SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

**Bisernica** · 13-05-2010 08:45

13. maj

1619 - Po nalogu princa Morisa od Nasaua pod optužbom za religioznu subverziju pogubljen je holandski državnik Johan fan Oldenbarnevelt (van Oldenbarneveldt), osnivač moderne holandske države.

1717 - U Beču je rođena austrijska carica, češka i mađarska kraljica Marija Terezija (Maria Theresia), naslednica Karla VI od 1740, jedna od najznačajnijih ličnosti dinastije Habsburga.

1787 - Prvi brodovi sa robijašima krenuli su iz Engleske prema novoj koloniji Australiji koja je tada Engleskoj služila kao kažnjenička kolonija.

1792 - Rođen je italijanski sveštenik Đovani Mastai Fereti(Giovanni, Ferretti), od 1846. papa Pije IX (Pius). Za vreme njegovog pontifikata, najdužeg u istoriji rimokatoličke crkve (31 godina i 236 dana), prestala je da postoji Crkvena država (1870). Najveći njen deo ušao je u sastav Kraljevine Sardinije, dok je papska država svedena na nekadašnji Patrimonij.

1795 - Rođen je slovački filolog i istoričar Pavel Jozef Šafarik (Josef), jedan od osnivača slavistike. Bio je direktor srpske gimnazije u Novom Sadu od 1819. do 1833. ("Srpska čitanka").

1798 - Rođen je slikar Konstantin Danil, jedan od najvećih srpskih slikara 19. veka, predstavnik srpskog bidermajera.

1830 - Osnovana je Republika Ekvador, a za prvog predsednika izabran je Huan Hoze Flores (Juan Jose).

1840 - Rođen je francuski pisac Alfons Dode (Alphonse Daudet) autor trilogije o zgodama Tartarena Taraskonca, remek dela francuske humorističke proze. Veliki uspeh donela mu je zbirka pripovedaka "Pisma iz mog mlina".

1846 - Kongres SAD je formalno objavio rat Meksiku, mada su borbe u Kaliforniji započele nekoliko dana ranije.

1848 - U Sremskim Karlovcima je počelo zasedanje "Majske skupštine" na kojoj su delegati 175 crkvenih opština iz Vojvodine i Srbije izabrali Josifa Rajačića za patrijarha, a pukovnika Stevana Šupljikca za vojvodu. Skupština je 15. maja proglasila Srpsko Vojvodstvo, ali austrijska i mađarska vlada nisu priznali srpsku autonomiju.

1851 - Rođen je srpski pisac i lekar Laza Lazarević ("Prvi put s ocem na jutrenje", "Sve će to narod pozlatiti", "Na bunaru", "Školska ikona", "On zna sve", "U dobri čas hajduci", "Verter").

1862 - Rođen je srpski pisac Janko Veselinović, autor romana "Hajduk Stanko" sa tematikom iz Prvog srpskog ustanka i pripovedaka i romana iz seoskog života ("Slike iz seoskog života", "Seljanka").

1881 - Rođen je Dimitrije Tucović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji. Bio je jedan od organizatora prve Balkanske socijaledmokratske konferencije (1910), a na kongresu Internacionale u Kopenhagenu (1910) odlučno se suprotstavio imperijalističkoj politici zvanične Austrije. Objavio je oko 600 radova u domaćim i stranim listovima. Poginuo je 20. novembra 1914. u Kolubarskoj bici ("Zakonsko osiguranje radnika", "Zakon o radnjama i socijalna demokratija").

1882 - Rođen je francuski slikar Žorž Brak (Georges Braque) koji je s Pablom Pikasom 1905. osnovao kubistički pokret.

1887 - U Beogradu je osnovana Provizorna opservatorija Velike škole. Osnivanjem Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije 1947. Opservatorija je postala njegov sastavni deo.

1888 - U Brazilu je ukinuto ropstvo.

1914 - Rođen je američki bokser DŽoe Luis (Joe) prvak sveta uteškoj kategoriji od 1937. do 1949, kada se povukao.

1930 - Umro je norveški polarni istraživac i diplomata Fritjof Nansen (Fridtjof), dobitnik Nobelove nagrade za mir 1922. Kao visoki komesar Društva naroda rukovodio je repatrijacijom ratnih zarobljenika nakon Prvog svetskog rata.

1931 - Umro je srpski kompozitor i horovođa Josif Marinković, član Srpske kraljevske akademije. Njegove solo pesme i mnoge horske kompozicije uz pratnju klavira poseban su doprinos srpskoj muzici. Bio je dirigent beogradskog pevačkog društva "Obilić".

1949 - Prvi britanski mlazni avion "Kanbera" izvršio je prvi probni let.

1961 - Umro je američki filmski glumac Gari Kuper (Gary Cooper), dobitnik Oskara za filmove "Narednik Jork" i "Tačno u podne".

1968 - U Parizu su počeli zvanični pregovori predstavnika Severnog Vijetnama i SAD o okončanju rata u Vijetnamu.

1981 - Na trgu Svetog Petra u Rimu u atentatu je ranjen papa Jovan Pavle II. Atentator Mehmed Ali Agdža (Agca) je uhapšen. Pušten je iz zatvora nakon 20 godina i u junu 2000. predat Turskoj.

1990 - U Zagrebu na stadionu u Maksimiru na fudbalskoj utakmici zagrebačkog "Dinama" i beogradske "Crvene zvezde" dogodio se krvavi obračun navijača ova dva kluba.

1994 - Ministri inostranih poslova SAD, EU i Rusije postigli su u Ženevi saglasnost o zajedničkoj strategiji u rešavanju bosanskog konflikta.

1999 - Peru i Ekvador su potpisali dokument o razgraničenju, okončavši posle šest decenija spor zbog kojeg su te zemlje tri puta ratovale.

1999 - U 97. godini života umro je Džin Sarazen (Gene Sarazen) jedan od samo četiri golf igrača koji su osvojili četiri glavna profesionalna kupa u golfu.

2005 - Na prvoj međunarodnoj donatorskoj konferenciji za obnovu i očuvanje kulturnog nasleđa na Kosovu, održanoj u Parizu u organizaciji UNESKO-a, prikupljeno je deset miliona dolara.

2007 - Na takmičenju za pesmu Evrovizije u Helsinkiju pobedila je predstavnica Srbije Marija Šerifović sa pesmom "Molitva".

**Bisernica** · 15-05-2010 11:12

14. maj

1316 - Rođen je Karlo IV Luksemburški, kralj Češke od 1346,rimsko-nemački car od 1355. U Pragu je osnovao prvi univerzitet u srednjoj Evropi (1348).

1610 - Verski fanatik ubio je u Parizu francuskog kralja Anrija IV prvog monarha iz dinastije Burbona.

1643 - Na francuski presto došao je četvorogodišnji Luj XIV nakon smrti oca Luja XIII. Regentkinja je bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast imao kardinal Mazaren.

1796 - Engleski lekar Edvard Džener uspešno je vakcinisao protiv velikih boginja jednog osmogodišnjeg dečaka i označio početak moderne imunologije.

1811 - Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije.

1900 - U Parizu su otvorene druge moderne Olimpijske igre, nakojima su prvi put učestvovale žene.

1912 - Umro je švedski pisac Avgust Strindberg, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih dramskih pisaca 20. veka ("Gospođica Julija", "Otac").

1932 - U Londonu je umro srpski političar, istoričar i ekonomist Čedomilj Mijatović, član Srpske kraljevske akademije. Kao šef srpske diplomatije potpisao je 1881. tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom. Prvi je u Srbiji počeo da izučava privrednu istoriju.

1940 - Tokom pregovora o predaji holandske vojske u Drugom svetskom ratu, nemački bombarderi razorili su dve trećine Roterdama. Poginulo je oko 1.000 ljudi, a 80.000 je ostalo bez kuća.

1948 - Proglašena je država Izrael, osam casova pre okončanja britanskog mandata u Palestini. Prvi predsednik nove države postao je Haim Vajcman, a premijer David Ben Gurion.

1955 - U Varšavi je potpisan ugovor o osnivanju Varšavskog pakta. Ugovor su potpisale Albanija, Bugarska, Mađarska, Nemačka Demokratska Republika, Poljska, Rumunija, ŠSR i Čehoslovačka.

1968 - Komunistička vlada u Čehoslovačkoj na čelu sa Aleksandrom Dubčekom objavila je početak širokih društvenih reformi, poznatih kao "Praško proleće". Reforme su prekinute već u avgustu, ulaskom sovjetskih trupa u Prag.

1973 - Lansirana je prva američka vasionska laboratorija "Skajlab I".

1989 - Vođa peronista Karlos Menem postao je predsednik Argentine, pobedivši na izborima kandidata vladajuće Radikalne partije Eduarda Angelosa.

1991 - Samoubistvo je izvršila Đang Ćing, udovica kineskog lidera Mao Cedunga, jedan od vođa "Kulturne revolucije" (1966-1976).

1992 - Glavnoj ulici u Beogradu, ulici Maršala Tita, posle 47 godina promenjen je naziv u Ulicu srpskih vladara. Naziv je kasnije promenjen u kralja Milana.

1998 - Umro je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra (Frank), koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova kao što su "Stranci u noći" i "Njujork, Njujork". Dobitnik je Oskara za ulogu u filmu "Odavde do večnosti".

1999 - U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođena je kolona izbeglica kod sela Koriša na Kosovu. Poginulo je 87 osoba, među kojima je najveći broj dece.

2001 - Savet NATO-a odobrio je povratak jugoslovenske vojske i policije u sektor B Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici između Kosova i Srbije, počev od 24. maja.

2001 - Lider koalicije desnog centra Silvio Berluskoni pobedio je na parlamentarnim izborima u Italiji i potom formirao 59. italijansku vladu od 1945.

2002 - Na donatorskoj konferenciji u Njujorku, koju su pokrenule UN za prikupljanje pomoći za obnovu Srebrenice, koja je tokom rata u BiH bila enklava pod zaštitom UN, obećano 5,2 miliona dolara za obnovu tog grada.

2003 - Irački zvaničnici su saopštili da je iz masovnih grobnica u toj zemlji otkopano više od 2.200 tela, žrtava režima Sadama Huseina.

2003 - Posle blizu 40 godina planiranja i debata, počeli su podzemni radovi na zaštiti Venecije od tonjenja.

**Bisernica** · 15-05-2010 11:14

15. maj

1536 - Engleski sud je proglasio krivim za preljubu i incest Anu Bolen (Anne Boleyn), drugu ženu kralja Henrija VIII (Henry), i njenog brata lorda Rošfora i osudio ih na smrt.

1571 - Tatari su osvojili i zapalili Moskvu.

1767 - Đenova je prodala Francuskoj ostrvo Korziku.

1773 - Rođen je austrijski državnik knez Klemens Meternih najuticajnija ličnost u Evropi tokom gotovo 40 godina, koliko je bio na mestu ministra inostranih poslova i kancelara Austrije (1809-48). Smatra se oličenjem apsolutističkog režima. Sa ruskim carem Aleksandrom I osnovao je Svetu alijansu čiji je osnovni cilj bio gušenje nacionalnih pokreta u Evropi.

1796 - Trupe Napoleona Bonaparte ušle su u Milano.

1847 - U Italiji je umro irski političar Danijel O'Konel, zvan Osloboditelj (O'Connell). Kao član britanskog parlamenta uspeo je da prisili britansku vladu da prihvati zakon o emancipaciji katolika (1829). Smatra se jednim od najboljih govornika 19. veka.

1848 - U Beču je izbio ustanak protiv apsolutističkog režima koji je primorao vladu da povuče oktroisani ustav donet 25. aprila i da raspiše izbore.

1859 - Rođen je francuski fizičar Pjer Kiri (Pierre Curie). Proučavao je magnetizam i radioaktivnost, a sa suprugom Marijom (Marie) otkrio je 1898. polonijum i radijum. Nobelovu nagradu za fiziku 1903. supružnici Kiri podelili su sa Antoan-Anrijem Bekerelom (Antoine-Henri Becquerel).

1886 - Umrla je američka književnica Emili Dikinson (Emily Dickinson). Njene pesme otkrivene su i izdate nakon njene smrti, a tek u 20. veku postala je jedna od najvećih američkih pesnikinja.

1891 - Rođen je ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov, autor romana "Bela garda", pretočenog u dramu "Dani turbina" koja je s velikim uspehom igrana u teatru MHAT. Poznat je po satiričnim i groteskno-fantastičnim pripovetkama, i po romanu "Majstor i Margarita".

1914 - Umro je srpski istoričar i književni kritičar Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Svojim književnim i javnim radom značajno je uticao na kulturni i politički život u Srbiji na početku 20. veka ("Istorija srpske književnosti").

1918 - Prva avionska pošta u svetu krenula je između Njujorka, Filadelfije i Vašingtona.

1923 - Velika Britanija priznala je Transjordan pod emirom Abdulahom (Abdullah) kao nezavisnu državu.

1940 - U SAD su počele da se prodaju prve najlon čarape.

1940 - Kapitulirala je holandska vojska u Drugom svetskom ratu.

1943 - Raspuštena je Komunistička internacionala (Kominterna).

1945 - Nemačke trupe napustile su Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. U četvorogodišnjem ratu poginulo je 1.706.000 ljudi, a zemlja je porušena i opustošena.

1948 - Novostvorenu državu Izrael su napali egipatski avioni, a sa severa i istoka libanske i jordanske trupe.

1955 - U Beču je potpisan Austrijski državni ugovor kojim je okončana desetogodišnja saveznička okupacija, a Austrija postala nezavisna republika u granicama od 1. januara 1938.

1957 - Velika Britanija je izvršila prvu probu hidrogenske bombe u centralnom Pacifiku.

1987 - Umrla je američka filmska glumica Rita Hejvort (Hayworth)holivudski seks simbol četrdesetih godina 20. veka ("Samo anđeli imaju krila", "Đilda", "Dama pod sumnjom").

1989 - Sovjetski predsednik Mihail Sergejevič Gorbačov objavio je u Pekingu kraj kinesko-sovjetskih raskola.

1991 - Edit Kreson postala je prva žena premijer Francuske.

1992 - Hiljade pristalica opozicije u Azerbejdžanu zauzelo je u Bakuu zgradu parlamenta i predsedničku palatu. Narednog dana s vlasti je zbačen predsednik Ajaz Mutalibov koji je potom izbegao u Moskvu.

1992 - Tokom povlačenja Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz Bosne, u Tuzli je napadnut vojni konvoj. Poginulo je 49 vojnika.

1996 - Desničarski lider Atal Bihari Vadžpaji (Vajpayee) je postao premijer Indije, pošto je njegova Baratija Džanata partija na parlamentarnim izborima osvojila relativnu većinu. To je bilo prvi put da hindu nacionalista dobije mesto premijera.

1996 - Skupština SR Jugoslavije smenila je guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovića, tvorca privredne reforme koja je početkom 1994. zemlju izvukla iz hiperinflacije. Avramović je prethodnog dana u svom ekspozeu u Skupštini optužio vladu SR Jugoslavije da blokira pregovore sa međunarodnim finansijskim organizacijama i time gura zemlju u propast.

1999 - Italija je dobila novog predsednika Karla Azelja Čampija (Carlo Azeglio Ciampi).

2001 - Šef UNMIK-a Hans Hekerup potpisao je u Prištini "Ustavnio kvir za samoupravu na Kosovu" i pored protivljenja Srba sa Kosova, koji su smatrali da taj najviši pravni akt pokrajine nije u skladu s rezolucijom UN o njenom budućem statusu.

2002 - Narodna banka Jugoslavije saopštila da je dinar postao konvertibilan u svim tekućim transakcijama sa inostranstvom, po prvi put od 1946, kada je bivša Jugoslavija postala član MMF.

2003 - Haški tribunal za ratne zločine počinjene u Ruandi osudio je na doživotnu robiju bivšeg ministra informacija Eliezera Nijitegeka (Eliezer Niyitegeka), a bivšeg gradonačelnika Lorenta Semanzu na 25 godina zatvora, zbog učešća u genocidu 1994. godine.

2009 - Beogradski radio B92 obeležio je 20 godina rada. Radio i televizija B92 emituju program na celoj teritoriji Srbije, a ta medijska kuća bavi se i izdavaštvom, organizovanjem kulturnih događaja i humanitarnim radom.

**Bisernica** · 16-05-2010 14:47

16. maj

1532 - Španski osvajač Fransisko Pizaro iskrcao se sa malom grupom vojnika na severnu obalu Perua. Savladavši otpor Indijanaca, Španija je 1572. osvojila Peru i držala ga u svom posedu do 1824.

1703 - Umro je francuski pisac Šarl Pero autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", u kojoj su i "Mačak u čizmama", "Crvenkapa" i "Uspavana lepotica".

1770 - U Versaju su se venčali francuski prestolonaslednik Luj(kasnije Luj XVI) i Marija Antoaneta, kćerka austrijske carice Marije Terezije. Nakon Francuske revolucije 1789. osuđeni su na smrt i pogubljeni na giljotini 1793.

1812 - Turska i Rusija potpisale su ugovor o miru u Bukureštukojim su za srpske ustanike predviđeni opšta amnestija i pregovori sa turskim vlastima o autonomiji Srbije.

1881 - U okolini Berlina pušten je u saobraćaj prvi električnitramvaj.

1898 - Rođen je srpski pesnik, putopisac i diplomata Rastko Petrović. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista, a njegova zbirka pesama "Otkrovenje" smatra se jednim od najznačajnijih dela srpske poezije između dva svetska rata.

1898 - Rođena je književnica Desanka Maksimović, jedna odnajpopularnijih srpskih pesnikinja ("Pesnik i zavičaj", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena", "Slovo o ljubavi").

1916 - Potpisan je ugovor o trojnoj anglo-francusko-ruskojkontroli Palestine radi podele bliskoistočnih teritorija Otomanskog carstva.

1917 - U Jonskom moru kod Krfa utopio se srpski pisac VladislavPetković Dis, kada je nemačka podmornica u Prvom svetskom ratu torpedovala brod na kome se nalazio ("Mi čekamo cara","Tamnica", "Nirvana", "Možda spava").

1924 - Rođen je gambijski državnik Daud Džavara, osnivac (1959) i lider (od 1960) Narodne progresivne stranke, predsednik Gambije od 1970. do 1994. kada je svrgnut državnim udarom.

1929 - U Holivudu su dodeljene prve nagrade Američke filmske akademije (od 1931. poznate kao Oskar) filmu "Krila", glumici Dženet Gejnor i glumcu Emilu Dženingsu.

1941 - Parlament Islanda ukinuo je ugovor s Kraljevinom Danskomiz 1814. po kojem je zemlja bila pod danskom dominacijom i proglasio nezavisnost. Nezavisna Republika Island proglašena je 17. juna 1944. nakon narodnog plebiscita.

1947 - Umro je engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins(Frederick Gowland), jedan od osnivača nauke o vitaminima. Sa holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom dobio je 1929. Nobelovu nagradu za medicinu.

1961 - General Park Čung Hi izvršio je vojni udar uJužnoj Koreji. Bio je na vlasti do 1979, kad ga je ubio šef obezbeđenja.

1969 - Sovjetski vasionski brod "Venera 5" približio se Veneri iizbacio sondu koja će slati podatke o toj planeti.

1972 - Predsednici SFRJ i Rumunije Josip Broz Tito i Nikolae Čaušesku (Nicolae Ceasescu) pustili su u rad hidroenergetski sistem "Đerdap" na Dunavu.

1972 - Umro je ganski političar i državnik Kvame Nkrumah, prvipredsednik nezavisne Gane (1957). Za doživotnog predsednika proglašen je 1962, ali je državnim udarom 1966. oboren sa vlasti.

1974 - Skupština SFRJ proglasila je Josipa Broza Tita zadoživotnog predsednika države.

1974 - Helmut Šmit je postao kancelar Zapadne Nemačke posle ostavke Vilija Branta.

1975 - Japanka Junko Tabei je postala prva žena koja se popela na najviši svetski vrh - Maunt Everest.

1984 - Umro je američki pisac Irvin Šo. Proslaviose romanom "Mladi lavovi" (1949) ("Lusi Kraun", "Dve sedmice u drugom gradu", "Bogataš i siromah", "Veče u Vizantiji").

1989 - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov i kineski lider,Deng Hsijaoping (Xiaoping), sreli su se u Pekingu na Prvom kinesko-sovjetskom samitu, čime je i formalo, nakon 30 godina, prekinut "tihi hladni rat" između ove dve najveće komunističke države.

1989 - Automobilom-bombom u Bejrutu ubijen su libanski verskivođa šeik Hasan Halid (Hašan Khaled) i još 21 osoba.

1990 - Od raka grla, umro je poznati američki zabavljač SemiDejvis Junior (Sammy Davis Jr).

1991 - Britanska kraljica Elizabeta je, tokomzvanične posete SAD-u, postala prva kraljica koja se obratila Kongresu.

1992 - Povlačeći se iz Bosne, JNA je digla u vazduh bihaćkiaerodrom pod planinom Plješevicom vredan oko šest milijardi dolara.

1997 - Predsednik Zaira Mobutu Sese Seko napustio je Kinšasu kakojoj su nezadrživo nadirali pobunjenici, čime je okončana njegova 32-godišnja autokratska vladavina.

1997 - Umro je italijanski filmski režiser Đuzepe de Santis(Giuseppe), jedan od najznačajnijih predstavnika filmskog neorealizma, nastalog u Italiji u prvim godinama posle Drugog svetskog rata ("Gorki pirinač", "Rim u 11 časova", "Cesta duga godinu dana").

2003 - Umro je američki glumac Robert Stak koji je slavu stekao ulogom detektiva Eliota Nesa u TV seriji o borbi protiv mafije "Nesalomivi".

2005 - Usvajanjem zakona u kuvajtskom parlamentu, posle više od40 godina, žene su dobile pravo glasa i pravo učešća na izborima.

**Bisernica** · 20-05-2010 20:41

17. maj

1102 - Prvi ugarski kralj iz dinastije Arpadovića krunisan je u Biogradu za kralja Hrvatske i Dalmacije.

1395 - Poginuo je Kraljević Marko, najstariji sin i naslednik kralja Vukašina, najpopularnija ličnost srpskih narodnih pesama. Prema nepouzdanim podacima, poginuo je kao turski vazal u borbi protiv vlaškog vojvode Mirče na Rovinama. U narodnim pesmama idealizovan je kao uzor junaštva i kao zaštitnik sirotinje od zuluma i nasilja.

1510 - Umro je italijanski slikar Sandro Botičeli. Njegova dela "Proleće" i "Rođenje Venere" smatraju se ovaploćenjem renesansnog duha. Po narudžbi Lorenca Medičija prvi je među italijanskim slikarima uradio ilustracije za Danteovu "Božanstvenu komediju"

1749 - Rođen je engleski lekar Edvard Džener, pronalazač vakcine protiv velikih boginja.

1814 - Norveška je proglasila nezavisnost od Švedske i usvojla novi ustav.

1838 - Umro je francuski sveštenik i političar Moris de Taljeran Perigor (Maurice, Talleyrand, Perigord), jedan od najveštijih diplomata u istoriji. Zahvaljujući njegovoj veštini Francuska je, mada poražena strana, na Bečkom kongresu (1814-15) uspela da zadrži granice iz 1792.

1861 - Tomas Kuk organizovao je prvi turistički "paket aranžman" u svetu, šestodnevno putovanje iz Londona u Pariz.

1866 - Rođen je francuski kompozitor i pijanist Erik Sati, autor "Gimnopedija". Poznat je postao skandalom koji je izazvao izvođenjem baleta "Parada" na tekst Koktoa i sa scenografijom Pikaso, koji je prikazan 1916. kao "kubistički manifest".

1900 - Rođen je iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini. U Iran se vratio iz izbeglištva 1979. nakon što je u "islamskoj revoluciji" zbačen šah Reza Pahlavi, uspostavio teokratsku diktaturu i vladao Iranom do smrti 1989.

1903 - U Španiji je nacionalizovana imovina crkve i ukinute su crkvene škole.

1906 - Rođena je hrvatska pevačica Zinka Kunc, prvakinja Zagrebačke opere (1928-36) i solistkinja Metropoliten opere (1937-66).

1917 - U Nici je umro srpski vojvoda Radomir Putnik, proslavljeni vojskovođa u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Rukovodio je povlačenjem srpske vojske 1915. i uspeo da osujeti namere nemačke Vrhovne komande da je opkoli i uništi.

1939 - Švedska, Norveška i Finska odbile su Hitlerov predlog da potpišu pakt o nenapadanju. Pakt su potpisale Danska, Estonija i Litvanija.

1940 - Trupe nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu ušle su u Brisel.

1946 - Premijer Rumunije u vreme Drugog svetskog rata Mitri Antonesku (Antonescu) osuđen je na smrt i streljan zbog saradnje s nemačkim nacistima.

1949 - Velika Britanija je priznala nezavisnost Republike Irske i potvrdila pripadnost Severne Irske Ujedinjenom Kraljevstvu.

1954 - Vrhovni sud SAD osporio je propis iz 1896. da obrazovanje treba da bude "odvojeno ali jednako", čime je formalno odbačena rasna segregacija u državnom školskom sistemu.

1965 - Prvi put je prenet TV program u boji iz Velike Britanije u SAD. To je bio prenos emisije američke TV mreže NBC "Novi pogled na staru Englesku" preko američkog komercijalnog telekomunikacionog satelita "Erli Bird".

1973 - Specijalni komitet američkog Senata počeo je istragu o aferi Votergejt u kojoj su pristalice republikanske stranke bile optužene da su pred predsedničke izbore 1972. radi špijunaže provalile u sedište Demokratske stranke. Administracija tadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona optužena je da ometa istragu, pa je pokrenut postupak za opoziv predsednika. Nikson je u avgustu 1974. dao ostavku, a predsednički položaj preuzeo je dotadašnji potpredsednik Džerald Ford.

1974 - U tri eksplozije automobila-bombi u centru Dablina 32 osobe su poginule, a više stotina je ranjeno.

1987 - Irački ratni avion "F-I Miraž" ispalio je dve "egzoset" rakete na američki vojni brod "Stark" koji je patrolirao Zalivom. Poginulo je 37, a ranjena su 62 mornara.

1997 - Loran Kabila je sa svojim trupama ušao u Kinšasu, preuzeo vlast u Zairu i promenio naziv države u Demokratska Republika Kongo. Kabila je ubijen u pokušaju državnog udara u januaru 2001, a vlast je preuzeo njegov sin Žozef.

1998 - Pripadnici separatističkog pokreta "Tamilskih tigrova" ubili su Sarodžinija Jogesvarana, gradonačelnika Džafne, grada na severu Šri Lanke.

1999 - Izbore u Izraelu dobio je vođa Laburističke partije Ehud Barak, čime je okončana trogodišnja vladavina premijera Benjamina Netanjahua (Netanyahu), lidera desničarskog Likuda.

2000 - Vlada Srbije preuzela je beogradski radio i televiziju "Studio B" upadom policije u redakcije. Vlasti su u narednim mesecima na različite načine onemogućavale rad nezavisnih elektronskih medija u Srbiji i istovremeno otvarale nove pod državnom kontrolom i kontrolom vladajućih partija.

2000 - U Indoneziji je održano prvo suđenje za kršenje ljudskih prava. U tom procesu dvadesetčetvoro vojnika i civila optuženo je za ubistvo desetina seljaka u masakru u provinciji Aseh 1999.

2001 - Svih 30 putnika, ukljucujući i iranskog ministra saobraćaja Rahmana Dadmana i zamenike ministara iz njegove delegacije poginulo je kada se na severu Irana srušio ruski avio Jak-40.

2003 - U najvećoj poplavi u poslednjih 50 godina, koja je posle velikih kiša zadesila Šri Lanku, poginulo je oko 250 ljudi, oko 55.000 kuća je potpuno uništeno, a neka sela su zbrisana sa lica zemlje. Procenjeno je da je oko 150.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom.

2004 - Masačusets je postao prva američka država koja je dozvolila zaključenje braka sa osobom istog pola.

2006 - Umro je Kju Fojer veteran holivudske produkcije i kompozitor.

**Bisernica** · 20-05-2010 20:44

18. maj

1781 - Španci su u Kusku pogubili peruanskog revolucionara Tupak Amarua II.

1799 - Umro je francuski dramski pisac Pjer Bomarše, autor komedija "Seviljski berberin" i "Figarova ženidba", koje su inspirisale Đoakina Rosinija i Volfganga Amadeusa Mocarta da komponuju istoimene opere.

1800 - U Sankt Peterburgu je umro ruski vojskovođa i strateg Aleksandar Suvorov, koji je ratovao punih 55 godina i vodio ukupno 60 bitaka.

1803 - Britanija je objavila rat Francuskoj zbog Napoleonovog uplitanja u unutrašnje stvari u Italiji i Švajcarskoj.

1804 - Napoleon Bonaparta je proglašen carem Francuske, a u decembru je krunisan kao Napoleon I.

1836 - Rođen je austrijski šahovski velemajstor Vilhelm Štajnic, prvi zvanični svetski šampion. Titulu svetskog šahovskog prvaka osvojio je 1886. pobedom u meču sa Johanesom Cukertortom.

1868 - Rođen je ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji monarh Rusije, najstariji sin Aleksandra III. Sa prestola je zbačen u Oktobarskoj revoluciji 1917, a naredne godine je pogubljen zajedno sa članovima porodice.

1872 - Rođen je britanski filozof i matematičar Bertrand Rasel, osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za knjizevnost 1950.

1883 - Rođen je nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus, koji je 1919. u Vajmaru osnovao prestižnu arhitektonsku školu "Bauhaus".

1911 - Umro je austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler, direktor Bečke opere koja je pod njegovom upravom doživela zlatno doba (10 simfonija, ciklusi solo pesama za glas i orekstar).

1919 - Rođena je britanska prima balerina Margot Fontejn, jedna od najslavnijih balerina u 20. veku. Od 1962. bila je partnerka proslavljenog Rudolfa Nurejeva.

1920 - U Poljskoj, blizu Krakova rođen je Karol Vojtila, koji je 1978. postao papa Jovan Pavle II, prvi neitalijanski papa posle 455 godina.

1944 - U Sovjetskom Savezu je počelo proterivanje više od 200.000 Tatara sa Krima pod optužbom da su sarađivali sa Nemcima.

1954 - Stupila je na snagu evropska konvencija o ljudskim pravima.

1973 - Umrla je američka pacifistkinja Dženet Renkin, prva žena koja je postala član Kongresa SAD.

1974 - Indija je izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji u Radžastanu i postala šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju.

1988 - Počelo je povlačenje sovjetskih vojnika iz Avganistana.

1992 - Visoki komesarijat UN za izbeglice saopštio je da je zbog rata iz Jugoslavije izbeglo milion i 300.000 ljudi što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.

1995 - Umro je ruski baletski igrač Aleksandar Godunov, koji je posle emigriranja iz SSSR stekao svetsku slavu.

1996 - Romano Prodi postao je premijer 55. italijanske vlade od Drugog svetskog rata. Deset godina kasnije (2006) Prodi je ponovo postao premijer 61. italijanske vlade.

1996 - Pod pritiskom međunarodne zajednice ratni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić povukao se sa mesta predsednika Republike Srpske. Dužnost predsednika preuzela je potpredsednica Biljana Plavšić. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je u novembru 1995. Karadžića za ratne zločine i genocid.

1998 - Vlada SAD podnela veliku tužbu protiv korporacije Majkrosoft, najjače softverske kompanije na svetu, zbog monopola.

1999 - Vlada u Sijera Leoneu i pobunjenici dogovorili su prekid vatre, čime su okoncane sedmogodišnje surove borbe.

2000 - Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio embargo na oružje protiv Etiopije i Eritreje, kao posledicu ponovnog zahuktavanja njihovog dvogodišnjeg pograničnog rata.

2005 - Umro je Frenk Goršin, američki glumac i veliki imitator.

**Bisernica** · 20-05-2010 21:00

19. maj

1635 - Francuska je u Tridesetogodišnjem ratu (1618-1648)objavila rat Španiji.

1649 - Prvi put je upotrebljen naziv Komonvelt, kojim je Oliver Kromvel označio englesku republiku.

1762 - Rođen je nemački filozof Johan Gotlib Fihte, istaknuti predstavnik nemačke klasične idealističke filozofije, profesor univerziteta u Jeni i Erlangenu, rektor Berlinskog univerziteta.

1802 - Napoleon Bonaparta ustanovio je Orden legije časti za civilne i vojne zasluge.

1861 - Rođena je australijska operska pevačica Neli Melba, jedan od najvećih operskih soprana krajem 19. i početkom 20. veka.

1890 - Rođen je vijetnamski državnik Ngujen Tat Tan, poznat kao Ho Ši Min, osnivač Komunističke partije Vijetnama (1930) i predsednik Demokratske Republike Vijetnam (Severni Vijetnam) od njenog proglašenja 1945. do smrti 1969.

1890 - Rođen je jugoslovenski slikar i karikaturista Petar Pjer Križanić, jedan od osnivača "Ošišanog ježa".

1898 - Umro je engleski državnik Vilijam Juert Gledston, koji je između 1868. i 1894. četiri puta bio premijer Velike Britanije. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu.

1906 - Italijanski kralj i švajcarski predsednik zvanično su otvorili Simplon tunel kroz Alpe kojim su povezane Italija i Švajcarska.

1925 - Rođen je američki borac za građanska prava Malkolm Litl, poznat kao Malkolm X. Ubijen je u Njujorku u februaru 1965. dok je govorio okupljenim pristalicama.

1928 - Rođen je kambodžanski diktator Salot Sar poznatkao Pol Pot. Tokom njegove vladavine (1975-78) pobijeno je više od milion ljudi.

1930 - Bele žene u Južnoj Africi su dobile pravo glasa.

1935 - U saobraćajnom udesu poginuo je engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens, arheolog i pisac, poznat kao Lorens od Arabije. Proslavio se kao ratnik u arapskim zemljama u Prvom svetskom ratu, a svoje doživljaje opisao je u knjizi "Sedam stubova mudrosti".

1945 - Više od 40 američkih bombardera napalo je Tokio u Drugom svetskom ratu.

1974 - Tesnom većinom Valeri Žiskar d'Esten pobedio je Fransoa Miterana na predsedničkim izborima u Francuskoj.

1989 - Tokom studentskih demonstracija u Pekingu smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv studenata. Tada je stavljen u kućni pritvor u kome je bio do smrti 17. januara 2005.

1994 - Umrla je Žaklina Kenedi Onazis, supruga predsednika SAD Džona Kenedija ubijenog 1963. u atentatu i grčkog brodovlasnika, milijardera Aristotela Onazisa.

1997 - U Bangladešu je u snažnom ciklonu izgubilo život najmanje 350 ljudi, a više od milion je ostalo bez kuća.

2000 - Kina i Evropska unija postigle su sporazum o trgovini kojim je otvoren put Kini u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kina je naredne godine primljena u STO.

2003 - Indonežanska vojska započela je ofanzivna dejstva na baze separatističke pobunjeničke grupe Pokret za slobodni Aceh. Napadi su označili prekid primirja koji su potpisale obe strane u decembru 2002. godine i predstavljaju najveću vojnu operaciju od aneksije Istočnog Timora 1975. godine.

2004 - U Velikoj Britaniji je otvorena prva banka embriona nasvetu.

2009 - Predsednik Šri Lanke Mahinda Radžapakse formalno je proglasio pobedu nad separatističkim pokretom Tamilski tigrovi i okončanje 25-godišnjeg građanskog rata u kome je poginulo više od 70.000 ljudi.

**Bisernica** · 22-05-2010 12:13

20. maj

1347 - Rimski narodni tribun Kola di Rienco (Cola, Rienzi) proglasio je Rimsku Republiku proteravši vlastelu iz grada. Vech naredne godine Rienco je bio pisiljen da napusti Rim. Njegov lik inspirisao je Riharda Vagnera (Richard Wagner) za operu "Rienco".

1349 - Car Dušan je proglasio zakonik kojim su utvrdjena opšta načela uredjenja srpske države.

1498 - Portugalski moreplovac Vasko da Gama (Vasco) stigao je u luku Kalikat, na jugozapadu Indije, otkrivši novi morski put oko Rta dobre nade.

1506 - Umro je italijanski moreplovac Kristofer Kolumbo (Cristoforo Columbo) koji je na svojim putovanjima u Novi svet otkrio Ameriku.

1799 - Rodjen je francuski pisac Onore de Balzak (Honore, Balzac). Kao protagonist realističkog romana, stvorio je opus od stotinak knjiga pod zajedničkim naslovom "Ljudska komedija" u kojem je opisao likove iz najrazličitijih društvenih slojeva.

1806 - Rodjen je engleski filozof i ekonomista Džon Stjuart Mil (John Stuart Mill), jedan od osnivača političke ekonomije i zastupnik utilitarizma u etici. U logici je usavršio istraživanja uzročnih odnosa medju pojavama ("Principi političke ekonomije", "Sistem logike", "Utilitarizam").

1834 - Umro je francuski general i državnik markiz Lafajet (Marquis La Fayette), dobrovoljac u američkom ratu za nezavisnost od 1777. Po povratku u Francusku 1789. bio je komandant Nacionalne garde.

1867 - Britanska kraljica Viktorija (Victoria) položila je u Londonu kamen temeljac za Rojal Albert hol.

1881 - Rodjen je poljski general i političar Vladislav Sikorski(Wladyslaw Sikorski), koji je u Drugom svetskom ratu organizovao poljske emigrante za borbu protiv Hitlera.

1882 - U Beču je potpisan ugovor o Trojnom savezu Nemačke, Austro-Ugarske i Italije.

1902 - Američke trupe napustile su Kubu nakon što je u toj zemlji uspostavljena republikanska vlast. Prvi predsednik republike bio je Tomas Estrada Palma (Thomas).

1915 - Rodjen je izraelski general i političar Moše Dajan (Moshe Dayan). U arapsko-izraelskom ratu 1948-49. komandovao je trupama na sirijskom i jerusalemskom frontu, a u anglo-francusko-izraelskom napadu na Egipat 1956. predvodio je izraleske trupe u invaziji na Sinaj. U vreme šestodnevnog izraelsko-arapskog rata 1967. bio je ministar odbrane.

1920 - Ubijen je meksički predsednik Venustijano Karansa (Venustiano Carranza). Novi predsednik Meksika postao je Adolfo de la Uerta (Huerta).

1922 - Najmanje 90 ljudi je poginulo kada je britanski brod "Egipat" potonuo posle sudara u gustoj magli s francuskim brodom "Sena". Brod je nosio i zlato i srebro u vrednosti od milion funti.

1927 - Potpisivanjem mirovnog sporazuma u DŽedi sa kraljem Ibn Saudom Velika Britanija je priznala nezavisnost Saudijske Arabije.

1941 - Italija je u Drugom svetskom ratu anektirala Boku Kotorsku sa delom dubrovačkog kotara i nazvala je Pokrajina Boka Kotorska.

1956 - Amerikanci su izvršili prvu eksploziju hidrogenske bombe bačene iz aviona iznad pacifičkog ostrva Bikini.

1958 - Umro je Djuro Salaj, jedan od osnivača Komunističke partije Jugoslavije i prvi predsednik Jedinstvenih sindikata Jugoslavije (1945).

1980 - U Kvebeku, na referendumu o nezavisnosti od Kanade, 60 odsto birača glasalo je protiv otcepljenja.

1985 - Film "Otac na službenom putu" jugoslovenskog režisera Emira Kusturice osvojio je "Zlatnu palmu" na 38. medjunarodnom festivalu u Kanu.

1989 - Skupština Srbije donela je odluku o raspisivanju zajma za privredni preporod Srbije. Zajam nikada nije vrachen zajmodavcima, a srpska privreda je u narednoj deceniji doživela kolaps.

1995 - Zairska vlada je uspostavila karantin u regionu pogodjenom smrtonosnim virusom ebola.

1997 - Turska vojska saopštila da je ubila 1.300 Kurda u jednonenedeljnoj ofanzivi unutar severnog Iraka.

1999 - Vazduhoplovnim napadima NATO je u Beogradu srušena bolnica, poginula su tri pacijenta i oštecheno je nekoliko ambasadorskih rezidencija.

2000 - Na poslednjoj donatorskoj konferenciji za Bosnu i Hercegovinu, održanoj u sedištu EU u Briselu prikupljeno je 850 miliona dolara. Za obnovu u toj bivšoj jugoslovenskoj republici posle trogodišnjeg rata (1992-95), ukupno je prikupljena 5,1 milijarda dolara.

2000 - Tajvan je inaugurisao predsednika Čen Shui-biana što jepo prvi put u kineskoj istoriji da demokratski izabran opozicioni lider položi zakletvu kao šef države.

2002 - Istočni Timor proglasio je nezavisnost posle više od četiri i po veka strane dominacije i 32 meseca vlasti administracije UN.

2003 - Bivši pilot Jugoslovenske narodne armije (JNA) Emir Šišich osudjen je u Rimu na doživotni zatvor zbog ubistva petorice diplomata, od kojih su četvorica bili Italijani, jer je u januaru 1992. na području Hrvatske oborio avion Evropske zajednice. Apelacioni sud preinačio je kaznu na 15 godina zatvora, a odlukom italijanskih vlasti u novembru 2006. prebačen je u Srbiju na dalje izdržavanje kazne. U maju 2008. Okružni sud u Novom Sadu odlučio je da Šišichu odobri uslovni otpust.

2005 - Umro je francuski filozof Pol Riker (Paul Ricoeur) humanista i autor oko 30 knjiga, medju kojima je i "Pravilo metafore". Riker je bio najpoznatiji po svom radu na polju fenomenologije.

**Bisernica** · 22-05-2010 12:14

21. maj

1471 - Rođen je nemački slikar i graver Albreht Direr (Durer), jedan od najvećih renesansnih majstora. Izradio je portrete velike umetničke i dokumentarne vrednosti i izvanredne gravire u drvetu i bakru, koje odlikuje precizan crtež ("Apokalipsa", "Velika muka", "Bogorodičin život").

1471 - U londonskom zatvoru Tauer ubijen je engleski kralj Henri VI (Henry), poslednji monarh iz dinastije Lankaster (Lancaster), svrgnut u dinastičkim borbama ("Rat dveju ruža"). Njegov lik inspirisao je Šekspira (Shakespeare) za dramu "Henri VI". Presto je preuzeo Edvard IV (Edward).

1502 - Portugalci su otkrili nenastanjeno ostrvo Sveta Jelena u južnom Atlantiku.

1527 - Rođen je španski kralj Felipe II (1556-98), sin i naslednik Karla V. Politikom fanatičnog katoličanstva izazvao je pobunu u Holandiji koja je dovela do njene nezavisnosti.

1639 - Umro je italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela (Tommaso Campanella), zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, osuđen je 1599. na doživotni zatvor. Oslobođen je nakon 27 godina na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal države opisao je u delu "Grad sunca", koji je postao udžbenik utopijske filozofije.

1844 - Rođen je francuski slikar Anri Ruso, zvani Carinik (Henri Roušeau Le Douanier), prvi slikar naivac čije su slike ušle u Luvr.

1845 - Rođen je glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca 19. veka.

1860 - Rođen je holandski lekar Vilem Ejnthoven (Willem Einthoven), osnivač elektrokardiografije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1924. godine.

1894 - Kralj Aleksandar Obrenović ukinuo je liberalni ustav iz 1888. i vratio na snagu ustav iz 1869. godine.

1895 - Umro je austrijski kompozitor i dirigent Franc fon Supe (Franz von Suppe), autor popularnih opereta ("Laka konjica", "Bokačo", "Lepa Galateja", "Fatinica").

1904 - U Parizu je osnovana Svetska fudbalska federacija - FIFA.

1921 - Rođen je ruski nuklearni fizičar Andrej Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. Kao nepomirljivi protivnik režima, izgnan je 1980. iz Moskve u Gorki, gde je ostao do 1986.

1927 - Američki pilot Čarls Lindberg (Lindbergh) postao je prvi čovek koji je preleteo Atlantik. Let od Njujorka do Pariza trajao je 33 sata i 29 minuta. Na isti dan 1932. Amelia Erhart (Earhart) je kao prva žena preletela Atlantski okean.

1935 - Umro je holandski botaničar Hugo de Fris (Vries), osnivač eksperimentalne genetike.

1935 - Umrla je američka pacifistkinja i društveni reformator Džejn Adams (Jane Addams), dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931. godine.

1945 - Sirija i Liban prekinuli su pregovore sa Francuskom i zatražili punu nezavisnost.

1967 - Više od 300 ljudi nastradalo je u požaru u robnoj kući u Briselu.

1969 - Sirhan Sirhan, koji je 1968. ubio Roberta Kenedija (Kennedy), brata američkog predsednika Džona Kenedija (John), takođe ubijenog u atentatu, osuđen je na smrtnu kaznu. Kazna je kasnije preinačena u doživotni zatvor.

1981 - Socijalista Fransoa Miteran (Francois Mitterrand) je postao predsednik Francuske, a Pjer Moroa (Pierre Mauroy) premijer.

1982 - Britanske trupe su se iskrcale na Folklandska (Malvinska) ostrva koja je okupirala Argentina, u najvećoj vojnoj akciji Londona od Suecke krize 1956.

1989 - Kineski studenti, koji su okupirali centralni pekinški trg Tjenanmen tražeći reforme, odbacili su zahtev vlade da napuste trg.

1991 - Bivši premijer Indije Radživ Gandi (Rajiv Gandhi) ubijenje bombom skrivenom u buket cveća, u toku predizbornog mitinga u južnoj indijskoj državi Tamil Nadu, blizu grada Madras.

1991 - Etiopski diktator Mengistu Haile Marijam (Mariam) oboren je posle 14 godina vladavine i otišao je u izbeglištvo.

1992 - Američki Senat doneo je zakon kojim se SR Jugoslaviji uskraćuje svaka pomoć SAD zbog umešanosti u sukobe u bivšim jugoslovenskim republikama.

1993 - Senat Venecuele je suspendovao predsednika države Karlosa Andresa Peresa (Carlos, Perez) pod optužbom za korupciju.

1996 - Na jezeru Viktorija, u istočnoj Africi, potonuo je tanzanijski feribot, sa kojeg se od oko hiljadu ljudi spaslo samo 114.

1997 - Poljska i Ukrajina potpisale su sporazum o pomirenju i tako i formalno okončale viševekovno neprijateljstvo.

1998 - Pod snažnim pritiskom masovnih demonstracija indonežanski predsednik Suharto podneo je ostavku nakon 32 godine diktatorske vladavine.

2001 - Savet bezbednosti UN proglasio je reku Kongo ponovo otvorenom, nakon dvoipogodišnjeg rata. Zatvaranje reke imalo je za posledicu nestašicu hrane i lekova za milione stanovnika te zemlje.

2002 - Američki državni sekretar Kolin Pauel (Colin Powell) saopštio da su SAD odlučile da deblokiraju ekonomsku pomoć SR Jugoslaviji.

2003 - U zemljotresu jačine 6,7 Rihterove skale koji je pogodio glavni grad Alžira i okolinu, poginulo je 2.241, a povređeno 10.243 osoba.

2006 - Većina građana Crne Gore izjasnila se na referendumu za nezavisnost te države. Srbija je, u skladu sa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore, nasledila pravo na međunarodni subjektivitet, mesto u UN i drugim međunarodnim organizacijama.

**Bisernica** · 22-05-2010 12:16

22. maj

337 - Umro je rimski car Konstantin I Veliki, prvi rimski car koji je prihvatio hrišćanstvo u Rimskom carstvu. Godine 325. sazvao je prvi hrišćanski sabor u Nikeji.

1455 - Bitkom kod Sent Albansa u Engleskoj je počeo tridesetgodišnji "Rat dveju ruža" između dinastija Lankaster (Lancaster) i Jork (York).

1813 - Rođen je nemački kompozitor Rihard Vagner, reformator opere i orkestra. Stvarao je muzičke drame epskih razmera, proširio Betovenov simfonizam u operskoj partituri i postigao prožimanje dramske radnje i muzike ("Ukleti Holanđanin", "Tanhojzer", "Tristan i Izolda", "Prsten Nibelunga", "Parsifal").

1833 - U Čileu je usvojen ustav kojim je data veća vlast predsedniku, a rimokatolička vera proglašena državnom.

1859 - Rođen je engleski pisac Artur Konan Dojl (Arthur Conan Doyle), proslavljeni autor kriminalističkih romana u kojima su glavni junaci detektiv Šerlok Holms (Sherlock Holmes) i njegov prijatelj dr Votson (Watson).

1873 - Umro je italijanski pisac Alesandro Manconi (Manzoni), čije su delo i ideje snažno uticale na nacionalni pokret "rizorđimento" četrdesetih godina 19. veka ("Verenici", posmrtna oda Napoleonu I Bonaparti (Bonaparte) "Svete himne", drame "Grof Karmanjola", "Adelki").

1885 - Umro je francuski književnik Viktor Igo (Victor Hugo), uz Balzaka (Balzac) najznačajnija ličnost u francuskoj književnosti. Od 1841. je član Akademije, a od 1845. poslanik u parlamentu gde se zalaže za slobodu štampe, ukidanje smrtne kazne i socijalne reforme. Nakon državnog udara Napoleona Bonaparte, odlazi u 19-godišnje izgnanstvo gde je napisao najpoznatija dela, romane "Jadnici" i "Zvonar Bogorodične crkve".

1907 - Rođen je engleski pozorišni i fimski glumac, režiser i producent Lorens Olivije (Laurence Olivier), jedan od najboljih tumača Šekspirovih (Shakespeare) likova, dobitnik Oskara za film "Hamlet". Godine 1970. dobio je plemićku titulu.

1914 - Velika Britanija je od Anglo-persijske naftne kompanije preuzela kontrolu nad naftnim izvorima u Persijskom zalivu.

1915 - U najtežoj železničkoj nesreći u Velikoj Britaniji u sudaru dva voza, u Škotskoj, poginulo je 227 ljudi.

1918 - Nemački avioni bombardovali su Pariz u Prvom svetskom ratu.

1939 - Hitler i Musolini potpisali su "Čelični pakt" o desetogodišnjem vojnom i političkom savezu Nemačke i Italije.

1943 - U Moskvi je saopšteno da je raspuštena Komunistička internacionala (Kominterna). Smatra se da je to bio Staljinov gest dobre volje prema zapadnim saveznicima u Drugom svetskom ratu.

1970 - Umro je jugoslovenski reditelj i scenograf Bojan Stupica. Od 1949. bio je reditelj i jedan od glavnih organizatora u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, a od 1957. režirao je u beogradskom Ateljeu 212 i u Narodnom pozorištu.

1972 - Predsednik SAD Ričard Nikson (Rićard Nixon) sreo se u Moskvi s predsednikom Vrhovnog sovjeta ŠSR Leonidom Brežnjevom, kao prvi američki predsednik koji je posetio Sovjetski Savez.

1972 - Cejlon je postao republika u okviru Britanskog komonvelta pod nazivom Šri Lanka.

1975 - Rodezija je isključena iz Olimpijskih igara zbog rasističke politike vladajućeg režima.

1985 - U eksploziji automobila-bombe u jednom predgrađu Bejruta poginulo je 60, a ranjeno 190 ljudi.

1989 - Indija je izvršila probu svoje prve rakete zemlja-zemlja srednjeg dometa.

1992 - Generalna skupština UN primila je u punopravno članstvo tri bivše jugoslovenske republike Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Istog dana u Sarajevu je postignut sporazum između predstavnika JNA i Predsedništva BiH o mirnom povlačenju vojnika i pitomaca, državljana SR Jugoslavije, iz vojnih kasarni u Sarajevu i Pazariću.

1994 - Pobunjenici u građanskom ratu u Ruandi zauzeli su međunarodni aerodrom u Kigaliju i ključnu kasarnu vladinih snaga, otklonivši najveću prepreku u pohodu na glavni grad.

1997 - Pola miliona Poljaka pohrlilo je da vidi svog zemljaka, Papu Jovana II tokom njegove desetosatne posete toj zemlji.

1997 - Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio je ministra odbrane i nekoliko generala, nakon što su odbili da smanje budžet i da izvrše reorganizaciju vojske.

1998 - Glasači u Severnoj Irskoj izglasali mirovni ugovor kojim je okončana 20-godišnja borba između prostestanata i katolika. Za ustavne promene glasalo je blizu 95 odsto glasača.

1999 - U najvećem talasu izbeglica sa Kosova oko 7.700 Albanaca prešlo je u Makedoniju.

2000 - Izraelske sudije oborile su zakon koji je branio ženama da se mole ispred Tora arabeski na Zapadnom zidu, jevrejskom sveštenom mestu.

2001 - Nacionalna skupština Francuske odobrila je kontroverzni predlog zakona kojim bi ostrvo Korzika dobilo više prava. Protesti separaatista na tom ostrvu protiv Pariza trajali su 20 godina.

2002 - Bivši član Kju Klus Klana, Bobi Frenk Čeri proglašen je krivim za ubistvo četiri devojčice-crnkinje. One su poginule 1963. u eksploziji dinamita koji je on postavio u crkvi u Birmingemu.

2003 - Savet bezbednosti UN ukinuo je 13-godišnje sankcije Iraku, istovremeno dajući SAD i Velikoj Britaniji velika ovlašćenja u vođenju te zemlje i njene naftne industrije.

2003 - Sedamdesetogodišnji Japanac Juićiro Miura, uspeo je da se popne na Mont Everest i tako postao najstariji čovek koji se ikada popeo na najvišu planinu u svetu.

**Bisernica** · 24-05-2010 20:18

23. maj

1430 - Zarobljena je Jovanka Orleanka i predata Englezima, koji su je potom izveli na crkveni sud i 1431. osudili na smrt i spalili na lomači.

1498 - Na lomači je spaljen italijanski dominikanski kaluđerĐirolamo Savonarola, politički i verski reformator u Firenci.

1514 - U Mađarskoj je počela seljačka buna pod vođstvomplemića Đerđa Dosa. Četiri meseca kasnije, ustanak je ugušen, a Doso je ubijen.

1526 - Papa Klement VII pristupio je Svetoj ligi Francuske,Venecije i Milana protiv rimsko-nemačkog cara Karla V.

1533 - Kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer objavio je da je poništen brak kralja Henrija VIII sa Katarinom Aragonskom i da je njegovo venčanje sa Anom Bolen legalno. To je dovelo do raskida Engleske crkve i Vatikana.

1618 - Pobunom Čeha u Pragu protiv habsburškog cara FerdinandaII počeo je Tridesetogodišnji rat. Razljućeni građani izbacili su kroz prozor Gradske većnice careve namesnike, smatrajući ih krivim za rušenje dve protestantske crkve kod Praga. Pristalice reformacije su potom proterali jezuite i organizovali svoju vojsku.

1707 - Rođen je švedski prirodnjak Karl fon Line osnivač i prvi predsednik Švedske akademije nauka i Prirodnjačkog muzeja. Uveo je binarnu nomenklaturu biljaka.

1848 - Rođen je nemački inženjer i pronalazač Oto Lilijental čiji su modeli letelica kasnije korišćeni u konstrukciji aviona.

1886 - Umro je nemački istoričar Leopold fon Ranke, profesorBerlinskog univerziteta i član Pruske akademije nauka, autor knjige o Prvom srpskom ustanku protiv Turaka ("Srpska revolucija" - 1829).

1906 - Umro je norveški dramski pisac Henrik Ibzen. Prviuspeh donela mu je drama sa nacionalnom tematikom "Pretendenti na presto", a svetsku slavu stekao je "Per Gintom" i "Norom".

1908 - Rođen je američki fizičar Džon Bardin,dvostruki dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1956. i 1972. Sa Vilijamom Šoklijem izumeo je tranzistor.

1915 - Italija je objavila rat Austro-Ugarskoj, napuštajućineutralnost u Prvom svetskom ratu.

1920 - Osnovana je Komunistička partija Indonezije, prva takvapolitička organizacija u Aziji.

1934 - U Luizijani su, u okršaju sa policijom, ubijeni BoniParker i Klajd Barou, ozloglašeni razbojnički par.

1937 - Umro je američki multimilioner Džon Rokfeler, osnivač naftnog koncerna Standard Oil.

1939 - Britanski parlament usvojio je plan o stvaranju nezavisnepalestinske države do 1949. u kojoj bi zajedno živeli Arapi i Jevreji.

1945 - Nemački nacistički lider i šef Gestapoa Hajnrih Himler izvršio je samoubistvo dan nakon što su ga Britanci zarobili; uhapšen je Hitlerov naslednik admiral Karl Denic.

1949 - Osnovana je Savezna Republika Nemačka, sa Bonom kaoglavnim gradom.

1960 - Agenti izraelske tajne službe Mosad uhvatili su uArgentini nacističkog ratnog zločinca Adolfa Ajhman. Na suđenju u Jerusalemu Ajhman je osuđen na smrt vešanjem.

1962 - U Beogradu je umrla srpska slikarka Zora Petrović, čijedela imaju značajno mesto u modernom srpskom slikarstvu. Bila je profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.

1971 - U zemljotresu koji je razorio grad Bingol u istočnojTurskoj poginulo je najmanje hiljadu ljudi.

1975 - U Ljubljani je umro istaknuti jugoslovenski i slovenački vajar Boris Kalin. Jedan je od osnivača Likovne akademije u Beogradu.

1994 - Kandidat demohrišćana Roman Hercog postao jepredsednik Nemačke.

1997 - Predsedničke izbore u Iranu dobio je predvodnik umerenepolitičke struje Mohamad Hatami.

1999 - Kandidat Socijaldemokratske partije Johanes Rau izabran je za predsednika Nemačke.

1999 - Avioni NATO-a su grafitnim bombama izazvali nestanak struje u gotovo celoj Srbiji.

2002 - U talasu vrućina, koji je zahvatio Indiju, umrlo je 1.030ljudi, najviše u južnoj državi Andra Pradeš. Temperatura je dostigla rekordnih 51 stepen Celzijusa.

**Bisernica** · 24-05-2010 20:19

24. maj

1543 - Umro je poljski astronom Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema i osnivač moderne astronomije, autor dela "Kruženje nebeskih tela". Svojim naučnim delom, koje predstavlja jednu od najvećih prekretnica u istoriji nauke, stvorio je osnov za velika otkrića Johanesa Keplera i Isaka Njutna.

1544 - Rođen je engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert, istraživač magnetizma i elektriciteta. Dokazao je da je Zemlja veliki loptasti magnet i da se igla na kompasu ne upravlja prema nebu, kako se do tada verovalo, nego prema magnetnim polovima planete.

1686 - Rođen je nemački fizičar Gabrijel Danijel Farenhajt, koji je 1726. izradio prvi termometar sa živom i napravio skalu za merenje temperature od 180 stepeni, nazvanu njegovim imenom.

1743 - Rođen je francuski lekar i novinar Žan Pol Mara, jedan od glavnih vođa Francuske revolucije, predvodnik montanjara i jedan od organizatora ustanka u maju 1793. kojim je bila zbačena vladavina žirondinaca. U julu iste godine ubila ga je Šarlot Kordej, koja je četiri dana kasnije giljotinirana.

1819 - Rođena je britanska princeza Aleksandrina Viktorija, kraljica Viktorija I od 1837. do 1901. Tokom njene duge vladavine Britanija je doživela privredni i kulturni uspon i postala je kolonijalna sila.

1822 - Trupe pod komandom Antonija Hosea de Sukrea su potukle Špance u bici kod Pićinće, a Ekvador je postigao nezavisnost od Španije.

1844 - Pronalazač telegrafa Semjuel Morze poslao je prvu telegrafsku poruku na udaljenost od 65 kilometara (iz Vašingtona u Baltimor) koja je glasila: "Šta je to Bog uradio?"

1883 - Otvoren je Bruklinski most koji je povezao Menhetn sa Bruklinom u Njujorku.

1899 - Rođen je srpski arhitekta Branislav Kojić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti, projektant Umetničkog paviljona na Kalemegdanu.

1926 - Otvorena je Univerzitetska biblioteka u Beogradu. Prva zgrada u Srbiji napravljena namenski za biblioteku, izgrađena je uz pomoć Karnegijeve zadužbine. Naziv Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" dobila je 1946.

1941 - Nemački ratni brod "Bizmark" potopio je u Drugom svetskom ratu britansku *****ricu "Hud". Od 1.422 mornara samo trojica su preživeli.

1941 - Rođen je američki pevač i kompozitor Robert Cimerman (Zimmerman), poznat kao Bob Dilan, jedan od najpopularnijih muzičara 20. veka.

1964 - U tuči na fudbalskoj utakmici u prestonici Perua Limi, izazvanoj odlukom sudije da poništi gol domaće ekipe, poginulo je više od 300 ljudi.

1968 - Tokom studentskih demonstracija u Francuskoj predsednik De Gol predložio je referendum; pobunjeni studenti zapalili su Parisku berzu.

1974 - Umro je popularni američki džez pijanista, kompozitor i šef orkestra Edvard Kenedi Djuk Elington. Svetsku slavu stekao je posle Drugog svetskog rata nastupajući sa svojim orkestrom širom sveta.

1981 - Predsednik Ekvadora Haime Roldos Agilera i još sedam ljudi poginulo je kada je u avionu eksplodirala podmetnuta bomba.

1982 - U iransko-iračkom ratu, iranske trupe povratile su Koramšar koji su Iračani držali 20 meseci.

1992 - Kandidat konzervativaca Tomas Klestl izabran je za predsednika Austrije namesto Kurta Valdhajma.

1992 - Kosovski Albanci održali su prve paralelne opšte izbore. Vlasti u Srbiji su te izbore proglasile nelegalnim, ali ih nisu ometale.

1993 - Eritreja je stekla nezavisnost od Etiopije posle 30 godina građanskog rata.

1993 - Na Tibetu su izbile žestoke demonstracije protiv kineskih vlasti.

1994 - U jurnjavi muslimanskih hodočasnika u Meki u Saudijskoj Arabiji poginulo je 270 ljudi.

1995 - Umro je engleski državnik i publicista Džejms Harold Vilson, vođa Laburističke stranke, premijer Velike Britanije (1964-1970, 1974-76).

2000 - Izrael je, posle 22 godine povukao svoje trupe iz okupacione zone od 15 kilometara u graničnom području sa Libanom. Mirovne trupe UN ušle su u to područje 28. jula.

2000 - Hrvatska je postala 26. članica programa NATO "Partnerstvo za mir".

2001 - Dvadeset troje ljudi je poginulo i više od 300 povređeno kada se urušila svadbena sala u Jerusalimu. To je najveća civilna tragedija u Izraelu u protekle 53 godine.

2002 - Predsednici Amerike i Rusije Džordž Buš i Vladimir Putin potpisali su ugovor o smanjenju svog nuklearnog oružja za dve trećine u narednih deset godina.

2004 - Đaci iz Kragujevca, gimnazijalci, doputovali su u Sarajevo (BiH) u prvu ekskurziju posle 14 godina.

**Bisernica** · 26-05-2010 08:34

25. maj

1787 - Pod predsedništvom DŽordža Vašingtona u Filadelfiji je počela s radom ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja.

1803 - Rođen je američki pesnik, esejist i duhovni vođa transcendentalista Ralf Valdo Emerson ("Priroda", "Ogledi", "Uzorni ljudi", "Vođa života", "Društvo i usamljenost").

1810 - U Rio de la Plati u Argentini počela je pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816.

1840 - U Srbiji je uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta je iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.

1856 - Rođen je francuski maršal Franše Depere, komandant savezničkih snaga na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu i počasni vojvoda srpske vojske.

1879 - Rođen je Vilijam Maksvel, lord Biverbruk, britanski političar i novinski magnat. Bio je član britanske vlade za vreme dva svetska rata i vlasnik "Dejli ekspresa" i "Sandej ekspresa".

1889 - Rođen je ruski inženjer avijacije Igor Ivanovič Sikorski. Izumeo je helikopter (1908) i avion sa više motora (1913).

1892 - Rođen je bivši predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito. Za vreme njegove vladavine 25. maj slavljen je kao Dan mladosti. Prema nekim podacima, on je rođen 7. maja.

1895 - Britanski pisac Oskar Vajld osuđen je na dve godine robije zbog homoseksualizma.

1911 - Predsednik Meksika Porfirio Dijas podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu.

1915 - Završena je bitka za grad Ipr (Belgija) u Prvom svetskom ratu u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.

1922 - Rođen je Enriko Berlinguer, lider italijanskih komunista od 1972. do smrti 1984, zastupnik "evrokomunizma" i "istorijskog kompromisa".

1923 - Velika Britanija priznala je nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom. Istog dana 1946. novim sporazumom je priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan sa Abdulahom kao kraljem.

1929 - U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera "Gospođe ministarke" Branislava Nušića. Reditelj je bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila je Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.

1944 - Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar (Bosna) gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana.

1960 - Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi su stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga.

1961 - Britanski advokat Piter Benenson osnovao je u Londonu Organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel.

1963 - Samit afričkih država u Adis Abebi je okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.

1969 - U Sudanu je državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al-Nimeiri.

1979 - Odmah nakon poletanja sa čikaškog aerodroma, srušio se američki avion "DC-10" pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginulo je svih 273 puttnika i članova posade.

1983 - U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi.

1991 - Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci" vazdušnim mostom" prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.

1992 - Oskar Luiđi Skalfaro postao je predsednik Italije.

1993 - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945-46) i Tokiju (1946-48). Godine 1994. osnovan je i Međunarodni krivični sud za Ruandu sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši.

1994 - Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju posle 20 godina izgnanstva.

1995 - Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni su 18. juna.

1995 - U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba je poginula, a 108 ranjeno.

1996 - Bivši bugarski car Simeon II vratio se u zemlju posle 50-ogodišnjeg egzila.

1997 - Vojnim udarom zbačena je civilna vlada u Sijera Leoneu, a predsednik Ahmad Tedžan Kabah prinuđen je da napusti zemlju.

2000 - U stotoj godini života umro je češki pozorišni i filmski glumac Fransis Lederer. Nemacki film "Pandorina kutija" je jedan od najpoznatijih filmova u kojima je glumio.

2001 - Deset godina posle raspada SFR Jugoslavije, predstavnici novonastalih država parafirali su u Beču Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje.

2001 - Amerikanac Erik Vajhenmajer prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh.

2001 - Umro je kubanski fotograf Alberto Korda (72), požnat po svojim fotografijama južnoameričkog gerilskog vođe Ernesta "Če" Gevare.

2002 - U padu aviona kineske avio kompanije "Čajna erlajns" u more u tajvanskom zalivu, poginulo je 225 putnika i članova posade.

2004 - Šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga, tri meseca pre isteka mandata.

2004 - U poplavama koje su zahvatile Dominikansku Republiku i Haiti poginulo je najmanje 1.950 osoba, koje su većinom odnele bujice reka.

**Bisernica** · 26-05-2010 08:36

26. maj

604 - Umro je Sveti Avgustin, prvi kenterberijski nadbiskup i osnivač hrišćanske crkve u Engleskoj. Papa Grgur I poslao ga je 596. sa 40 benediktinaca da utemelji hrišćanstvo i poveže Englesku s Rimom. Godine 597. osnovao je Kenterberijsku nadbiskupiju.

735 - Umro je engleski istoričar i kaluđer Sveti Bid (Bede), autor prve istorije Engleske. Njegova "Crkvena istorija engleskog naroda" (Anglorum), pisana na latinskom, najvažniji je izvor anglosaksonske istorije od prvog do šestog veka.

1521 - Rimsko-nemački car Karlo V, kao izvršilac papske ekskomunikacije, doneo je Vormski edikt kojim su Martin Luter, osnivač protestantizma u Nemačkoj i njegovi sledbenici prognani.

1659 - Aurangzeb, veliki mogul Indije zvanično je stupio na presto koji je uzurpirao zbacivši oca i smaknuvši braću.

1805 - Napoleon Bonaparta krunisan je za kralja Italije u milanskoj katedrali.

1822 - Rođen je francuski pisac Edmon Gonkur (Edmond Goncourt). Njegovim zaveštanjem je, posle njegove smrti 1896, osnovana "Akademija Gonkur" (1896) koja od 1903. svake godine nagrađuje najbolji roman francuske literature.

1851 - U Londonu je počeo prvi moderni međunarodni šahovski turnir, koji je 15. jula, u konkurenciji 16 igrača, završen trijumfom nemačkog majstora Adolfa Andersena.

1865 - Predajom generala Kirbija Smita (Kirby Smith) u Šrevenportu kod Nju Orleansa u Luizijani, prestao je poslednji oružani otpor južnjačke vojske u Američkom građanskom ratu, mesec i po dana pošto je Konfederacija potpisala kapitulaciju.

1868 - Obešen je irski nacionalista Majkl Baret zbog bombaškog napada u Londonu. To je bilo poslednje javno smaknuće u Engleskoj.

1876 - Umro je češki istoričar i političar František Palacki (Palacky), organizator i predsednik Sveslovenskog kongresa 1848. i jedan od osnivača Matice češke. Zastupao je ideju austro-slavizma i zalagao se za federativno preuređenje Austro-Ugarske.

1896 - Nikola II Romanov krunisan je za cara Rusije.

1912 - Rođen je mađarski političar Janoš Kadar (Janos), lider mađarskih komunista (1956-1988) i predsednik vlade 1956, posle antisovjetskih demonstracija i oružane pobune u Mađarskoj, koja je ugušena intervencijom sovjetskih trupa.

1923 - Održana je prva motociklistička trka "24 casa Le Mana".

1942 - U Londonu je potpisan britansko-sovjetski ugovor o punoj saradnji u Drugom svetskom ratu i posle njegovog okončanja.

1955 - U Beograd je doputovala delegacija Sovjetskog Saveza na čelu sa prvim sekretarom CK KPŠ Nikitom Hruščovom. Od 1948. bila je to prva zvanična poseta predstavnika ŠSR-a Jugoslaviji. Na kraju razgovora potpisana je Beogradska deklaracija kojom su normalizovani međudržavni odnosi.

1966 - Britanska Gijana je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta.

1972 - U Moskvi je potpisan prvi sporazum ŠSR i SAD o ograničenju strateškog nuklearnog naoružanja (SALT 1).

1976 - Umro je nemački filozof Martin Hajdeger (Heidegger), jedan od najuticajnijih filozofa 20. veka, profesor univerziteta u Frajburgu ("Bivstvovanje i vreme", "Kant i problem metafizike", "Šta je metafizika", "Šta je to filozofija", "Niče", "O suštini istine").

1978 - Umrla je ruska balerina Tamara Platonovna Karsavina, uz Anu Pavlovu i Vaclava Nižinskog, jedna od najvećih zvezda Ruskog baleta Sergeja Đagiljeva.

1991 - Zvijad Gamsahurdija je izabran za predsednika Gruzije.

1991 - Austrijski putnički avion "Boing 767", kompanije bivšeg automobilskog asa Nikija Laude, pao je oko 160 kilometara severno od Bangkoka. Poginula su sva 223 putnika i člana posade. Među poginulim su bila i trojica Jugoslovena.

1997 - Australijski premijer Džon Hauard (John Howard) izvinio se desetinama hiljada Aboridžina koji su u prošlosti, zbog sprovođenja politike asimilacije, oteti roditeljima.

1998 - Uprkos protivljenju profesora i studenata, Skupština Srbije usvojila je Zakon o univerzitetu kojim je Vlada ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Policija je rasterala studente i profesore koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Skupštine. U naredne dve godine 180 profesora napustilo je Beogradski univerzitet.

2001 - Organizaciju afričkog jedinstva (OAJ) je posle 38 godina postojanja zamenila Afrička unija. Cilj promene je bila politička i ekonomska integracija 53 afričke države-članice, po ugledu na Evropsku uniju.

2002 - Francusko-poljski režiser Roman Polanski osvojio je Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu za film "Pijanista".

2003 - Pri padu ukrajinskog aviona tipa Yak-42 u blizini Crnog mora, kod grada Trabzona, poginula su 62 pripadnika španskih mirovnih trupa, koji su se vraćali iz Avganistana i 13 članova posade.

2004 - Vlada Sudana i pobunjenici sudanske Narodne oslobodilačke armije potpisali su u Keniji dogovor o podeli vlasti i upravljanju u strateškim oblastima oko kojih su se borili.

**Bisernica** · 06-06-2010 13:10

27. maj

1358 - Hrvatsko-ugarski kralj Ludovik i uručio je gradu Dubrovniku Višegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru.

1564 - Umro je švajcarski teolog francuskog porekla Žan Kalvin (Jean Calvin), vođa frakcije protestantizma u Ženevi (kalvinizam), koja je imala brojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj (hugenoti) i izazvala velike društvene potrese. Njegovo delo "Temelji hrišćanstva" postalo je priručnik protestantske teologije.

1679 - Engleski parlament usvojio je "Habeas Corpus Act", zakon koji štiti građane od nezakonitog hapšenja i utamničenja. Osnovni principi tog zakona ugrađeni su kasnije u ustav SAD.

1703 - Ruski car Petar Veliki osnovao je novu prestonicu Rusije na ušću reke Neve u Baltičko more, Sankt Peterburg (od 1924. Lenjingrad, od 1991. ponovo Sankt Peterburg). Glavni grad Rusije bio je do 1918.

1806 - Francuska vojska je ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka Republika izgubila viševekovnu nezavisnost, mada je formalno ukinuta 31. januara 1908. kada je pripojena Kraljevini Italiji.

1840 - Umro je italijanski virtuoz na violini i kompozitor Nikolo Paganini, čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći. Kao kompozitor proslavio se sa šest violinskih koncerata.

1860 - Đuzepe Garibaldi (Giuseppe), u pohodu za ujedinjenje Italije, zauzeo je Palermo na Siciliji.

1868 - U Mostaru je rođen srpski pesnik Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovdje", "Emina", "Veče na školju". Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista "Zora", koji je pokrenuo sa Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem.

1878 - Rođena je američka igračica irskog porekla Isidora Dankan (Duncan), začetnik modernog baletskog pravca u kojem dominira slobodni igrački pokret. Poznata je i po ljubavnoj romansi sa ruskim pesnikom Sergejom Jesenjinom.

1905 - U rusko-japanskom ratu, Ruska flota doživela je težak poraz u bici kod Cušime izgubivši 26 od 45 brodova.

1909 - Rođen je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju i Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti ("Portreti srpskih vladara u srednjem veku", "Stare srpske minijature").

1910 - Umro je nemački bakteriolog Robert Koh, jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je i bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.

1923 - Rođen je američki diplomata nemačkog porekla Hajnc Alfred Kizinger, poznat kao Henri Kisindžer (Henry), jedna od vodećih ličnosti u posleratnoj američkoj diplomatiji. Bio je savetnik za nacionalnu bezbednost (1969-73), državni sekretar (1973-77), dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1973. Zaslužan je za otopljavanje odnosa SAD sa SSSR i Kinom i za uspeh mirovnih pregovora sa Vijetnamom.

1937 - U San Francisku je pušten u saobraćaj "Golden Gejt", jedan od najvećih mostova u svetu.

1941 - Britanska mornarica, uz pomoć avijacije, potopila je u Drugom svetskom ratu nemački ratni brod "Bizmark". Poginulo je oko 2.300 ljudi.

1942 - U okupiranoj Čehoslovačkoj smrtno je ranjen šef Gestapoa Rajnhard Hajdrih. Njegova smrt 4. juna izazvala je talas represalija protiv stanovništva u Češkoj i Moravskoj.

1960 - U Turskoj je vojnim udarom oborena vlada Adnana Menderesa. Vlast je preuzeo Komitet nacionalnog jedinstva sa generalom Kemalom Girselom na čelu.

1964 - Umro je indijski državnik Džavaharlal Nehru (Jawaharlal), prvi premijer nezavisne Indije i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih zemalja.

1988 - Sirijske trupe ušle su u južna predgrađa Bejruta i okončale tronedeljene ulične borbe između rivalskih muslimanskih šiitskih milicija.

1992 - U redu za hleb u centru Sarajeva od eksplozije granate 16 osoba je poginulo, a 144 su ranjene.

1993 - U eksploziji automobila-bombe ispred galerije Ufici (Uffizzi) u Firenci petoro ljudi je poginulo, a kolekcija galerije ozbiljno je oštećena.

1997 - NATO i Rusija potpisali su "Osnivački akt o međusobnoj saradnji", kojim je formiran zajednički Stalni savet NATO-Rusija za konsultacije o evropskoj bezbednosti.

1997 - Šefovi diplomatija Hrvatske i SR Jugoslavije Mate Granić i Milan Milutinović potpisali su u Zagrebu konzularnu konvenciju kojom se uređuje status diplomatskih predstavništva.

1999 - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četvoricu najviših funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.

2001 - U Japanu je održan prvi referendum na temu energetike. Stanovnici sela Kariva, u kome se nalazi najveća nuklearna elektrana na svetu, izjasnili su se protiv korišćenja recikliranog plutonijuma u njenim postrojenjima.

2002 - Na referendumu u Tunisu građani su se izjasnili za ustavne reforme na osnovu kojih predsednik Zine El Abidine Ben Ali može, praktično, da ostane doživotno na vlasti.

2006 - U snažnom zemljotresu koji je pogodio indonežansko ostrvo Java poginule su 5.782 osobe, a više od 130.000 ljudi ostalo je bez domova.

**Bisernica** · 06-06-2010 13:12

28. maj

1522 - Turci su zauzeli utvrđeni grad Knin i proglasili ga sedištem Ličkog sandžaka.

1660 - U Osnabriku je rođen Džordž I (George), prvi britanski kralj iz Hanoverske dinastije. Tokom njegove vladavine od 1714. do smrti 1727. položaj premijera dobio je ključnu ulogu u izvršnoj vlasti.

1738 - Rođen je francuski lekar Žozef Injas Gijotin (Joseph Ignace Guillotin), profesor anatomije. U vreme Francuske revolucije predložio je izvršenje smrtne kazne spravom za odsecanje glave, koja bi skratila muke osuđeniku. Od 1792. ta sprava nosi njegovo ime.

1759 - Rođen je engleski državnik Vilijam Pit Mlađi (William Pitt the Younger), koji je 1783. postao najmlađi premijer u istoriji Velike Britanije. Godine 1805. bio je glavni organizator Treće evropske koalicije protiv Napoleona.

1812 - Rusija i Turska potpisale su mirovni ugovor u Bukureštu kojim je Rusija dobila Besarabiju, a Turskoj prepustila Vlašku i Moldaviju. Mir je omogućio ruskom caru da vojne snage usmeri na Napoleona Bonapartu.

1834 - U Kneževini Srbiji uveden je srpski jezik kao službeni u prepisci s turskim vlastima, koja je dotad vođena isključivo na turskom jeziku.

1843 - Umro je američki filolog i leksikograf Noa Vebster (Noah Webster). Objavio je 1806. svoj prvi rečnik engleskog jezika "Compendious Dictionary of the English Language", a 1828. rečnik koji i sada nosi njegovo ime.

1879 - Rođen je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu.

1884 - Rođen je češki državnik Eduard Beneš (Benes), osnivač moderne čehoslovačke države (1918), predsednik od 1936. do 1938, kada je pred nemačkom okupacijom izbegao u London. Posle Drugog svetskog rata ponovo je bio šef države do dolaska komunista na vlast 1948.

1934 - Kanađanka Oliva Dion (Dionne) je u Kalenderu u kanadskoj državi Ontario rodila pet devojčica, nazvanih "Dionove petorke", prve petorke u svetu za koje se zna da su preživele.

1937 - Nevil Čemberlen je posle povlačenja Stenlija Boldvina (Stanley Baldwin) postao premijer Velike Britanije. Potpisnik je Minhenskog sporazuma 1939. koji je omogućio Nemcima da okupiraju Čehoslovačku.

1937 - Umro je austrijski psiholog Alfred Adler, jedan od Frojdovih (Freud) sledbenika. Od Frojda se odvojio 1912. osnivanjem pravca individualne psihologije ("Praksa i teorija individualne psihologije", "Poznavanje čoveka", "O nervoznom karakteru").

1940 - Belgijski kralj Leopold III je u Drugom svetskom ratu potpisao kapitulaciju; istog dana počela je evakuacija poraženih savezničih snaga iz francuske luke Denkerk u Drugom svetskom ratu kojom je do 2. juna spašeno 224.585 britanskih i 112.546 francuskih i belgijskih vojnika.

1944 - Umro je srpski etnolog i folklorista Tihomir Đorđević, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Objavio je oko 700 studija, putopisa, beležaka i komentara o srpskim narodnim običajima.

1961 - Ukinut je "Orijent-ekspres", voz koji je 78 godina saobraćao na liniji Pariz-Istanbul.

1971 - SSSR je lansirao kosmički brod u pravcu Marsa.

1972 - U Parizu je umro vojvoda od Vindzora (Windsor), koji je kao engleski kralj Edvard VIII (Edward) stupio na presto 1936. i iste godine abdicirao zbog ženidbe sa Amerikankom Volis Simpson (Wallis).

1976 - SSSR i SAD potpisali su ugovor o ograničenju podzemnih nuklearnih proba.

1976 - Puštena je u redovan saobraćaj železnička pruga Beograd-Bar, koja je, s prekidima, građena 24 godine.

1982 - Papa Jovan Pavle II stigao je u Veliku Britaniju, u prvu posetu rimokatoličkog pape toj zemlji od 1531. godine.

1986 - Dvojica sovjetskih kosmonauta izašli su iz orbitalne stanice "Saljut 7" i provela oko četiri časa u "kosmičkoj šetnji".

1987 - Devetnaestogodišnji Zapadni Nemac Matijas Rust preleteo je sportskim avionom "Cesna" od Helsinkija do Moskve i spustio se na centralni Crveni trg u glavnom gradu SSSR, prošavši neprimećeno kroz sovjetski vazdušni prostor.

1995 - U zemljotresu koji je pogodio ruski grad Neftegorsk na poluostrvu Sahalin poginulo je najmanje 2.000 ljudi.

1995 - Poginuo je bosanski ministar inostranih poslova Irfan Ljubijankić kada je helikopter u kojem se nalazio oboren raketom u blizini Bihaća.

1995 - Na filmskom festivalu u Kanu jugoslovenski reditelj Emir Kusturica dobio je "Zlatnu palmu" za film "Podzemlje - bila jednom jedna zemlja". Deset godina ranije Kusturica je dobio ovu nagradu za film "Otac na službenom putu".

1997 - Rusija i Ukrajina su potpisale ugovor kojim je ruskoj Crnomorskoj floti omogućeno da 20 godina koristi pomorsku bazu u luci Sevastopolj na poluostrvu Krim.

1998 - Izvršivši petu nuklearnu probu Pakistan je zvanično postao nuklearna sila.

1999 - Nakon što je avijacija NATO pojačala napade na SR Jugoslaviju (740 poletanja aviona u 24 sata), jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević je, posle razgovora sa specijalnim predstavnikom ruskog predsednika Viktorom Černomirdinom, prihvatio uslove zapadnih zemalja za prekid bombardovanja.

2001 - U Kairu je održana prva Dečja konferencija afričkih nacija.

2002 - Britanski operater mobilne telefonije Vodafon prijavio je gubitak od 13,5 milijardi funti (19,6 milijardi dolara), što je najveći zabeleženi gubitak neke velike britanske korporacije.

2004 - Direktor i glavni urednik podgoričkog lista "Dan" Duško Jovanović preminuo je u Kliničkom centru Crne Gore u Podgorici, od posledica teškog ranjavanja u atentatu prethodne noći ispred redakcije lista. Za saučesništvo u ubistvu Jovanovića na 30 godina zatvora osuđen je 27. aprila 2009. Damir Mandić.

2008 - Nepalski parlament ukinuo je monarhiju i proglasio republiku, čime je okončana 239-godišnja vladavina najstarije hindu monarhije na svetu.

**Bisernica** · 06-06-2010 13:13

29. maj

1167 - Vojska udruženih italijanskih gradova Lombardijske lige porazila je u bici kod Lenjana trupe nemačkog cara Fridriha I Barbarose (Friedrić Barbaroša).

1453 - Turci su posle duge opsade osvojili Konstantinopolj (Carigrad) i ubili cara Konstantina XI Paleologa.

1500 - Portugalski moreplovac Bartolomeo Dijaš (Bartolomeu Dias), koji je otkrio Rt Dobre Nade, utopio se u brodolomu na olujnom moru.

1839 - Srbija i Velika Britanija su uspostavile diplomatske odnose.

1868 - Knez Mihailo Obrenović ubijen je u Beogradu, u Topčideru. Atentatori su uhapšeni, odmah osuđeni i streljani na Karaburmi. Za učešće u zaveri optužen je bivši knez Aleksandar Karađorđević.

1894 - Rođen je američki filmski režiser austrijskog porekla Džozef fon Šternberg (Josef von Sternberg), autor filmova "Šangaj ekspres" i "Plavi anđeo" u kojima se proslavila Marlen Ditrih (Marlene Dietrić).

1903 - U Beogradu su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga. Ubistvo poslednjeg vladara iz dinastije Obrenovića izvršila je grupa oficira. Novi kralj Srbije postao je Petar I Karađorđević.

1914 - U sudaru britanskog putničkog broda "Carica Irske" i norveškog teretnjaka "Storstat" na reci Sent Lorens u Kanadi poginulo je 1.012 ljudi.

1917 - Rođen je američki državnik Džon Ficdžerald Kenedi (John Fitzgerald Kennedy), predsednik SAD od januara 1961. do 22. novembra 1963. kada je ubijen u atentatu u Dalasu.

1929 - Prvi zvučni film u koloru, "On with the Show", prikazan je u Njujorku.

1942 - Umro je američki filmski i pozorišni glumac Džon Barimor (John Barrymore), poznat po ulogama ljubavnika u doba nemog filma ("Romeo i Julija", "Dr Džekil i mister Hajd", "Raspućin i carica").

1953 - Novozelanđanin Edmund Hilari (Edmond Hillary) i Nepalac Tenzing Norgaj (Norgay), osvojili su, prvi u svetu, Mont Everest (8.848 mnm), najviši planinski vrh na svetu.

1968 - Savet bezbednosti UN uveo je sankcije protiv Rodezije zbog rasne dikriminacije režima Jana Smita (Ian Smith).

1972 - Generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta ŠSR Leonid Brežnjev i predsednik SAD Ričard Nikson (Rićard Nixon) potpisali su u Moskvi deklaraciju kojom je otvorena era boljih, miroljubivih odnosa dve svetske sile.

1979 - Umrla je zvezda nemog filma Meri Pikford (Mary Pickford). Sa Daglasom Ferbanksom (Douglas Fairbanks), D.W. Grifitom (Griffith) i Čarli Čaplinom (Ćarlie Ćaplin) osnovala je 1919. kompaniju "United Artists Corporation".

1985 - Na stadionu "Hejsel" u Briselu, u neredima pred finalni meč evropskog Kupa šampiona između italijanskog prvaka "Juventusa" i engleskog "Liverpula", poginulo je 39 i povređeno više od 400 ljudi, uglavnom italijanskih navijača.

1990 - Boris Jeljcin je izabran za prvog predsednika Ruske Federacije. U decembru 1999. podneo je ostavku i imenovao premijera Vladimira Putina za vršioca dužnosti. Putin je 26. marta 2002. izabran za novog predsednika Rusije.

1994 - U izbeglištvu u Čileu umro je Erih Honeker (Erić Honecker), komunistički lider i predsednik Istočne Nemačke od 1976. do 1989. kada je, pod pritiskom masovnih antirežimskih protesta, otisao sa vlasti. Pod njegovim nadzorom izgrađen je 1961. Berlinski zid, simbol "hladnog rata" Istoka i Zapada.

1997 - Loran Kabila (Laurent) preuzeo je dužnost predsednika Demokratske Republike Kongo (bivši Zair), 12 dana pošto su njegove snage, u sedmomesečnom građanskom ratu, porazile armiju lojalnu diktatoru Mobutuu Sese Sekou.

1999 - Hrvatska je odbila zahtev Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu za pokretanje istrage o zločinima nad srpskim civilima u operaciji "Oluja" u avgustu 1995.

2001 - Četvorica sledbenika Osame Bin Ladena, šefa terorističke mreže Al-Kaida, osuđena su u SAD zbog planiranja ubistava Amerikanaca u inostranstvu i postavljanja bombi u dve američke ambasade u Africi.

2002 - U Velikoj Britaniji je crnac Pol Boteng (Paul Boateng) imenovan za generalnog sekretara Trezora kao prvi crnac koji je došao na visoki položaj u vladi.

2003 - Na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu preminuo je bivši načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske i haški zatvorenik, privremeno pušten na slobodu radi lečenja, Momir Talić.

2003 - Američki predsednik Džordž Buš (George Bush) povukao je naredbe koje su 11 godina ranije omogućile uvođenje sankcija protiv Jugoslavije. Na snazi su ostale sankcije protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i njegove porodice.

2004 - Umro je Arčibald Koks (Arćibald Cox), specijalni tužilac u aferi Votergejt, koga je smenila Bela kuća. Njegovo smenjivanje je izazvalo političku buru koja je uzdrmala podršku tadašnjem predsedniku Ričardu Niksonu.

2005 - U Libanu su održani parlamentarni izbori, prvi za 30 godina bez prisustva sirijskih snaga.

2005 - Francuzi su ubedljivom većinom na referendumu odbacili Ustav Evropske unije. Francuska je jedan od osnivača EU i prva država koja je odbacila Ustav EU. Ustav je do tada ratifikovalo devet evropskih država. Dva dana kasnije francuski premijer Žan-Pjer Rafaren podneo je ostavku, a na taj položaj imenovan je Dominik de Vilpen. Francuska je ratifikovala modifikovani, Lisabonski sporazum u parlamentu 8. februara 2008.

**Bisernica** · 06-06-2010 13:14

30. maj

1431 - U Ruanu je spaljena na lomači francuska nacionalna heroina Jovanka Orleanka, nakon što je po nalogu Engleza pred crkvenim sudom optužena da je jeretik i veštica. Rehabilitovana je na reviziji procesa 1456, a odlukom pape Benedikta XV 1920. proglašena je za sveticu.

1498 - Kristofer Kolumbo je isplovio sašest brodova iz španske luke Sanlukar na treće putovanje u Novi svet, tokom kojeg je otkrio Trinidad i obale Južne Amerike (ušće reke Orinoko u Atlantski okean).

1536 - Engleski kralj Henri VIII venčao se sa trećomženom, Džejn Sejmor (Jane Seymour), 11 dana nakon što je pogubljena njegova druga žena Ana Bolen, majka potonje kraljice Elizabete I.

1593 - U tučnjavi u jednoj londonskoj taverni ubijen jeKristofer Marlo, najznačajniji dramski pisac engleske renesanse pre Šekspira, autor drama "Tamerlan Veliki", "Dr Faustus" i "Jevrejin sa Malte".

1640 - U Antverpenu je umro flamanski barokni slikar Peter Paul Rubens. Njegovo delo imalo je ogroman uticaj na evropsko slikarstvo ("Skidanje sa krsta", "Poslednji sud", "Parisov sud"). Kao uglednom građaninu poveravane su mu i diplomatske misije u Parizu, Londonu i Madridu.

1744 - Umro je engleski pesnik i satiričar Aleksander Poup. Komični ep "Krađa uvojka" i satirična poema "Duncijada" (O gluposti) smatraju se njegovim najznačajnijim delima.

1778 - Umro je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u 18. veku ("Kandid", "Esej o običajima i duhu nacije", "Filozofska pisma", "Traktat o metafizici").

1814 - Rođen je ruski revolucionar anarhist Mihail Aleksandrovič Bakunjin. Zbog širenja liberalnih ideja ruski Senat ga je 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru, odakle je uspeo da pobegne u zapadnu Evropu, gde je nastavio revolucionarne aktivnosti.

1848 - SAD i Meksiko su ratifikovali sporazum potpisan u februaru1848. nakon poraza Meksikanaca u američko-meksičkom ratu. Za naknadu od 15 miliona dolara, u sastav SAD ušle su meksičke teritorije Novi Meksiko, Kalifornija, delovi Nevade, Jute, Arizone i Kolorada.

1876 - Zbačen je turski sultan Abdul Azis, a na presto je stupionjegov nećak sultan Murat V, koji je svrgnut nekoliko meseci kasnije i stavljen u doživotni pritvor u jednu carigradsku palatu.

1909 - Rođen je američki klarinetista i kompozitor Beni Gudmen, najpopularniji džez muzičar tridesetih godina, nazvan "kralj svinga". Svirao je i sa simfonijskim orkestrima, najčešće dela Bele Bartoka i Arona Koplenda.

1912 - Umro je američki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt, pionir avijacije, koji je 1903. s bratom Orvilom, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva.

1913 - Zaključen je mirovni ugovor u Londonu između članicaBalkanskog saveza (Bugarska, Srbija, Crna Gora i Grčka) i Turske, kojim je okončan Prvi balkanski rat. Turska je ovim ugovorom izgubila sve balkanske posede, na evropskom tlu ostao joj je samo Carigrad sa okolinom.

1918 - Umro je ruski filozof Georgij Valentinovič Plehanov.Godine 1883. osnovao je u Ženevi prvu rusku marksističku grupu "Oslobođenje rada" koja je početkom devedesetih usko sarađivala sa Lenjinom. Plehanov se kasnije kritički odnosio prema taktici boljševika i, smatrajući da Rusija nije dovoljno sazrela za socijalizam, Oktobarsku revoluciju ocenio je kao kobnu grešku ("Osnovna pitanja marksizma", "Pisma bez adrese", "Umetnost i društveni život", "Književni pogledi V. G. Belinskog").

1942 - Britansko ratno vazduhoplovstvo (RAF) je sa 1.047 avionabombardovalo nemački grad Keln u Drugom svetskom ratu.

1956 - Jugoslovenska državno-partijska delegacija s JosipomBrozom Titom na čelu doputovala je u ŠSR, u prvu posetu nakon smrti Staljina i raskida sa Moskvom 1948.

1960 - Umro je ruski pisac Boris Leonidovič Pasternak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. Najveći uspeh kod publike i književne kritike doneo mu je roman "Doktor Živago", objavljen u inostranstvu, nakon čega je izbačen iz ruskog Saveza pisaca. U ŠSR-u je "Doktor Živago" štampan tek 1988.

1961 - Iz zasede je ubijen dominikanski diktator Rafael Truhiljo(Trujillo).

1973 - Zapadna Nemačka i Čehoslovačka postigle su dogovor onormalizaciji odnosa, nakon 32-godišnjeg prekida.

1980 - Papa Jovan Pavle II stigao je u Pariz, u prvu posetujednog pape Francuskoj od 1814.

1992 - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 757 kojom su SRJugoslaviji, zbog umešanosti u rat u Bosni, uvedene sankcije koje podrazumevaju potpunu ekonomsku blokadu i prekid svih naučnih, kulturnih i sportskih veza sa svetom.

1992 - U Beogradu ispred Jugoslovenskog dramskog pozorištanekoliko stotina dramskih umetnika jednosatnim ćutanjem izrazilo je protest protiv rata na tlu bivše Jugoslavije i saosećanje sa svim žrtvama.

1994 - Umro je srpski nuklearni fizičar i hemičar Pavle Savić,profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Doprineo je razvijanju procesa nuklearne fisije.

1995 - Rusija je formalizovala odnose s NATO-om, ali je ponovilaupozorenje da bi širenje zapadnog vojnog saveza na istok Evrope moglo da podeli kontinent.

1998 - U severnoj avganistanskoj provinciji Tahar u zemljotresuje poginulo najmanje 3.000 ljudi.

1999 - U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođen jesanatorijum u Surdulici. Poginulo je 20 ljudi.

1999 - Najmanje 54 osobe poginule su u Minsku, u jurnjavinekoliko hiljada mladih, koji su nakon završetka koncerta rok muzike jurnuli u ulaz stanice podzemne železnice da se sklone od iznenadne provale oblaka.

2000 - Vojna komanda na Fidžiju proglasila je vanredno stanje dabi okončala krizu koju su izazvali pobunjenici držeći premijera i grupu vladinih službenika kao taoce.

2001 - Na poslednjem suđenju u Nemačkoj za zločine počinjeneu Drugom svetskom ratu, bivši oficir Š-a i nadzornik u koncentracionom logou Terezijenštat, 89-godišnji Anton Malot (Malloth) osuđen je na doživotni zatvor, zbog ubistva trojice i pokušaja ubistva četvrtog zatvorenika jevrejske nacionalnosti na svirep način.

2003 - Savet bezbednosti UN odobrio je slanje mirovnih trupa useveroistočnu provinciju Ituri u Kongu, radi uspostavljanja mira i sigurnosti u regionu, koji je narušen nasiljem između etničkih milicija. EU je, takođe, odobrila odlazak oko 1.400 svojih trupa u tu zemlju.

2004 - Izraelski nuklearni naučnik Mordekaj Vanunuizjavio je da je izraelska invazija na Liban 1982. godine uticala na njegovu odluku da 1986. progovori o tajnom nuklearnom vojnom programu njegove zemlje. On je tada britanskom novinaru Piteru Hounamu dao fotografije izraelskog nuklearnog reaktora koje je objavio "Sandej tajms" iz Londona. Agenti Mosada uhapsili su Vanunua u Rimu i prebacili u Izrael gde je osuđen na 18 godina zatvora zbog izdaje.

2008 - Županijski sud u Zagrebu oslobodio je Rahima Ademijaoptužbi za ratne zločine protiv civila u vojnoj akciji Medački džep, dok je drugooptuženi Mirko Norac osuđen na sedam godina zatvora. Postupak protiv njih hrvatsko pravosuđe preuzelo je od Haškog suda.

**Bisernica** · 06-06-2010 13:15

31. maj

1594 - Umro je italijanski slikar Đakopo Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka, čuven po veštini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata bojom ("Tajna večera", "Poslednji sud") .

1740 - Umro je pruski kralj Fridrih Vilhelm Prvi. Diplomatskim i ratnim poduhvatima značajno je proširio i ojačao zemlju. Nasledio ga je sin Fridrih Drugi Veliki.

1793 - Hapšenjem žirondinaca u Francuskoj je počela vladavina jakobinskog terora.

1809 - Na brdu Čegar kod Niša u Prvom srpskom ustanku poginuo je srpski vojvoda Stevan Sinđelić. Da bi zaustavio Turke koji su prodrli u srpsko utvrđenje, on je zapalio skladište municije i izazavo eksploziju u kojoj su poginuli srpski i turski vojnici. Turci su glave srpskih ustanika ugradili u Ćele-kulu.

1809 - Umro je austrijski kompozitor Jozef Hajdn. Napisao je više od 100 simfonija, više gudačkih kvarteta, klavirskih sonata, a prema njegovom "Carskom kvartetu" nastala je himna Austrije ("Simfonija rastanka", "Oksfordska simfonija", oratoriji "Stvaranje sveta", "Godišnja doba").

1819 - Rođen je američki pisac Volt Volter Vitmen, jedan od najznačajniji pesnika američke književnosti, čija je zbirka pesama "Vlati trave" imala presudan uticaj na moderno pesništvo. Neshvaćen od savremenika u svojoj zemlji, prvo priznanje dobio je od engleskih "prerafaelista" i pokreta za "slobodan stih" (vers libre) u francuskoj poeziji.

1859 - Počeo je da radi veliki sat (Big Ben) na kuli britanskog parlamenta u Londonu.

1902 - Mirom u Verenigingu završen je britansko-burski rat u kojem su poginula 5.774 Britanca i najmanje 4.000 Bura.

1910 - Ujedinjenjem britanskih kolonija Natal, Transval i Rt Dobre Nade, osnovana je Južnoafrička unija sa statusom britanskog dominiona.

1924 - Kina je priznala SSSR.

1930 - Rođen je američki filmski glumac, režiser i producent Klint Istvud. Karijeru je počeo ulogama u italijanskim "špageti-vesternima" Serđa Leonea, da bi potom postao zvezda Holivuda i uspešan režiser ("Za šaku dolara", "Prljavi Hari").

1931 - U Bahreinu je pronađena nafta - prvo nalazište petroleja u nekoj arpaskoj zemlji.

1938 - Prvi put je prikazan film na televiziji. Bio je to film "Povratak Skarlet Pimpernel" koji je prikazala američka televizijska kuća NBC.

1939 - Danska je s Nemačkom potpisala pakt o nenapadanju. U aprilu naredne godine nemačke trupe okupirale su Dansku.

1961 - Južna Afrika je proglasila republiku s predsednikom Čarlsom Robertsom Svartom na čelu i napustila Britanski komonvelt.

1962 - U Izraelu je obešen nemački ratni zločinac Adolf Ajhman, šef Gestapoa, nakon što je sud utvrdio da je kriv za smrt nekoliko miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu.

1970 - U zemljotresu jačine 7,9 Rihterove skale u Peruu poginulo je više od 70.000, a 600.000 ljudi ostalo je bez domova. Potpuno su razoreni gradovi Jungaj, Huares i Čimbote.

1991 - U Lisabonu je potpisan mirovni sporazum o Angoli, kojim je posle gotovo 16 godina okončan građanski rat.

1992 - U organizaciji Centra za antiratnu akciju održane su u Beogradu demonstracije više desetina hiljada građana koji su nošenjem crnog flora dugog 1.300 metara izrazili svoje saućešće sa žrtvama rata u Bosni i Hercegovini.

1996 - Bosanski Hrvat Dražen Erdemović priznao je pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu da je učestvovao u masovnim pogubljenjima Muslimana u Srebrenici. To je bilo prvo priznanje krivice pred Haškim tribunalom.

1997 - Ukrajina i Rusija potpisale su sporazum o strateškom partnerstvu.

2000 - U Sofiji je umro bivši predsednik Bugarske Petar Mladenov. Bio je visoki funkcioner za vreme komunističkog režima Todora Živkova, a krajem 80-ih godina XX veka postao je lider reformističkih snaga koje su pod uticajem Gorbačovljeve "perestrojke" srušile vlast komunista u Bugarskoj.

2001 - Agent FBI, veteran Robert Hansen, optužen za špijunažu, izjavio je da nije kriv. Američka vlada optužila je Hansena da je 15 godina prenosio strogo poverljive informacije Moskvi za sumu od 1.400.000 dolara i određenu količinu dijamanata.

2003 - U gradu Marfiju u severnoj Karolini uhapšen je Erik Robert Rudolf osumnjičen za postavljanje bombi na klinici za abortuse, u noćnom klubu za homoseksualce, kao i u Atlanti, tokom Olimpijade 1996. godine.

2003 - Sletanjem na aerodrom Šarl de Gol u Parizu, supersonični avion "Konkord" francuske kompanije Er Frans (Air France) obavio je svoj poslednji let. Četiri takva aviona biće izložena u muzejima u Francuskoj, a peti na tom pariskom aerodromu.

2005 - "Vašington poust" je potvrdio da je bivši zamenik direktora FBI Mark Ferlt bio poverljivi izvor koji je tim novinama dostavio informacije koje su dovele do afere Votergejt i ostavke predsednika SAD Ričarda Niksona 1974. godine.

2007 - Uhapšen je haški optuženik, penzionisani general Vojske Republike Srpske Zdravko Tolimir i isporučen Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za zločine nad Muslimanima u Srebrenici i Žepi 1995. godine.

**Bisernica** · 06-06-2010 13:17

1. jun

1198 - Vizantijski car Aleksije III Anđeo odobrio je srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu monahu Savi da na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir na Svetoj Gori, srpski manastir Hilandar.

1479 - Osnovan je univerzitet u Kopenhagenu.

1562 - Rimski car Ferdinand I i turski sultan Sulejman II Veličanstveni potpisali su mirovni sporazum kojim se Ferdinand odrekao Erdelja (današnji Banat) u korist turskog vazala Jovana Zapolje.

1780 - Rođen je pruski general Karl Marija fon Klauzevic, jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara ("O ratu"). U Napoleonovim ratovima (1812-14.) bio je u službi ruske vojske.

1803 - Rođen je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka. Njegova dva glavna dela, opere "Život za cara" i "Ruslan i Ljudmila", odredile su razvoj opere u Rusiji.

1839 - Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Posle smrti Milana, nekoliko nedelja od preuzimanja vlasti, knez je postao mlađi sin Mihailo (do 1842). Miloš se vratio u Srbiju 1859. da preuzme vlast posle zbacivanja kneza Aleksandra Karađorđevića i vladao je do smrti 1860.

1869 - Španija je donela novi ustav kojim je proglašena sloboda veroispovesti i štampe, uveden je sud sa porotom i građanski brak.

1880 - U SAD je instalirana prva javna telefonska kabina u svetu, u zgradi "Jejl banke" u Nju Hejvnu.

1907 - Rođen je engleski pronalažač Frenk Vitl, koji je 1930. patentirao turbo mlazni motor.

1926 - Rođena je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson, poznata kao Merilin Monro, jedna od najvećih zvezda i seks simbola američkog filma 1950-ih godina ("Džungla na asfaltu", "Reka bez povratka", "Sedam godina vernosti", "Neki to vole vruće"). Nađena je mrtva 1962. godine.

1941 - Nemci su u Drugom svetskom ratu potukli britanske trupe i osvojili Krit, čime su obezbedili važnu bazu za operacije na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Britanci su se povukli s velikim gubicima, a prilikom evakuacije poginulo je i oko 3.000 Australijanaca.

1944 - Jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević potpisao je ukaz o imenovanju bivšeg hrvatskog bana Ivana Šubašića za predsednika jugoslovenske vlade u izbeglištvu.

1946 - Pogubljen je rumunski general Jon Antonesku. Godine 1940. prisilio je na abdikaciju kralja Karola II, proglasio se vođom i zaveo diktaturu podredivši Rumuniju u Drugom svetskom ratu nacističkoj Nemačkoj. Posle rata osuđen je na smrt i streljan.

1948 - Umro je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, jedan od osnivača i lider Republikanske stranke, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik Skupštine FNRJ.

1958 - General Šarl de Gol postao je francuski premijer u jeku krize oko budućnosti francuskih kolonija u severnoj Africi. U decembru te godine De Gol je prvi put izabran za predsednika države. Drugi predsednički mandat dobio je na izborima 1965.

1969 - Kandidat degolista Žorž Pompidu izabran je za predsednika Francuske pošto je Šarl de Gol podneo ostavku.

1973 - Britanski Honduras je promenio naziv u Belize.

1973 - Predsednik diktatorske vojne vlade Grčke Georgios Papadopulos ukinuo je monarhiju i proglasio republiku.

1980 - Američka kablovska TV mreža CNN počela sa radom.

1987 - U eksploziji bombe podmetnute u helikopter kojim se prevozio iz Bejruta u Tripoli ubijen je libanski premijer Rašid Karami.

1990 - Predsednici ŠSR-a i SAD Mihail Gorbačov i Džordž Buš (George Bush) potpisali su sporazum o prestanku proizvodnje hemijskog oružja i o uništavanju tog oružja do kraja 1992.

1993 - Smenjen je predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić, prvi predsednik SRJ izabran u junu 1992. Njegovo smenjivanje izazvalo je revolt nekoliko hiljada Beograđana okupljenih ispred zgrade Skupštine. Pod optužbom da su izazvali nerede, u kojima je poginuo jedan policajac, a više ljudi ranjeno, uhapšeni su lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i njegova supruga Danica. Pušteni su 9. jula abolicijom predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Novi predsednik SRJ postao je 25. juna visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Lilić.

1994 - Južna Afrika se nakon 33 godine ponovo vratila u Komonvelt.

1994 - Armando Kalderon Sol postao je prvi predsednik Salvadora posle decenije građanskog rata.

1997 - Na parlamentarnim izborima u Francuskoj pobedila je udružena levica, a premijer je postao lider Socijalističke partije Lionel Žospen (Jospin).

2000 - Haški tribunal za zločine počinjene u Ruandi 1994. godine, osudio je belgijskog novinara na 12 godina zatvora jer je podsticao zločine u svojim radio emisijama.

2001 - Nepalski prestolonaslednik princ Dipendra ubio je u palati u Katmanduu svoje roditelje, kralja Birendru i kraljicu Ajsvaraju i još šest članova porodice, a potom izvršio samoubistvo. Državna komisija saopštila da je princ bio pod uticajem alkohola i droge.

2003 - Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u posetu Velikoj Britaniji na poziv britanske kraljice Elizabete Druge. On je prvi šef ruske države koji je kao zvanični gost ušao u kraljevsku palatu u Londonu, posle cara Aleksandra Drugog 1874.

2006 - Umrla je španska pevačica i glumica Rosio Hurado, poznata kao "Velika mama" ili "Najveća".

2008 - Umro je Iv Sen Loran jedan od najvećih modnih kreatora 20. veka.

Tema: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Alati teme

Oceni ovu temu

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

Slične teme

YU Muzički vremeplov .....!!

Vaš današnji račun?

Koji je rok trajanja današnjih brakova?

Na današnji dan pre 13 godina ubijen je novinar Slavko Ćuruvija

Da li je današnje obrazovanje adekvatno za našu decu?

Članovi koji su pročitali ovu temu: 0

Oznake za ovu temu

Dozvole