SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

[Bisernica]

18. oktobar







Na današnji dan 1692. godine počela izgradnja Petrovaradinske tvrđave. Političar, ekonomista i istoričar Čedomilj Mijatović rođen 18. oktobra 1842. Pozorišni glumac i reditelj Mata Milošević umro 1997. godine.

Gradnja Petrovaradinske tvrđave u Novom Sadu počela je na današnji dan 1692. godine. Kamen-temeljac Petrovaradinske tvrđave položio je austrijski princ Kroj. Izgradnja je trajala punih 88 godina, do 1780, po projektu francuskog vojnog arhitekte Sebastijana Vobana, a gradili su je austrijski vojni arhitekti. Izgrađena na 112 hektara, na uzvišenju koje dominira okolinom, bila je neosvojiva za tadašnju ratnu tehniku i već tada je dobila naziv Gibraltar na Dunavu. Kao isključivo vojni objekat, Petrovaradinska tvrđava služila je sve do 1948. godine, da bi 1951. stavljena pod zaštitu države i dobila karakter kulturnog i turističkog objekta. Pored muzeja, arhiva i niza umetničkih ateljea, poslednjih godina se na tvrđavi održava međunarodni muzički festival "Egzit".

Političar, ekonomista i istoričar, akademik Čedomilj Mijatović rođen je u Beogradu 18. oktobra 1842. godine. Posle završenog Liceja u Beogradu, Mijatović je studirao političko - ekonomske nauke u Minhenu, Lajpcigu i Cirihu. Predavao je ekonomiju na Velikoj školi u Beogradu. Bio je ministar inostranih poslova i više puta ministar finansija Srbije. Kao šef srpske diplomatije potpisao je 1881. godine "Tajnu konvenciju" sa Austro-Ugarskom, a kao ministar finansija uveo dinar kao novčanu jedinicu u Srbiji, kao i moderni sistem mera. Jedan je od utemeljivača Narodne banke Srbije. Posle pada dinastije Obrenović, 1903. godine, napustio je Srbiju i otišao u London, gde je živeo do smrti.

Pozorišni glumac, reditelj i pedagog Mata Milošević umro je na današnji dan 1997. godine. Mata Milošević je Glumačko-baletsku školu završio kod Mihaila Isailovića. Kao student statirao je u Narodnom pozorištu i prvi put se pojavio na plakatu našeg nacionalnog teatra 1922. godine kao Treći glasnik u "Ričardu Trećem". Bio je jedan od najomiljenijih glumaca međuratne publike. Osim salonskog repertoara, karakterističnog za to vreme, uspešno je tumačio likove iz ruske klasike, a kasnije i iz savremenog repertoara. Prva njegova režija na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu bila je predstava "Maksim Crnojević" Laze Kostića, 1935. godine. Milošević je osnivač Akademskog pozorišta, 1921. godine, u kome je glumio i režirao. Takođe je jedan od osnivača Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u kome je postigao svoje rediteljske vrhunce predstavama: "Jegor Buličov", "Rodoljupci", "Ožalošćena porodica", "Kralj Lir", "Na rubu pameti". Objavio je knjige "Moja gluma", "Moja režija" i "Moje pozorište". Bio je profesor Akademije za pozorište, radio, televiziju i film u Beogradu i vrstan pedagog. Dobitnik je nagrada "Sterijinog pozorja" i "Dobričinog prstena". Umro je samo dan nakon što je u požaru izgorelo njegovo Jugoslovensko dramsko pozorište.

1856. - Rođen Jovan Žujović, geolog i političar, profesor Beogradskog univerziteta i predsednik Srpske kraljevske akademije (Brusnica, 18. 10. 1856 - Beograd, 19. 07. 1936)

1859. - Rođen Anri Bergson, francuski filozof i estetičar, nobelovac (Pariz, 18. 10. 1859 - Pariz, 04. 01. 1941)

1878. - Umro Ilija Milosavljević Kolarac, trgovac, zadužbinar (Kolari, 1800 - Beograd, 18. 10. 1878)

1893. - Umro Šarl Guno, francuski kompozitor (Pariz, 17. 06. 1818 - Sen- Klod, 18. 10. 1893)

1907. - Umro Đorđe Krstić, slikar (Stara Kanjiža, 19. 04. 1851 - Beograd, 18. 10. 1907)

1910. - Rođen Vojislav Vučković, kompozitor, muzikolog i dirigent, jedan od osnivača i prvih dirigenata Simfonijskog orkestra Radio Beograda (Pirot, 18. 10. 1910 - Beograd, 25. 12. 1942)

1922. - Osnovan Bi-Bi-Si (BBC - British Broadcasting Corporation)

1925. - Rođena Melina Merkuri (Marija Amalija) grčka glumica, ministar kulture, političar i nacionalni simbol Grčke (Atina, 18. 10. 1925 - Njujork, 06. 03. 1994)

1926. - Rođen Klaus Kinski, američki filmski glumac (Sopot, 18. 10. 1926 - Lagunitas, 23. 11. 1991)

1930. - Rođen Toma Kuruzović, pozorišni, filmski i TV glumac i reditelj (Sarajevo, 18. 10. 1930)

1931. - Rođen Sveta Lukić, književnik i književni kritičar, urednik RTB (Beograd, 18. 10. 1931 - Beograd, 31. 01. 1997)

1931. - Umro Tomas Alva Edison, američki fizičar i pronalazač (Milano, SAD, 11. 02. 1847 - Vest Orindž, 18. 10. 1931)

1931. - Rođen Čak Beri, američki muzičar, utemeljivač rokenrola (Sent Luis, 18. 10. 1931)

1934. - Rođena Dušanka Kalanj, spiker i voditelj TV Beograd (Šibenik, 18. 10. 1934 - Beograd, 12. 03. 2010)

1935. - Rođena Nadežda Nada Vitorović, slikarka (Priboj na Limu, 18. 10. 1935 - Njujork, 02. 11. 1999)

1944. - Štampan prvi broj lista "Glas slobodnog Niša" - preteča "Narodnih novina"

1944. - Rođen Goran Babić, književnik i publicista (Vis, 18. 10. 1944)

1955. - Počela proizvodnja automobila "zastava 750", popularnog "fiće" u kragujevačkoj "Zastavi", prestao da se proizvodi 18. novembra 1985. godine

1956. - Rođena Martina Navratilova, češka teniserka, svetska šampionka (Prag, 18. 10. 1956)

1966. - Umrla Elizabet Arden (Florens Grejem Najtingejl), američki kozmetički magnat (Vudbridž, 31. 12. 1878 - Njujork, 18. 10. 1966)

1989. - Generalni sekretar Jedinstvene socijalističke partije Nemačke Erih Honeker podneo ostavku iz "zdravstvenih razloga", neposredno posle posete sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova istočnom Berlinu

1991. - Televizija Beograd počela je da emituje program preko satelita

2000. - Senat SAD odobrio je prodaju hrane i lekova Kubi

2002. - Umro dr Aleksandar Prlja, novinar, glavni i odgovorni urednik Politike, diplomata (Sarajevo, 08. 07. 1935 - Beograd, 18. 10. 2002)

2005. - Umro Aleksandar Jakovljev, sovjetski novinar i diplomata, jedan od ideologa perestrojke (Koroljevo, 1923 - Moskva, 18. 10. 2005)

2006. - Umro Zvonko Marić, fizičar, naučni savetnik Instituta za fiziku u Beogradu, akademik (Bujanovac, 11. 02. 1931 - Beograd, 18. 10. 2006)

2008. - Umro Sije Đin, kineski filmski reditelj (Džeđang, 21. 11. 1923 - Šangaj, 18. 10. 2008)

2010. - Umro Dragiša Ognjanović, operski pevač, prvak Ljubljanske opere (Bočar, 18. 07. 1925 - Ljubljana, 18. 10. 2010)

2011. - Umro Slobodan Dančo Manović, slikar (Orahovac, 1941 - 18. 10. 2011)

2011. - Umro Norman Korvin, američki radio-novinar i scenarista, producent i režiser (Boston, 03. 05. 1910 - Los Anđeles, 18. 10. 2011)

[Bisernica]

19. oktobar








Napoleon Prvi Bonaparta 19. oktobra 1812. godine naredio trupama povlačenje iz Rusije. Na današnji dan 1932. osnovan Kolarčev narodni univerzitet u Beogradu. Diplomatski odnosi između SR Nemačke i Jugoslavije prekinuti 1957. godine.

Francuski car Napoleon Prvi Bonaparta 19. oktobra 1812. godine naredio je svojim trupama da napuste Moskvu i počnu povlačenje iz Rusije. Neuspela invazija na Rusiju i poraz u sudaru sa ruskom vojskom pod komandom feldmaršala Mihaila Kutuzova označili su početak kraja Napoleonove imperije. U pohod na Rusiju Napoleon je krenuo sa oko 600.000 vojnika, gotovo svih evropskih nacija. U tom pohodu pretrpeo je strahovit poraz iz koga se vratio sa svega nekoliko desetina hiljada vojnika.

Na današnji dan 1932. godine osnovan je Kolarčev narodni univerzitet u Beogradu. Nastao je iz Zadužbine narodnog dobrotvora Ilije Milosavljevića Kolarca, koji je srpskom narodu testamentom zaveštao svotu od 50.000 dukata za oživljavanje kulturno - prosvetne delatnosti. Projektant zdanja na Studentskom trgu bio je arhitekta Petar Bajalović. Na čelu popularnog Kolarca, prve dve decenije njegovog rada nalazio se profesor Aleksandar Belić, a posle njegove smrti tu dužnost preuzeo je profesor Vojislav Đurić. Posebno živu delatnost KNU je razvio u periodu kada je njegovim radom rukovodio književnik Milan Đoković. Danas program KNU obuhvata popularizaciju nauke i umetnosti kroz predavanja, izložbe, koncerte, izdavačku delatnost i program učenja stranih jezika, a sve u duhu oporuke svog osnivača Ilije Milosavljevića.

1745. - Umro Džonatan Svift, engleski književnik i publicista
(Dablin, 30. 11. 1667 - Dablin, 19. 10. 1745)

1862. - Rođen Ogist Limijer, francuski hemičar, sa bratom Lujem tvorac prve filmske kamere
(Bezanson, 19. 10. 1862 - Lion, 10. 04. 1954)

1867. - Donet prvi urbanistički plan Beograda

1899. - Rođen Mihel Anhel Asturias, gvatemalski književnik, nobelovac
(Gvatemala Siti, 19. 10. 1899 - Madrid, 09. 06. 1974)

1918. - Narodno veće Srba, Hrvata i Slovenaca donelo Deklaraciju o ujedinjenju Južnih Slovena u jednu državu

1931. - Rođen Džon Le Kare (Dejvid Kornvel), britanski književnik
(Pul, 19. 10. 1931)

1937. - Umro Ernest Raderford, novozelandski fizičar, utemeljivač atomske fizike, nobelovac
(Spring Grov, 30. 08. 1871 - Kembridž, 19. 10. 1937)

1943. - Počela Moskovska konferencija ministara inostranih poslova savezničkih zemalja, Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Sovjetskog Saveza

1957. - Prekinuti diplomatski odnosi između SR Nemačke i Jugoslavije zbog jugoslovenskog priznanja DR Nemačke

1960. - Umro Svetomir Đukić, divizijski general, direktor Srpskog olimpijskog kluba (Ražana, 29. 05. 1882 - Duizburg, 19. 10. 1960)

1964. - U avionskoj nesreći na Avali poginula sovjetska vojna delegacija na čelu sa maršalom Sergejom Semjonovičem Birjuzovim

1966. - Rođen Gorčin Stojanović, pozorišni i filmski reditelj
(Sarajevo, 19. 10. 1966)

1991. - Kod Gamzigrada otkrivena grobnica rimskog cara Gaja Galerija Valerija Maksimijana i njegove majke Romule

1992. - Umrla Petra Keli, nemačka političarka, osnivač Stranke zelenih, aktivista nemačkog ekološkog i antinuklearnog pokreta
(Nirnberg, 1948 - Bon, 19. 10. 1992)

1997. - Umro Dušan Kostić, književnik i novinar, akademik
(Peć, 23. 01. 1917 - Meljine, 19. 10. 1997)

2001. - Osnovana Direkcija FEST-a

2003. - Umro Alija Izetbegović, političar, predsednik Stranke demokratske akcije i Predsedništva BiH
(Bosanski Šamac, 08. 08. 1925 - Sarajevo, 19. 10. 2003)

2004. - Umro dr Ivan Dimić, prevodilac, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, predsednik Društva za kulturnu saradnju Srbija - Francuska, član Srpskog PEN - centra (Ženeva, 1921 - Beograd, 19. 10. 2004)

2006. - Eksplozija u skladištu Vojske Srbije u Paraćinu

2008. - Umrla Di Di Vorvik (Delia Me Vorvik), američka soul-pevačica
(Njuark, 25. 09. 1945 - Nju Džersi, 19. 10. 2008)

2008. - Umro Đani Rajmonsi, italijanski operski pevač-tenor
(Bolonja, 13. 04. 1923 - Pjanoro, 19. 10. 2008)

2009. - Umro Milun Marović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, košarkaški reprezentativac, predsednik KK "Radnički"
(Čačak, 15. 09. 1947 - Libija,19.10. 2009)

[Bisernica]

20. oktobar







Na današnji dan umrli slikar i akademik Milan Konjović i Miodrag Petrović - Čkalja, majstor komedije.

Slikar, akademik Milan Konjović umro 1993. godine u Somboru. Konjović je završio gimnaziju u Somboru. Posle Prvog svetskog rata studirao je slikarstvo na Akademiji u Pragu, u klasi Vlaha Bukovca, a potom u privatnoj školi u Beču. U Pariz je došao 1924. godine. Neko vreme proveo je u ateljeu Andrea Lota. Izlagao je dela iz svoje "plave faze" u pariskim galerijama, a učestvovao je i na izložbama pariskog Salona. U Sombor se vratio 1932. godine i posvetio slikanju rodnog kraja. Bio je slikar snažnog temperamenta, čiste boje i ekspresivnog crteža. Prebogat opus Milana Konjovića sačinjava oko 6.000 ulja, pastela, akvarela, tempera, crteža, tapiserija, vitraža, mozaika, grafika i pozorišnih scenografija. Pripadao je grupama "Oblik" i "Dvanaestorica".

Na današnji dan 2003. godine umro je Miodrag Petrović - Čkalja, majstor komedije, jedan od najpopularnijih jugoslovenskih glumaca. Ostvario je oko 200 uloga u pozorištu, na radiju, televiziji i filmu, ali je posebno ostao upamćen po likovima iz humorističko-satiričnih TV serija "Servisna stanica", "Muzej voštanih figura", a nezaboravne uloge ostvario je i u serijama "Ljubav na seoski način", "Kamiondžije", "Vruć vetar". Snimio je i 20 filmova uključujući "Put oko sveta" i "Silom otac". Čkalja je rođen 1. aprila 1924. godine u Kruševcu.

1632. - Rođen Kristofer Ren, britanski arhitekta, osnivač i prvi predsednik Kraljevskog društva (Ist Nojl, 20. 10. 1632 - London, 25. 02. 1723)

1757. - Srbija dobila prvog doktora medicinskih nauka - Jovana Apostolovića

1843. - Rođen Kosta Trifković, advokat i književnik
(Novi Sad, 20. 10. 1843 - Novi Sad, 19. 02. 1875)

1847. - Rođen Oskar Svan, švedski strelac, olimpijski šampion, najstariji olimpijac (Tanum, 20. 10. 1847 - 01. 05. 1927)

1854. - Rođen Artur Rembo, francuski književnik
(Šarlvil, 20. 10. 1854 - Marsej, 10. 11. 1891)

1864. - Rođen Branislav Nušić (Alkibijad Nuša), književnik i diplomata, akademik (Beograd, 20. 10. 1864 - Beograd, 19. 01. 1938)

Pisac cincarkog porekla, Nušić je studirao pravo u Gracu i Beogradu, a kao diplomata je radio u konzulatima Srbije u Solunu, Bitolju, Skoplju i Prištini. Bio je dramaturg i upravnik pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu.Zbog satirične pesme "Dva raba" osuđen je na dve godine zatvora. Učestvovao je kao dobrovoljac u Srpsko - bugarskom ratu 1885. godine, a u Prvom svetskom ratu prešao je sa srpskom vojskom preko Albanije. Darovit portretista i pisac veoma razvijenog smisla za pozorišnu scenu i njene zakone, zapažao je negativne pojave i s mnogo duha slikao svet koji ga je okruživao. Njegova dela redovno su bila na repertoaru srpskih pozorišta između dva rata, a i danas se igraju na našim pozorišnim scenama. Najpoznatije Nušićeve komedije su: "Sumnjivo lice", "Gospođa ministarka", "Narodni poslanik", "Ožalošćena porodica", "Pokojnik", "Put oko sveta", "Dr", "Mister dolar", pripovetke i romani: "Autobiografija", "Pripovetke jednog kaplara", "Opštinsko dete", kao i tragedije "Knez Ivo od Semberije" i "Hadži- Loja".

1882. - Rođen Bela Lugoši (Bela Blaško), američki filmski glumac
(Lugoš, 20. 10. 1882 - Los Anđeles, 16. 08. 1956)

1894. - Rođen Risto Stijović, vajar, akademik
(Podgorica, 20. 10. 1894 - Titograd, 20. 12. 1974)

1918. - Rođen Mario Maskareli, slikar
(Cetinje, 20. 10. 1918 - Risan, 27. 08. 1996)

1919. - Rođen Slobodan Berberski, književnik, predsednik Svetskog kongresa Roma (Bečkerek, 20. 10. 1919 - Beograd, 1989)

1925. - Rođen Artur-Art Bačvold, američki književnik i novinar
(Maunt Vernon, 20. 10. 1925 - Vašington, 17. 01. 2007)

1944. - Beograd oslobođen u Drugom svetskom ratu

1945. - Rođen Zoran Antonijević - Žota, fudbaler "Crvene zvezde",reprezentativac i sportski radnik (Beograd, 20. 10. 1945 - Beograd, 05. 02. 2008)

1946. - Rođen Marko Nikolić, pozorišni, filmski i TV glumac
(Kraljevo, 20. 10. 1946)

1946. - Rođena Elfride Jelinek, austrijska književnica, prevodilac i filmski scenarista, nobelovac (Mircušlag, 20. 10. 1946)

1949. - Rođen Jovan Arežina, novinar i urednik Drugog programa Radio Beograda, v.d. direktora Radio Beograda, direktor RTV Studio B, pomoćnik direktora Radio Beograda za program (Sarajevo, 20. 10. 1949 - Beograd, 18. 06. 2007)

1952. - Umro Petar - Pecija Petrović, književnik i pozorišni glumac
(Lađevci, 09. 06. 1899 - Beograd, 20. 10. 1952)

1955. - Otvoren Muzej Nikole Tesle u Beogradu

1956. - Rođen Deni Bojl, britanski reditelj (Mančester, 20. 10. 1956)

1958. - Rođen Ivo Pogorelić, pijanista (Beograd, 20. 10. 1958)

1960. - Rođena Lepa Brena (Fahreta Jahić Živojinović), pevačica, vlasnik "Grand produkcije" (Tuzla, 20. 10. 1960)

1965. - Postavljen kamen-temeljac za izgradnju Narodne biblioteke Srbije, po projektu arhitekte Ive Kurtovića

1971. - Rođen Aleksandar Popović, hemičar, atletičar, ministar nauke i zaštite životne sredine i ministar rudarstva i energetike Vlade Srbije (Beograd, 20. 10. 1971)

1974. - Beograd odlikovan Ordenom narodnog heroja

1976. - Umro Slavko Vorkapić, filmski reditelj, montažer i pedagog
(Dobrinjci, 17. 03. 1894 - Mihas, 20. 10. 1976)

1992. - Umro Koča Popović, filozof, književnik, publicista, političar, diplomata, general-pukovnik, načelnik Generalštaba JNA, savezni sekretar za inostrane poslove SFRJ, narodni heroj (Beograd, 14. 03. 1908 - Beograd, 20. 10. 1992)

1994. - Umro Sergej Bondarčuk, sovjetski reditelj i glumac

(Belozersk, 25. 09. 1920 - Moskva, 20. 10. 1994)

1994. - Umro Bert Lankaster (Barton Stiven Lankaster), američki filmski glumac i producent (Njujork, 02. 11. 1913 - Senčri Siti, 20. 10. 1994)

1996. - Umro prof. dr Ivan Stojanović, ekonomista, predsednik Društva ekonomista Jugoslavije, glavni urednik časopisa "Gledišta" ( 30. 11. 1940 - 20. 10. 1996)

1997. - Umro Dragoljub - Dragan Nikitović, sportski novinar, urednik TV Beograd (Sesalac, 09. 01. 1930 - Beograd, 20. 10. 1997)

2001. - Umro Nebojša Popović, košarkaš i novinar, jedan od osnivača TV Beograd (Irig, 08. 02. 1923 - Beograd, 20. 10. 2001)

2004. - Umro Miodrag Miško Vukmanović, crnogorski novinar, jedan od osnivača Liberalnog saveza Crne Gore

(Podgorica, 1941 - Beograd, 20. 10. 2004)

2005. - Umro Branko Andrić Andrla, književnik, slikar, muzičar i filmski umetnik (Novi Sad, 09. 04. 1942 - Mađarska, 20. 10. 2005)

2005. - Umrla Širli Horn, američka džez - pevačica i pijanistkinja
(Vašington, 01. 05. 1934 -Vašington, 20. 10. 2005)

2005. - Umro Rudolf Gaberc, akademski slikar, profesor i dekan Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu (Begunje, 14. 04. 1923 - Begunje, 20. 10. 2005)

2010. - Umro Bob Gučone, osnivač ,urednik i direktor američkog magazina "Penthaus" (Bruklin, 17. 12. 1930 - Dalas, 20. 10. 2010)

2011. - Baskijska separatistička organizacija ETA objavila kraj oružane borbe

2011. - Umro Moamer Muhamed Abu Miniar al -Gadafi, libijski pukovnik, vođa Libijske Arapske Džamahirije (Sirt, 07. 06. 1942 - Sirt, 20. 10. 2011)

2011. - Umrla Draginja Beba Vlašić, akademski slikar
(Vojka, 1928 - 20. 10. 2011)

[Bisernica]

21. oktobar







Na današnji dan rođeni su američki džez trubač Dizi Gilespi, švedski hemičar, industrijalac, pronalazač dinamita Alfred Nobel. Nemci streljali sedam hiljada srpskih civila u Kragujevcu.

Slavni američki džez trubač i kompozitor Dizi Gilespi rođen je na današnji dan 1917. godine. Rođen u porodici muzičara, u dvanaestoj godini je počeo da svira trombon, da bi već u šesnaestoj, nastupao u malim sastavima. Sa nepunih 20 godina nasledio je svog idola među trubačima Roja Eldridža, u sastavu Tedija Hila. Smatra se da Dizi, uz Armstronga i Majlsa Dejvisa, spada u najsnažnije ličnosti celokupne istorije džeza. Snažno je uticao na muzičare i stvorio novi stil sviranja na trubi. Nastupao je punih šezdeset godina, pa je teško naći istaknutijeg muzičara koji nije svirao sa njim.

Nemačka "kaznena ekspedicija" streljala je 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu, u znak odmazde, više hiljada srpskih civila. Povod su bili nemački gubici u borbama partizanskim i četničkim jedinicama 16. oktobra na putu Kragujevac - Gornji Milanovac. Nemci su imali 10 mrtvih i 26 ranjenih vojnika. Prilikom streljanja dosledno je primenjena naredba generala Franca Bemea od 10. oktobra, kojom se propisuje streljanje 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 za ranjenog. Akcija odmazde izvedena je 19. oktobra u okolnim selima a 21. oktobra u Kragujevcu. Među žrtvama tog zločina bili su i đaci viših razreda gimnazije (od petog do osmog). Prema poznatim podacima, ubijene su 2794 osobe, od toga 415 u selima a 2379 u Kragujevcu. U znak sećanja na užasan zločin, nedaleko od spomenika poginulima u Šumaricama, u Kragujevcu, svake godine se održava Veliki školski čas.

1790. - Rođen Alfons de Lamartin, francuski književnik i političar, akademik (Makon, 21. 10. 1790 - Pariz, 28. 02. 1869)

1805. - U pomorskoj bici kod Trafalgara poginuo engleski admiral Horacijo Nelson (Norfolk, 29. 09. 1758 - Trafalgar, 21. 10. 1805)

1833. - Rođen Alfred Nobel, švedski hemičar, industrijalac, pronalazač dinamita, inicijator dodele - "Nobelovih nagrada" zaslužnim naučnicima i umetnicima (Stokholm, 21. 10. 1833 - San Remo, 10. 12. 1896)

1879. - Američki fizičar Tomas Alva Edison konstruisao sijalicu sa ugljenim vlaknom

1912. - Rođen Džordž (Đerđ) Šolti, mađarski kompozitor (Budimpešta, 21. 10. 1912 - Antib, 06. 09. 1997)

1920. - Rođena Danica Obrenić, pevačica (Mladenovac, 21. 10. 1920 - 30. 10. 2004)

1922. - Umro Jaša Tomić, novinar, političar i književnik (Vršac, 23. 10. 1856 - Novi Sad, 21. 10. 1922)

1944. - Kragujevac oslobođen u Drugom svetskom ratu

1947. - Rođena Darinka Jevrić, književnica (Glođane, 21. 10. 1947 - Beograd,16. 02. 2007)

1969. - Umro Džek Keruak (Žan Luj), američki književnik (Lovel, 12. 03. 1922 - Sent Petersburg, Florida, 21. 10. 1969)

1975. - Otvoren rekreativni centar "Zvezdani gaj" u Beogradu

1979. - Umro Dušan Milačić, istoričar književnosti (Merdari, 07. 11. 1892 - Beograd, 21. 10. 1979)

1979. - Počelo emitovanje emisije "Ozon" (Omladinsko zabavište obično nedeljom) Programa 202 Radio Beograda, autor i prvi voditelj Vladimir Jevtović

1981. - Rođen fudbaler Nemanja Vidić (Titovo Užice, 21. 10. 1981)

1984. - Umro Fransoa Trifo, francuski filmski reditelj (Pariz, 06. 02. 1932 - Pariz, 21. 10. 1984)

2000. - Posmrtni ostaci pesnika Jovana Dučića iz Libertvila preneti u Trebinje i sahranjeni u kripti Hercegovačke Gračanice

2004. - Umro Velimir Milošević, književnik (Verići, 15. 02. 1937 - Sarajevo, 21. 10. 2004)

2009. - Umro Bogdan Kršić, slikar i grafičar, profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu (Sarajevo, 24. 05. 1932 - Beograd, 21. 10. 2009)

2009. - Umrla Ženi (Jovanka) Lebl, novinar, književnik i istoričar (Aleksinac, 20. 06. 1927 - Tel Aviv, 21. 10. 2009)

2009. - Umro Ivan Radojičić, urednik i voditelj Programa 202 Radio Beograda (Beograd, 01. 12. 1970 - Beograd, 21. 10. 2009)
1

[Bisernica]

22. oktobar






Čuvena francuska glumica Sara Bernar rođena na današnji dan 1844. godine. Srpski istoričar Radovan Samardžić rođen u Sarajevu 22. oktobra 1922. Na današnji dan 1944. godine, dva dana posle Beograda, Zemun oslobođen od okupatora.

Čuvena francuska glumica Sara Bernar (Anrijeta-Rozin Bernar) rođena je u Parizu na današnji dan 1844. godine. Prvi put je nastupila u teatru "Komedi fransez" 1862. Nakon pohvala slavnog pisca Viktora Igoa postala je "besmrtna i božanska". Glumila je u različitim pariskim pozorištima, kao i u svom vlastitom. Slavljena je kao najveća dramska umetnica svog vremena. Nastupala je sve do starosti, čak i kada joj je bolest oduzela čarobni glas i lepotu. Nekoliko puta je obišla Evropu i Ameriku. Glumila je i u nekoliko filmova, koji su bili ekranizacije njenih pozorišnih predstava. Najuspešniju ulogu na velikom platnu ostvarila je u filmu "Kraljica Elizabeta", snimljenom 1912. godine u Engleskoj. Karijeru nije prekinula ni nakon amputacije noge 1914. godine.

Istoričar Radovan Samardžić rođen je u Sarajevu 22. oktobra 1922. godine. Radovan Samardžić jedan je od najvećih savremenih srpskih istoričara i jedan od najtalentovanijih pisaca srpske istoriografije druge polovine 20. veka. Studirao je u Beogradu, gde je kasnije radio kao profesor opšte istorije novog veka. Rukovodio je radom Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, a zatim i Istorijskim odeljenjem SANU. Njegova dela "Mehmet Sokolović", "Sulejman i Rokselana", "Veliki vek Dubrovnika", "Pisci srpske istorije" i druga, spadaju u vrh srpske književnosti i nauke. U modernoj srpskoj istoriografiji Radovan Samardžić ostaće zabeležen kao prvi i pravi posleratni nastavljač istorijske škole iz koje su, pre njega, izašli Stojan Novaković i Vladimir Ćorović.

1725. - Umro Alesandro Skarlati, italijanski kompozitor
(Palermo, 02. 05. 1660 - Napulj, 22. 10. 1725)

1797. - Francuski letač Andre Žak Garnerin prvi skočio padobranom iz balona

1811. - Rođen Franc List, mađarski kompozitor i pijanista
(Rajding, 22. 10. 1811 - Bajrojt, 31. 07. 1886)

1818. - Rođen Šarl Mari Rene Lekont de Lil, francuski književnik
(Sent Pol, 22. 10. 1818 - Luvesien, 18. 07. 1894)

1845. - Rođena Sara Bernar, francuska pozorišna i filmska glumica
(Pariz, 22. 10. 1845 - Pariz, 26. 03. 1923)

1870. - Rođen Ivan Aleksejevič Bunjin, književnik, prvi ruski nobelovac
(Voronjež, 22. 10. 1870 - Pariz, 08. 11. 1953)

1880. - Osnovan Bostonski simfonijski orkestar

1882. - Umro Janoš Aranj, mađarski književnik i prevodilac
(Nađi-Salonta, 02. 03. 1817 - Budimpešta, 22. 10. 1882)

1884. - Rođen prof. dr Miloš Moskovljević, lingvista, književnik i prevodilac, naučni savetnik Insituta za srpskohrvatski jezik SANU, autor prvog srpskog rečnika posle Vukovog (Varna, Šabac, 22. 10. 1884 - Beograd, 30. 06.1968)

1887. - Rođen Džon Sajlas Rid, američki književnik i novinar
(Portland, 22. 10. 1887 - Moskva, 17. 10. 1920)

1899. - Rođen Andrija Hebrang, političar, sekretar CK KP Hrvatske i član Politbiroa CK KPJ (Bačevac, 22. 10. 1899 - Glavnjača, 11. 06. 1949)

1906. - Umro Pol Sezan, francuski slikar
(Eks-an-Provans, 19. 01. 1839 - Eks-an-Provans, 22. 10. 1906)

1919. - Rođena Doris Lesing, engleska književnica, nobelovac
(Kermanšah, 22. 10. 1919)

1927. - Umro Borisav Stanković, književnik
(Vranje, 31. 03. 1876 - Beograd, 22. 10. 1927)

1929. - Osnovan odsek za parkove u Beogradu, preteča "Zelenila Beograd"

1936. - Počelo formiranje Internacionalnih brigada u Španiji

1943. - Rođena Katrin Denev, francuska filmska glumica, ambasador dobre volje UNESCO-a (Pariz, 22. 10. 1943)

1944. - Zemun oslobođen u Drugom svetskom ratu

1944. - U Beogradu osnovane "Filmske novosti"

1947. - Ustanovljena zastava Ujedinjenih nacija

1952. - Otkrivena planeta 2244 Tesla

1952. - Rođena Gorica Mojović, profesor književnosti, direktor Kulturnog centra Beograda, sekretar za kulturu grada Beograda (Saraorci, 22. 10. 1952)

1973. - Umro Pablo Kazals, španski violončelista
(Vendrel, 29. 12. 1876 - Rio Piedras, 22. 10. 1973)

1979. - Umro Momčilo Milankov, književnik
(Srpska Crnja, 06. 11. 1924 - Beograd, 22. 10. 1979)

1996. - Umro Nebojša Đukelić, filmski kritičar, reditelj, novinar i urednik TV Beograd(Beograd, 06. 01. 1947 - Beograd, 22. 10. 1996)

1997. - Umrla Gordana Dragićević, novinar i urednik Radio Beograda
(Beograd, 27. 03. 1927 - Beograd, 22. 10. 1997)

1997. - Umro Vuk Babić, filmski i pozorišni reditelj
(Beograd, 20. 03. 1938 - Trst, 22. 10. 1997)

2000. - U Siudad de Meksiku održana najveća šahovska simultanka na svetu uz učešće 10. 045 šahista

2002. - Umro Ilija Đukić, diplomata, ministar inostranih poslova SFRJ
(Novo Rujce, 04. 01. 1930 - Beograd, 22. 10. 2002)

2007. - Umrla Ev Kiri Labius, francuska novinarka i pijanistkinja, ćerka Marije Kiri (Pariz, 06. 12. 1904 - Njujork, 22. 10. 2007)

2009. - Otvoren Muzej romske kulture u Beogradu

2011. - Umro Sultan bin Abdul-Aziz, saudijski princ
(Rijad, 30. 12. 1939 - Njujork, 22. 10. 2011)

2011. - Umro Zoran Ivković, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu i Filozofskom fakultetu Nišu(Smederevo, 1934 - 22. 10. 2011)

[Bisernica]

23. oktobar







Današnji dan kroz istoriju obeležila je smrt rimskog zvaničnika, koji je ubio Cezara, Marka Junija Bruta. Rođeni otac srpskog novinarstva Dimitrije Davidović i francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanas Larus.

Na današnji dan 42. godine p.n.e. samoubistvo je izvršio rimski zvaničnik Marko Junije Brut, jedan od vođa zavere u kojoj je 44. pre nove ere ubijen Gaj Julije Cezar. Brut se ubio posle poraza koji su republikanskoj vojsci u bici kod Filipa nanele snage predvođene članovima Drugog trijumvirata Markom Antonijem i Cezarovim posinkom Oktavijanom Avgustom.

Novinar i publicista, otac srpskog novinarstva Dimitrije Davidović rođen je na današnji dan 1789. godine. Napustio je studije medicine započete u Pešti i Beču i posvetio se novinarstvu. U Beču je 1813. godine pokrenuo "Novine serbske" u kojima je bio glavni autor. U Kneževinu Srbiju preselio se 1821. do 1829. bio je sekretar knjaza Miloša Obrenovića. Pokrenuo je prve dnevne novine u tadašnjoj Kneževini Srbiji "Novine srbske" 1834. u Kragujevcu. Bio je na kratko i ministar unutrašnjih poslova i prosvete i diplomata. Po uzoru na francuski i belgijski ustav izradio je ustav za Srbiju, nazvan kasnije "Sretenjski" (neobično liberalan za tadašnje prilike u Evropi), usvojen u februaru 1835. Pod pritiskom velikih sila, Austrije, Turske i Rusije, ustav je suspendovan. Knjaz ga je povukao već u martu 1835. godine, a Davidović je pao u nemilost. Osim novinarstva bavio se i publicistikom i prevođenjem. Sahranjen je u Smederevu gde je i umro 1838. godine. Dela: "Istorija naroda srbskog", "Đejanija k istoriji srbskoga naroda", "Opisanije Žiče".

Na današnji dan 1817. godine rođen je francuski leksikograf i enciklopedista
Pjer Atanas Larus, autor "Rečnika francuskog jezika" i više drugih dela iz oblasti lingvistike, Larus je svetskoj javnosti poznat po kapitalnom delu "Veliki svetski rečnik 20. veka" - Larusova enciklopedija, objavljenoj 1866. godine. Osnivač je izdavačke kuće "Larus", koja postoji od 1852. godine i bavi se izdavanjem enciklopedija, leksikona i rečnika, ali i naučnih i literarnih dela (Tonsi, 23. 10. 1817 - Pariz, 03. 01. 1875)

1848.- Prvi put pomenuto ime Jugoslavija

1856.- Rođen Jaša Tomić, novinar, političar i književnik
(Vršac, 23. 10. 1856 - Novi Sad, 21. 10. 1922)

1872.- Umro Teofil Gotje, francuski književnik (Tarb, 31. 08. 1811 - Neji, 23. 10. 1872)

1879.- Rođen Dušan Pantelić, istoričar (Zvezdan, 23. 10. 1879 - Beograd, 10. 10. 1955)

1906.- Rođena Gertruda Ederli, prva žena koja je preplivala Lamanš
(Njujork, 23. 10. 1906 - Vajkof, 30. 11. 2003)

1910.- Žarko Ognjanović objavio prvu filmsku kritiku kod nas u listu "Branik"

1911.- Premijerno prikazan prvi srpski igrani film "Karađorđe" ili "Život i delo besmrtnog vožda Karađorđa"

1912.- Počela Kumanovska bitka u Prvom balkanskom ratu

1912.- Žan Klod Ferman - prva žena u svetu poletela avionom

1918.- Izvedena poslednja predstava Srpskog vojničkog pozorišta u Lazuazu u Tunisu

1925.- Rođen Manos Hadžidakis, grčki kompozitor, dobitnik "Oskar"-a
(Ksanti, 23. 10. 1925 - Atina, 15. 06. 1994)

1936.- Prvi vazdušni napad na Madrid u Španskom građanskom ratu

1940.- Rođen Edson Arantes de Nasimjento Pele, brazilski fudbaler, reprezentativac, najbolji fudbaler svih vremena (Tres Kores, 23. 10. 1940)

1940.- U Beogradu otvoren bioskop "Beograd"

1942.- Počela bitka kod El Alamejna u Drugom svetskom ratu

1944.- Novi Sad oslobođen u Drugom svetskom ratu

1944.- Bitka kod filipinskog zaliva Lejte, jedna od najvećih pomorsko- vazdušnih bitaka u Drugom svetskom ratu

1945.- Rođen Aleksandar Mandić, reditelj i scenarista (Beograd, 23. 10. 1945)

1949.- U hotelu "Palas" u Beogradu, na sceni Pozorišta lutaka izvedena prva predstava "Pepeljuga"- ovaj datum obeležava se kao dan Malog pozorišta "Duško Radović"

1958.- Prvi put su se pojavili crtani junaci "Štrumfovi" u belgijskom magazinu "Spiru", autor Pjer Pejo Kilifor

1962.- Rođen Đorđe Vukadinović, filozof, publicista i politički komentator
(Sombor, 23. 10. 1962)

1999.- Umro Tomislav Pervan, novinar i šahista, urednik RTS-a
(Zemun, 1938 - Beograd, 23. 10. 1999)

2001.- Umro Slobodan Miletić, književnik, prevodilac, pozorišni i muzički kritičar (Beograd, 23. 03. 1938 - Klagenfurt, 23. 10. 2001)

2002.- Čečenski teroristi upali u moskovsko pozorište "Dubravka"

2005.- Umro Svetozar Petrović, teoretičar književnosti, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, glavni i odgovorni urednik Izdavačkog preduzeća Matice srpske, akademik (Karlovac, 28. 06. 1931- Novi Sad, 23. 10. 2005)

2008.- Ubijen Ivo Pukanić, hrvatski novinar, glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Nacional" (Zagreb, 21. 01. 1961 - Zagreb, 23. 10. 2008)

2008.- Umro Bojan Dimitrijević, novinar i urednik RTB-a
(Zrenjanin, 30. 01. 1923 - Beograd, 23. 10. 2008)

2011.- Umro Ferenc Deak, književnik, novinar, dramaturg, direktor TV Novi Sad
(Novi Itebej, 01. 01. 1938 - Subotica, 23. 10. 2011)

2011.- Umro Marko Simončeli, italijanski motociklista
(Katolika, 20. 01. 1987 - Sepang, 23. 10. 2011)

[Bisernica]

24. oktobar







Pobedom Prve srpske armije, na današnji dan pre tačno 100 godine, završena Kumanovska bitka, ključna u Prvom balkanskom ratu. Povelja UN i Statut Međunarodnog suda pravde stupili na snagu 1945. Sovjetski violinista David Ojstrah umro 24. oktobra 1974. godine.

Na današnji dan pre tačno 100 godine pobedom Prve srpske armije, pod komandom regenta Aleksandra Karađorđevića, nad turskom Vardarskom armijom Zeki paše, okončana je Kumanovska bitka, ključna u Prvom balkanskom ratu. Turci su prvobitno imali više uspeha, jer zbog slabog izviđačkog i obaveštajnog rada srpska komanda nije imala tačan uvid u bojni raspored neprijatelja. Prva armija, je u trenutku kad su sukobi počeli, bila dosta udaljena od Druge i Treće armije. Glavni udar podnela je Dunavska divizija prvog poziva pukovnika Miloša Božanovića, koja je imala i najteže gubitke, ali i odlučujuću ulogu. U dvodnevnim borbama posebno se istakao niži oficirski kadar srpske vojske, zahvaljujući čijoj su samoinicijativi naneseni snažni udari u turski raspored i elitna turska armija se u neredu i panici povukla ka Bitolju. Trijumf je silno uzdigao moral srpske vojske i naroda i bio podloga kasnijih pobeda u Prvom i Drugom balkanskom, kao i u potonjem Prvom svetskom ratu.

Sovjetski violinista David Ojstrah umro je u Amsterdamu 24. oktobra 1974. godine. Ojstrah, jedan od najvećih virtuoza na violini, bio je među prvim sovjetskim umetnicima koji su dobili značajna međunarodna priznanja: nagradu na Međunarodnom takmičenju u Poljskoj 1935, a nešto kasnije u Briselu i poznatu nagrada "Izaj". Njegovu interpretaciju odlikovali su briljantna tehnika, lepi, kultivisani ton i izgrađen pogled na stilsko tumačenje dela. U bogatom repertoaru sa podjednakim afinitetom izvodio je dela violinske literature baroka, klasike, romantizma, kao i dela savremenih sovjetskih kompozitora. David Ojstrah se bavio i pedagogijom i odgajio je čitavu plejadu sovjetskih violinista.

1632. - Rođen Antonije van Levenhuk, nemački prirodnjak i mikrobiolog (Delft, 24. 10. 1632 - Delft, 26. 08. 1723)

1789. - Rođen Dimitrije Davidović, novinar i publicista, ministar prosvete i unutrašnjih dela, pokretač Novina serbskih (Zemun, 24. 10. 1789 - Smederevo, 06. 04. 1838)

1907. - Umro Pera Todorović, novinar listova Rad, Radnik, Glas javnosti, Oslobođenje, Samouprava, Male novine, rodonačelnik modernog žurnalizma, jedan od osnivača Narodne radikalne stranke (Vodice, 02. 05. 1852 - Beograd, 24. 10. 1907)

1912. - Pobedom Prve srpske armije nad turskom Vardarskom armijom okončana Kumanovska bitka, u Prvom balaknskom ratu

1915. - Rođen Tito Gobi, italijanski operski pevač-bariton (Basano del Grope, 24. 10. 1915 - Rim, 05. 03. 1984)

1936. - Rođen Bil Vajmen (Vilijam Perks), britanski muzičar, bas-gitarista grupe "Roling Stons" (London, 24. 10. 1936)

1939. - Rođena Mirjana Stefanović, književnica (Niš, 24. 10. 1939)

1944. - U Nikšiću objavljen prvi broj lista Pobjeda

1945. - Stupila na snagu Povelja Organizacije ujedinjenih nacija i Statut Međunarodnog suda pravde

1948. - Umro Franc Lehar, austrijski kompozitor (Komarno, 30. 04. 1870 - Bad Išl, 24. 10. 1948)

1959. - Umro Đorđe Nešić, oftalmolog, osnivač Očne klinike u Beogradu, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, akademik (Šabac, 15. 06. 1873 - Beograd, 24. 10. 1959)

1960. - Rođen Kristof Šlingenzif, nemački filmski reditelj (Oberhauzen, 24. 10. 1960- Berlin, 21. 08. 2010)

1966. - Rođen Roman Abramovič, ruski biznismen (Saratov, 24. 10. 1966)

1976. - Umro Georgije Ostrogorski, srpski vizantolog ruskog porekla, profesor Filozofskog fakulteta, član Srpske akademije nauka i direktor njenog Vizantološkog instituta (Sankt Peterburg, 19. 01. 1902 - Beograd, 24. 10. 1976)

2003. - Umro Milan - Mića Đorđević, muzičar, član Narodnog ansambla RTB-a i Seksteta Duška Radetića (1930 - Beograd, 24. 10. 2003)

2005. - Umrla Roza Parks, prva crnkinja koja se 1955. godine usudila da prekrši tadašnje rasne zakone na jugu SAD, u saveznoj državi Alabama, odbivši da ustupi belcu mesto u autobusu

2007. - Umro Pavle-Paja Stanković, karikaturista i novinar, saradnik Večernjih novosti, Politike ekspres i TV Beograd (Beograd, 14. 04. 1935 - Bor, 24. 10. 2007)

2008. - Umro Merl Sanders, američki muzičar, član grupe "Grejtful Ded" (San Mateo, 14. 02. 1934 - San Francisko, 24. 10. 2008)

[Bisernica]

25. oktobar







Na današnji dan 1815. godine završen Drugi srpski ustanak. Čuveni španski slikar Pablo Pikaso rođen 1881. Neuspehom nemačkih trupa završena prva ofanziva nemačkih trupa na Moskvu 1941. godine.

Na današnji dan 1815. godine srpski knjaz Miloš Obrenović postigao je sporazum sa vezirom Beogradskog pašaluka Marašli Ali-pašom o mešovitoj srpsko-turskoj upravi. Tim činom završen je Drugi srpski ustanak. Osmansko carstvo je fermanom utvrdilo povlastice Srba: da sami skupljaju porez, da imaju narodnu kancelariju, da u suđenju Srbima učestvuju i srpski knezovi, da u svojstvu glavnog knjaza Miloš posreduje između naroda i beogradskog vezira. Turcima je uskraćeno da žive u selima i u njima drže čitluke (posede). Taj događaj je bio početak kraja osmanske vlasti u Srbiji, i početak preuzimanja unutrašnje uprave od strane knjaza Miloša.

Španski slikar, vajar i keramičar Pablo Ruis Pikaso (Malaga, 25. 10. 1881 - Mužen, 08. 04. 1973), osnivač kubizma, jedan od najznačajnijih slikara 20. veka, rođen je 25. oktobra 1881. godine. Slikarstvo je učio u rodnoj Španiji, a od 1904. je živeo u Parizu. Naslikao je više od 18.000 slika koje su likovni kritičari podelili na nekoliko faza: plavu, ružičastu, crnu, kubističku i nadrealističku. Revolucionarne kubističke slike, počev od "Gospođica iz Avinjona" iz 1907. su mu donele svetsku slavu. Najpoznatija Pikasova slika je "Gerniku", na kojoj je potresno prikazao tragičnu sudbinu svoje otadžbine u ratu.

1400. - Umro Džefri Čoser, engleski književnik (London, 1340 - London, 25. 10. 1400)

1647. - Umro Evangelista Toričeli, italijanski fizičar i matematičar, pronalazač živinog barometra (Faenca, 15. 10. 1608 - Firenca, 25. 10. 1647)

1825. - Rođen Johan Štraus - Mlađi, austrijski kompozitor (Beč, 25. 10. 1825 - Beč, 03. 06. 1899)

1838. - Rođen Žorž Bize, francuski kompozitor (Pariz, 25. 10. 1838 - Bužival, 03. 06. 1875)

1842. - Rođen Dimitrije Ruvarac, sveštenik i istoričar (Stari Banovci, 25. 10. 1842 - Sremski Karlovci, 16. 12. 1931)

1924. - Rođen Erl Palmer, američki bubnjar (Nju Orleans, 25. 10. 1924 - Los Anđeles, 19. 09. 2008)

1930. - Rođen Milivoje Mića Milošević, filmski i TV reditelj (Požarevac, 25. 10. 1930)

1931. - Rođena Ani Žirardo, francuska filmska i pozorišna glumica (Pariz, 25. 10. 1931)

1936. - Formirana Osovina Rim - Berlin

1941. - Neuspehom snaga Vermahta završena prva ofanziva nemačkih trupa na Moskvu, u Drugom svetskom ratu

1942. - Rođena Katalin Ladik, književnica, glumica i multimedijalna umetnica (Novi Sad, 25. 10. 1942)

1949. - Vlada Sovjetskog Saveza notom upućenom Vladi FNRJ otkazala gostoprimstvo jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi

1992. - Umro Luis Rosales, španski književnik i književni kritičar (Granada, 31. 05. 1910 - Madrid, 25. 10. 1992)

1995. - Umro Miljenko Smoje, novinar i scenarista (Split,14. 02. 1923 - Split, 25. 10. 1995)

1997. - Umro Marko Jarić, fizičar (Beograd, 17. 03. 1952 - SAD, 25. 10. 1997) Jarić je studirao fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Nakon odlaska u SAD, doktorirao je u klasi profesora Džona Birmana, naučnika svetskog glasa. Za naučno-istraživački rad dobio je internacionalnu nagradu iz Milerove zaostavštine u Berkliju. Kao Humboltov stipendista, boravio je na Univerzitetu u Zapadnom Berlinu, a zatim dve godine na Harvard univerzitetu i bio prvi Jugosloven, naučni saradnik Harvarda. Jedan je od pionira i svetskih eksperata u oblasti fizike i kvazikristala.

2002. - Umro Ričard Haris, irski filmski glumac i pop-pevač (Limerik, 01. 10. 1930 - London, 25. 10. 2002)

2006. - Izašao prvi broj časopisa Nacionalna geografija na srpskom jeziku

2010. - Umrla Vesna Parun, hrvatska književnica (Zlarin, 10. 04. 1922 - Stubičke Toplice, 25. 10. 2010.)

[Bisernica]

26. oktobar







Pri Matici srpskoj u Pešti, na današnji dan 1847. godine osnovan Muzej Vojvodine. Bivši monarh Irana šah Reza Pahlavi rođen 26. oktobra 1919. godine. Švedska kraljevska akademija 1961. godine odlčila da Ivi Andriću dodeli Nobelovu nagradu za književnost.

Iranski šah Mohamed Reza Pahlavi rođen je 26. oktobra 1919. godine. Bio je monarh Irana od 1941. do 1979. godine, kada je zbačen u pobuni islamista pod vođstvom ajatolaha Ruholaha Homeinija. Vladao je autokratski, što je 1953. izazvalo ustavnu krizu. Tada je emigrirao, ne pristajući na nameru predsednika vlade i vođe Nacionalnog fronta Mohameda Mosadeka da suzi njegova vladarska prava, ali je posle samo desetak dana povratio vlast zahvaljujući intervenciji vojske organizovanoj uz snažnu podršku SAD. Posle njegovog zbacivanja u januaru 1979. monarhija je ukinuta, a u Iranu a uveden je ekskluzivno islamski režim.

Švedska kraljevska akademija donela je na današnji dan 1961. godine odluku da srpskom književniku Ivi Andriću dodeli Nobelovu nagradu za književnost, za delo "Na Drini ćuprija", kao i za sveukupan njegov književni rad. Andrić je time postao jedini Jugosloven dobitnik najprestižnije svetske nagrade za književno stvaralaštvo. Bilo je to veliko priznanje piscu, koji je romanima "Na Drini ćuprija", "Travnička hronika", "Prokleta avlija" i nizom drugih dela prikazao svetu dotad manje poznate ljude i sudbine s nemirnog balkanskog područja. Na vest o dodeli nagrade Ivo Andrić je izjavio: "Nobelovu nagradu" smatram kao izuzetno priznanje za celokupnu književnost moje zemlje". U najužem izboru, pored Andrića, bili su i engleski pisci Lorens Darel i Grem Grin, Amerikanac Džon Štajnbek i Italijan Alberto Moravija. Nagrada je Andriću dodeljena u Stokholmu 10. decembra 1961, u dvorani Koncertne palate Švedske kraljevske akademije.

1685. - Rođen Domeniko Skarlati, italijanski kompozitor (Napulj, 26. 10. 1685 - Madrid, 23. 07. 1757)

1759. - Rođen Žorž Žak Danton, francuski revolucionar (Arsi, 26. 10. 1759 - Pariz, 05. 04. 1794)

1764. - Umro Viljem Hogart, engleski slikar (London, 10. 11. 1697 - London, 26. 10. 1764)

1842. - Rođen Vasilije Vasiljevič Vereščagin, ruski slikar (Čerepovec, 26. 10. 1842 - Port Artur, 13. 04. 1904)

1847. - Pri Matici srpskoj u Pešti osnovana Srpska narodna zbirka Museum, danas Muzej Vojvodine

1863. - Osnivanjem Fudbalske asocijacije Engleske i donošenjem akta o fudbalskim pravilima - počela era modernog fudbala

1881. - "Obračun kod OK korala" - sukobili se Dok Holidej, Vajat i Virdil Erp sa braćom Klanton i Mekloveri, kradljivcima stoke i razbojnicima

1893. - Rođen Miloš Crnjanski, književnik, novinar i diplomata (Čongrad, 26. 10. 1893 - Beograd, 30. 11. 1977)

1911. - Proglašena Kineska Republika

1916. - Rođen Fransoa Miteran, francuski političar i državnik, predsednik Francuske (Žarnak, 26. 10. 1916 - Pariz, 08. 01. 1996)

1919. - Rođen Mohamed Reza Pahlavi, poslednji iranski šah (Teheran, 26. 10. 1919 - Kairo, 27. 07. 1980)

1930. - Rođen prof. dr Dragoljub Manojlović, šef Katedre za internu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva (Ljubljana, 26. 10. 1930 - Beograd, 23. 03. 2008)

1934. - Rođen Milić Stanković - Milić od Mačve, slikar i književnik (Belotić Mačvanski, 26. 10. 1934 - Beograd, 08. 12. 2000)

1942. - Rođena Jelena Popović, slikar tekstila, modni kreator, član ULUPUDS-a (Beograd, 26. 10. 1942 - Beograd, 20. 01. 2010)

1946. - Osnovano "Gradsko preduzeće za prikazivanje filmova", 1954. godine promenilo ime u "Beograd film"

1947. - Rođena Hilari Rodam Klinton, američki političar, senator, državni sekretar SAD (Čikago, 26. 10. 1947)

1948. - Rođen Mario Rosi, dramaturg, novinar Radio Beograda (Beograd, 26. 10. 1948 - Beograd, 25. 08. 1992)

1949. - Rođen Zoran Slavnić-Moka, košarkaš i trener, selektor košarkaške reprezentacije Srbije (Beograd, 26. 10. 1949)

1952. - Rođen Lazar Ristovski, pozorišni, filmski i TV glumac, režiser i producent (Ravno Selo, 26. 10. 1952)

1956. - U Njujorku osnovana Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), dobitnik Nobelove nagrade za mir

1958. - Rođena Ksenija Janković, violončelistkinja (Niš, 26. 10. 1958)

1961. - Umro Milan Stojadinović, srpski političar, ekonomista, univerzitetski profesor, predsednik Vlade i ministar inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije

1968. - Politikin zabavnik prvi put objavio papirne lutke "Cice" i njene "modne linije" u okviru rubrike "Cicin kutak", nazvanoj po novinarki Cici Milivojević

1972. - Umro ruski konstruktor aviona i helikoptera Igor Ivanovič Sikorski, jedan od najznačajnijih pionira avijacije. Konstruisao helikopter 1908. godine, a 1913. prvi izgradio avion sa više motora.

2000. - SRJ postala član Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope

2002. - Umro Nikola Čobeljić, ekonomista, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urednik časopisa Ekonomist, akademik (Leskovac, 22. 04. 1912 - Beograd, 26. 10. 2002)

2011. - Umro Slobodan Nenin, filozof, novinar i urednik RTV Vojvodine, književnik (Subotica, 1950 - 26. 10. 2011)

[Bisernica]

27. oktobar







Na današnji dan rođeni Erazmo Roterdamski i Džems Kuk. UNESKO usvojio preporuke o čuvanju i zaštiti pokretnih - slika.

Rođen Erazmo Roterdamski, holandski humanista, filozof i filolog 1469. godine u Roterdamu. Prebacivali su mu nezakoniti dolazak na svet. Da li zato što su roditelji prstom pokazivali na njega i savetovali svojoj deci da ga se klone, detinjstvo maloga Erazma nije bilo nimalo nasmejano. On nije imao učešća u veselim igrama svojih vršnjaka. Kad mu je bilo deset godina, šalju ga u tada vrlo poznat koledž u Deventar , gde su se surevnjivo čuvale tradicije katoličke crkve. On je rastao i sve više sanjao o drugim vidicima, širim od onih koje su mu otkrivali njegovi učitelji. Nejasno je predosećao da se u starim tekstovima krije nešto drugo, sasvim različito od onoga što su mu tumačili: neiscrpna lepota koju će mu ubrzo otkriti Vergilojevi i Ovidijevi stihovi. Erazmo je sačuvao najlepšu uspomenu na ove vesnike zore novog doba, izvanrednog i jedinstvenog u istoriji evropske misli, doba enesanse , vraćanja Starom veku i vaspitanja na grčkim i latinskim uzorima. Umro je 1536. godine.

Na današnji dan 1728. godine rođen je Džems Kuk, britanski kapetan, moreplovac i istraživač. Džems Kuk je rođen u skromnoj porodici u Martonu blizu današnjeg grada Mildsboroa. Kuk je bio jedno od petoro dece majke Grejs i Džemsa starijeg, škotskog imigranta, radnika na farmi. Kao dete Džems se s porodicom preselio na farmu Ejri Holm , gde se školovao u lokalnoj školi (koja je danas muzej), a njegovo obrazovanje finansirao je očev poslodavac. U 13 godina počeo je da radi s ocem, koji je upravljao farmom. Kada je imao 16 godina, Kuk je napustio kuću da bi radio kao kalfa u jednom dućanu u ribarskom selu Stejt. Prema legendi Kuk je osetio žudnju za morem gledajući ga kroz izlog dućana. Istinita ili ne kasnije je svoju potporu dobila u njegovim prekomorskim geografskim otkrićima od kojih je najzanačajnije otkriće Australije. Umro je 1779. godine.

1980.- Generalna konferencija UNESKO-a usvojila je "Preporuke o čuvanju i zaštiti pokretnih - slika", čime je prvi put zvanično skrenuta pažnja na kulturnu i istorijsku važnost televizijskih i filmskih snimaka. Upućen je apel da se odlučnom akcijom osigura zaštita audio-vizuelnog nasleđa. Na predlog Češke Republike, 2006. godine UNESCO je proglasio 27. oktobar za Svetski dan audio-vizuelne kulturne baštine.

2002. - Umrla Jansana Petrović, novinar i urednik TV Beograd

1782. - Rođen Nikolo Paganini, italijanski violinista i kompozitor
(Đenova, 27. 10. 1782 - Nica, 27. 05. 1840)

1858. - Rođen Teodor Ruzvelt, američki političar i državnik, predsednik SAD
(Njujork, 27. 10. 1858 - Njujork, 06. 01. 1919)

1867. - Rođen Dragiša Lapčević, političar i publicista
(Užice, 27. 10. 1867 - Beograd, 14. 08. 1939)

1885. - Rođen Vladimir Ćorović, istoričar, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, rektor - Beogradskog univerziteta
(Mostar, 27. 10. 1885 - Grčka, 12. 04. 1941)

1909. - Rođen Đorđe Jovanović, književnik
(Beograd, 27. 10. 1909 - Slatina, 23. 07. 1943)

1912. - Rođen Sajrus Lio Sulcberger, američki novinar i publicista
(Njujork, 27. 10. 1912 - Pariz, 20. 09. 1993)

1914. - Rođen Dilan Tomas, velški književnik
(Svonsi, 27. 10. 1914 - Njujork, 09. 11. 1953)

1918. - Rođena Tereza Rajt, američka filmska glumica, dobitnica "Oskar"-a
(Njujork, 27. 10. 1918 - Nju Hevn, 06. 03. 2005)

1928. - Rođen Slavoljub Đukić, novinar i publicista
(Slovac, 27. 10. 1928)

1932. - Rođen Žan Pjer Kasel, francuski filmski i TV glumac
(Pariz, 27. 10. 1932 - Pariz, 20. 04. 2007)

1952. - Rođen Roberto Beninji, italijanski filmski glumac, dobitnik "Oskar"- a (Mizerikordia, 27. 10. 1952)

1964. - Rođen Žarko Petrović, odbojkaš, reprezentativac
(Novi Sad, 27. 10. 1964 - Novi Sad, 02. 04. 2007)

1969. - Snažan zemljotres pogodio Banja Luku

1990. - Štampan prvi broj nedeljnika "Vreme"

1990. - Umro Ugo Tonjaci, italijanski filmski glumac
(Kremona, 23. 03. 1922 - Rim, 27. 10. 1990)

2002. - Umrla Jansana Petrović, novinar i urednik TV Beograd
(Beograd, 24. 04. 1952 - Beograd, 27. 10. 2002)

2006. - Umro Slavoljub Vava Stanković, akademski vajar
(Beograd, 09. 01. 1928 - Beograd, 27. 10. 2006)

2007. - Umro Franci Slak, slovenački filmski i televizijski reditelj, scenarista i producent, profesor - Akademije za pozorište, film, radio i televiziju u Ljubljani
(Krško, 01. 02. 1953 - Ljubljana, 27. 10. 2007)

2008. - Umrla Jasmina Puljo, prevodilac, balerina, solista Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu,učitelj joge, prva jogina u Jugoslaviji
(Skoplje, 16. 09. 1915 - Beograd, 27. 10. 2008)

2010. - Umro Nestor Fernandez Kiršner, argentinski političar i državnik, generalni sekretar Unije južnoameričkih država, predsednik Argentine
(Rio Galjegos, 25. 02. 1950 - El Kalafat, 27. 10.2010)

[Bisernica]

28. oktobar







Prvi srpski doktor muzičkih nauka, kompozitor, Miloje Milojević rođen na današnji dan 1884. godine. Slavni brazilski fudbaler Garinča rođen 28. oktobra 1933. Italija, na danšnji dan 1940. godine, napala Grčku - što je u istoriji poznato kao Dan "OHI".

Kompozitor i muzikolog Miloje Milojević rođen je u Beogradu 28. oktobra 1884. godine. Milojević je muziku učio u Beogradu, studirao u Minhenu, a doktorirao u Pragu, postavši prvi srpski doktor muzičkih nauka. Bio je učitelj pevanja na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Osnovao je univerzitetsko kamerno udruženje "Colegumum musicum", bio dirigent Prvog beogradskog pevačkog društva i "Obilića", muzički kritičar "Politike" i "Srpskog književnog glasnika" i pokretač časopisa "Muzika". Kao kompozitor, sledbenik Mokranjca, u narodnoj muzici je tražio inspiraciju za originalno stvaranje.

Slavni brazilski fudbaler Manoel Fransisko don Santos Garinča rođen je na današnji dan 1933. godine. Poznat i kao "ptičica", Garinča je bio važan igrač u pohodima Brazilaca na titule 1958. i 1962. godine. Igrao je na pozicija krila i bio poznat po driblingu koji je odbrambene igrače ostavljao na "pogrešnoj nozi". Pele je jednom izjavio da Brazil nikada ne bi osvojio tri kupa da nije bilo Garinče u timu. Garinča je imao jednu kraću nogu i od svog hendikepa napravio je dve prednosti - neuhvatljiv dribling i centrašut "pogrešnom nogom".

Italija je, na danšnji dan 1940. godine, napala Grčku, što je u istoriji poznato i kao Dan "OHI" (Dan "Ne fašizmu"). Italijani su Grčku napali iz Albanije. Rat je trajao do 6. aprila 1941.godine i označio je početak balkanske kampanje Drugog svetskog rata. Nakon katastrofalnog poraza italijanske vojske, Grčko-italijanski je završen nemačkim napadom koji je usledio u drugoj polovini aprila.

1492. - Španski moreplovac Kristifor Kolumbo otkrio Kubu

1704. - Umro Džon Lok, engleski filozof
(Rington, 29. 08. 1632 - Haj Lejver, 28. 10. 1704)

1716. - Umro Marko Martinović, pomorac, matematičar i pedagog
(Perast, 15. 07. 1663 - 28. 10. 1716)

1857. - Uspostavljen međunarodni telegrafski saobraćaj na relaciji Beograd - Carigrad preko Niša i Sofije

1858. - U Srbiji donet prvi Zakon o Narodnoj skupštini

1886. - Postavljen "Kip slobode" u Njujorku, poklon Francuske američkom narodu, konstruktor Gustav Ajfel

1892. - Prva javna projekcija crtanog filma u svetu - pionir kinematografije Emil Rejno predstavio u muzeju Greven u Parizu svoje "iluminirane pantomime", u spomen na ovaj događaj, 28. oktobar obeležava se, počev od 2002. godine, kao Svetski dan animiranog filma

1914. - Rođen Džonas Edvard Salk, američki mikrobiolog
(Njujork, 28. 10. 1914 - La Džola, 23. 06. 1995)

1915. - Umro Milutin Uskoković, književnik
(Užice, 04. 06. 1884 - Toplica, 28. 10. 1915)

1922. - Italijanski fašisti na čelu sa Benitom Musolinijem izveli "Marš na Rim" i preuzeli vlast u Italiji

1923. - Umro Stojan Protić, političar, publicista, ideolog Radikalne stranke, prvi premijer Kraljevine SHS
(Kruševac, 16. 01. 1857 - Beograd 28. 10. 1923)

1933. - Rođen Manoel Fransisko don Santos Garinča, brazilski fudbaler
(Pau Grande, 28. 10. 1933 - Rio de Žaneiro, 20. 01. 1983)

1938. - Rođen Ljubiša Jeremić, književnik, književni kritičar i teoretičar, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu
(Knjaževac, 28. 10. 1938)

1939. - Rođen Miroslav Cerar, advokat, gimnastičar, reprezentativac Jugoslavije, svetski i olimpijski šampion
(Ljubljana, 28. 10. 1939)

1940. - Napad fašističke Italije na Grčku - Dan "OHI" (Dan "Ne fašizmu")

1944. - Štampan prvi broj lista "Politika" posle Drugog svetskog rata

1945. - Rođen Nikita Sergejevič Mihalkov, ruski filmski glumac i režiser
(Moskva, 28. 10. 1945)

1947. - Osnovan Gradski zavod za zdravstvenu zaštitu u Beogradu

1955. - Rođen Bil Gejts (Vilijem Henri), kompjuterski magnat, vlasnik kompanije "Microsoft"
(Sietl, 28. 10. 1955)

1967. - Rođena Džulija Roberts, američka filmska i TV glumica, dobitnik "Oskar"-a
(Smirna, 28. 10. 1967)

1999. - Umro Rafael Alberti, španski književnik
(Puerto de Santa Marija, 06. 12. 1902 - Puerto de Santa Marija, 28. 10. 1999)

2000. - Umro Aleksandar Petrović, filmski snimatelj i režiser
(Beograd, 02. 04. 1929 - Beograd, 28. 10. 2000)

2005. - Umro Bogosav Živković, samouki vajar
(Leskovac kod Lazarevca, 03. 03. 1920 - Beograd, 28.10. 2005)

2005. - Umro Ljubomir Ljuba Tadić, pozorišni, filmski i TV glumac
(Uroševac, 31. 05. 1929 - Beograd, 28. 10. 2005)

2007. - Umro dr Slobodan Kalezić, književnik i istoričar književnosti, profesor Filozofskog fakulteta u Nikšiću, akademik
(Klikovače, 13. 12. 1944 - Beograd, 28. 10. 2007)

2008. - Umro Radivoje Đurović, akademski slikar
(Beograd, 15. 10.1950 - Beograd, 28.10. 2008)

2010. - Osnovana Dunavska medijska mreža

[Bisernica]

29. oktobar







Na današnji dan 1990. godine izašao prvi broj nedeljnika "Vreme". Godine 1911. preminuo američki novinski magnat Džozef Pulicer.

Američki novinski magnat Džozef Pulicer preminuo je na današnji dan 1911. godine. Pulicer je emigrirao iz Mađarske 1964. godine. U toku građanskog rata borio se na strani Severa. Radio je kao reporter, da bi zatim kupio listove "Sent Luis Dispeč" i "Njujork Vorld". Ovaj poslednji je svojim senzacionalističkim člancima i uzbudljivim reportažama, crtežima i slikama o kriminalu, korupciji i društvenim skandalima ubrzo postigao visoki tiraž. Tako je Pulicer postao začetnik masovne bulevarske štampe, tzv. "žute štampe". Godine 1903. osnovao je novinarsku školu na Kolumbija univerzitetu, a od 1917. iz njegove fondacije, dodeljuje se prestižna "Pulcerova nagrada" za žurnalizam, karikaturu i književnost, a od 1943., i za muzičko stvaralaštvo.

Prvi broj nedeljnika Vreme izašao je 29. oktobra 1990. godine. List je osnovala grupa novinara koja je napustila nedeljnik NIN, grupa beogradskih disidenata, kao i novinara lista "Borba". Pripreme za štampanje prvog broja trajale su punih sedam meseci.

1321. - Umro Milutin Nemanjić, kralj (1282 - Nerodimlje, 29. 10. 1321)

1783. - Umro Žan D Alamber, francuski filozof, fizičar i matematičar, enciklopedista, akademik (Pariz, 17. 11. 1717 - Pariz, 29. 10. 1783)

1876. - Đuniska bitka u Srpsko-turskom ratu

1882. - Rođen Žan Žirodu, francuski književnik (Belak, 29. 10. 1882 - Pariz, 31. 01. 1944)

1888. - Potpisana Konvencija o Sueckom kanalu

1889. - Umro Nikolaj Gavrilovič Černiševski, ruski novinar i književnik (Saratov, 24. 07. 1828 - Saratov, 29. 10. 1889)

1897. - Rođen Jozef Gebels, nemački političar, ministar prosvete i propagande, teoretičar nacizma, ratni zločinac (Rajt, 29. 10. 1897 - Berlin, 01. 05. 1945)

1923. - Turska je proglašena republikom, a Mustafa Kemal Ataturk izabran za njenog prvog predsednika

1927. - Rođen Žilber Beko (Fransoa Žilber Sili), francuski pevač (Tulon, 29. 10. 1927 - Pariz, 18. 12. 2001)

1929. - Počela svetska ekonomska kriza

1938. - Rođen Momčilo Antonović, slikar, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu (Kruševac, 29. 10. 1938)

1943. - Rođen Dušan Ivković, košarkaš i trener, predsednik Svetske trenerske košarkaške organizacije (Beograd, 29. 10. 1943)

1945. - Osnovan Savez novinara Jugoslavije

1956. - Izraelski napad na Sinaj

1971. - Rođena Vinona Rajder, amerčka filmska glumica (Vinona, 29. 10. 1971)

1977. - Umro Radomir - Raša Plaović, pozorišni glumac (Ub, 07. 02. 1899 - Beograd, 29. 10. 1977)

1985. - Umro Pavle Stefanović, muzički kritičar i pisac (Kruševac, 22. 03. 1901 - Beograd, 29. 10. 1985)

2000. - Umro Milika Šundić, novinar Radio Beograda (Župa Nikšićka, 29. 05. 1928 - Beograd, 29. 10. 2000)

2002. - Umro Dragan Malešević - Tapi, slikar (Beograd, 22. 01. 1949 - Beograd, 29. 10. 2002)

2004. - Umro Zoran Jovanović, pijanista i kompozitor, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu (Skoplje, 06. 04. 1936 - Beograd, 29. 10. 2004)

2008. - Umro Ismet Ico Voljevica, hrvatski karikaturista (Mostar, 18. 07. 1922 - Zagreb, 29. 10. 2008)

2009. - Umrla Darinka Mihailović - Pavlović, pijanistkinja, profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu (Beograd, 11. 07. 1936 - 29. 10. 2009)

2010. - Umro Marselino Kamačo, španski sindikalni lider, prvi generalni sekretar federacije španskih radnika (Soria, 21. 01. 1918 - Madrid, 29.10. 2010)

2010. - Umro Vojislav Korać, istoričar arhitekture, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, direktor Instituta za istoriju umetnosti, akademik (Debelo brdo, 06. 06. 1924 - Beograd, 29.10. 2010)

2011. - Umro prof. Jeremija D. Mitrović, istoričar, viši bibliotekar i književnik
(Brzan, 15. 08. 1910 - Beograd, 29. 10. 2011)

2011. - Umro Aleksandar Matić, pevač
(Toronto, 29. 10. 2011)

2011. - Umro Tomislav Milanović, urednik biografskih leksikona "Srbi u svetu", "Poznati srpski lekari" i "Srbi koji su obeležili 20 vek"
(1932 - Beograd, 29. 10. 2011)

[Bisernica]

30. oktobar







Kapitulacijom Turske 30. oktobra 1918. prestala da postoji Otomanska imperija. Majstor fotografije i filmski reditelj Žorž Skrigin umro na današnji dan 1997. Most na Bosforu, koji povezuje Evropu i Aziju, pušten u saobraćaj 1973. godine.

Otomanska imperija prestala je da postoji kapitulacijom Turske u Prvom svetskom ratu, na današnji dan 1918. godine. Turska je u rat ušla 1914. godine na strani Centralnih sila. Na osnovu akta o kapitulaciji, Turska je morala da raspusti vojsku, otvori pobednicima prolaz kroz Crno more i pristane na okupaciju Carigrada i Bosforskog moreuza. Saveznici su dotadašnjoj moćnoj Osmanskoj imperiji nametnuli obavezu da se povuče iz Arabije, Mesopotamije, Sirije, Jermenije i dela Kilikije. Kemal Paša Ataturk je, međutim, odbio da se povinuje svim zahtevima pobednika. Rušenjem monarhije i kalifata Ataturk je uspešno ustanovio novu tursku državu.

Majstor umetničke fotografije, filmski reditelj i snimatelj Žorž Skrigin umro je u Beogradu 30. oktobra. 1997. godine. Potomak ruskih emigranata, Georgije Žorž Skrigin živeo je u Zagrebu. Radio je u Hrvatskom narodnom kazalištu i istovremeno se bavio umetničkom fotografijom. Pre Drugog svetskog rata izlagao je fotografije širom sveta. Tokom NOB-a učestvovao je u formiranju Narodnog pozorišta pri Vrhovnom štabu. Svojom kamerom, na preko 500 ratnih fotografija, ovekovečio je niz likova i događaja stvorivši kako dokumentarna tako i umetnička dela. U Beograd je došao 1944. godine i postao direktor i koreograf Baleta Narodnog pozorišta. Bio je snimatelj prvog jugoslovenskog posleratnog filma "Slavica", a zatim direktor fotografije, reditelj i scenarista više od 20 igranih i dokumentarnih filmova: "Njih dvojica", "Krvava košulja", "Gospođa ministarka", "Mačak pod šlemom", "Koraci kroz magle" i drugih. Za svoje fotografije i filmove dobio je mnogobrojne domaće i strane nagrade i priznanja.

1735. - Rođen Džon Adams, američki političar i državnik, predsednik SAD (Kvinsi, 30. 10. 1735 - Kvinsi, 04. 07. 1826)

1751. - Rođen Ričard Brinsli Šeridan, engleski komediograf (Dablin, 30. 10. 1751 - London, 07. 07. 1816)

1762. - Rođen Andre d Šenije, francuski književnik (Carigrad, 30. 10. 1762 - Pariz, 25. 07. 1794)

1823. - Rođen Luka Vukalović, hercegovački vojvoda (Bogojević, 30. 10. 1823 - Odesa, 18. 07. 1873)

1839. - Rođen Alfred Sislej, francuski slikar i grafičar (Pariz, 30. 10. 1839 - Fontenblo, 29. 01. 1899)

1869. - Održana prva predstava u novoj zgradi Narodnog pozorišta u Beogradu

1871. - Rođen Pol Valeri, francuski književnik (Set, 30. 10. 1871 - Pariz, 20. 07. 1945)

1885. - Rođen Ezra Paund, američki književnik (Hejli, 30. 10. 1885 - Venecija, 01. 11. 1972)

1902. - Umro Jovan Paču, kompozitor i pijanista (Aleksandrovo, 17. 03. 1847 - Zagreb, 30. 10. 1902)

1911. - Rođen Dimitrije Vučenov, književnik, književni kritičar i prevodilac (Vukovar, 30. 10. 1911 - Beograd, 13. 11. 1986)

1931. - Rođen Đorđe Marjanović, pevač i kompozitor (Kučevo, 30. 10. 1931)

1932. - Rođen Luj Mal, francuski filmski režiser (Timeri, 30. 10. 1932 - Beverli Hils, 23. 11. 1995)

1932. - Rođen Radomir Stanić, konzervator i istoričar umetnosti (Trnava, 30. 10. 1932 - Beograd, 19. 10. 1996)

1938. - Emitovana senzacionalna radio-drama Orsona Velsa "Rat svetova" o napadu Marsovaca na Zemlju

1943. - Umro Maks Rajnhart (Goldman), pozorišni reditelj (Baden, 09. 11. 1873 - Njujork, 30. 10. 1943)

1943. - Rođen Mirko Klarin, publicista i novinar Borbe, Naše Borbe i FoNet-a (Trogir, 30. 10. 1943)

1945. - Rođen Aleksandar Vujić, dirigent, kompozitor i pijanista (Senta, 30. 10. 1945)

1959. - PGP RTB objavio prvu ploču "Zvižduk u osam" Đorđa Marjanovića

1960. - Rođen Dijego Armando Maradona, argentinski fudbaler, uz Pelea najbolji fudbaler svih vremena (Buenos Aires, 30. 10. 1960)

1967. - Rođen Ilije Lupulesku, stonoteniser (Uzdin, 30. 10. 1967)

1973. - Pušten u saobraćaj most na Bosforu kojim su povezane Evropa i Azija

1989. - Umro Radivoje Kašanin, matematičar, profesor Beogradskog univerziteta, akademik (Beli Manastir, 21. 05. 1892 - Beograd, 30. 10. 1989)

2002. - Umro Rudolf Bruči, kompozitor, osnivač i dekan Akademije umetnosti u Novom Sadu, akademik (Zagreb, 30. 03. 1917 - Novi Sad, 30. 10. 2002)

2004. - Umrla Danica Obrenić, pevačica (Mladenovac, 21. 10. 1920 - 30. 10. 2004)

2008. - Umro Zlatko Krasni, književnik i prevodilac, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu (Sarajevo, 24. 05. 1951 - 30. 10. 2008)

2009. - Umro Klod Levi-Stros, francuski etnolog i antropolog, utemeljivač strukturalizma (Brisel, 28. 11. 1908 - Pariz, 30. 10. 2009)

2010. - Umro Vujadin Vojinović, sportski novinar i urednik Politike Ekspres i Sportskog žurnala (1960 - Beograd, 30. 10. 2010)

2010. - Umrla Dojna Galić-Bar, psihijatar i književnik (Bukurešt, - Ilinois, 30. 10. 2010)

[Bisernica]

31. oktobar







Vladar Crne Gore i književnik Petra II Petrović Njegoš umro na današnji dan 1851. godine. Prvi beogradski džez festival održan 1971. Indijska premijerka Vlade Indira Gandi ubijena 30. oktobra 1984. godine.

Na današnji dan 1851. godine umro je Petar II Petrović Njegoš, duhovni i svetovni poglavar Crne Gore i književnik. Školovao se neformalno u Cetinjskom manastiru i u Topli kod Herceg Novog, a učitelj mu je bio i Sima Milutinović Sarajlija koji ga je uputio u istoriju, filozofiju i književnost. Reformisao je u određenoj meri zemlju, ustanovio je neku vrstu izvršne vlasti i senat, sudove, poreze, ipak većim delom, Crna Gora je i tada i kasnije živela od pomoći Rusije. Podigao je prvu osnovnu školu, a 1834. godine osnovao je štampariju. Podržavao je oslobođenje i ujedinjenje srpskog naroda. Najpoznatije njegovo delo "Gorski vijenac", dramski spev, sa epskom pozadinom, posvećeno je Karađorđu "ocu Srbije". Ostala dela: filozofski ep "Luča mikrokozma", spev "Lažni car Šćepan Mali", misaone i lirske pesme.

Slikarka Beta Vukanović umrla je 1972. godine. Studirala je slikarstvo u Minhenu i Parizu, a kada se udala za slikara Ristu Vukanovića došla je u Beograd. Supružnici Vukanović su 1900. godine otvorili slikarsku školu iz koje kasnije nastaje prva srpske privatna Umetnička škola. Prvu izložbu u Beogradu Beta Vukanović je imala sa Ristom Vukanovićem i vajarom Simom Roksandićem, 1898. godine. Učestvovala je u osnivanju umetničkog društva "Lada", čiji će biti doživotni počasni predsednik, a bila je i član udruženja "Cvijeta Zuzorić". U Prvom svetskom ratu učestvovala je kao bolničarka. Retrospektivnu izložbu je imala u Beogradu 1958. godine, a veliku samostalu izložbu 1966. godine. U prvim radovima Beta Vukanović je iskazivala sklonost ka impresionizmu, kasnije se orijentisala na čvršću formu u realističkoj koncepciji. Slikala je portrete, pejzaže, cveće, mrtvu prirodu, figuralne kompozicije... Iz ogromnog stvaralačkog opusa umetnice izdvajaju se slike iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu: "Branje šljiva", "Cigančica","Devojka pod voćkom", "Staro dvorište"... Začetnik je umetničke karikature u Srbiji - preko 500 humorističkih portreta svedoče o političkom, kulturnom i javnom životu našeg društva.

Na današnji dan 1984. godine ubijena je indijska predsednica vlade Indira Gandi. Indiru su ispred rezidencije u Nju Delhiju ubili Siki-ekstremisti, pripadnici lične garde. Rođena je 1917. godine. Studirala je u Švajcarskoj i na Oksfordu, ali je glavna politička i životna iskustva stekla uz oca, prvog predsednika vlade Indije i jednog od osnivača Pokreta nesvrstanih, Džavaharlala Nehrua. Postala je 1955. član Izvršnog komiteta vladajuće Kongresne stranke, za predsednika stranke je izabrana 1959. godine, a u Vladu je ušla posle očeve smrti 1964. godine kao ministar informacija. Na funkciji predsednika vlade bila je, uz trogodišnji prekid, od 1966. godine do kraja života.

1851.- Upraviteljstvo varoši Beograda donelo Pravila za gašenje požara

1871.- U Srbiji objavljen prvi zakon o poroti

1887.- Rođen Čang Kaj Šek, kineski general, političar i državnik, predsednik Formoze (Tajvan) (Čekiang, 31. 10. 1887 - Tajpeh, 05. 04. 1975)

1892.- Rođen Aleksandar Aleksandrovič Aljehin, ruski šahovski velemajstor, svetski prvak, novinar i publicista (Moskva, 31. 10. 1892 - Estoril, 24. 03. 1946)

1912.- Rođen Čedomir Minderović, književnik (Beograd, 31. 10. 1912 - Nju Delhi, 16. 01. 1966)

1919.- Rođena Ljiljana Krstić, pozorišna, filmska i TV glumica (Kragujevac, 31. 10. 1919 - Beograd, 12. 04. 2001)

1922.- Rođen Norodom Sihanuk, kambodžanski kralj (Pnom Pen, 31. 10. 1922)

1924.- U Milanu održan prvi međunarodni kongres predstavnika svetskih štednih ustanova, u spomen na ovaj kongres, 31. oktobar se, počev od 1989. godine obeležava kao Svetski dan štednje

1925.- Umro Mihail Vasiljevič Frundze, ruski vojskovođa (Pišpek, 02. 02. 1885 - Moskva, 31. 10. 1925)

1925.- Rođen Robin Mur, američki književnik (Konkord, 31. 10. 1925 - Kentaki, 24. 02. 2008)

1926. - Umro Hari Hudini, američki iluzionista i mađioničar (Budimpešta, 06. 01. 1874 - Njujork, 31. 10. 1926)

1956.- Izvršen francusko - britanski napad na Egipat, tokom Suecke krize

1971.- U Beogradu održan prvi džez festival

1993.- Umro Federiko Felini, italijanski filmski reditelj, dobitnik Oskara (Rimini, 20. 01. 1920 - Rim, 31. 10. 1993)

1996.- Umro Marsel Karne, francuski filmski reditelj (Pariz, 18. 08. 1909 - Pariz, 31. 10. 1996)

1999.- Poginuo Nebojša Saveljić, muzičar, član grupe "Montenigers" (Podgorica, 09. 06. 1971 - Podgorica, 31. 10. 1999)

2002.- Umro Jovan Šćekić, novinar i urednik TV Beograd (Sarajevo, 11. 11. 1921 - Beograd, 31. 10. 2002)

2002.- Umro Raf Valone, italijanski filmski glumac (Tropea, 17. 02. 1916 - Rim, 31. 10. 2002)

2006.- Umro Piter Vilijem Bota, političar i državnik, predsednik Južne Afrike (Pol Ru, 12. 01. 1916 - Kejp Taun, 31. 10. 2006)

2011.- Umro Florijan Albert, mađarski fudbaler, reprezentativac, osvajač "Zlatne lopte"
(Herceg Santo,15. 09. 1941 - Budimpešta,31.10.2011)

[Man]

Дан сећања на заборављено ослобођење (1918) Београда

Обележје посвећено војводи Петру Бојовићу постављено је тек 1990. код Каленић пијаце.

Престоница ће данас обележити 1. новембар – датум када је 1918. Прва армија, под командом Петра Бојовића, однела победу.. Једна од важнијих, али и често запостављених годишњица у историји престонице – Дан ослобођења Београда у Првом светском рату биће обележена данас, у знак сећање на тадашњу Прву армију српске војске и њеног команданта Петра Бојовића. Ове трупе успеле су да 1918. за свега месец и по дана од пробоја Солунског фронта, у ноћи између 14. и 15. септембра, ослободе целу тадашњу Србију и 1. новембра освану на улицама главног града и тако продру чак 600 километара у дубину окупиране територије. Гоњење је одмах настављено преко Саве и Дунава.

У престоници после 94 године, прославу победе из 1918. организоваће Град и Савез потомака ратника Србије 1912. до 1920. године, а данас ће на Костурницу бранилаца Београда из 1915. на Новом гробљу, члан градског већа Ацо Петровић положити венац. Осим ове званичне посете, значајнијих свечаности неће бити, па обележавање ове годишњице донекле дели „судбину” 20. октобра, датума када је Београд ослобођен у Другом светском рату 1944.

– У централној зони града постоји мали број знамења која подсећају на Први светски рат, а још мање на балканске ратове. Сем Костурнице на Новом гробљу најпознатији су Споменик трећепозивцима на Врачару и Костурница бранилаца на Београдској тврђави. Тек 1990. код Каленић пијаце постављено је обележје посвећено војводи Петру Бојовићу – наглашава Лидија Котур из Завода за заштиту споменика културе.

Више оваквих знамења постоји у широј околини главног града, на местима где је било већих окршаја. Она се углавном налазе у селима јужно и источно од Београда, јер је тамо Дунавска дивизија Прве армије водила главне борбе док је у урбани део ушла готово без сукоба.

Уз одсуство обележја која би подсећала на 1. новембар, многа сведочанства указују да веома мали број Београђана зна шта је тада било. То потврђују и професори историје у престоничким основним и средњим школама.

– Мало је ђака који могу да одговори на ово питање, док се у уџбенику за четврти разред овај датум помиње само као дан ослобођења целокупне Србије. Колеге и ја настојимо да им детаљније објаснимо шта се заиста тада догодило. Наши ученици су изузетна деца, али они тај историјски податак немају где да чују, као што нису имали ни њихови родитељи који би им то знање пренели. Проблем је што је код млађих генерација националној историји посвећено генерално мало пажње, па се она зато погрешно и тумачи – истиче Михајло Ћулум, професор историје у Првој београдској гимназији и добитник Светосавске награде.



Да је статистика када је реч о познавању чињеница о Дану ослобођења Београда 1918. забрињавајућа подвлачи и Вељко Вилимоновић, његов колега из Основне школе „Олга Петров”.

– По оквирној процени готово 95 одсто деце неће знати да одговори шта се у Београду десило тога дана. Без обзира што се овај датум помиње у уџбеницима, потребно је да им ми додатно укажемо на овај догађај, јер ни велики број њихових родитеља то не зна. Сличну необавештеност видели смо у анкети о томе када се српска војска вратила на Косово у Првом балканском рату. Није боље ни када је реч о 11. новембру 1918. – дану када је Немачка пристала да потпише примирје у Првом светском рату – закључује Вилимоновић.

Водио ратове – погинуо од батина
Петар Бојовић, рођен 1858. године, у борбе је кренуо већ 1876, као питомац Војне академије и подофицир у тадашњем српско-турском рату. У великом сукобу са Централним силама рањен је у окршају на Дрини 1914, па га је заменио тада армијски генерал Живојин Мишић. После опоравка у јануару 1916. постављен је за начелника Штаба Врховне команде уместо остарелог Радомира Путника. На том положају задржао се до јуна 1918. Вратио се на место команданта Прве армије и ангажовао се у ослобођењу Србије због чега је 26. септембра добио титулу војводе.

У Београду је дочекао 1945, а 20. јануара те године, осамдесетседмогодишњег ветерана на смрт је претукла група партизана која је покушала да га исели из куће у Улици Трнској 25. Његово тело таљигама је пребачено на Ново гробље, а народа на сахрани није било.

[причалица]

На данашњи дан 1903. године Петар Први Карађорђевић изабран је за краља Србије. Карађорђев унук, Петар Карађорђевић, школовао се у Београду, Женеви и Паризу. Завршио је највише француске војне школе у Сен Сиру и Мецу. Као учесник у Француско - пруском рату одликован је највишим француским орденом "Легије части". У Паризу му је, 1936. године, подигнут споменик, а такође и једна авенија, која се улива у Јелисејска поља носи његово име. Под именом Петар Мркоњић, командовао је устаничким одредом у Босанско - херцеговачком устанку против Турака, 1875. године. После "Мајског преврата" и убиства Александра Обреновића, Народна скупштина га је изабрала за краља Србије, 15. јуна 1903. године. Крунисан је у Саборној цркви у Београду, а миропомазан у манастиру Жича, по угледу на Немањиће. Владавина Петра Карађорђевића била је обележена развитком грађанског парламентаризма, брзим привредним и културним напредовањем Србије и спољнополитичком оријентацијом ка сарадњи са Француском, Великом Британијом и Русијом. Био је врховни командант српске војске у два Балканска рата, којима је Србија увећала своје територије, а краљ Петар је овенчан титулом "Ослободилац". Под притиском официрских кругова из "Црне руке" пренео је вршење краљевске власти на престолонаследника Александра, 1914. године. За време Првог светског рата одлазио је на прве линије фронта, а са својом војском и народом повлачио се преко Албаније на Крф. У Београд се вратио 1919. године и, иако још номинално краљ, није имао утицаја на вођење државних послова. Умро је у свом војничком кревету у вили на Сењаку 1921. године, а сахрањен је у Цркви на Опленцу, коју је подигао 1912. године. "Чика Пера", како га је његов народ звао, био је један од најпопуларнијих српских владара, упамћен по родољубљу, храбрости, хуманости и, за једног краља, неуобичајено скромном начину живота. Петар Карађорђевић бавио се и превођењем. Превео је на српски дело "О слободи", енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила.

[причалица]

Индустријалац и филантроп, гувернер Народне банке Краљевине Србије,Ђорђе Вајферт рођен је 15. јуна 1850. године. Вајферт је основну школу и реалку завршио у Панчеву, гимназију у Пешти, а у Вијенстефану код Минхена Господарско - пиварску академију. По завршетку школовања наставио је породичну пиварску традицију. Године 1873, отворио је на падинама Топчидерског брда велику и модерну пивару. Пошто странцима, а Вајферт је био Немац, није било дозвољено да имају непокретности, иступио је из аустро - угарског поданства и примио српско држављанство. Панчевачку пивару наставио је да води његов отац Игњат. Вајферт је финансирао истраживања рудног блага у Србији, у Костолцу, борским рудницима, као и руднику живе на Авали. Био је велики колекционар. Своју нумизматичку збирку од 14.000 експоната поклонио је Београдском универзитету. Музеј града Београда од њега је на поклон добио колекцију од 250 гравира, карата и слика главног града. Био је и велики добротвор. Поклонио је земљиште на коме се данас налази болница "Доктор Драгиша Мишовић", а помогао је и њену градњу. Оснивач је Фонда за бригу о ратним инвалидима, а сам је учествовао у српско - турским ратовима. Као истакнути индустријалац и финансијер, изабран је 1890. године за гувернера Народне банке Краљевине Србије. У новој држави Краљевини СХС поново је гувернер од 1920 - 1926. године. Један је од оснивача Београдске задруге и први председник Индустријске коморе. Умро је 1937. године у Панчеву и сахрањен у католичкој цркви Свете Ане, коју је за живота подигао. Проглашен је за почасног грађанина Панчева, а његов лик краси новчаницу од 1.000 динара.

[причалица]

1215. - Потписана "Велика повеља слобода" (Magna Carta Libertatum), први писани уставни акт у Енглеској и свету уоште

1502. - Ђеновски морепловац Кристифор Колумбо открио острво Мартиник

1749. - Рођен Георг Јозеф Воглер, немачки композитор (Вирцбург, 15. 06. 1749 - Дармштат, 06. 05. 1814)

1843. - Рођен Едвард Григ, норвешки композитор, пијаниста и диригент (Берген, 15. 06. 1843 - Берген, 04. 09. 1907)

1847. - У Београду основано прво ђачко удружење у Србији - "Дружина младежи Сербске"

1862. - Сукоб српске полиције са турским војницима код Чукур - чесме, у спомен на тај догађај, који се збио на празник Тројице, установљен је Дан полиције Србије

1874. - Рођена Зона Замфирова (Јевросима Кијаметовић-Грбић),јунакиња истоименог романа Стевана Сремца (Приштина, 15. 06. 1874 - Београд, 22. 11. 1952)

1900. - Рођен Владислав Рибникар, архитекта, политичар и новинар, први директор Политике и Танјуга (Београд, 15. 06. 1900 - Београд, 01. 12. 1955)

1900. - Рођен Станислав-Сташа Беложански, сликар и сценограф (Београд, 15. 06. 1900 - Београд, 03. 1992)

1903. - Основана компанија "Форд" у Детроиту

1907. - Почела Друга хашка мировна конференција (трајала до 18. 10. 1907)

1927. - Рођен Хуго Прат, стрип-цртач (Римини, 15. 06. 1927 - Лозана, 20. 08. 1995)

1943. - Завршена битка на Сутјесци у Другом светском рату

1945. - Изашао први број листа Руске слово на русинском језику

1953. - Рођен Славољуб Муслин, фудбалер и тренер (Крагујевац, 15. 06. 1953)

1977. - Одржани први слободни парламентарни избори у Шпанији после 41 године Франкове диктатуре

1994. - Умро Јанко Брашић, сликар-наивац (Опарић, 09. 01. 1906 - Опарић, 15. 06. 1994)

1994. - Умро Манос Хаџидакис, грчки композитор, добитник "Оскар"-а (Ксанти, 23. 10. 1925 - Атина, 15. 06. 1994)

1996. - Умро сер Фицрој Меклин, британски дипломата, шеф британске мисије при Врховном штабу НОВЈ (Каиро, 1911 - Шкотска, 15. 06. 1996)

1996. - Умрла Ела Фицџералд, америчка џез - певачица (Њупорт, 25. 04. 1918 - Лос Анђелес, 15. 06. 1996)

2003. - Ватерполо репрезентација Србије и Црне Горе освојила златну медаљу на Европском првенству у Крању

2005. - Умро Карло Марија Ђулини, италијански диригент (Барлета, 09. 05. 1914 - Бреша, 15. 06. 2005)

2006. - Умро прим. др Александар Бајец, хирург, директор Клиничко-болничког центра "Др Драгиша Мишовић" у Београду (26. 12. 1951 - Београд, 15. 06. 2006)

2008. - Умро Марко Ковачевић, драматург, професор и продекан Академије сценских уметности у Сарајеву (Врбас, 1954 - Врбас, 15. 06. 2008)

2008.- Умро Стен Винстон, амерички филмски аутор, мајстор специјалних ефеката, добитник "Оскар"-а (Ричмонд, 07. 04. 1946 - Малибу, 15. 05. 2008)

[DaDole]

Auschwitz-mjesto s kojim počinje i završava Europa



U subotu 27. januara 1945. jedinice Crvene armije oslobodile su koncentracijski logor Auschwitz. Dočekalo ih je pet hiljada ljudi, uglavnom živih kostura.

U nekadašnjem nacističkom logoru Aušvic na 70. godišnjicu oslobođenja logora čuće se samo glas žrtava, 300 glavnih zvanica koje su preživjele pakao logora.
Ovu 70. godišnjicu oslobođenja logora Evropa obilježava u mučnijoj atmosferi nego prethodnu 60. godišnjicu a ne samo predstavnici jevrejskih zajednica, već i političari, posebno nakon krvavih napada islamskih radikala u Francuskoj i jačanja ekstremističke desnice u Evropi govore o pojavi onih istih mehanizama kao u vrijeme uspona nacista koji su doveli do holokausta i njegovih šest miliona žrtava i pokušaja istrijebljenja svih evropskih Jevreja.

[DaDole]

Na današnji dan 2014. godine umro je kolumbijski književnik Gabrijel Garsija Markes. Pisac "magičnog realizma", žanra koji miješa mitove, magiju i realnost, najviše doprinio da latinoamerička literatura dođe u centar pažnje svjetske kulturne javnosti šezdesetih godina XX veka. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1982.



1. Volim te ne zbog toga šta si ti, već zbog toga šta sam ja kad sam pored tebe.

2. Ni jedna osoba ne zaslužuje tvoje suze, a ona koja ih zaslužuje neće te nikada rasplakati.

3. Samo zato što te neko ne voli onako kako bi ti želio, ne znači da nisi voljen cijelim njegovim bićem.

4. Pravi prijatelj je ona osoba koja te drži za ruku, a dodiruje tvoje srce.

5. Najgori način da ti neko nedostaje je da sjediš pored njega/nje i znaš da ga nikada nećeš imati.

6. Nikada se ne prestaj smijati, čak ni kada si tužan. Neko će se možda zaljubiti baš u tvoj osmeh.

7. Možeš biti samo osoba na ovom svijetu, ali za nekoga ti si cijeli svijet.

8. Nemoj provoditi vrijeme sa nekim kome nije stalo provoditi ga s tobom.

9. Možda Bog želi da upoznaš mnogo pogrešnih ljudi prije nego što upoznaš pravog i na tome ćeš mu, kad se to bude desilo, biti zahvalna.

10. Ne plači zato što se završilo. Smij se zato što se dogodilo.

11. Uvek će biti ljudi koji će te povrijediti, zato nastavi vjerovati, samo budi oprezan.

12. Ne opiri se toliko. Najbolje stvari se događaju onda kada ih ne očekuješ.

13. Postani bolja osoba i budi siguran da znaš ko si prije nego upoznaš nekoga novoga nadajući se da ta osoba zna ko si ti.