Stranica 27 od 48 PrviPrvi ... 17252627282937 ... ZadnjaZadnja
Pokazuje rezultate 521 do 540 od 943

Tema: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

  1. #521
    Registrovani Član
    Bisernica avatar
    Status : Bisernica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Razbibriga
    Poruke : 20,094
    Tekstova u blogu : 22

    Početno Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

    17. jul





    Na današnji dan 1790. godine umro Adam Smit škotski ekonomista i etičar čije su ideja bile preteča ekonomija čije funkcionisanje reguliše tržište. Počeo Španski građanski rat.


    Na današnji dan 1790. godine umro je Adam Smit, škotski ekonomista i etičar. Poznat po ideji da rad pojedinca u racionalnom ličnom interesu u slobodnoj ekonomiji vodi i povećanju blagostanja svih. Takva ideja bila je preteča tržišne privrede, koja pokazuje da takav sistem ima svoju unutrašnju logiku i mehanizme. Glavno delo Bogatstvo naroda (Istraživanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda), koje je objavljeno 1776. godine.(Kirkeldi, 05. 06. 1723 - Edinburg, 17. 07. 1790)

    U noći između 17. i 18. jula 1936. godine u mnogim gradovima Španije, španskom Maroku, kao i na Kanarskim ostrvima, izbila je fašistička pobuna. Vojno - fašistički krugovi zemlje, pod rukovodstvom generala Franka, poveli su oružanu borbu protiv vlade Narodnog fronta, koji je, pet meseci ranije, na slobodnim izborima odneo veliku pobedu. Građanski rat u Španiji je počeo kao kontrarevolucionarna pobuna, a ubrzo se pretvorio u rat za nacionalnu nezavisnost Španije. Španskom narodu najveću pomoć pružili su dobrovoljci, koji su stizali iz svih krajeva sveta. Među njima se nalazilo i 1200 dobrovoljaca iz Jugoslavije. Međutim, sve to nije bilo dovoljno. Posle trogodišnjeg krvavog rata, teških razaranja i brojnih žrtava, republikanska vojska je pobđena i zavedena je diktatura na čelu sa generalom Fransiskom Frankom.

    1859. - Dekretom Miloša Obrenovića varošica Vrbica preimenovana u Aranđelovac

    1888. - Rođen Samuel Josif Agnon, izraelski književnik, nobelovac
    (Bučak, 17. 07. 1888 - Izrael, 17. 02. 1970)

    1899. - Rođen Džejms Kegni, američki filmski glumac, dobitnik "Oskar"-a
    (Njujork, 17. 07. 1899 - Njujork, 30. 03. 1986)

    1912. - Umro Žil Anri Poenkare, francuski filozof, matematičar i fizičar, autor teorije relativiteta
    (Nansi, 29. 04. 1854 - Pariz, 17. 07. 1912)

    1920. - Rođen Huan Antonio Samaran, španski atletičar i sportski radnik, predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta
    (Barselona, 17. 07. 1920 - Barselona, 21. 04. 2010)

    1927. - Obavljen prvi sportski radio prenos u Jugoslaviji - utakmicu Građanski - HAŠK Zagreb prenosio Vilim Brkić

    1928. - Umro Svetolik Radovanović, geolog i paleontolog, profesor Univerziteta u Beogradu, akademik
    (Prćilovica, 23. 03. 1863 - Beograd, 17. 07. 1928)

    1928. - Rođen Dušan Trninić, baletski igrač i koreograf
    (Dubica, 17. 07. 1928 - Beograd, 12. 02. 2004)

    1931. - Rođen Nikola Popović, filmski reditelj i producent
    (Podgorica, 17. 07. 1931 - Pariz, 06. 03. 2003)

    1933. - Rođen Kosta Dimitrijević, književnik, publicista i novinar
    (Beograd, 17. 07. 1933)

    1935. - Rođen Donald Saterlend, kanadski filmski glumac
    (Sent Džon, 17. 07. 1935)

    1941. - Umro August Cesarec, književnik i revolucionar
    (Zagreb, 04. 12. 1893 - Zagreb, 17. 07. 1941)

    1945. - Počela Potsdamska konferencija velikih sila - pobednica u Drugom svetskom ratu

    1945. - Rođen Aleksandar Karađorđević, princ, prestolonaslednik
    (London, 17. 07. 1945)

    1946. - Pogubljen Dragoljub Draža Mihailović, general Kraljevske jugoslovenske vojske
    (Ivanjica, 27. 04. 1893 - Beograd, 17. 07. 1946)

    1949. - Rođen Novica Tadić, književnik, urednik časopisa "Književna reč", "Vidici" i "Književna kritika"
    (Smriječno,17. 07. 1949 - Beograd, 23. 01. 2011)

    1954. - Rođena dr Angela Merkel, fizičar, kancelar Nemačke
    (Hamburg, 17. 07. 1954)

    1955. - Otvoren prvi Diznilend u Anahajmu, Kalifornija, SAD

    1959. - Umrla Bili Holidej (Elenor Fejgn), američka džez i bluz - pevačica
    (Filadelfija, 07. 04. 1915 - Njujork, 17. 07. 1959)

    1984. - Lansiran sovjetski kosmički brod Sojuz T - 12, sa Svetlanom Jevgenjevnom Savickom, prvom ženom - pilotom, koja je prošetala slobodnim svemirskim prostorom i prvom ženom - inženjerom avijacije u Sovjetskom Savezu

    1990. - Osnovana Socijalistička partija Srbije

    1995. - Umro Huan Manuel Fanđo, argentinski automobilista, petostruki svetski šampion "Formule 1"
    (Balkarka, 24. 06. 1911 - Buenos Aires, 17. 07. 1995)

    1995. - Na sastanku hrvatskog predsednika Franje Tuđmana sa najužim vojnim i policijskim vrhom, na Brionima, doneta odluka o vojnoj akciji "Oluja"

    1996. - Umrla Gordana Brajović, novinar i književnik
    (Subotinac, 1937 - Beograd, 17. 07. 1996)

    1996. - Umro Čes Čendler, britanski rok - muzičar, basista grupe "Animals"
    (Njukastl, 18. 12.1938 - Hiton, 17. 07. 1996)

    2001. - Umro Julijan Knežević, iguman manastira Studenica
    ( 1918 - Studenica, 17. 07. 2001)

    2004. - Umrla Mirjana Kodžić, pozorišna, filmska i TV glumica i književnica
    (Beograd, 30. 07. 1928 - Beograd, 17. 07. 2004)

    2004. - Umro Stevan Zec, novinar i publicista
    (Zagreb, 1951- Beograd, 17. 07. 2004)

    2005. - Umro ser Edvard Hit, britanski političar i državnik, premijer Velike Britanije
    (Brodster, 09. 07. 1916 - Selzberi,17. 07. 2005)

    2005. - Umrla Ljiljana Kontić, pozorišna, filmska i TV glumica
    (Savinac, 07. 09. 1931- Beograd,17. 07. 2005)

    2007. - Umrla Tereza Štih Randal, američka operska pevačica - sopran
    (Nju Hartford, 24. 12. 1927 - Beč, 17. 07. 2007)

    2008. - Umrla dr Nada Šerban, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu, ćerka slikara Milenka Šerbana
    ( 1948 - Beograd, 17. 07. 2008)

    2009. - Umro Lešek Kolakovski, poljski filozof
    (Radom, 23.10. 1927 - Oksford,17. 07. 2009)

    2009. - Umro Volter Kronkajt, američki radio i TV novinar
    (Sen-Džozef, 04. 11. 1916 - Njujork, 17. 07. 2009)
    Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
    A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.

  2. #522
    Registrovani Član
    Bisernica avatar
    Status : Bisernica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Razbibriga
    Poruke : 20,094
    Tekstova u blogu : 22

    Početno Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

    18. jul





    Smrt italijanskog književnika Frančeska Petrarke i engleske književnice Džejn Ostin obeležili današnji dan kroz istoriju. Godine 1918. rođen južnoafrički državnik Nelson Rolihlahija Mandela.


    Na današnji dan 1374. umro je Frančesko Petrarka, italijanski književnik. Petrarka je još kao dečak čitao rimske klasike i pesme italijanskih i provansalskih trubadura. Na njegov književni rad uticao je i Dante. Pisao je na italijanskom i latinskom jeziku. Zbirka Kanconijer ili Rasute rime - 366 pesama od kojih su najbrojniji i najpoznatiji ljubavni soneti, inspirisana je Petrarkinom neostvarenom ljubavlju prema lepotici Lauri. Pored pesama, Petrarka je pisao istorijske, filozofske i polemičke spise, pisma i poslanice. Za ep Afrika dobio je najveće književno priznanje toga doba - 1341. godine krunisan je pesničkim lovorovim vencem na rimskom Kapitolu. U istoriji književnosti ostavio je trag kao veliki lirski pesnik, majstor forme i preteča renesanse. Uticao je na evropske i dubrovačke pesnike 15. i 16. veka. Preveden je na mnoge svetske jezike.

    Godine 1817. umrla je engleska književnica Džejn Ostin, koja je u romanima realistički slikala svakodnevni život provincijske Engleske. Zapleti njenih romana protkani su humorom i blagom ironijom. Dijalog je neobično vešto vođen. Dela: romani Razum i osećajnost, Gordost i predrasuda, Mensfild park, Ema, Nortagentska opatija, Nagovaranje.

    Na današnji dan 1918. godine rođen je južnoafrički pravnik i državnik Nelson Rolihlahija Mandela, predsednik Južne Afrike i vođa Afričkog nacionalnog kongresa i borbe protiv aparthejda. Rasistički režim Južne Afrike ga je 1962. osudio na pet godina zatvora, a 1964. na doživotnu robiju. Iz zatvora je, posle ogromnog pritiska svetskog javnog mnjenja kao i javnosti Južne Afrike, pušten 1990, a šef države postao je 1994. godine.

    1610 - Umro Mikelanđelo Merizi da Karavađo, italijanski slikar
    (Bergamo, 1573 - Porto d Erkole, 18.7.1610)

    1635 - Rođen Robert Huk, engleski fizičar, usavršio mikroskop
    (Frešvoter, 18.7.1635 - London, 3.3.1703)

    1721 - Umro Žan Antoan Vato, francuski slikar
    (Valensijen, 10.10.1684 - Nožan, 18.7.1721)

    1811 - Rođen Vilijem Tekeri, engleski književnik
    (Kalkuta, 18.7.1811 - London, 24.12.1863)

    1859 - Položen kamen-temeljac Terazijske česme u Beogradu

    1873 - Umro Luka Vukalović, hercegovački vojvoda
    (Bogojević, 30.10.1823 - Saltakča, 18.7.1873)

    1876 - Umro Janko Šafarik, istoričar i filolog
    (Kiškereš, 14.11.1814 - Beograd, 18.7.1876)

    1892 - Otkriven spomenik Hajduk-Veljku Petroviću u Negotinu. Spomenik je podignut prema projektu arhitekte Jovana Ilkića, na mestu pogibije velikog junaka, 1813. godine. Izrađen je od crvenog lepeničkog mermera, a Hajduk-Veljkov bronzani portret, u formi medaljona, delo je vajara Đorđa Jovanovića. Izliven je u poznatoj Moncovoj radionici u Parizu.

    1892 - Prvi put izvedena Mokranjčeva Šesta rukovet. Na velikoj svetkovini upriličenoj povodom otkrivanja spomenika Hajduk-Veljku Petroviću hor Prvog beogradskog pevačkog društva, pod dirigentskom palicom samog autora, izveo je Šestu rukovet, kompoziciju koja je postala zaštitni znak Negotina i "Mokranjčevih dana".

    1894 - Umro Šarl Mari Lekont de Lil, francuski književnik
    (Sent Pol, 22 10.1818 - Luvesien, 18.7.1894)

    1895 - U Sremskim Karlovcima objavljen prvi broj nedeljnog lista za zabavu, nauku i književnost Brankovo kolo. Pokretač i urednik Brankovog kola bio je profesor Karlovačke gimnazije, književnik Paja Marković Adamov. Posle njegove smrti, 1904. godine, uređivački posao je obavljalo više karlovačkih profesora. List Brankovo kolo je nastavio bogatu tradiciju vojvođanske periodike i stekao veliki ugled objavljivanjem prevoda poezije i proze francuskih, nemačkih i ruskih književnika. Poslednje dve godine pojavljivao se kao dvonedeljnik. Prestao je da izlazi 12. jula 1914. godine.

    1898 - Francuski fizičari Marija i Pjer Kiri otkrili polonijum

    1917 - Rođen Anri Salvador, francuski šansonjer
    (Kajen, 18.7.1917 - Pariz, 13.2.2008)

    1921 - Rođen Džon Glen, američki kosmonaut
    (Kembridž, 18.7.1921)

    1922 - Rođen Iso Voljevica, slikar, karikaturista i humorista
    (Mostar, 18.7.1922 - Mostar, 26.1.1981)

    1933 - Rođen Jevgenij Aleksandrovič Jevtušenko, ruski književnik
    (Zima, 18.7.1933)

    1941 - Rođena Natalija Besmertnova, ruska balerina
    (Moskva, 19.7.1941 - Moskva, 19.2.2008)

    1960 - Rođen Antonio Banderas, španski filmski glumac
    (Malaga, 18.7.1960)

    1989 - Umro Mihailo Živanović, klarinetista, kompozitor, dirigent RTS-a
    ( 18.7.1989)

    1994 - Umro Predrag Golubović, filmski reditelj i scenarista
    (Sarajevo, 25.6.1935 - Beograd, 18.7.1994)

    1996 - Umrla Olga Milošević, lekar, generalni sekretar Crvenog krsta Jugoslavije
    (Temišvar, 1907 - Beograd, 18.7.1996)

    1998.- U Rimu osnovan prvi stalni Međunarodni krivični sud za ratne zločine

    2005 - Umro Zoran Petrović, spiker Radio Beograda
    (Beograd, 8.12.1934 - Beograd, 18.7.2005)

    2009 - Umro Henri Alingam, najstariji muškarac na svetu - 114 godina, jedan od poslednjih učesnika Prvog svetskog rata
    (London, 6.6.1896 - Ovingdin, 18.7.2009)
    Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
    A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.

  3. #523
    Registrovani Član
    Bisernica avatar
    Status : Bisernica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Razbibriga
    Poruke : 20,094
    Tekstova u blogu : 22

    Početno Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

    19. jul





    Na današnji dan rođen ruski književnik Vladimir Majakovski. Doajen jugoslovenskog novinarstva Radivoje-Raća Marković umro 19. jula 1979. godine.


    Ruski književnik Vladimir Vladimirovič Majakovski rođen je na današnji dan 1893. godine. Pošao je u slikarsku školu, bio zatvoren zbog socijalističke agitacije, oduševljeno prihvatio Oktobarsku revoluciju i stavio u njenu službu svoj pesnički i slikarski talenat. Pesnički rad počeo je kao futurista, stojeći ujedno na čelu toga pokreta. Nastojao je da stvori novu poeziju koja bi odgovarala urbanom, a zatim i revolucionarnom razdoblju istorije Rusije i čovečanstva. Uveo je u poeziju vulgarizme, žargonske reči, namerno grube antiestetizme, stvarao vlastite kovanice, služio se vrlo često igrom reči, dotada nepoznatim metaforama, a posebno voleo hiperbole. Razbio je tradicionalnu ritmičku strukturu stiha i stvara novi, u grafičkom slogu stepenasti stih, koji posebno pogoduje stavu retoričkog pesnika koji se direktno obraća velikom auditorijumu. Smisao takve poezije odvodi ga direktno na revolucionarnu tribinu, miting.

    Doajen jugoslovenskog radio-novinarstva, novinar, urednik Radio Beograda i sportski radnik Radivoje-Raća Marković umro je 19. jula 1979. godine. Marković je završio Pravni fakultet u Beogradu. Novinarstvom se bavio od 1932. godine. U Radio Beogradu je proveo više od četiri decenije, kao radio-reporter i urednik. Prvi sportski prenos imao je 1. decembra 1937, kada se javio sa fudbalske utakmice gradskih reprezentacija Beograda i Zagreba. Svoju univerzalnost dokazao je prenoseći parade u Beogradu, postavši svojevrsni rekorder. Najduži prenos u novinarskoj karijeri ostvario je 1946. godine, kada je sa parade izveštavao neprekidno 7 časova i 36 minuta. Njegov poklič "Gol, gol, gol!", izdvojen iz prenosa utakmice Svetskog prvenstva u Švedskoj između Jugoslavije i Paragvaja i postao je simbol emisije Vreme sporta i razonode. Marković je objavio 12 knjiga, među kojima su najzapaženije putopisne. Kao urednik i pedagog vaspitavao je generacije mladih novinara, učeći ih tajnama teškog i odgovornog posla, da vole sport i afirmišu ono što je u sportu najlepše.

    1896 - Rođen Arčibald Džozef Kronin, škotski književnik (Kardros, 19.7.1896 - Montre, 6.1.1981)

    1898 - Rođen Herbert Markuze, nemački filozof i sociolog (Berlin, 19.7.1898 - Starnberg, 29.7.1979)

    1925 - Rođen Bora Roković, džez-muzičar, pijanista, kompozitor, dirigent i aranžer (Veliki Bečkerek, 19.7.1925 - Keln, 13.7.2006)

    1936 - Umro Jovan Žujović, geolog, političar i profesor Univerziteta u Beogradu, akademik (Brusnica, 18.10.1856 - Beograd, 19.7.1936)

    1945 - Umro Dragutin Gavrilović, major Kraljevske jugoslovenske vojske, junak odbrane Beograda 1915. godine (Čačak, 25.5.1882 - Beograd, 19.7.1945)

    1947 - Rođen Brajan Mej, britanski pop muzičar, gitarista grupe "Kvin" (Hempton, 19.7.1947)

    1956 - Posle trilateralnog sastanka Tito - Naser - Nehru objavljena Brionska deklaracija

    1984 - Umro Marko Tajčević, kompozitor (Osijek, 29.1.1900 - Beograd, 19.7.1984)

    2008 - Umro Dragiša Šarić, košarkaš i trener košarkaškog kluba "Partizan" (1961 - Pula, 19.7.2008)

    2009 - Umro Frenk Makort, američki književnik, dobitnik Pulicerove nagrade za književnost (Njujork, 19.8.1930 - Njujork, 19.7.2009)
    Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
    A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.

  4. #524
    Registrovani Član
    Bisernica avatar
    Status : Bisernica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Razbibriga
    Poruke : 20,094
    Tekstova u blogu : 22

    Početno Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

    20. jul





    Prvi čovek stupio na Mesečevo tlo u sklopu američkog programa "Apolo". Potpisana "Krfska deklaracija" o stvaranju zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca.


    Na današnji dan 1969. godine prvi čovekov leteo na Mesec, u sklopu američkog programa "Apolo". Kada je svemirski brod "Apolo 11" sa kosmonautima Nilom Armstrongom, Edvinom Oldrinom i Majklom Kolinsom ušao u stabilnu putanju oko Meseca, od njega se odvojio lunarni modul "Orao", koji se spustio na Mesec. Prvi čovek, koji je stao na Mesečevo tlo i boravio na njemu 2 sata i 21 minut, Nil Armstrong, propratio je ovaj istorijski događaj rečima: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo!"

    Godine 1917. potpisana Krfska deklaracija o stvaranju zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Deklaraciju potpisali premijer Srbije Nikola Pašić i predsednik Jugoslovenskog odbora Ante Trumbić. Srpska vlada čiji je prvi ministar tada bio Nikola Pašić i takozvani Jugoslavenski odbor hrvatskog političara Ante Trumbića potpisali su na grčkom ostrvu Krf "Krfsku deklaraciju", kojom su južnoslovenski narodi u Austrougarskoj zatražili ujedinjenje sa Kraljevinom Srbijom u zajedničku državu pod nazivom Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, s dinastijom Karađorđević na čelu.

    1304 - Rođen Frančesko Petrarka, italijanski književnik (Areco, 20.7.1304 - Arkva, 18.7.1374)

    1785 - Rođen Josif Rajačić, mitropolit i patrijarh Srpske pravoslavne crkve (Lučani, 20.7.1785 - Sremski Karlovci, 1.12.1861)

    1847 - Rođen Maks Liberman, nemački slikar i grafičar, akademik (Berlin, 20.7.1847 - Berlin, 8.2.1935)

    1919 - Rođen ser Endmund Persival Hilari, novozelandski alpinista i istraživač, prvi osvajač Mont Everesta (Tuakau, 20.7.1919 - Oklend, 11.1.2008)

    1924 - Osnovana Svetska šahovska federacija - FIDE

    1932 - Rođen Vasilije Krestić, istoričar, akademik (Đala, 20.7.1932)

    1933 - Rođen Predrag-Preža Milinković, filmski i TV glumac, najpoznatiji epizodista jugoslovenskog filma (Beograd, 20.7.1933 - Beograd, 4.4.1998)

    1938 - Rođena Natali Vud (Nataša Gardin), američka filmska glumica (San Francisko, 20.7.1938 - Katalina, 29.11.1981)

    1944 - Pokušaj atentata na Adolfa Hitlera u "Vučjoj jami" u Rastenburgu

    1945 - Umro Pol Valeri, francuski književnik (Sete, 30.10.1871 - Pariz, 20.7.1945)

    1947 - Rođen Karlos Santana, meksički gitarista (Autlan de Navaro, 20.7.1947)

    1962 - Rođena Lidija Vukićević, pozorišna, filmska i TV glumica (Kraljevo, 20.7.1962)

    1973 - Umro Brus Li, američki filmski glumac (San Francisko, 27.11.1940 - Hong Kong, 20.7.1973)

    1977 - Umro Guljelmo Markoni, italijanski inženjer, pionir bežične telegrafije, nobelovac (Bolonja, 25.4.1874 - Rim, 20.7.1977)

    1980 - Rođena Žizel Bundšen, brazilska manekenka (Horizontino, 20.7.1980)

    1990 - Umro Sergej Paradžanov, ruski filmski reditelj (Tbilisi, 9.1.1924 - Jerevan, 20.7.1990)

    2003 - Umro Vladeta Vuković, književnik,profesor Filozofskog fakulteta u Prištini, akademik (Vrnjačka Banja, 16.2.1928 - Vrnjačka Banja, 20.7.2003)

    2004 - Umro Slavko Vukosavljević, književnik (Užice, 17.1.1927 - Beograd, 20.7.2004)

    2006 - Umro Benjamin Filipović, bosanskohercegovački režiser i scenarista, profesor Akademije scenskih umetnosti u Sarajevu (Sarajevo, 1962 - Sarajevo, 20.7.2006)

    2009 - Umro Petar Šobajić, filmski producent ( 1924 - Beograd, 20.7.2009)

    2009 - Umro Jovan Milošević, mašinski inženjer, predsednik opštine Bor, generalni direktor RTB Bor (1931 - Bor, 20.7.2009)
    Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
    A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.

  5. #525
    Registrovani Član
    Bisernica avatar
    Status : Bisernica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Razbibriga
    Poruke : 20,094
    Tekstova u blogu : 22

    Početno Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

    21. jul





    Rođenje osnivača britanske novinske agencije "Rojters" i američkog nobelovca Ernesta Hemingveja obeležilo današnji dan kroz istoriju.


    Godine 1816. rođen je osnivač britanske novinske agencije Rojters - Paul Julijus fon Rojter. Rođen je u Nemačoj, pravo ime bilo mu je Izrael Bir Josafat. Izvesno vreme radio je u novinskoj agenciji Avas u Parizu, a zatim je osnovao novinsku agenciju Rojters, koja se i danas zove po njemu. Rojter je posle francuskog Avasa (danas Frans pres) druga najstarija novinska agencija na svetu.

    Na današnji dan 1899. godine rođen je američki pisac Ernest Miler Hemingvej, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1954. U Prvom svetskom ratu učestvovao je na italijanskom frontu, što je opisao u romanu Zbogom oružje, iskustva iz Španskog građanskog rata u romanu Za kim zvona zvone, a posle putovanja po Africi nastali su Snegovi Kilimandžara i Zeleni bregovi Afrike. Reporterski je beležio činjenice, što je odlika "škole" pisaca koju je predvodio između dva svetska rata. Njegova dela preplavljena su nagonima i strastima na svim nivoima. Ubio se 1961. Ostala dela: romani Starac i more, Pokretni praznik, Prolećne bujice, Sunce se ponovo rađa, Smrt u popodnevu, Imati i nemati, Preko reke pa u šumu, drama Peta kolona.

    1620 - Rođen Žan Pikar, francuski astronom
    (La Fleš, 217.1620 - Pariz, 12.7.1682)

    1718 - Sklopljen Požarevački mir između Turske i Austrije

    1788 - Rođen Platon (Pavle) Atanacković, episkop budimski, predsednik Matice srpske, mecena
    (Sombor, 21.7.1788 - Novi Sad, 3.5.1867)

    1864 - Umro Jovan-Joles Andrejević, lekar, prvi srpski anatom, književnik, književni kritičar i prevodilac
    (Novi Sad, 6.10.1833 - Novi Sad, 21.7.1864)

    1884 - Rođen Ivan Đaja, biolog i fiziolog, profesor Univerziteta u Beogradu, akademik (Avr, 21.7.1884 - Beograd, 1.10.1957)

    1899 - Rođena Nina Kirsanova, balerina
    (Moskva, 21.7.1899 - Beograd, 3.2.1989)

    1911 - Rođen Maršal Makluan, kanadski teoretičar medija
    (Edmonton, 21.7.1911 - Toronto, 31.12.1980)

    1920 - Rođen Isak Štern, američki violinista
    (Kreminec, 21.7.1920 - Njujork, 22.9.2001)

    1921 - Ubijen Milorad Drašković, političar, ministar unutrašnjih dela Kraljevine SHS (Polom, 29.3.1873 - Delnice, 21.7.1921)

    1924 - Rođen Slavko Simić, pozorišni, filmski i TV glumac
    (Novi Bečej, 21.7.1924 - Beograd, 20.11.2007)

    1937.- Rođen Božidar-Bole Stošić, pozorišni, filmski i TV glumac
    (Skoplje, 21. 07. 1937)

    1943 - Umro Veljko Ramadanović, pedagog, osnivač specijalnog školstva u Srbiji (Korbovo, 14.9.1874 - Beograd, 21.7.1943)

    1953 - Rođen Radoslav Petković, književnik
    (Beograd, 21.7.1953)

    1957 - Rođen Tihomir Arsić, pozorišni, filmski i TV glumac
    (Beograd, 21.7.1957)

    1985 - Umro Zoran Radmilović, pozorišni, filmski i TV glumac
    (Zaječar, 11.5.1933 - Beograd, 21.7.1985)

    1985 - Umro Aleksandar Vučo, književnik
    (Beograd, 25.9.1897 - Beograd, 21.7.1985)

    1995 - Umro Pavle Šovljanski, bokser
    (Palić, 3.11.1926 - Beograd, 21.7.1995)

    2000 - Umro Stanojlo Rajičić, kompozitor, akademik
    (Beograd, 16.12. 1910 - Beograd, 21.7.2000)

    2001 - Umro Krste Crvenkovski, publicista, političar i državnik, potpredsednik Predsedništva FRJ
    (Prilep, 16.7.1921 - Skoplje, 21.7.2001)

    2004 - Umro Džeri Goldsmit, američki kompozitor filmske i TV muzike, dobitnik Oskara
    (Pasadena, 10.2.1929 - Los Anđeles, 21.7.2004)

    2007 - Umro Dubravko Škilja, hrvatski filolog
    (Zagreb, 1949 - Zagreb, 21.7.2007)

    2007 - Umro dr Kosta M. Kostić, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu (Monpelje, 3.4.1935 - Beograd, 21.7.2007)

    2007 - Umro Laslo Kovač, američki snimatelj, dobitnik Oskara
    (Budimpešta, 14.5.1933 - Beverli Hils, 21.7.2007)

    2008 - Umro Dinko Šakić, komandant ustaškog logora smrti "Jasenovac", ratni zločinac (Studenci, 8.9.1921 - Zagreb, 21.7.2008)

    2009 - Umro dr Dušan Kvapil, viši lektor, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, potpredsednik Društva prijateljstva Jugoslovena, Čeha i Slovaka
    (21.7.2009)
    Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
    A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.

  6. #526
    Registrovani Član
    Bisernica avatar
    Status : Bisernica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Razbibriga
    Poruke : 20,094
    Tekstova u blogu : 22

    Početno Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

    22. jul





    Na danšnji dan 356. p.n.e. rođen Aleksandar Makedonski. Novinar, publicista i prevodilac Slobodan Glumac umro 22. jula 1990. godine.


    Aleksandar III Veliki, Aleksandar Makedonski, rođen je u Peli, na danšnji dan, 356. p.n.e. Bio je makedonski kralj. Vladao je od 336. do 323. godine p.n.e. Kao makedonski kralj i hegemon Grka osvojio je veliko Persijsko carstvo i sa vojskom stigao do Indije. Aleksandar je imao nameru da udruži Makedonce i Persijance u jedan narod i time spreči buduće sukobe. Posle Aleksandrove smrti u 33. godini, njegovo veliko carstvo se raspalo u ratovima njegovih naslednika. Za 13 godina, koliko je vladao, Aleksandar je stvorio dotad najveće carstvo u istoriji, koje se prostiralo od Makedonije do Indije. Posledice njegovih osvajanja su bile dalekosežne. Veliko Persijsko carstvo je prestalo da postoji, osnivanjem gradova podstaknut je razvoj trgovine i ekonomije na velikom prostoru, od početka njegovih pohoda na Persiju od 334 p.n.e. računa se početak istorijskog razdoblja Helenizma. Aleksandar Makedonski se ubraja među najveće vojne stratege u istoriji, pa je mnogim vladarima i vojskovođama predsetavljao životni uzor.

    Novinar, publicista i prevodilac Slobodan Glumac umro je u Beogradu 22. jula 1990. godine. Novinarsku karijeru započeo je 1939. godine, uređujući časopis Radio Beograd. Radio je u Slobodnoj Vojvodini od 1947. do 1951. godine, bio urednik Borbe, od 1953. glavni i odgovorni urednik Večernjih novosti, osnivač TV Novosti. Bio je dopisnik iz Bona i Pariza, direktor Kulturnog centra Beograda i Studija B. Osim u novinarstvu, ostavio je zapažen trag u kulturi, kao književni prevodilac. Dobitnik je mnogih priznanja, nagrade "Moša Pijade", nagrade za životno delo iz Fonda "Svetozar Marković" i drugih. Smatrao je da "novine moraju da informišu i mobilišu, da je sudbina dobrih novina da budu afirmativne, isključivo na osnovu činjenica, same stvarnosti; da budu kritičke - u ime demokratskog napretka društva".

    966.- Osnovana Poljska

    1452.- Braća Morišići na hridi u Risanskom zalivu pronašli sliku Gospe, a na tom mestu Peraštani su sagradili hram Gospa od Škrpjela posvećen Bogorodici

    1812.- Bitka kod Salamanke: britanska vojska pod komandom feldmaršala Artura Velzlija Velingtona pobedila francuske snage kojima je komandovao maršal Ogist Marmon

    1883.- Mošti pesnika Branka Radičevića prenete sa bečkog groblja na Stražilovo

    1888.- Rođen Selman Abraham Vaksman, američki biohemičar, pronalazač streptomicina, nobelovac
    (Kijev, 22. 07. 1888 - SAD, 16. 08. 1973)

    1902.- U Kopenhagenu osnovan Međunarodni savet za istraživanje mora (ICES)

    1932.- Rođen Oskar de la Renta, američki modni kreator
    (Santo Domingo, 22. 07. 1932)

    1933.- Američki pilot Vili Post okončao prvi samostalni let oko Zemlje

    1949.- Rođen Lase Viren, finski atletičar, svetski i olimpijski šampion
    (Mirskile, 22. 07. 1949)

    1950.- Rođen Žarko Trebješanin, psiholog, profesor univerziteta
    (Beograd, 22. 07. 1950)

    1972.- Sovjetska kosmička sonda "Venera 2" se spustila na Veneru

    1981.- Turski terorista Mehmet Ali Agdža osuđen na doživotnu robiju zbog pokušaja atentata na papu Jovana Pavla II

    2003.- Umro Serž Silberman, francuski filmski producent
    (Lođ, 01. 05. 1917 - Pariz, 22. 07. 2003)

    2003.- U Mosulu ubijeni Udaj, Kusaj i Mustafa Husein, sinovi i unuk svrgnutog iračkog predsednika Sadama Huseina

    2004.- Umro Saša Distel, francuski pevač
    (Pariz, 29. 01. 1933 - Rajol Kanadel, 22. 07. 2004)

    2005.- Umro Dragoš Kalajić, slikar, književnik i publicista
    (Beograd, 22. 02. 1943 - Beograd, 22. 07. 2005)

    2007.- Umro Gojko Stojičić, otorinolaringolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu
    (Crna Trava,12. 08. 1935 - Beograd, 22. 07. 2007)

    2007.- Umro Laslo Kovač, američki snimatelj, dobitnik "Oskar"-a
    (Budimpešta, 14. 05. 1933 - Beverli Hils, 22. 07. 2007)
    Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
    A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.

  7. #527
    Registrovani Član
    Bisernica avatar
    Status : Bisernica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Razbibriga
    Poruke : 20,094
    Tekstova u blogu : 22

    Početno Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

    23. jul





    Na današnji dan 1914. godine Austrougarska uputila ultimatum Srbiji da sprovede istragu povodom atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i da u toj istrazi učestvuju austrougarski policajci.


    Na današnji dan 1914. godine Austrougarska je uputila ultimatum Srbiji, zahtevajući odgovor u roku od 48 časova, okrivivši je za atentat u kojem je 28. juna 1914. u Sarajevu ubijen austrijski prestolonaslednik Franc Ferdinand. Uslovi ultimatuma bili su ponižavajući i unapred se računalo da ih Srbija kao suverena država neće prihvatiti. Uz podršku Nemačke, Beč je odlučio da Srbiju vojno kazni, najviše zbog jačanja njenog autoriteta u južnoslovenskim delovima Austrougarske. U noti je zatraženo objavljivanje izjave u kojoj se indirektno priznaje krivica za atentat, uklanjanje svih oficira protivnika Austrougarske i dozvola srpske vlade da austrougarska policija vodi istragu na teritoriji Srbije. Srpska vlada je formulisala odgovor koji je, čak i prema sudu nemačke diplomatije, bio remek-delo. Imajući u vidu krajnju iscrpljenost balkanskim ratovima, srpska vlada je prihvatila sve zahteve osim da austrougarski organi vode istragu u Srbiji. Austrougarska je to iskoristila da 28. jula 1914. Srbiji objavi rat, započevši tako Prvi svetski rat.

    1456 - Hrišćanska vojska pod komandom erdeljskog vojvode Janoša Hunjadija (Sibinjanin Janka) porazila tursku vojsku sultana Mehmeda Drugog Osvajača kod Beograda

    1757 - Umro Domeniko Skarlati, italijanski kompozitor i čembalista
    (Napulj, 26.10.1685 - Madrid, 23.7.1757)

    1824 - Prvo ispitivanje javnog mnenja u svetu obavljeno uoči američkih predsedničkih izbora, među građanima Vilmingtona u državi Delaver

    1839 - Rođen Laza Telečki, pozorišni glumac i reditelj
    (Kumane, 23.7.1839 - Novi Sad, 28.4.1873)

    1885 - Umro Julisiz Simpson Grant, američki general i državnik, predsednik SAD
    (Point Pleznt, 27.4.1822 - Saratoga, 23.7.1885)

    1887 - Umro Đorđe Natošević, lekar, pedagog i književnik
    (Slankamen, 31.7.1821 - Karlovac, 23.7.1887)

    1888 - Rođen Rejmon Čendler, američki književnik
    (Čikago, 23.7.1888 - La Džola, 26.3.1959)

    1914 - Austrougarska uputila ultimatum Srbiji da sprovede istragu povodom atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i da u toj istrazi učestvuju austrougarski policajci

    1931 - Rođen Viktor Ljvovič Korčnoj, sovjetski šahovski velemajstor
    (Lenjingrad, 23.7.1931)

    1937 - Umro Varnava (Nastić), patrijarh Srpske pravoslavne crkve (1930-1937)
    (Pljevlja, 29.7.1880 - Beograd, 23.7.1937)

    1941 - Rođen Miroslav Jokić, reditelj, glavni i odgovorni urednik Dramskog programa Radio Beograda
    (Beograd, 23.7.1941)

    1942 - Počela Staljingradska bitka u Drugom svetskom ratu - završena 2.2.1943.

    1943 - Umro Đorđe Jovanović, književnik, književni kritičar i revolucionar
    (Beograd, 27.10.1909 - Slatine, 23.7.1943)

    1948 - Umro Dejvid Vork Grifit, američki filmski reditelj, scenarista i producent, osnivač američke filmske umetnosti i industrije
    (Kentaki, 22.1.1875 - Holivud, 23.7.1948)

    1951 - Umro Anri Filip Peten, francuski maršal
    (Koši a la Tur, 24.4.1856 - Port Žoinvil, 23.7.1951)

    1957 - Umro Nikola Mirkov, inženjer, idejni tvorac Kanala Dunav-Tisa-Dunav
    (Novi Sad, 9.5.1890 - Cirih, 23.7.1957)

    1962 - Obavljen prvi međukontinentalni TV prenos - preko satelita "Telstar" SAD i Evropa razmenile TV programe

    1963 - Rođen Slobodan Boba Živojinović, teniser, predsednik Teniskog saveza Srbije (Beograd, 23.7.1963)

    1986 - Umro Marko Čelebonović, slikar
    (Beograd, 21.11.1902 - Sen Trope, 23.7.1986)

    1989 - Rođen Danijel Redklif, britanski filmski glumac
    (Fulam, 23.7.1989)

    1994 - Osnovana Jugoslovenska levica (JUL)

    1997 - Slobodan Milošević preuzeo dužnost predsednika Savezne Republike Jugoslavije

    1999 - Umro Hasan Drugi, marokanski kralj
    (Rabat, 9.7.1929 - Rabat, 23.7.1999)

    2002 - Umro Đorđe Lobačev (Jurij Pavlovič), strip crtač
    (Skadar, 4.3.1909 - Sankt Petersburg, 23.7.2002)

    2007 - Umro Zahir Šah, avganistanski kralj (1933-1973)
    (Kabul, 15.10.1914 - Kabul, 23.7.2007)

    2009 - Umro dr Pavle Todorović, direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu
    (Šabac, 13.6.1939 - Beograd, 23.7.2009)

    2010 - Umro Zdenko Krnić, internacionalni šahovski majstor, direktor i urednik "Šahovskog - informatora"
    (Maribor, 1947 - Beograd, 23.7.2010)
    Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
    A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.

  8. #528
    Registrovani Član
    Bisernica avatar
    Status : Bisernica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Razbibriga
    Poruke : 20,094
    Tekstova u blogu : 22

    Početno Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

    24. jul





    Simon Bolivar, južnoamerički vojskovođa i državnik, rođen 24. jula 1783. godine. Srpska slikarka i pesnikinja Vilhemina Mina Karadžić, ćerka Vuka Karadžića, rođena na današnji dan 1828. Prvi auto klub u Beogradu osnovan 1921. godine.

    Južnoamerički revolucionar, vojskovođa i državnik Simon Bolivar rođen je 24. jula 1783. godine, u Karakasu. Školovao se u Evropi, gde je prihvatio ideje Francuske revolucije. Po povratku u Venecuelu stao je na čelo ustanika. Pobedio je u više od 15 bitaka protiv španskih kolonizatora i, marta 1813. godine, ušao u Karakas. Oslobodio je Venecuelu, Novu Granadu (Kolumbija), Ekvador i Panamu i ujedinio ih pod imenom Republika Kolumbija. Osvajanjem Lime i uspehom u bici kod Ajakuča, izvojevao je konačnu pobedu nad Španijom. Izabran je za prvog predsednika Kolumbije i Gornjeg Perua, po njemu kasnije nazvanog Bolivija. Bezuspešno pokušavajući da ujedini latinoameričke države, Bolivar je optužen da želi da se proglasi monarhom i 1830. primoran je na abdikaciju. Venecuela, Bolivija i Ekvador ubrzo su proglasili nezavisnost.

    Srpska slikarka i pesnikinja Vilhemina Mina Karadžić, ćerka Vuka Karadžića, rođena je na današnji dan 1828. godine. Među pedesetak sačuvanih njenih slika, mahom portreta, ističu se "Autoportret", "Crnogorac sa kapom", "Mladi Crnogorac" i "Devojka sa vinovom lozom". Bavila se prevođenjem sa srpskog na nemački. Prevodila je srpske narodne pripovetke i poslovice i objavila ih je u Berlinu 1854. godine. Štampala je uspomene na Branka Radičevića i ostavila zabeleške sa putovanja po Srbiji.

    1802.- Rođen Aleksandar Dima Otac, francuski književnik (Vile - Kotre, 24. 07. 1802 - Diep, 05. 12. 1870)

    1828.- Rođen Nikolaj Gavrilovič Černiševski, ruski književnik, književni kritičar i estetičar (Saratov, 24. 07. 1828 - Saratov, 29. 10. 1889)

    1854.- Rođen Konstantin Josif Jireček, češki istoričar i filolog (Beč, 24. 07. 1854 - Beč, 10. 01. 1918)

    1898.- Rođena Amelija Erhart, prva žena koja je preletela Atlantik (Boston, 24. 07. 1898 - Tihi okean, 30. 06. 1937)

    1921.- Rođen Đuzepe di Stefano, italijanski tenor (Katanija, 24. 07. 1921- Milano, 03. 03. 2008)

    1930.- Rođen Predrag Ivanović, trubač, kompozitor i aranžer (Beograd, 24. 07. 1930)

    1947.- Rođen Predrag Ejdus, pozorišni, filmski i TV glumac (Beograd, 24. 07. 1947)

    1954.- Prvi dabldeker pojavio se na londonskim ulicama, otišao u istoriju 09. 12. 2005. godine

    1957.- Umro Saša Gitri (Aleksandar Žorž Gitri), francuski književnik, glumac i reditelj (Sankt Petersburg, 21. 02. 1885 - 24. 07. 1957)

    1970.- Rođena Dženifer Lopez, američka pevačica (Njujork, 24. 07. 1970)

    1977.- Rođena Olivera Jevtić, atletičarka, evropska šampionka (Užice, 24. 07. 1977)

    1980.- Umro Piter Selers, engleski filmski glumac (Sautsi, 08. 09.1925 - London, 24. 07. 1980)

    1991.- Umro Isak Baševis Singer, američki književnik, nobelovac (Radzimin, 14. 07. 1904 - Majami, 24. 07. 1991)

    1992.- Umrla Arleti (Arlet - Leoni Batia), francuska filmska glumica (Kurbvua, 15. 05. 1898 - Pariz, 24. 07. 1992)
    Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
    A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.

  9. #529
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

    25. jul

    1261. Mihailo VIII Paleolog vratio Konstantinopolj i ponovo ga proglasio prestonicom Vizantije. Grad 1204. osvojili krstaši, spalili ga i opljačkali i s Mlečanima ga proglasili prestonicom Latinskog carstva, a prestonica Vizantije premeštena u Nikeju.

    1593. Kralj Francuske Anri IV kralj Navare pre dolaska na francuski presto 1589. i vođa francuskih hugenota, prešao u katoličanstvo.

    1712. Vojska švajcarskih protestanskih kantona u bici kod Vilmergena potukla snage katoličkih kantona, čime su u Švajcarskoj okončani verski ratovi.

    1817. Po povratku u Srbiju ubijen vođa Prvog srpskog ustanka Đorđe Petrović Karađorđe. On je, posle sloma ustanka 1813., izbegao u Austriju, a zatim u Rusiju.

    1834. Umro engleski pesnik Semjuel Tejlor Kolridž. Njegove poeme "Stari mornar" i "Kubla Kan" smatraju se vrhunskim delima romantične, intuitivne poezije, a na njegovim teorijskim pogledima zasnovana englesko-američka "nova kritika".

    1843. Umro škotski hemičar Čarls Mekintoš, izumitelj nepromočive tkanine za kišne ogrtače.

    1848. Rođen britanski državnik Artur Džejms Balfur, premijer i ministar inostranih poslova. 1917. predložio stvaranje nacionalne države Jevreja u Palestini.

    1848. Austrijanci u bici kod Kustoce porazili snage Sardinske kraljevine, suzbivši prvi značajniji napor za ujedinjenje italijanskih teritorija u jedinstvenu državu.

    1878. Prva kineska diplomatska misija u SAD stigla u Vašington.

    1894. Rođen američki filmski glumac Volter Brenan, najčuveniji epizodista svetske kinematografije. Igrao u više od 100 filmova, dobitnik više "Oskara".

    1898. Vojska SAD u špansko-američkom ratu okupirala Portoriko, koji je Pariskim mirovnim ugovorom iste godine ustupljen SAD. Istog dana 1953. dobio status pridružene države SAD.

    1907. Japan proglasio protektorat nad Korejom s pravom da kontroliše vladu te zemlje.

    1909. Francuski pilot Luj Blerio prvi avionom preleteo Lamanš. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka kod Kalea do Dovera preleteo za 37 minuta.

    1917. Holanđanka Margareta Gertruda Cele, poznata kao Mata Hari, osuđena na smrt pod otužbom da je špijunirala u korist Nemačke tokom Prvog svetskog rata.

    1934. Nacisti u Beču ubili austrijskog kancelara Engelberta Dolfusa.

    1943. Italijanski diktator Benito Musolini primoran, posle sednice Velikog fašističkog veća, da podnese ostavku. Kralj Viktor Emanuele imenovao za premijera maršala Pjetra Badolja. Musolini uhapšen i interniran, a 1945. streljan.

    1952. Stupio na snagu ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, što je bila prva faza stvaranja Evropske unije.

    1956. U sudaru italijanskog i švedskog broda "Andrea Dorija" i "Štokholm" ispred obala SAD u Atlantskom okeanu poginulo 50 ljudi.

    1957. Tunis postao republika, a za predsednika izabran Habib Burgiba.

    1963. SSSR, SAD i Velika Britanija zaključile ugovor o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu.

    1968. Papa Pavle VI zabranio vernicima rimokatoličke crkve sve veštačke metode sprečavanja začeća.

    1978. Rođena prva na svetu "beba iz epruvete" Luis Džoj Braun, u bolnici u Lankaširu, u Velikoj Britaniji.

    1982. Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat potpisao u Bejrutu deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije Ujedinjnih nacija o postojanju države Izrael.

    1986. Umro američki filmski režiser italijanskog porekla Vinsent Mineli, 1958. dobitnik "Oskara za film "Žiži".

    1991. Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov predložio liderima Komunističke partije SSSR novu platformu u kojoj izgradnja komunizma više nije osnovni cilj i pozvao ih da odbace "zastarele ideološke dogme".

    1992. Italijanska vlada poslala 7.000 vojnika na Siciliju, u nastojanju da razbije mafiju.

    1994. Izrael i Jordan potpisali u Vašingtonu deklaraciju kojom je okončano ratno stanje dve države.

    1995. Međunarodni sud za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije u Hagu podigao optužnice protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Milana Martića i još 21 osobe, uglavnom komandanata i stražara zatvoreničkih logora u Bosni. Lider bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić optuženi za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

    2000. Supersonični avion kompanije "Er-Frans" srušio se blizu Pariza neposredno po poletanju. Poginulo 109 putnika i članova posade i još četvoro ljudi na zemlji. To je bila prva nesreća "konkorda" otkako je počeo da leti 1969.

    2001. General Hrvatske vojske Rahim Ademi, optužen za zločine počinjene nad Srbima 1993. u Medačkom džepu, kod Gospića u Hrvatskoj, doborovoljno se predao Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.
    где си пошла с крмељиве очи

  10. #530
    Registrovani Član
    Bisernica avatar
    Status : Bisernica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Razbibriga
    Poruke : 20,094
    Tekstova u blogu : 22

    Početno Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

    26. jul





    Rođenje engleskog književnika i nobelovca Džordža Bernarda Šoa i švajcarskog psihoanalitičara Karla Gustava Junga, obeležili današnji dan kroz istoriju.

    Na današnji dan 1856. godine rođen je engleski književnik, nobelovac Džordž Bernard Šo u Dablinu. Jedan od najvećih engleskih dramskih pisaca, Šo je karijeru počeo pisanjem romana i pozorišnih kritika, a tek se kasnije ogledao u dramskom stvaralaštvu. Napisao je preko 50 pozorišnih komada, a na poslednjem je radio kad je imao čak 94 godine. Prvi njegov komad "Kuće udovačke" prikazan je 1892. godine. Osam godina kasnije, objavio je zbirku "Tri pozorišna komada za puritance". Sledili su komadi: "Čovek i natčovek", "Vraćanje Metuzalemu", "Pigmalion", "Kandida", "Zanat gospođe Vorn"... U njima je Šo dramski sukob, umesto emotivnog, preneo u oblast intelektualnog i idejnog. Smelim i racionalnim duhom on je u delima izložio svoja shvatanja rušeći idole savremenog društva - zastarele i nazadne konvencije i lažni moral u oblasti religije i etike. Šoova ljubavna prepiska, dramatizovana 1960. pod nazivom "Dragi moj lažljivče", bila je jedna od legendarnih predstava beogradskog "Ateljea 212". Ona predstavlja samo deo ogromnog opusa, koji čini preko 250 hiljada pisama. Šo je, 1929. godine posetio Dubrovnik i Cetinje, a napisao je komediju "Armija i čovek" sa temom iz srpsko-bugarskog rata, 1855. godine. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1925. godine.

    Godine 1875. rođen je Karl Gustav Jung, švajcarski psihoanalitičar (Kešvil, 26. 07. 1875 - Kušnaht, 06. 06. 1961)

    1809. - Umro Jovan Muškatirović, književnik, sakupljač narodnih poslovica, prvi Srbin - advokat (Senta, 1743 - Pešta, 26. 07. 1809)

    1815. - Boj na Dublju u Drugom srpskom ustanku

    1815. - Umro Sima Nenadović, vojvoda (Brankovina, 1793 - Dublje, 26. 07. 1815)

    1847. - Liberija (zemlja slobodnih) proglašena prvom nezavisnom državom u Africi

    1885. - Rođen Andre Moroa (Emil Ercog), francuski književnik i publicista, akademik
    (Elbef, 26. 07. 1885 - Neji, 09. 10. 1967)

    1887. - Poljski lekar Ludvig Zamenhof objavio prvu knjigu na esperantu

    1894. - Rođen Oldouz Haksli, engleski književnik (Godalming, 26. 07. 1894 - Holivud, 22. 11. 1963)

    1894. - Rođen Milenko Đurić, slikar i grafičar (Zemun, 26. 07. 1894 - Zagreb, 21. 01. 1945)

    1928. - Rođen Stenli Kjubrik, američki filmski reditelj (Njujork, 26. 07. 1928 - Sent Albens, 07. 03. 1999)

    1930. - U Voronježu izveden prvi grupni skok padobranaca

    1943. - Rođen Mik Džeger (Majkl Filip), britanski rok-pevač, član grupe "Roling Stons"
    (Dartford, 26. 07. 1943)

    1945. - Rođen Staniša Stošić, pevač (Vrbovo, 26. 07. 1945 - Beograd, 08. 04. 2008)

    1945. - Rođena Helen Miren, britanska pozorišna i filmska glumica, dobitnica "Oskar"-a
    (London, 26. 07. 1945)

    1947. - Osnovana Centralna obaveštajna agencija Sjedinjenih Američkih Država (CIA)

    1948. - Rođen Andrija Đukić, filmski i TV reditelj, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (Beograd, 26. 07. 1948)

    1952. - Umrla Eva Peron, argentinski narodni tribun, supruga Huana Perona (Buenos Ajres, 07. 05. 1919 - Buenos Ajres, 26. 07. 1952)

    1953. - Počela Kubanska revolucija

    1956. - Egipat nacionalizovao Suecki kanal

    1963. - Katastrofalni zemljotres pogodio Skoplje , 1070 poginulih

    1966. - Umro prof. dr Aleksandar Simić, specijalista-radiolog (Osečina, 26. 06. 1899 - Beograd, 26. 07. 1966)

    1986. - Umro Averal Hariman, američki političar, diplomata i državnik (Njujork, 15. 11. 1891 - Njujork, 26. 07. 1986)

    1992. - Osnovana Demokratska stranka Srbije (DSS)

    2006. - Umro Ejub Štitkovac, novinar, književnik i publicista (Žepa, 27. 02. 1947 - Beograd, 26. 07. 2006)

    2009.- Umro Mers Kaningam, američki plesač i koreograf (Sentralija, 16. 04. 1919 - Njujork, 26. 07. 2009)
    Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
    A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.

  11. #531
    Registrovani Član
    Bisernica avatar
    Status : Bisernica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Razbibriga
    Poruke : 20,094
    Tekstova u blogu : 22

    Početno Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

    27. jul





    Engleski hemičar i fizičar Džon Dalton umro na današnji dan 1844. godine. Slikar i akademik Petar Lubarda rođen 27. jula 1907. Korejski rat završen potpisivanjem primirja u Panmunjonu 1953. godine.


    Engleski hemičar i fizičar Džon Dalton, jedan od osnivača atomske teorije materije, umro je na današnji dan 1844. godine. Objasnio je Prustov zakon stalnih proporcija, postavio zakon umnoženih proporcija i prvi određivao relativne atomske mase hemijskih elemenata. Ispitivao je osobine gasova, postavio zakon parcijalnih pritisaka i bavio se meteorologijom. Patio je od slepila za boje, pa je proučavao i tu anomaliju, koja je po njemu nazvana - Daltonizam. Shvatanja je izložio u trotomnom delu "Novi sistem filozofije hemije".

    Slikar i akademik Petar Lubarda rođen je 27. jula 1907. godine u Ljubotinju. Lubarda je bio jedan od naših najznačajnijih slikara 20. veka. Slikarstvo je studirao na Umetničkoj školi u Beogradu i Akademiji lepih umetnosti u Parizu. Izlagao je u Salonu nezavisnih, a po povratku u Beograd, učestvovao je na prolećnim i jesenjim izložbama Udruženja likovnih umetnika. Međunarodna javnost imala je prilike da vidi njegove najbolje radove na internacionalnim izložbama u Parizu i Briselu i bijenalima u Veneciji, Tokiju i Sao Paolu. Slikao je pejzaže Crne Gore i Pariza, mrtve prirode i figure, a obrađivao je i teme iz nacionalnog eposa. Najpoznatije njegove slike su: "Guslar", "Crnogorski pejzaž", "Kosovski boj" i "Crkva". U poslednjem stvaralačkom periodu se oprobao u apstraktnom slikarstvu, zadržavajući osobeni stil i prepoznatljiv snažan kolorit.

    916. - Umro Kliment Ohridski, slovenski književnik i prosvetitelj (Ohrid,830 - Ohrid, 27.07.916)

    1189. - Prilikom susreta srpskog velikog župana Stefana Nemanje i nemačkog cara Fridriha i Barbarose u Nišu potpisan prvi srpsko - nemački ugovor o saradnji

    1824. - Rođen Aleksandar Dima Sin, francuski književnik (Pariz, 27. 07. 1824 - Marli l Rua, 27. 11. 1895)

    1835. - Rođen Đozue Karduči, italijanski književnik, nobelovac (Valdikastelo, 27. 07. 1835 - Bolonja, 16. 02. 1907)

    1841. - U dvoboju poginuo Mihail Jurjevič Ljermontov, ruski književnik (Moskva, 15. 10. 1814 - Pjatigorsk, 27. 07. 1841)

    1853. - Rođen Vladimir Galaktionovič Koroljenko, ruski književnik i publicista (Žitomir, 27. 07. 1853 - Poltava, 25. 12. 1921)

    1870. - Rođen Hiler Belok, engleski književnik (Sen Klod, 27. 07. 1870 - Gulijford, 16. 07. 1953)

    1872. - Rođen Stanislav Binički, kompozitor i dirigent, osnivač Srpske muzičke škole i Beogradskog vojnog orkestra, dirigent i direktor Beogradske opere (Jasika, 27. 07. 1872 - Beograd, 15. 02. 1942)

    1898. - Donet prvi zakon o ribolovu u Kraljevini Srbiji

    1915.- Rođen Mario del Monako, italijanski operski pevač (Firenca, 27. 07. 1915 - Venecija, 16. 10. 1982)

    1935. - Rođen Rajko Maksimović, kompozitor, profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu

    1937. - Rođen Mirko Marjanović, privrednik i političar, direktor "Progresa", premijer Srbije (Knin, 27. 07. 1937 - Beograd, 21. 02. 2006)

    1939.- Umrla Milica Janković, književnica (Požarevac, 23. 11. 1881 - Beograd, 27. 07. 1939)

    1946. - Rođen Rade Šerbedžija, pozorišni, filmski i TV glumac (Bunić, 27. 07. 1946)

    1967.- Umro Veljko Petrović, književnik, predsednik Matice srpske, Srpske književne zadruge i upravnik Narodnog muzeja u Beogradu, akademik (Sombor, 05. 02. 1884 - Beograd, 27. 07. 1967)

    1969. - Rođena Marija Gracija Kučinota, italijanska filmska glumica (Masina, 27. 07. 1969)

    1976. - Katastrofalni zemljotres u Kini - poginulo 242.000 ljudi

    1984.- Umro Džordž Horas Galup, američki statističar, osnivač i direktor Galupovog instituta za ispitivanje javnog mnenja (1902 - Tun, 27. 07. 1984)

    1984. - Umro Džejms Mejson, britanski pozorišni i filmski glumac (Jorkšir, 15. 05. 1909 - Lozana, 27. 07. 1984)

    1998.- Umro Zlatko Čik Čajkovski, fudbaler i trener, reprezentativac (Zagreb, 24. 11. 1923 - Minhen, 27. 07. 1998)

    2003.- Umro Bob Houp (Lesli Tauns), američki pozorišni, filmski i TV glumac, pevač i zabavljač, dobitnik "Oskar"-a (Elthem , 29. 05. 1903 - Toluka Lejk, 27. 07. 2003)

    2006.- Umro Vojislav Đurić, šef Katedre za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, akademik (Mali Krčmari, 17. 01. 1912 - Beograd, 27. 07. 2006)

    2006. - Umro Zoran Pavlović, slikar i istoričar umetnosti, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu (Skoplje, 14. 03. 1932 - Beograd, 27. 07. 2006)

    2008. - Umro Jusef Šahin, egipatski filmski reditelj (Aleksandija, 25. 01. 1926 - Kairo, 27. 07. 2008)

    2008. - Umro lord Dejvid Rasel - Džonston, škotski političar, predsednik Parlamentarne
    skupštine Saveta Evrope, izvestilac za Kosovo i Metohiju (28. 07. 1932 - Pariz, 27. 07. 2008)
    Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
    A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.

  12. #532
    Registrovani Član
    Bisernica avatar
    Status : Bisernica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Razbibriga
    Poruke : 20,094
    Tekstova u blogu : 22

    Početno Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

    28. jul





    Na današnji dan 1330. godine srpski kralj Stefan Dečanski potukao kod Velbužda vojsku bugarskog cara Mihajla Šišmana. Preminuo Johan Sebastijan Bah, slavni kompozitor.


    Godine 1330. na današnji dan, srpski kralj Stefan Dečanski u bici kod Velbužda potukao je vojsku bugarskog cara Mihajla Šišmana. Povod za bitku bio je pokušaj kralja Stefana da predupredi spajanje bugarske vojske sa vizantijskom i njihov zajednički napad na Srbiju, a okončala se pogibijom Mihajla Šišmana i potpunim porazom bugarskih snaga, u kome se posebno istakao mladi kralj i prestolonaslednik Dušan. Direktne posledica bitke bila su manja teritorijalna proširenja Srbije , dobijanje Niša i postavljanje maloletnog Stefanovog sestrića Jovana Stefana (1330-1331) na bugarski presto, ali su njene dugoročne posledice bile daleko značajnije. Njome je u samom začetku uništen vizantijsko-bugarski savez uperen protiv Srbije, pošto je vizantijski car Andronik III svoju vojsku koju je trebalo da spoji sa bugarskom, nakon vesti o njenom porazu, okrenuo na drugu stranu i napao obezglavljenu Bugarsku. Srbija je nakon bitke postala najmoćnija sila na Balkanskom poluostrvu i bio joj je otvoren put ka osvajanju celokupne Makedonije.

    1750.- Umro Johan Sebastijan Bah, nemački kompozitor. Bah je jedan od najznačajnijih stvaralaca u istoriji muzike. Za života je bio više cenjen kao orguljaš nego kao kompozitor. Tek je Feliks Mendelson izvođenjem "Pasije po Mateji" otkrio njegovu kompozitorsku vrednost. Bahov veliki opus, delom izgubljen, obuhvata više od 300 kantata, fuga, oratorijuma, preludijuma, fantazija, tokata, orkestarskih svita, dela za orgulje, klavir, čembalo, violinu, violončelo, klavikord i flautu.
    (Ajzenah, 21. 03. 1685 - Lajpcig, 28. 07. 1750)

    1402.- U bici kod Angore Mongoli pod Tamerlanom pobedili Turke i zarobili Bajazita I. Na strani Turaka učestvovala i srpska vojska pod zapovedništvom Stefana Lazarevića

    1655.- Umro Sirano de Beržerak, francuski književnik i oficir
    (Pariz, 06. 03. 1620 - Pariz, 28. 07. 1655)

    1741.- Umro Antonio Vivaldi, italijanski kompozitor, violinista i sveštenik
    (Venecija,04. 03. 1678 - Beč, 28. 07. 1741)

    1794.- Pogubljen Maksimilijan Robespjer, francuski revolucionar
    (Aras, 06. 05. 1758 - Pariz, 28. 07. 1794)

    1794.- Pogubljen Luj Antoan Sen Žist, francuski revolucionar
    (Desize, 25. 08. 1767 - Pariz, 28. 07. 1794)

    1804.- Rođen Ludvig Fojerbah, nemački filozof
    (Landšut, 28. 07. 1804 - Rehenberg, 13. 09. 1872)

    1876.- Crnogorska vojska pobedila Turke na Vučjem Dolu

    1899.- Rođen Velibor Gligorić, književnik, pozorišni kritičar, profesor Beogradskog univerziteta, akademik
    (Beograd, 28. 07. 1899 - Beograd, 03. 10. 1977)

    1914.- Austrougarskom objavom rata Srbiji počeo Prvi svetski rat
    (28. 07. 1914 - 11. 11. 1918)

    1924- Rođen Aleksandar Đorđević, pozorišni, filmski i TV reditelj
    (Subotica, 28. 07. 1924 - Beograd, 27. 04. 2005)

    1926.- Rođen Vlastimir-Vlasta Velisavljević, pozorišni, filmski i TV glumac
    (Beograd, 28. 07. 1926)

    1929.- Rođena Žaklina Kenedi Onazis, supruga američkog predsednika Džona Kenedija i grčkog brodovlasnika Aristotela Onazisa
    (Sautempton, 28. 07. 1929 - Njujork, 19. 05. 1994)

    1938.- Rođen Arsen Dedić, muzičar i književnik
    (Šibenik, 28. 07. 1938)

    1941.- Rođen Rikardo Muti, italijanski dirigent
    (Napulj, 28. 07. 1941)

    1954.- Rođen Ugo Čavez, venecuelanski političar i državnik, predsednik Venecuele (Sabaneta, 28. 07. 1954)

    1957.- Rođen Milan St. Protić, istoričar, političar i diplomata
    (Beograd, 28. 07. 1957)

    1960.- Rođen Ljubivoje Tadić, pozorišni glumac, reditelj i dramaturg, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu
    (Novi Sad, 28. 07. 1960)

    1968.- Umro Oto Han, nemački hemičar i atomski fizičar, nobelovac
    (Frankfurt, 08. 03. 1879 - Getingen, 28. 07. 1968)

    1980.- Umro Vjekoslav Afrić, pozorišni i filmski glumac i reditelj, profesor Akademije za pozorište, film, radio i televiziju
    (Hvar, 26. 08. 1906 - Split, 28. 07. 1980)

    1992.- Umro dr Jovan Rašković, psihijatar, osnivač i prvi predsednik Srpske demokratske stranke u Hrvatskoj, akademik
    (Knin, 05. 07. 1929 - Beograd, 28. 07. 1992)

    1996.- Umro Ivan V. Lalić, književnik i prevodilac
    (Beograd, 08. 06. 1931 - Beograd, 28. 07. 1996)

    2004.- Umro Frensis Krik, britanski fizičar, otkrio ustrojstvo DNK, nobelovac (Northempton, 08. 06. 1916 - San Dijego, 28. 07. 2004)

    2004.- Umro Predrag-Peca Dobrohotov, novinar i automobilista
    (Beograd, 10. 04. 1948 - Beograd, 28. 07. 2004)

    2007.- Umro Dušan Prelević Prele, muzičar, publicista, pisac i scenarista
    (Beograd,11. 11. 1948 - Beograd, 28. 07. 2007)

    2008.- Umro Milorad Bakić, profesor i prvi dekan Medicinskog fakulteta u Podgorici
    (1946 - 28. 07. 2008)

    2008.- Umro Vlajko Potežica, novinar i publicista, član Komisije Udruženja novinara Srbije za istoriju štampe, radija i televizije
    (Beograd, 28. 07. 2008)

    2009.- Umro Miroslav Hrnjak, pukovnik, profesor i načelnik Instituta za medicinu rada VMA
    (28. 07. 2009)
    Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
    A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.

  13. #533
    Registrovani Član
    Bisernica avatar
    Status : Bisernica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Razbibriga
    Poruke : 20,094
    Tekstova u blogu : 22

    Početno Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

    29. jul





    Srpsko učeno društvo osnovano na današnji dan 1864. godine. Španski reditelj Luis Bunjuel umro 29. jula 1983. Autoput Beograd -Zagreb pušten u saobraćaj 1950. godine.

    Srpsko učeno društvo osnovano je 29. jula 1864. godine. Prema "Ustrojstvu", cilj Društva bio je "zanimati se naukama i veštinama, ukoliko se ona ponajviše tiču srbstva". Sa takvim ciljem osnovana su i četiri odbora: Odbor za moralne, jezikoslovne i literarne nauke, za prirodoslovne i matematičke, za istorijske i državne nauke i za veštine. Na samom početku imalo je 24 redovna, 64 dopisna i 44 počasna člana, koji nisu imali pravo glasa, ali su aktivno učestvovali u radu. Godine 1880, Društvo počinju da potresaju međusobni sukobi i sporovi, kao i sukobi sa tadašnjom vladom. Duge i burne diskusije naročito su se vodile o tome šta Društvo treba da predstavlja, samo naučnu ustanovu ili i društvenu organizaciju. Završene su 9. juna 1886. godine, gašenjem ove institucije, na čijim temeljima je kasnije osnovana Srpska akademija nauka i umetnosti.

    Španski filmski reditelj Luis Bunjuel umro je na današnji dan 1983. godine. Tokom Španskog građanskog rata, od 1936. do 1939. godine, snimao je propagandne filmove za republikance. Od 1947. radio je u Meksiku, pošto je kao komunista bio nepomirljivi protivnik frankovog režima, zbog čega je živeo u emigraciji. Snimio je 32 filma. Andaluzijski pas iz 1928. i Zlatno doba iz 1930. predstavljaju obrazac nadrealističkog filma. Napisao je autobiografiju Moj poslednji uzdah. Poznatiji Bunjuelovi filmovi su: Zemlja bez hleba, Los olvidados, Uspon u nebo, Zločinački život Arčibalda Krusa, Robinson Kruso, To se zove zora, Nazaren, Viridijana, Taj mračni predmet želja, Anđeo smrti, Zvezdani put, Tristana, Lepotica dana, Diskretni šarm buržoazije.

    1856. - Umro Robert Aleksandar Šuman, nemački kompozitor (Cvikau, 08. 06. 1810 - Endenih, 29. 07. 1856)

    1877. - Umro Jovan Gavrilović, istoričar, akademik (Vukovar, 03. 11. 1796 - Beograd, 29. 07. 1877)

    1880. - Rođen Varnava (Nastić), patrijarh Srpske pravoslavne crkve (1930-1937) (Pljevlja, 29. 07. 1880 - Beograd, 23. 07. 1937)

    1883. - Rođen Benito Musolini, italijanski političar i državnik, fašistički diktator (Predapio, 29. 07. 1883 - Đulino di Mecegra, 28. 04. 1945)

    1890. - Umro Vinsent van Gog, holandski slikar (Grot Zindert, 30. 03. 1853 - Over-sir-Oaz, 29. 07. 1890)

    1899. - U Hagu održana prva međunarodna mirovna konferencija na kojoj je potpisana "Konvencija o zabrani proizvodnje i prometa dum-dum metaka"

    1902. - Umro Ljubomir Nedić, književni kritičar (Beograd, 24. 04. 1858 - Beograd, 29. 07. 1902)

    1905. - Rođen Dag Hamaršeld, švedski diplomata, generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija, akademik, nobelovac (Jonkoping, 29. 07. 1905 - Kongo, 17. 09. 1961)

    1925. - Rođen Mikis Teodorakis, grčki kompozitor i borac za mir (Hios, 29. 07. 1925)

    1929. - Rođen Žan Bodrijar, francuski filozof i teoretičar (Rems, 29. 07. 1929 - Pariz, 06. 03. 2007)

    1938. - Umrla Draga Spasić, operska pevačica i pozorišna glumica (Valjevo, 11. 02. 1876 - Beograd, 29. 07. 1938)

    1946. - Počela Pariska mirovna konferencija posle Drugog svetskog rata (29. 07 - 15. 10. 1946)

    1948. - U Londonu otvorene prve Olimpijske igre posle Drugog svetskog rata

    1967. - U Vijetnamskom ratu u požaru oštećen američki nosač aviona Forestal, poginulo 130 ljudi

    1981. - Rođen Fernando Alonso, španski automobilista, vozač Formule 1 (Ovijedo, 29. 07. 1981)

    1983. - Umro Dejvid Niven, engleski pozorišni i filmski glumac i producent, dobitnik "Oskar"-a (London, 01. 03. 1910 - Švajcarska, 29. 07. 1983)

    1991. - Umro Branislav Lovrenski, književnik, novinar i urednik Radio Beograda (Beograd, 04. 12. 1935 - Dobrota, 29. 07. 1991)

    2005. - Irska republikanska armija proglasila prestanak oružane borbe protiv Britanskih vlasti posle stogodišnjeg sukoba

    2005. - Umro Milan Mile Lojpur, muzičar, pionir rokenrola u Jugoslaviji (Zrenjanin, 04. 03. 1930 - Beograd, 29. 07. 2005)

    2005. - Najstariji srpski rukopis Miroslavljevo jevanđelje upisano u listu UNESCO-ve baštine "Memorija sveta"

    2008. - Umro Mate Parlov, bokser, svetski i olimpijski šampion (Imotski, 16. 11. 1948 - Pula, 29. 07. 2008)
    Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
    A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.

  14. #534
    Registrovani Član
    Bisernica avatar
    Status : Bisernica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Razbibriga
    Poruke : 20,094
    Tekstova u blogu : 22

    Početno Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

    30. jul





    Na današnji dan umro je jedan od najznačajnih državnika u nemačkoj istoriji Oto fon Bizmark. Današnji dan se obeležava i kao dan Sanitetske službe Vojske Srbije, pošto je ova služba prvi put dobila šefa, doktora Emeriha Lindenmajera.


    1839.- Ukazom Kraljevskog namesništva postavljen prvi šef srpskog saniteta dr Emerih Lindenmajer, u spomen na ovaj događaj, 30. juli obeležava se kao Dan Sanitetske službe Vojske Srbije

    1898.- Umro Oto fon Bizmark Šenhauzen, rođen je Šenhauzenu, 01. 04. 1815. godine. Nosio je titulu vojvode od Lauenburga. Jedan je od najvažnijih državnika u devetnaestom veku i nemačkoj istoriji uopšte. Kao premijer pruskog kraljevstva (1862-1890) ujedinio je Nemačku serijom pobedonosnih ratova posle koji postaje prvi kancelar (1871-1890) nemačkog carstva. Umro je u Fridrihsruh, 30. 07. 1898. godine.

    1863.- Rođen Henri Ford, američki industrijalac, konstruktor i proizvođač automobila (Derborn, 30. 07. 1863 - Derborn, 07. 04. 1947)

    1865.- Položen kamen - temeljac prve "Bolnice varoši i okruga Beograda", kasnije Očna klinika, danas Muzej medicine

    1894.- Rođen Borivoje Jevtić, književnik i književni kritičar (Sarajevo, 30. 07. 1894 - 27. 11. 1959)

    1898.- Rođen Henri Mur, britanski vajar (Kastlford, 30. 07. 1898 - London, 31. 08. 1986)
    Henri Mur, vajar irskog porekla, jedan je od najvećih skulptora 20. veka. Pripadao je vajarskoj avangardi između dva svetska rata i među prvima radio čiste, apstraktne oblike.

    1927.- Rođen Miodrag Zdravković, spiker RTB-a (Rgotina, 30. 07. 1927)

    1930.- U finalu prvog Svetskog prvenstva u fudbalu Urugvaj je pobedom nad Argentinom rezultatom 4 : 2 postao prvi svetski šampion

    1937.- Umro Stanoje Stojanović, istoričar, profesor Beogradskog univerziteta, akademik (Novi Sad, 29. 08. 1874 - Beč, 30. 07. 1937)

    1938.- Rođen Zoran Hristić, kompozitor (Beograd, 30. 07. 1938)

    1939.- Rođen Piter Bogdanovič, američki filmski glumac, reditelj, scenarista i producent (Kingston, 30. 07. 1939)

    1941.- Rođen Pol Enka, kanadski pop-pevač (Otava, 30. 07. 1941)

    1945.- Autonomna Vojvodina priključena Srbiji

    1975.- U Helsinkiju počela Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji - KEBS (30. 07 - 01. 08. 1975)

    1987.- Umro Antonije Marinković, književnik (Korman, 21. 05. 1917- Kruševac, 30. 07. 1987)

    1988.- Umro Raško Dimitrijević, književnik, književni kritičar, prevodilac, profesor Univerziteta u Beogradu (Beograd, 15. 03. 1898 - Beograd, 30. 07. 1988)

    1990.- Osnovan Srpski pokret obnove (SPO)

    2003.- Prestala proizvodnja automobila "folksvagen buba"

    2003.- Umro Albert Abinun, novinar i urednik Radio Beograda, profesor Novinarsko- diplomatske škole u Beogradu i prevodilac, španski borac (- Beograd, 30. 07. 2003)

    2004.- Umrla Olga Horstig, filmski radnik (Beograd, 1912 - Pariz, 30. 07. 2004)

    2007.- Umro Ingmar Bergman, švedski pozorišni, filmski, radio i TV reditelj, dobitnik "Oskar"- a (Upsala, 14. 07. 1918 - ostrvo Faro, 30. 07. 2007)

    2007.- Umro patrijarh Teoktist (Toader Alipasu), poglavar Rumunske pravoslavne crkve (Točileni, 1915 - Bukurešt, 30. 07. 2007)

    2008.- Umrla Zlata Bartl, "Teta Vegeta", tvorac začina "vegeta" (Sarajevo, 20. 02. 1920 - Koprivnica, 30. 07. 2008)
    Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
    A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.

  15. #535
    Registrovani Član
    Bisernica avatar
    Status : Bisernica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Razbibriga
    Poruke : 20,094
    Tekstova u blogu : 22

    Početno Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

    31. jul






    Smrt mađarskog kompozitora, pijaniste i dirigenta Franca Lista i rođenje američkog ekonomiste Miltona Fridmana obeležili današnji dan kroz istoriju.


    Godine 1886. je umro Franc List, mađarski kompozitor, pijanista i dirigent. Muzičar romantičarskog opredeljenja i predvodnik nove muzičke škole, pijanistički virtuoz koji je izgradio modernu klavirsku tehniku i znatno uticao na razvoj evropske muzike. Stvorio je simfonijsku poemu i novu koncepciju sonate i koncerta. Dela: klavirske kompozicije "Godine hodočašća", "Ljubavni snovi", "Sonata h-mol", simfonije "Faust", "Dante", simfonijske pesme "Prelidi", "Mazepa", "Taso", "20 mađarskih rapsodija", niz klavirskih koncerata, oratorijuma, misa, solo pesama. Napisao je mnoštvo studija i eseja i biografiju Frederika Šopena.

    Na današnji dan 1912. godine rođen je američki ekonomista Milton Fridman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1976, začetnik "čikaške škole" u ekonomiji ("Pogon o novcu"). Stvorio je novu kvantitativnu teoriju novca i smatrao je da je čvrsta monetarna politika osnova stabilne ekonomske politike. Dela: "Studija o kvantitativnoj teoriji novca", "Program za monetarnu stabilnost", "Monetarna istorija SAD 1867-1960", "Inflacija: uzroci i posledice", "Dolari i deficiti", "Optimalna količina novca", "Kontrarevolucija u monetarnoj politici".

    1556.- Umro Ignasio de Lojola, španski sveštenik, osnivač Jezuitskog reda (Baskija, 24. 12. 1491 - Rim, 31. 07. 1556)

    1648.- Umro Vuk Mandušić, nacionalni junak (Kula Zečevo, 31. 07. 1648)

    1784.- Umro Deni Didro, francuski književnik, filozof i enciklopedista (Langres, 05. 10. 1713 - Pariz, 31. 07. 1784)

    1821.- Rođen Đorđe Natošević, lekar, pedagog i književnik (Slankamen, 31. 07. 1821 - Karlovac, 23. 07. 1887)

    1830.- Prvi put upotrebljen prototip šprica za injekcije

    1849.- Poginuo Šandor Petefi (Aleksandar Petrović), mađarski književnik i revolucionar (Kiškereš, 01. 01. 1823 - Segešvar, 31. 07. 1849)

    1891.- Američki pronalazač Tomas Alva Edison patentirao kinematograf, uređaj za Snimanje i kenertoskop, uređaj za projektovanje i individualno gledanje filmova

    1912.- Rođen Milton Fridman, američki ekonomista, nobelovac (Bruklin, 31. 07. 1912 - San Francisko, 17. 11. 2006)

    1929.- Umro Paja Marganović, revolucionar (Deliblato, 17. 04. 1904 - Zagreb, 31. 07. 1929)

    1944.- Poginuo Antoan d Sent Egziperi, francuski avijatičar i književnik
    (Lion, 29. 06. 1900 - ostrvo Riju, 31. 07. 1944)

    1944.- Rođena Džeraldina Čaplin, američka filmska glumica (Santa Monika, 31. 07. 1944)

    1954.- Osvojen himalajski vrh Karakorum - K-2

    1959.- Formirana baskijska separatistička organizacija ETA

    1965.- Rođena Džoan Ketlin Rouling, britanska književnica (Bristol, 31. 07. 1965)

    1979.- Umro Milenko Šerban, slikar i scenograf, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu (Čerević, 04. 04. 1907 - Beograd, 31. 07. 1979)

    1993.- Umro Boduen, belgijski kralj (Brisel, 07. 09. 1930 - Brisel, 31. 07. 1993)

    1996- Umro Petar Džadžić, književnik i književni kritičar, akademik (Bitolj, 18. 09. 1929 - Beograd, 31. 07. 1996)

    1996.- Umrla Klodet Kolber, američka filmska glumica, dobitnica "Oskar"-a (Pariz, 13. 09. 1903 - Bridžtaun, 31. 07. 1996)

    2005.- Umro Eugen Gvozdanović, dirigent i kompozitor, direktor Opere Srpskog narodnog pozorišta i profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu (Petrovaradin, 10. 02. 1933 - Novi Sad, 31. 07. 2005)

    2007.- Umro Mikelanđelo Antonioni, italijanski filmski reditelj i scenarista, dobitnik "Oskar"-a (Ferara, 29. 09. 1912 - Rim, 31. 07. 2007)

    2007.- Umro Petar Arežina, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, direktor Klinike za rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović" (Beograd, 1928 - Beograd, 31. 07. 2007)

    2008.- Umro Blagoje Blaža Bratić, fudbaler "Železničara" iz Sarajeva, reprezentativac SFRJ (Toronto, 31. 07. 2008)

    2009.- Umro Robert Vilijam Robson (Bobi), britanski fudbaler i trener, selektor reprezentacije Velike Britanije (Sekriston, 18. 02. 1933 - Darem, 31. 07. 2009)

    2009.- Umro Milivoj Radosavljević, hirurg Klinike za hirurgiju KBC "Dr Dragiša Mišović" u Beogradu (31. 07. 2009)
    Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
    A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.

  16. #536
    Registrovani Član
    Bisernica avatar
    Status : Bisernica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Razbibriga
    Poruke : 20,094
    Tekstova u blogu : 22

    Početno Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

    1. avgust





    Današnji dan kroz istoriju obeležila smrt Stanislava Vinavera, književnika i prevodioca. Nacionalni praznik Švajcarske. Preminuo Stefan Lazarević.


    Na današnji dan 1955. umro je Stanislav Vinaver, književnik i prevodilac. Vinaver je gimnaziju završio u Beogradu, a matematiku i muziku studirao u Parizu. Zatekao se u Rusiji u vreme Oktobarske revolucije, a zatim učestvovao kao dobrovoljac u Prvom svetskom ratu. Između dva rata radio je kao novinar, a Drugi svetski rat proveo je u nemačkom zarobljeništvu. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista. U srpsku poeziju uneo je dinamični istraživački duh i bio kreator slobodnijeg pesničkog izraza. Najpoznatija njegova dela su: "Mjeća", "Varoš zlih volšebnika", "Priče koje su izgubile ravnotežu", "Misli, eseji i studije", "Jezik naš nasušni" i "Nadgramatika". Monografija "Zanosi i prkosi Laze Kostića" objavljena je posthumno, 1963. godine. U oblasti prevođenja, pokazao je vrsno poznavanje književnog jezika, smisao za ritam i zvučna jezička rešenja. Neprevaziđeni su njegovi prevodi Tvena, Rablea, Bloka, Getea...Vinaver je, u svojstvu referenta za književnost, uoči Drugog svetskog rata nabavljao knjige za Biblioteku Radio Beograda. (Šabac, 01. 03. 1891- Niška Banja, 01. 08. 1955)

    1427. - Umro Stefan Lazarević, despot, sin kneza Lazara
    (Kruševac, 1374 - Mladenovac, 01. 08. 1427)

    1819. - Rođen Herman Melvil, američki književnik
    (Njujork, 01. 08. 1819 - Njujork, 28. 09. 1891)

    1849. - U Majdanpeku počela izgradnja prve topionice metala u Srbiji

    1859. - Varošica Vrbica preimenovana u Aranđelovac

    1863. - Rođen Milutin Jakšić, istoričar
    (Srpska Klarija, 01. 08. 1863 - Srpska Crnja, 08. 01. 1937)

    1899. - Rođen Josip Kulundžić, književnik i režiser, profesor Akademije za pozorište, film, radio i TV u Beogradu
    (Zemun, 01. 08. 1899 - Beograd, 01. 12. 1970)

    1909. - Rođen Jaroslav Černi, inženjer, hidrotehničar, projektant hidroelektrana
    (Sarajevo, 01. 08. 1909 - Beograd, 29. 12. 1950)

    1910. - Rođen Bojan Stupica, pozorišni i filmski glumac, reditelj, scenograf i arhitekta, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu
    (Ljubljana, 01. 08. 1910 - Beograd, 22. 05. 1970)

    1924. - U Beogradu osnovan FK "Obilić"

    1928. - Rođen Zvonimir Berković, hrvatski reditelj
    (Beograd, 01. 08. 1928 - Zagreb, 09. 06. 2009)

    1933. - Srpski aeroklub, osnovan 1921. godine, obnovljen pod imenom "Naša krila"

    1936. - Počele olimpijske igre u Berlinu

    1944. - Počeo Varšavski ustanak u Drugom svetskom ratu

    1952. - Rođen dr Zoran Đinđić, filozof, političar i državnik, predsednik Demokratske stranke, premijer Srbije
    (Bosanski Šamac, 01. 08. 1952 - Beograd, 12. 03. 2003)

    1955. - Umro Stanislav Vinaver, književnik i prevodilac
    (Šabac, 01. 03. 1891- Niška Banja, 01. 08. 1955)

    Vinaver je gimnaziju završio u Beogradu, a matematiku i muziku studirao u Parizu. Zatekao se u Rusiji u vreme Oktobarske revolucije, a zatim učestvovao kao dobrovoljac u Prvom svetskom ratu. Između dva rata radio je kao novinar, a Drugi svetski rat proveo je u nemačkom zarobljeništvu. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista. U srpsku poeziju uneo je dinamični istraživački duh i bio kreator slobodnijeg pesničkog izraza. Najpoznatija njegova dela su: "Mjeća", "Varoš zlih volšebnika", "Priče koje su izgubile ravnotežu", "Misli, eseji i studije", "Jezik naš nasušni" i "Nadgramatika". Monografija "Zanosi i prkosi Laze Kostića" objavljena je posthumno, 1963. godine. U oblasti prevođenja, pokazao je vrsno poznavanje književnog jezika, smisao za ritam i zvučna jezička rešenja. Neprevaziđeni su njegovi prevodi Tvena, Rablea, Bloka, Getea...

    Vinaver je, u svojstvu referenta za književnost, uoči Drugog svetskog rata nabavljao knjige za Biblioteku Radio Beograda.

    1981. - Počeo sa radom američki muzički kanal MTV

    1997. - Umro Svjatoslav Rihter, ruski pijanista
    (Žitomir, 20. 03. 1915 - Moskva, 01. 08. 1997)

    2001. - Umrla Zuzana Halupova, slikarka - naivac
    (Kovačica, 05. 02. 1925 - Beograd, 01. 08. 2001)

    2003. - Umrla Mari Trentinjan, francuska filmska glumica
    (Bulonj-Bilankur, 21. 01. 1962 - Pariz, 01. 08. 2003)

    2006. - Umro Mate Relja, hrvatski filmski reditelj
    (Šibenik, 29. 08. 1922 - Zagreb, 01. 08. 2006)

    2007. - Umro Ratko Deletić, književnik, novinar i izdavač
    (Gračanica, Berane, 1945 - Podgorica, 01. 08. 2007)

    2008. - Umro Dren Mandić, alpinista
    (Subotica, 13. 12. 1976 - Himalaji, 01. 08. 2008)

    2009. - Umrla Borka Vučić, pravnik i bankar, direktor Beogradske banke, funkcioner SPS-a, poslanik i predsednik Skupštine Srbije, predsednik Fonda za doškolovanje mladih poljoprivrednika
    (Komirić, 04. 06. 1926 - Lapovo, 01. 08. 2009)

    2009. - Umrla Mirjana Blagojević, advokat, potpredsednik Gradskog odbora SPS Beograd, član Upravnog odbora Fonda za doškolovanje mladih poljoprivrednika
    ( 1945 - Lapovo, 01. 08. 2009)

    2010. - Umro Zoran Karas, novinar i urednik TANjUG-a
    (Zrenjanin, 1936 - Beograd, 01. 08. 2010)
    Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
    A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.

  17. #537
    Registrovani Član
    Bisernica avatar
    Status : Bisernica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Razbibriga
    Poruke : 20,094
    Tekstova u blogu : 22

    Početno Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

    2. avgust






    Na današnji dan 1903. godine osnovana Srpska socijaldemokratska partija. Italijanski operski pevač Enriko Karuzo umro 2. avgusta 1921. godine. SPC obeležava Svetog proroka Iliju – Ilindan. Dan roda avijacije Vojske Srbije.

    Na današnji dan 1903. godine osnovana je Srpska socijaldemokratska partija. Nastala je okupljanjem manjih socijalističkih i sindikalnih grupa, okupljenih oko lista "Radničke novine". Prvi predsednik bio je Dragiša Lapčević. Kasnije, pod vođstvom Dimitrija Tucovića, partija je prihvatila marksističku orijentaciju. Aktivnost joj je bila usmerena na borbu za opšte pravo glasa, zakonodavstvo koje bi štitilo radnike i organizovanje štrajkova, koji su uticali na povećanje nadnica, skraćenje radnog vremena i bolje uslove rada. SSDP je bila članica Druge internacionale, a njeni predstavnici su imali veliki ugled u evropskim socijaldemokratskih krugovima. U Skupštini Kraljevine Srbije SSDS je imala dva poslanika. Partija je vodila doslednu antiratnu politiku i glasala protiv svih ratnih kredita u vreme Aneksione krize, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. U predvečerje balkanskih ratova SSDS se oštro suprotstavljala planovima za širenje Srbije na Albaniju i Makedoniju. Tucović se, umesto toga, zalagao za stvaranje Balkanske federacije. Srpski socijaldemokrati su bili jedini, u celoj Evropi, koji su odbili da glasaju za ratne kredite na početku Prvog svetskog rata.

    Slavni italijanski operski pevač Enriko Karuzo umro je 2. avgusta 1921. godine u Napulju. Jedan od najvećih tenora u istorije opere, Karuzo je kao dečak pevao alt u crkvenom horu. Debitovao je 1894. godine u Napulju, a 1901. postao je član Milanske skale. Nastupao je u Kovent gardenu, a 1904. godine postao prvi tenor Metropoliten opere u Njujorku. U svojoj karijeri Karuzo je ostvario mnoštvo uloga lirskog i dramskog žanra, u operama Donicetija, Verdija, Bizea, Pučinija, Maskanjija i Leonkavala. Bio je vrstan interpretator italijanske kancone. Izvanredan majstor klasičnog italijanskog vokalnog stila i tehnike, Karuzo je fascinirao svojim jedinstvenim, sonornim, baršunasto-mekim i izražajnim glasom.

    1841. - Donet prvi zakon o penzijama u Kneževini Srbiji

    1893. - Kralj Aleksandar Obrenović doneo Uredbu o reorganizaciji srpske vojske kojom je u svakoj diviziji uvedena vazduhoplovna jedinica - u spomen na ovaj događaj, 2. avgust se, počev od 1992. godine, obeležava kao Dan roda avijacije Vojske Srbije

    1903. - Počeo Ilindenski ustanak u Makedoniji

    1921. - Usvojen Zakon o zaštiti države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

    1922. - Umro pronalazač telefona Aleksander Grejem Bel, američki fizičar (Edinburg, 03. 03. 1847 - Bein Breg, 02. 08. 1922)

    1925. - Rođen akademik Dragoljub - Dragan Nedeljković, književnik, slavista, profesor Univerziteta u Beogradu i Nansiju (Ravnje, 02. 08. 1925)

    1932. - Rođen Piter O Tul, britanski pozorišni i filmski glumac, dobitnik"Oskar"-a (Konemara, 02. 08. 1932)

    1945. - Umro Pjetro Maskanji, italijanski kompozitor (Leghorn, 07. 09. 1863 - Rim, 02. 08. 1945)

    1945. - Završena Potsdamska mirovna konferencija posle Drugog svetskog rata, na kojoj je doneta odluka o demilitarizaciji i podeli Nemačke na dva dela

    1976. - Umro Fric Lang, austrijski filmski režiser (Beč, 05. 12. 1890 - Los Anđeles, 02. 08. 1976)

    1990. - Irak izvršio aneksiju Kuvajta

    1996. - Umro Mišel Debre, francuski političar, diplomata i državnik, premijer Francuske (Pariz, 15. 01. 1912 - Mont Luis, 02. 08. 1996)

    1997. - Umro Vilijam Barouz, američki književnik (Sent Luis, 05. 02. 1914 - Lorens, 02. 08. 1997)

    2004. - Umro Anri Kartije-Breson, francuski fotograf (Šantelu, 22. 08. 1908 - Il-sur-Sorg, 02. 08. 2004)

    2010. - Umro Dragomir-Dragan Petrović, atletičar i atletski trener, profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu (Šabac, 19. 05. 1922 - 02. 08. 2010)

    2010. - Umrla Darinka Đorđević-Kovačević, akademski slikar ( - 02. 08. 2010)
    Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
    A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.

  18. #538
    Registrovani Član
    Bisernica avatar
    Status : Bisernica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Razbibriga
    Poruke : 20,094
    Tekstova u blogu : 22

    Početno Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

    3. avgust






    Na današnji dan 1778. svečano otvorena Milanska skala. Radio-talasi prvi put na Balkanskom poluostrvu emitovani 3. avgusta 1904. godine.


    Kada je 1776. godine požar uništio najlepše milansko pozorište Teatro Ređio Dukale, austrijska carica Marija Terezija dodelila je gradski prostor na kome se nalazila crkva Santa Maria dela Skala, za potrebe novog pozorišta. Crkva je srušena i na tom mestu je dvorski arhitekta Đuzepe Pjermarini, za samo dve godine, sagradio najlepše pozorište u Italiji, nazvano Teatro ala Skala. Na svečanom otvaranju Milanske skale, 3. avgusta 1778. godine, izvedena je opera "Zahvalna Evropa" Antonija Salijerija. Narednih godina ovde su svoje prvo izvođenje doživele opere Rosinija, Belinija, Donicetija, Verdija, Pučinija i drugih italijanskih kompozitora. U Skali su nastupali slavni pevači: Karuzo, Melba, Gilji, Šaljapin i Marija Kalas. Pozorišna sala ima 3600 mesta, a veličanstvena pozornica prostrana je kao tri teniska terena, dok kulise, kostimi i rekviziti mogu opslužiti čak 200 predstava. Sezona traje 11 meseci, a uz opere, izvode se baleti i koncerti, tradicionalni i savremeni repertoar.

    Na današnji dan 1904. godine, prvi put na Balkanskom poluostrvu emitovani su radio-talasi, sa brda Volujica, iznad Bara. To je označilo i prvo emitovanje radio-talasa u civilne svrhe. Puštanju u rad radio-telegrafske stanice prisustvovalo je više hiljada gostiju i zvanica iz cele Crne Gore, među kojima su bili i knez Nikola Petrović i Guljelmo Markoni, jedan od pronalazača bežične telegrafije.

    216. p.n.e. - Kartaginski vojskovođa Hanibal, u Drugom punskom ratu, u bici kod Kane, naneo najteži poraz Rimljanima u istoriji Rimskog carstva. Ubijeno je oko 50 hiljada rimskih vojnika, a u Rimu se u panici govorilo "Hanibal ante portas".

    1492. - Moreplovac Kristifor Kolumbo brodom "Santa Marija" isplovio iz španske luke Palos de la Frontera na put preko Atlantika

    1862. - Američki profesor Džozef Lister, za vreme Građanskog rata u Americi, prvi put primenio antisepsa - sistem, primenom sterilnog zavoja i karbolne kiseline

    1875. - Na Cetinju osnovan Crveni krst Crne Gore

    1903. - Rođen Dušan Baranin, književnik (Žabljak, 03. 08. 1903 - Beograd, 01. 09. 1978)

    1924. - Umro Džozef Konrad, engleski književnik (Berdičev, 03. 12. 1857. - Bišopsburn, 03. 08. 1924)

    1928. - Umro Jovan Avakumović, pravnik, advokat i političar, upravnik grada Beograda, predsednik vlade i ministar inostranih dela, akademik (Beograd, 13. 01. 1841. - Rogaška Slatina, 03. 08. 1928)

    1936. - Američki atletičar Džesi Ovens (Džems Klivlend) osvojio u skoku u dalj, prvu od četiri zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Berlinu

    1939. - Rođen Ljubiša Petruševski, oboista, profesor i dekan Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, član Simfonijskog orkestra RTB-a (Kumanovo, 03. 08. 1939 - Beograd, 30. 08. 2002)

    1954. - Umrla Gabrijel Sidon Kolet, francuska književnica, akademik (Jon, 28. 01. 1873 - Pariz, 03. 08. 1954)

    1956. - Rođen Nebojša Bradić, pozorišni reditelj, direktor Narodnog pozorišta u Kruševcu, upravnik Ateljea 212 i Beogradskog dramskog pozorišta, ministar kulture Srbije (Trstenik, 03. 08. 1956)

    1958. - Američka atomska podmornica "Nautilus" prvi put prošla ispod ledenog pokrivača Severnog pola

    1977. - Umro Makarios III, kiparski arhiepiskop, prvi predsednik nezavisnog Kipra (Ano Panala, 13. 08. 1913 - Nikozija, 03. 08. 1977)

    1994. - Savezna Republika Jugoslavija uvela sankcije Republici Srpskoj i uspostavila blokadu na Drini

    2002. - Umrla Karmen Silvera, britanska pozorišna, filmska i TV glumica (Toronto, 02. 06. 1922 - London, 03. 08. 2002)

    2006. - Umrla Elizabet Švarckof, operska pevačica (Jarocin, 09. 12. 1915 - Šruns, 03. 08. 2006)

    2008. - Umro Aleksandar Solženjicin, ruski književnik, disident, nobelovac (Kislovodsk, 11. 12. 1918 - Trojice Likov, 03. 08. 2008)
    Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
    A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.

  19. #539
    Registrovani Član
    Bisernica avatar
    Status : Bisernica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Razbibriga
    Poruke : 20,094
    Tekstova u blogu : 22

    Početno Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

    4. avgust





    Na današnji dan rođen Barak Obama, umro Hans Kristijan Andersen, Hrvatska započela vojnu akciju "Oluja".


    1961 - Rođen Barak Obama, američki političar, predsednik SAD
    (Honolulu, 4.8.1961)

    Barak Obama je prvi Afroamerikanac koji je postao predsednik SAD. Godine 2009-te, samo nekoliko meseci nakon stupanja na dužnost predsednika, dobio je Nobelovu nagradu za mir. Barak Obama se rodio na Havajima, od majke Amerikanke i oca Kenijca koji su se venčali na studijama na Havajskom univerzitetu. Kada je Barak navršio dve godine, roditelji su mu se razveli, a njegov otac se vratio u Keniju.

    Deo svog detinjstva Barak je proveo sa svojom majkom i očuhom u Indoneziji, ali se vratio na Havaje da završi srednju školu, posle čega je upisao politikologiju na Univerzitetu Kolumbija. Posle diplomiranja na Kolumbiji, upisuje pravo na Harvardu. Nakon studija zapošljava se kao advokat u Čikagu. Oženjen je suprugom Mišel, sa kojom ima dve kćeri, Maliu An i Sašu.

    1875 - Umro Hans Kristijan Andersen, danski književnik
    (Odense, 2.4.1805 - Kopenhagen, 4.8.1875)

    Andersen se smatra najznačajnijim imenom kada se govori o bajkama. Savremenici su ga nazvali kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj, jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari". On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive (Divlji labudi), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer on sam ume da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca.

    Andersen: „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima". Kvalitet njegovih bajki je i u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kog se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti: Olovni vojnik, Carevo novo odelo, Mala sirena, Prodavačica šibica.

    1792 - Rođen Persi Biš Šeli, engleski književnik
    (Fild Plejs, 4.8.1792 - zaliv Specija, 8.7.1822)

    1859 - Rođen Knut Hamsun (Pedersen), norveški književnik, nobelovac
    (Lom, 4.8.1859 - Norholm, 19.2.1952)

    1900 - Rođena Elizabeta, britanska kraljica - majka
    (Sent Pols, 4.8.1900 - London, 30.3.2002)

    1910 - Rođen Žorž Skrigin, filmski reditelj i snimatelj
    (Odesa, 4.8.1910 - Beograd, 30.10.1997)

    1929 - Rođen Jaser Arafat, (Mohamed Abdel Rauf Arafat), palestinski arhitekta, političar i državnik, predsednik Palestine, nobelovac (Kairo, 4.8.1929 - Pariz, 11.11.2004)

    Napomena: postoji više različitih datuma rođenja Jasera Arafata

    1930 - Rođena Florika Štefan, književnica i prevodilac
    (Lokve, 3.8.1930)

    1936 - Rođen Milenko Maticki, književnik, urednik Politike
    (Margita, 4.8.1936 - Beograd, 20.2.2001)

    1955 - Rođen Bili Bob Tornton, američki glumac, reditelj, scenarista i pevač, dobitnik Oskara (Hot Springs, 4.8.1955)

    1958 - Prvi put objavljen "Bilbord"-ova muzička top-lista "Hot 100"

    1960 - Rođen Hose Luis Sapatero, španski političar i državnik, premijer Španije (Kastilja, 4.8.1960)

    1977 - Umro Ernst Bloh, nemački filozof (Ludvigshafn, 8.7.1885 - Tibingen, 4.8.1977)

    1987 - Umro Dragiša Vitošević, književnik
    (Bare, 14.6.1935 - Sisak, 4.8.1987)

    Dragiša Vitošević je završio Filološki fakultet u Beogradu, a usavršavao se u Parizu. Doktorirao je 1974. sa tezom "Srpski književni glasnik 1901 - 1914". Vitošević je bio neobična i svestrana ličnost, književni istoričar i kritičar, antologičar naše usmene književnosti, pripovedač, oštar kritičar malograđanskog duha i morala.

    Bio je naučni saradnik Instituta za književnost i umetnost u Beogradu. Sa Dobricom Erićem osnovao je i bio glavni urednik Raskovnika, jedinstvenog časopisa o narodnom stvaralaštvu i kulturi sela.

    Vrsni poznavalac bogate tradicije srpske kulture, borac za očuvanje narodnih umotvorina i običaja, kao i čistote srpskog jezika, on je autor čuvenog pesničkog zbornika Orfej među šljivama, kao i dela Ja mislim drukčije, Darodavci iz prikrajka, Do Evrope i natrag, Volovi na plafonu... Iako je njegov životni put bio jako kratak, iza sebe je ostavio mnoge rukopise koje su posthumno za štampu priredile njegova supruga Vjera i ćerka Nevena, obe književnice.

    1991 - U Prebilovcima, kod Čapljine, posle 50 godina od ustaškog zločina u Drugom svetskom ratu, sahranjeni posmrtni ostaci hercegovačkih Srba

    1994 - Umro Velimir Mihajlović, lingvista, profesor Univerziteta u Beogradu (Staro Lanište, 18.5.1928 - Beograd, 4.8.1994)

    1995 - Hrvatska započela vojnu akciju "Oluja" protiv Republike Srpske Krajine

    2007 - Umro Li Hejzlvud, američki pevač i producent (Manford, 9.7. 1929 - Las Vegas, 4.8.2007)

    2008 - Umro Mića Uzelac, slikar (Beograd, 1950 - Novi Sad, 4.8.2008)
    Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
    A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.

  20. #540
    Registrovani Član
    Bisernica avatar
    Status : Bisernica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Razbibriga
    Poruke : 20,094
    Tekstova u blogu : 22

    Početno Re: SVET I MI - VREMEPLOV -dogodilo se na današnji dan

    5. avgust





    Nemački filozof, sociolog i revolucionar Fridrih Engels umro 5. avgusta 1895. godine. Na današnji dan 1926. osnovan Arhiv Vojvodine.


    Nemački filozof, sociolog i revolucionar Fridrih Engels umro je na današnji dan 1895. godine. Bio je jedan od osnivača naučnog socijalizma i najbliži saradnik Karla Marksa. Osnovne postavke materijalističkog poimanja sveta izložio je u "Anti-Diringu". U saradnji sa Marksom napisao je Nemačku ideologiju i Manifest komunističke partije, i organizovao Prvu internacionalu - Međunarodno udruženje radnika, osnovano 1864. godine. Posle Marksove smrti 1883. nastavio je rad u Drugoj internacionali osnovanoj 1889. i napisao Poreklo porodice, privatne svojine i države i Ludvig Fojerbah i kraj nemačke klasične filozofije. Poslednje godine života posvetio je redigovanju drugog i trećeg toma Marksovog Kapitala. Ostala njegova dala su: Skica za kritiku nacionalne ekonomije, Položaj radničke klase u Engleskoj i Sveta porodica.

    Ukazom pomoćnika ministra prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 5. avgusta 1926. godine osnovan je Arhiv Vojvodine. Prvobitni naziv te institucije bio je Državni arhiv u Novom Sadu. Inicijator osnivanja je bio tadašnji upravnik Državnog arhiva u Beogradu dr Rista Odavić, a prvi upravnik, tj. državni arhivar, pokrajinskog Arhiva bio je dr Dimitrije Kirilović, ugledni istoričar, publicista i nacionalni radnik. Zadatak Državnog arhiva u Novom Sadu je prikupljanje, čuvanje i obrada arhivske građe sa područja Srema, Banata, Bačke i Baranje.

    1716- Austrijski feldmaršal vojvoda Eugen Savojski izvojevao pobedu u bici pod Petrovaradinskom tvrđavom nad turskim snagama pod komandom velikog vezira Damad Ali paše

    1804 - Likvidirane beogradske dahije

    1823 - Rođen srpski pisac Josif Veselić

    1844 - Rođen Ilja Jefimovič Rjepin, ruski slikar (Čugujevo, 5.8.1844 - Kuokala, 29.9.1930)

    1850 - Rođen Gi de Mopasan, francuski književnik (Turvil, 5.8.1850 - Otej, 6.7.1893)

    1906 - Rođen Džon Hjuston, američki filmski reditelj (Nevada, 5.8.1906 - Njuport, 28.8.1987)

    1930 - Rođen Nil Armstrong, američki kosmonaut, prvi čovek koji je kročio na Mesec (Vapakonete, 5.8.1930)

    1949 - Predsednik Komiteta za kinematografiju FNRJ Vladislav Ribnikar potpisao Pravilnik o osnivanju Centralne Jugoslovenske kinoteke

    1954 - Rođen Dragan Lakićević, književnik, urednik IK "Rad" i Srpske književne zadruge (Kolašin, 5.8.1954)

    1962 - Umrla Merlin Monro (Norma Džin Mortenson), američka filmska glumica (Los Anđeles, 1.6.1926 - Los Anđeles, 5.8.1962)

    1963 - Sovjetski savez, SAD i Velika Britanija potpisali, u Moskvi, sporazum o zabrani nuklearnih proba u atmosferi, vasioni i pod vodom

    1974 - Predsednik SAD Ričard Nikson priznao, predajući magnetofonske trake istražnom sudiji, svoje učešće u prikrivanju "Afere Votergejt"

    1984 - Umro Ričard Barton (Ričard Dženkins), britanski pozorišni i filmski glumac (Pontrihidifen, 10.11.1925 - Ženeva, 5.8.1984)

    1991 - Umro Jovan Aćin, filmski reditelj (Beograd, 23.5.1941 - Batajnica, 5.8.1991)

    1995 - Hrvatska vojska zauzela Knin, sa teritorije tzv. Republike Srpske Krajine, teritorije pod zaštitom mirovnih snaga UN, izbeglo najmanje 250.000 ljudi, u akciji "Oluja" stradalo oko 2.500 ljudi

    1998 - Umro bugarski komunistički lider Todor Živkov, devet godina posle svrgavanja sa vlasti

    2000 - Umro Alek Ginis, britanski filmski glumac, dobitnik Oskara (London, 4.4.1914 - Saseks, 5.8.2000)

    2001 - Umro Miloš Bojović, košarkaš, advokat i novinar (Priština, 25.6.1938 - Beograd, 5.8.2001)

    2001 - Umro Milutin Korać, slikar (Požega, 1923 - Užice, 5.8.2001)

    2001 - Umro Pavle Popović, književnik (Berane, 18.8.1923 - Novi Sad, 5.8.2001)

    2005 - Umro Đorđe Kangrga, muzičar, šef orkestra ansambla "Narakord" (Crna Bara, 16.3.1945 - Beograd, 5.8.2005)
    Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
    A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.

Stranica 27 od 48 PrviPrvi ... 17252627282937 ... ZadnjaZadnja

Slične teme

  1. YU Muzički vremeplov .....!!
    Od marabu u forumu Muzika
    Odgovora: 622
    Poslednja poruka: 06-04-2024, 14:51
  2. Vaš današnji račun?
    Od Man u forumu Svaštara
    Odgovora: 145
    Poslednja poruka: 19-09-2016, 19:50
  3. Koji je rok trajanja današnjih brakova?
    Od Sagacity u forumu Ljubav & Seks
    Odgovora: 28
    Poslednja poruka: 22-02-2013, 21:38
  4. Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 11-04-2012, 11:56
  5. Da li je današnje obrazovanje adekvatno za našu decu?
    Od ЖениМиСе u forumu Dom & Porodica
    Odgovora: 156
    Poslednja poruka: 25-10-2011, 16:47

Članovi koji su pročitali ovu temu: 1

Oznake za ovu temu

Dozvole

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete slati odgovore
  • Ne možete postavljati priloge
  • Ne možete izmeniti svoju poruku
  •