližnju vojnu bazu. U napadu su poginula 243 Australijanca, potopljeno je osam brodova i uništena su 23 aviona.

1945. - Američke snage su se u Drugom svetskom ratu iskrcale na pacifičko ostrvo Ivo Džima, a posle krvavih borbi, od 22.000 Japanaca samo 212 najtežih ranjenika predalo se 26. marta 1945, dok su Amerikanci imali više od 6.800 mrtvih.

1951. - Umro je francuski pisac Andre Žid, sjajan stilista, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1947. Njegovu modernu intelektualnu prozu odlikuje velika iskrenost i prezir prema predrasudama. Dela: romani 'Kovači lažnog novca', 'Podrumi Vatikana', 'Pastoralna simfonija', 'Zemaljska hrana', putopisi 'Povratak iz ŠSR', 'Putovanje u Kongo' i izuzetno poetski 'Dnevnik'.

1952. - Umro je norveški pisac Knut Hamsun, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920.

1959. - Velika Britanija, Grčka i Turska potpisale su u Londonu sporazum o nezavisnosti Kipra.

1976. - Island je prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom posle neuspešnih pregovora dveju zemalja o pravu na ribarenje u spornim vodama.

1977. - U Bukureštu je potpisan jugoslovensko-rumunski sporazum o daljem zajedničkom korišćenju Dunava i izgradnji hidrocentrale 'Djerdap 2'.

1991. - Boris Jeljcin je zatražio ostavku predsednika S S S R Mihaila Gorbačova, tvrdeći da je on žrtvovao reforme da bi povećao ličnu vlast.

1992. - U Južnoj i Severnoj Koreji stupili su na snagu sporazumi o zabrani nuklearnog oružja na korejskom poluostrvu.

1993. - Pored obala Haitija u oluji je potonuo feribot i od oko 1.500 putnika i članova posade spaslo se samo 285 ljudi.

1997. - Umro je kineski državnik Deng Sjaoping, glavni arhitekta privrednih reformi i silovitog ekonomskog uspona Kine krajem 20. veka. Najmnogoljudnijom zemljom sveta rukovodio je od 1978, a s poslednje zvanične rukovodeće funkcije povukao se 1990, ali je njegov presudan uticaj ostao nesporan do smrti.

1999. - Ubijen je verski vodja iračkih šiita veliki ajatolah Mohamad Sadek el Sadr, zajedno s dva sina.

1999. - Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević je, povodom pretnji Jugoslaviji bombardovanjem ukoliko ne dozvoli stranu okupaciju na delu teritorije, izjavio: 'Nećemo dati Kosovo i Metohiju ni po cenu bombardovanja'.

2003. - U dotad najgoroj avionskoj nesreći u Iranu, na jugoistoku te zemlje srušio se vojni transportni avion 'Iljušin 76' s pripadnicima iranske Revolucionarne garde i 18 članova posade, što nije preživeo niko od 276 ljudi u letilici.

**Bisernica** · 20-02-2011 09:22

20. februar

1631. - Nemački protestantski knezovi sklopili su savez sa švedskim kraljem Gustavom II, čime je i Švedska ušla u Tridesetogodišnji rat [1618-48].

1707. - Umro je poslednji veliki mogul Indije Aurangzeb. Godine 1658. zbacio je oca s vlasti, pogubio braću i uzurpirao presto. Osvojio je Dekan, Kandahar i Kabul i nazvao se 'Alamgir' [osvajač sveta]. Podsticao je umetnost i nauku, osnivao škole i fanatički širio islam, progoneći hinduizam. Njegovom smrću počelo je slabljene mogulske države.

1790. - Umro je austrijski car Josif II, najstariji sin Marije Terezije i njen suvladar od 1765. do 1780. Kao pobornik prosvećenog apsolutizma sproveo je značajne reforme, uveo je 1781. državnu kontrolu nad papskim bulama i doneo Edikt o toleranciji kojim je priznao slobodu veroispovesti u austrijskom carstvu.

1809. - Francuzi su posle duže opsade zauzeli Saragosu, koja je odbila Napoleonovog brata Žozefa za kralja Španije.

1860. - U Novom Sadu je izašao prvi roj 'Danice', najznačajnijeg književnog časopisa srpskog romantizma, koji je pokrenuo i uređivao Đorđe Popović. 'Danica' je okupila stotinak srpskih pisaca, među kojima Jakova Ignjatovića, Đuru Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, Lazu Kostića, Ljubu Nenadovića i druge.

1886. - Rođen je mađarski revolucionar Bela Kun, jedan odosnivača Komunističke partije Mađarske -vođa mađarske sovjetske revolucije 1919. Streljan je u staljinističkim čistkama u S S SR -u 1939, a rehabilitovan posle Staljinove smrti.

1908. - Umro je pisac Simo Matavulj, clan Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma. Njegovo
najznačajnije delo je roman 'Bakonja fra Brne'.

1920. - Umro je američki istraživač, admiral Robert Edvin Piri, prvi čovek koji je, u aprilu 1909, stigao na Severni pol. Ispitao je i najseverniji deo Grenlanda, oplovio ga i 1901. ustanovio da je ostrvo.

1938. - Šef britanske diplomatije Entoni Idn podneo je ostavku u znak protesta zbog popustljive politike premijera Nevila Čemberlena prema nemačkom diktatoru Adolfu Hitleru.

1942. - Japanci su u Drugom sveskom ratu napali portugalski Timori ostrvo Bali u holandskoj Istočnoj Indiji.

1962. - Posle uspešnih podorbitalnih letova s ljudskom posadom, SAD su u orbitu oko Zemlje lansirale svemirski brod 'Merkjuri-Atlas 6', kojim je prvi američki astronaut Džon Glen tri puta obleteo oko zemlje. Let je trajao četiri sata, 55 minuta i 23 sekunde.

1967. - Predsednik Indonezije Ahmet Sukarno predao je svu izvršnu vlast generalu Suhartu, zadržavši samo 'titulu' predsednika.

1979. - U erupciji indonežanskog vulkana Sinira život jeizgubilo 175 ljudi.

1985. - U Irskoj je, i pored žestokog protivljenja rimokatoličke crkve, legalizovana prodaja kontraceptivnih sredstava.

1986. - Verski sukobi između Hindusa, muslimana i Sika zahvatili su Indiju, a u tri indijske države zaveden je policijski čas.

1991. - Usvajanjem amandmana 99. na Ustav kojim je Republika Slovenija definisana kao samostalna država, Skupština Slovenije pokrenula je inicijativu za izdvajanje iz SFR Jugoslavije; vlada Hrvatske podnela je Saboru dopunu Ustava po kome u Hrvatskoj važe samo zakoni te republike, čime je suspendovan Ustav tadašnje SFRJ.

1996. - Zetovi iračkog predsednika Sadama Huseina, general Husein Kamel Hasan i njegov brat Sadam Kamel, vratili su se s porodicama u Irak iz šestomesečnog izbeglištva u Jordanu. Irački predsednik ih je pomilovao, ali su tri dana kasnije obojica ubijeni.

1999. - Na Kosovu, na područjima Podujeva, Orahovca i Suve Reke,pojačani su oružani sukobi između srpskih snaga bezbednosti i pripadnika ekstremističke organizacije kosovskih Albanaca Oslobodilačke vojske Kosova [OVK].

2000. - Srpska policija je tokom sedam dana privela 24 aktivista studentske organizacije 'Otpor' zbog lepljenja plakata i ispisivanja grafita sa antirežimskim sadržajem. Hapšenje aktivista 'Otpora' i onemogućavanje rada nezavisnim medijima, obeležili su naredni period sve do izbora u septembru na kojima je, pobedom Demokratske opozicije Srbije, srušen režim Slobodana Miloševića.

2002. - U najvećoj železničkoj nesreći u Egiptu poginula su 373 putnika, a 66 je povredjeno, kada je izbio požar u vozu na liniji Kairo-Luksor.

2003. - U požaru koji je izbio na rok koncertu grupe Great Whiteu jednom noćnom klubu u Vest Vorviku, na ostrvu Roud [SAD], poginulo je 100, a povređeno oko 200 osoba.

2003. - Komandant vazdušnih snaga Pakistana, Mušaf Ali Mir, njegova žena i još 15 osoba je poginulo kada se vojni avion Foker-27 srušio u blizini Kohata na severozapadu zemlje.

2005. - Izraelska vlada je donela odluku o povlačenju iz pojasa Gaze i o etapnom iseljavanju jevrejskih naselja, koja se u toj oblasti nalaze više od 37 godina.

**Bisernica** · 26-02-2011 11:59

21. februar

1437. - U manastiru u Pertu [Škotska] ubijen je škotski kralj Džejms I. Zaveru su pripremili pripadnici visokog plemstva da bi sprečili kralja da učvrsti svoju vlast i smanji njihov uticaj na vodjenje državnih poslova.

1513. - Umro je papa Julije II, zaštitnik umetnosti iumetnika. Tokom njegovog pontifikata [od 1503] Papaska država je postala centar umetnosti i kulture. Po papinoj narudžbi Mikelanđelo je oslikao Sikstinsku kapelu, Rafael Santi njegove privatne odaje, a Bramante je rekonstruisao crkvu Svetog Petra u Vatikanu.

1613. - Na ruski presto je stupio Mihail, sin moskovskog patrijarha Filareta, rodonačelnik dinastije Romanov koja je vladala Rusijom do 1917.

1677. - Umro je holandski filozof Baruh de Spinoza, jedanod najznačajnijih i najdoslednijih predstavnika racionalističke i monističke filozofije. Njegova misao, izneta u kapitalnom delu 'Etika', izvršila je veoma značajan uticaj na evropsku filozofiju. Kritički odnos prema Bibliji i Talmudu izazvali su gnev u teološkim krugovima, a jevrejska zajednica ga je 1656. anatemisala i isključila iz svojih redova.

1794. - Rođen je meksički general i državnik Antonio Lopes de Santa Ana, predsednik Meksika nekoliko puta između 1833. i 1855, kada je oboren u narodnom ustanku pod vođstvom liberala. Upamćen je i po osvajanju tvrđave Alamo u Teksasu 1836, kada je oko 4.000 vojnika pod njegovom komandom masakriralo oko 200 branilaca tvrdjave, među kojima i legendarnog Dejvi Kroketa.

1866. - Rođen je nemački bakteriolog August fon Vaserman, koji je 1906. pronašao metodu za utvrđivanje sifilisa [Vasermanova reakcija].

1893. - Rođen je španski gitarista Andres Segovija, najveći majstor tog instrumenta u 20. veku, jedan od prvih gitarista koji je tehniku gitare prilagodio polifoničnim delima.

1911. - Japan i SAD su potpisali trgovinski ugovor kojim jeograničen priliv japanskih radnika u Ameriku.

1916. - Nemačkim napadom počela je bitka kod Verdena u Francuskoj, najduža i najkrvavija u Prvom svetskom ratu. U bici koja je okončana 18. decembra poginulo je oko milion nemačkih i francuskih vojnika.

1941. - U avionskoj nesreći je poginuo kanadski fiziolog Frederik Grant Banting, koji je s Čarlsom Bestom 1921. izolovao insulin. Godine 1923. dobio je Nobelovu nagradu za medicinu koju je podelio sa svojim saradnikom Džonom Maklaudom.

1943. - Britanski kralj Džordž VI dodelio je Rusima odlikovanje 'Mač časti' za odbranu Staljingrada u Drugom svetskom ratu.

1947. - Američki pronalazač Edvin Herbert Lend demonstrirao je u Njujorku prvu 'instant kameru', Polaroid.

1958. - Gamal Abdel Naser je izabran za prvog predsednika Ujedinjene Arapske Republike, federacije Egipta i Sirije.

1965. - Tokom govora na skupu Afro-američke organizacije jedinstva u Njujorku je ubijen američki borac za građanska prava i vođa američkih crnaca Malkolm Eks.

1972. - Ričard Nikson je doputovao u Peking, kaoprvi predsednik SAD u poseti Narodnoj Republici Kini. Time je počela normalizacija američko-kineskih odnosa i otvoren je put za prijem Kine u UN i njeno stalno mesto u Savetu bezbednosti.

1974. - U Skupštini SFR Jugoslavije proglašen je novi Ustav kojim su definisane promene u odnosima federacije i federalnih jedinica i ustrojstvo federalne zajednice. Republike su faktički postale nacionalne države, a autonomne pokrajine Kosovo i Vojvodina 'konstitutivni elementi' federacije, čime je njihova veza sa Republikom Srbijom svedena na minimum.

1983. - U etničkim nemirima posle izbora u indijskoj državi Asampoginulo je više od 800 ljudi.

1991. - Umrla je engleska balerina Margot Fontejn, jedna od najvećih balerina 20. veka. Sa izvanrednim uspehom interpretirala je širom sveta glavne uloge u baletima 'Žizela', 'Labudovo jezero', 'Začarana lepotica', 'Žar ptica'. Gostovala je u Beogradu 1954.

1992. - Savet bezbednosti UN doneo je rezoluciju 743 o upućivanju mirovnih snaga UN u SFR Jugoslaviju [UNPROFOR] sa mandatom od 12 meseci. Komandni punkt 14.000 'plavih šlemova' je smešten u Sarajevu, glavnom gradu Bosne i Hercegovine.

1997. - Pristalice i simpatizeri koalicije 'Zajedno', koji su gotovo tri meseca protestovali širom Srbije zbog poništavanja rezultata lokalnih izbora, okupili su se u Beogradu da proslave konstituisanje Skupštine grada, prve posle Drugog svetskog rata u kojoj na vlasti nisu bili komunisti. Svečani čin tog dana bio je skidanje zvezde petokrake, simbola komunizma, sa kupole Gradske skupštine. Za gradonačelnika je izabran lider Demokratske stranke Zoran Đinđić.

2001. - U Kandaharu, sedištu talibana, više od hiljadu ljudi prisustvovalo je javnom izvršenju smrtne kazne vešanjem dve žene optužene za prostituciju.

2002. - Američki predsednik Džordž Buš doputovao je uzvaničnu posetu Kini. To je prva poseta jednog američkog predsednika Kini posle 30 godina. Ričard Nikson je poslednji američki predsednik koji je bio u zvaničnoj poseti Kini, koja je označila prekid neprijateljstva dve države.

**Bisernica** · 26-02-2011 12:00

22. februar

1512. - Umro je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči. Prema latinskoj verziji njegovog imena nemački kartograf Martin Valdzemiler nazvao je Novi svet Amerika, premda je novi kontinet 1492. otkrio Kristofer Kolumbo. Vespuči je u Novi svet putovao 1499. kao član španske ekspedicije, a 1501. i 1502. je predvodio portugalsku ekspediciju.

1784. - Iz njujorške luke je isplovio prvi američki trgovački brod za Kinu 'Kineska carica'. U Kinu je stigao 28. avgusta.

1788. - Rođen je nemački filozof Artur Šopenhauer, čije je delo postalo cenjeno pred kraj njegovog života i posle smrti [1860]. Njegova duboko pesimistična filozofija našla je sledbenike u generaciji razočaranoj neuspehom nacionalnih pokreta 1848, a u filozofiji i književnosti imala je odraza u delima Fridriha Ničea i Tomasa Mana ['Svet kao volja i predstava', 'Pararega i paralipomena'].

1819. - SAD su preuzele Floridu od Španije, prema sporazumu koji su potpisali američki državni sekretar Džon Kvinsi Adams i španski ministar Don Luis de Onis.

1826. - Rođen je srpski političar i novinar Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj. Bio je učesnik Majske skupštine 1848, gradonačelnik Novog Sada 1861. i predvodnik liberalne struje na Blagoveštanskom saboru. Pokrenuo je čuveni list 'Zastava', vodeće glasilo vojvođanskih Srba.

1828. - Mirom u Turkmančaiju poražena Persija ustupila je Rusiji deo Jermenije, uključujući glavni grad Jerevan.

1848. - U Parizu je izbila revolucija izazvana privrednom krizom. Pod pritiskom ustanika kralj Luj Filip je abdicirao i 24. februara je proglašena Druga republika koja je opstala do decembra 1852, kada se Šarl Luj Napoleon proglasio za cara Napoleona III.

1862. - Tokom Američkog građanskog rata Džeferson Dejvis proglašen je za predsednika Konfederacije Država Amerike [otcepljene južne države].

1882. - Knez Milan Obrenović proglasio je Srbiju kraljevinom i sebe kraljem. Knez je postao 1868. posle ubistva njegovog oca kneza Mihaila, a vlast je preuzeo od namesnika kad je 1872. postao punoletan.

1900. - Rođen je španski filmski režiser Luis Bunjuel, jedan od najvećih stvaralaca u svetskoj kinematografiji. Snimio je 32 filma, a 'Andaluzijski pas' iz 1928. i 'Zlatno doba' iz 1930. postali su obrazac nadrealističkog poetskog filma.

1913. - U vojnoj pobuni u Meksiku ubijeni su meksički revolucionar i predsednik [1911-13] Francisko Madera i potpredsednik Pino Suares.

1935. - Rođen je Danilo Kiš, jedan od najznačajnijih srpskih pisaca druge polovine 20. veka i jedna od najmarkantnijih ličnosti u književnim krugovima 60-ih i 70-ih godina. Bio je dramaturg pozorišta 'Atelje 212' u Beogradu i lektor u Strazburu, Bordou i Lilu ['Mansarda', 'Bašta, Pepeo', 'Peščanik', 'Grobnica za Borisa Davidoviča', 'Enciklopedija mrtvih', 'Čas anatomije'].

1966. - Premijer Ugande Milton Obote preuzeo je svu vlast u zemlji i naredio da se uhapsi pet ministara.

1967. - Napadom na severnovijetnamske trupe severno od Sajgona, američke i južnovijetnamske snage počele su najveću zajedničku operaciju u Vijetnamskom ratu.

1979. - Karipsko ostrvo Santa Lusija steklo je posle 165 godina britanske uprave punu nezavisnost i postalo 40. član Komonvelta.

1980. - Izraelska vlada pustila je u opticaj novu nacionalnu valutu šekel, koji je zamenio izraelsku funtu.

1987. - Umro je američki slikar, novinar, filmski režiser i producent Endi Vorhol, jedan od najznačajnijih predstavnika pop-art slikarstva.

1993. - Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio rezoluciju o pokretanju postupka za osnivanje Međunarodnog suda za krivično gonjenje lica odgovornih za ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava, izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije.

1997. - U svom biltenu 'Člirimi' [Oslobođenje] jedna od oružanih grupacija kosovskih Albanaca 'Nacionalni pokret za oslobođenje Kosova' pozvao je kosovske Albance na oružani narodni ustanak kao 'jedini put koji garantuje slobodu i pobedu nad srpskim okupatorom'.

2001. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu osudio je Dragoljuba Kunarca, Radomira Kovača i Zorana Vukovića na 28, 20 i 12 godina zatvora za silovanje i porobljavanje muslimanskih žena i devojčica u Foči u periodu od juna 1992, do februara 1993. godine.

2002. - U sukobu s vladinim snagama ubijen je Jonas Savimbi, lider angolskog pokreta UNITA koji se više od 30 godina bori za vlast u Angoli.

2004. - Britanac Ričard Mej, predsednik sudskog veća Haškog tribunala u procesu protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga. Nekoliko meseci kasnije [1. jula] sudija Mej je preminuo.

2005. - U zemljotresu koji je pogodio jugoistočnu iransku provinsiju Kerman, poginulo je 612 osoba, a nekoliko izolovanih planinskih sela je uništeno.

Tema: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Alati teme

Oceni ovu temu

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: Odg: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Slične teme

YU Muzički vremeplov .....!!

Vaš današnji račun?

Koji je rok trajanja današnjih brakova?

Na današnji dan pre 13 godina ubijen je novinar Slavko Ćuruvija

Da li je današnje obrazovanje adekvatno za našu decu?

Članovi koji su pročitali ovu temu: 0

Oznake za ovu temu

Dozvole