DANAS JE.....

[misticlady]

danas je Arandjelovdan

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog arhanđela Mihaila ili Aranđelovdan. Prema broju vernika koji ga slave, na drugom je mestu, posle svetog Nikole. Praznovanje ovog dana ustanovljeno je još u u 9. veku u Svetoj Gori povodom javljanja arhanđela u jednoj ćeliji, gde je prstom u kamenu napisao pesmu Bogorodici. Pesma se zvala "Dostojno" pa se ova ćelija i danas tako zove.

Pominju se i ostala javljanja arhanđela Gavrila kao što je javljanje Mojsiju kad je saopštio ovom izabraniku Božjem kako je stvoren svet, a Mojsije to zapisao u knjizi Postanja.
Proroku Danilu javio je tajne o budućim carstvima i dolasku Spasitelja, a potom svetoj Ani da će roditi preblagoslovenu i prečistu Devu Mariju. Mnogo puta javljao se Svetoj Devi dok je boravila u hramu jerusalimskom.
Prvosvešteniku Zahariji javio je rođenje sina, svetog Jovana Krstitelja, a Svetoj Devi u Nazaretu saopštio blagovesti o začeću i rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Pravednom Josifu, pastirima kod Vitlejema, ženama mironosicama, ali i samom Gospodu, u vrtu Getsimanskom kada ga je, kao čoveka, krepio pred njegovo stradanje.

U istočnoj Srbiji veruje se da je arhanđel Mihailo najodaniji Bogu. Praznik je ustanovljen u vreme rimskog pape Silvestra Prvog i aleksandrijskog patrijarha Aleksandra.
Arhanđeo Mihailo je, prema verovanju sedi na Mesecu i gleda šta ljudi rade, a povremeno i silazi među ljude. Zbog ovog verovanja, neki slavari za taj dan ne kuvaju žito, a prema predanjima arhanđel Mihailo slavaru sve vreme slave stoji na desnom ramenu.
Veruje se da arhanđel Mihailo obilazi bolesnike. Ako ako im stane više glave - bolesnik će ozdraviti, a stane li bolesnom kod nogu - dani su mu odbrojani, ali i da vucima zatvara celjusti i ostavlja tajne znake kojima zveri ne smeju da priđu, pa tako štiti čobanska stada. Slavi se u novembru, jer je to deveti mesec posle marta, u kome je stvoren svet.
srecna slava svima koji danas slave

[причалица]

Sv. Stefan Dečanski - Mratindan 24.novembar

Sin je kralja Milutina i otac cara Dušana. Po naređenju neobaveštenog oca bio je oslepljen, a po naređenju lakomislenog sina, u starosti udavljen. Pri oslepljenju javio mu se sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i obećao mu da će mu vratiti vid. Pet godina je sveti Stefan proveo u Carigradu kao zatočenik u manastiru Svedržitelja (Pantokratora). Svojom mudrošću i trpeljivošću, podvigom i blagodušnošću izazivao je divljenje i monaha i celog Carigrada. Kad je prošlo pet godina sveti Nikola čudotvorno je vratio vid oslepelom kralju Stefanu, koji je odmah potom, iz zahvalnosti sagradio hram Visoki Dečani. Bila je to jedna od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjevekovne arhitekture na tlu srpske države. Svoj vek proživeo je sveti kralj srpski Stefan kao pravednik i mučenik i tako ga i skončao 1336. godine. Sa svetim Savom i knezom Lazarom, sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod.

[причалица]

Sveti Jovan Milostivi 25. novembar

Rođen je na Kipru u kneževskoj porodici i od detinjstva vaspitavan je kao hrišćanin. Imao je porodicu, ali su mu rano umrli i žena i deca i on je ostao sam. Čuven je zbog milosrđa i blagočešća. Jovan je izabran za patrijarha aleksandrijskog u vreme cara Ilarija i upravljao je Crkvom deset godina kao istinski pastir i čuvao je od neznabožaca i jeretika. Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja i govorio je: "Ako želiš blagorodstva, ne traži ga u krvi nego u dobrodetelji, jer je to pravo blagorodstvo". Njegovo milosrđe i dobrota bili su glavna odlika njegove ličnosti, pa je mislio da Bog ne može poslušati njega ako on ne posluša i ne pomogne ubogima i nevoljnicima.

Kada su Persijanci krenuli na Misir patrijarh je otplovio na Kipar, ali se uz put razboleo i u svom rodnom mestu na Kipru preminuo 620. godine. Njegove mošti prenete su najpre u Carigrad, potom u Budimpeštu i najzad u Presburg.

[причалица]

Sveti Jovan Zlatousti 26. novembar

Rođen je u Antiohiji 354. godine kao sin vojvode. Učio je grčku filosofiju i shvativši grčko neznaboštvo, usvojio je hrišćansku veru. Krstio ga je antiohijski patrijarh Meletija, a malo iza toga i njegovi roditelji primiše krštenje. Po smrti roditelja, Jovan se zamonašio, napisao knjigu ''O sveštenstvu", a ubrzo potom patrijarh ga je rukopoložio za sveštenika. Proslavio se svojim podvigom, blistavim umom i snažnom reči, a po želji cara Arkadija Jovan je izabran za patrijarha carigradskog. Šest godina upravljao je Crkvom mudro i revnosno i za to kratko vreme mnogo učinio. Poslao je misionare neznabožačkim Keltima i Skitima; raširio milosrdnu delatnost crkve; suzbio simoniju (prodaja oprosta za novac) u crkvi; napisao naročiti čin svete Liturgije; postideo jeretike i izobličio caricu Evdoksiju; rastumačio Sveto pismo svojim bistrim umom i neverovatnom rečitošću i ostavio Crkvi mnoge dragocene knjige svojih beseda. Narod ga je poštovao, zavidljivci su ga mrzeli, a carica ga je dva puta poslala u izgnanstvo. U mestu Komanu u Jermeniji, na Krstovdan 407. godine, sa Božjim imenom na usnama, duša zlatoustog patrijarha preselila se u raj. Njegove mošti počivaju u Vatikanu sem glave koja se nalazi u uspenskom hramu u Moskvi.

[причалица]

Sveti Grigrije čudotvorac 30. novembar

Grigorije Čudotvorac prozvan je drugim Mojsijem. Rođen od neznabožačkih roditelja, no uglednih i bogatih, Grigorije je najpre učio grčku i misirsku filozofiju, ali upoznavši njenu šturost i nedovoljnost, obrati se učiteljima hrišćanskim, a naročito Origenu u Aleksandriji, kod koga je učio nekoliko godina i od koga primi krštenje. Čist dušom i telom hteo je celoga sebe posvetiti samo Hristu Bogu, zbog čega se udalji u pustinju, gde u teškim podvizima provede dugo vremena.
Slava o njemu pronese se svuda i Fidim episkop Amasijski htede ga posvetiti za episkopa Kesarijskog. Grigorije prozre nameru Fedimovu, pa se krio po pustinji od njegovih izaslanika, ali ga najzad Fedim čudnim načinom posveti i Grigorije se morao primiti službe arhipastirske. Javila mu se Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom, i po naredbi Bogorodice sveti Jovan mu predade Simbol Vere, poznat pod imenom Grigorijevim.
Teško je nabrojati sva čudesa ovoga drugoga Mojsija. Zapovedao je zlim dusima, gorama i vodama, lečio sve muke i bolesti, bivao nevidljiv pred goniteljima, prozirao u daljinu ne samo događaje nego i misli ljudske. Skončao je svoj zemni život 270. godine u dubokoj starosti.
Kada je došao za episkopa u Kesariju zatekao je sav grad neznabožački sa samo 17 hrišćana, a kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski sa samo 17 neznabožaca.

[причалица]

Vavedenje Presvete Bogorodice - 4. decembar

Kada je Presveta Deva Marija navršila tri godine, njeni roditelji, sveti Joakim i Ana, doveli su je iz Nazareta u Jerusalim, da je predaju Bogu u hram kako su ranije i obećali. Bila je to svečana povorka Joakimovih i Aninih srodnika: napred su išle device sa upaljenim svećama, pa onda Presveta Deva svečano odevena i ukrašena, između svoje majke i oca, a iza njih ostali srodnici i prijatelji. Na ulazu u hram Devu je sačekao prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče, i uveo je ne samo u hram nego i u Svetinju nad Svetinjama, u najsvetije mesto hrama iza druge zavese gde ulaze samo arhijereji i to jednom godišnje. Roditelji su tada prineli žrtvu Bogu, primili blagoslov od sveštenika i vratili se kući, a Presveta Deva ostala je u hramu. Tu je boravila devet godina i roditelji su je često posećivali. Kada su oni umrli Devu Mariju su sa dvanaest godina dali Josifu, njenom srodniku u Nazaretu da, pod vidom obručnice, živi u devstvenosti iako to nije bio običaj u Izrailju. Presveta Deva Marija je bila prva doživotno zaveštana devojka, a kasnije su je sledile mnoge hiljade devojaka i mladića.

[andromeda]

Sveti Alimpije


9. decembar
Rođen je u Andrijanopolju i od malena predan na službu Bogu. Kao đakon služio je u crkvi u Andrijanopolju kod episkopa Teodora. Sveti Alimpije želeo je da se povuče i da živi u molitvi i usamljeništvu pa se povukao na jedno jelinsko groblje od kojeg su ljudi bežali zbog demonskih priviđenja. Tu je postavio krst i sagradio hram svete Efimije koja mu se javila u snu. Potkraj hrama podigao je stub, popeo se na njega i tu, u postu i molitvi, proveo 53 godine. Ni podsmeh ljudi, ni zla demonska nisu ga mogla odatle pomeriti. Od svega se ograđivao krsnim znamenjem i imenom Hristovim. Najzad, ljudi su počeli da ga poštuju i da mu dolaze radi utehe, pouke i isceljenja Oko njegovog stuba podignuta su dva manastira, jedan muški i jedan ženski. U ženskom manastiru živele su svetiteljeve majka i sestra, a on je sa svog stuba, primerom i rečima, ukazivao ljudima put ka spasenju. Sveti Alimpije poživeo je sto godina i upokojio se 640. godine u vreme cara Iraklija. Od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kotlomuškom manastiru u Svetoj Gori.

[причалица]

Sveti Andrej - 13. decembar

Rođen je u Vitsaidi, bio je ribar kao i njegov brat apostol Petar. Najpre je bio učenik Jovana Krstitelja, ali kada je video Gospoda Isusa pošao je za njim kao prvi apostol i priveo veri i svoga brata Petra. Po silasku Svetoga Duha, prvom apostolu Andreji palo je u deo da propoveda Jevanđelje u Vizantiji i Trakiji, zatim Podunavlju i Rusiji oko Crnog mora i, najzad u Epiru, Grčkoj i Peloponezu gde je i postradao. U Vizantiji je postavio prvog episkopa - svetog Stahija; u Kijevu je pobo krst na visinu i prorekao sjajnu hrišćansku budućnost ruskom narodu; po Trakiji, Epiru, Grčkoj i Peloponezu preveo je mnogo naroda u veru i postavio im sveštenike i episkope. U gradu Patrasu pridobio je mnoge za veru Hristovu, a među njima su bili brat i žena carskog namesnika Egeata. Namesnik je zbog toga naredio da se sveti Andrej razapne na krst. Dokle god je bio živ, sa krsta je govorio okupljenim hrišćanima mnoge korisne pouke i usrdno se molio Bogu. Predao je svoju dušu Gospodu 62. godine, a njegove mošti prenete su u Carigrad. Svetiteljeva glava sada se nalazi u Rimu, a jedna ruka u Moskvi.

[причалица]

Danas je Sveta velikomučenica Varvara

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetu velikomučenicu Varvaru. Iako danas nije zapovedan crkveni praznik, nije crveno slovo, u narodu je dan svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu.

Njen kult je podjednako razvijen kako na Istoku tako i na Zapadu. Kod nas je sačuvan običaj, iako nepoznatog porekla, da se danas kuva „varica“ od raznih žitarica, koja se jede sledećih dana. Takođe se „seje“ žito, u plitak tanjir ili činijicu, koje će ozeleneti do Božića. To čine i rimokatolici. Na Zapadu se na njen dan stavlja u vodu grančica višnje ili trešnje, da bi procvetala za praznik Rođenja Hristova.

O životu svetiteljke se nedovoljno zna. Živela je u četvrtom veku u Maloj Aziji i mučenički postradala radi vere. U Kijevu se čuvaju svete mošti za koje se veruje da pripadaju njoj.

Rod artiljerije grčke vojske je slavi kao svoju zaštitnicu. U nekim evropskim zemljama ona je pokroviteljka rudara, geologa, zemljoradnika, arhitekata, zidara, električara, vatrogasaca, zvonara, oružara, kuvara, tesara. Mole joj se protiv vatre, nevremena, groznice, a takođe je, smatra se, pomoćnica devojaka, zatvorenika i umirućih.

[причалица]

SVETI NIKOLA (NIKOLJDAN)

Nikoljdan je praznik posvećen Svetom Nikoli. Proslavlja se 19. decembra u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve. Srpske porodice, koje tog svetitelja smatraju svojim zaštitnikom, na ovaj dan proslavljaju svoju krsnu slavu i u krugu najbližih slave svetog Nikolu.
Sveti Nikola je rođen u gradu Patari, u oblasti Likije, na području Male Azije, kao jedinac bogatih i znamenitih roditelja, Teofana i None. Kao jedinca darovanog od Boga, oni su ga Bogu i posvetili. Sveti Nikola je umro 19. decembra 345. godine (prema Julijanskom kalendaru 6. decembra), pa se taj dan obeležava kao pomen svetitelju i jedna je od najčešćih srpskih slava. Pravoslavni vernici svetog Nikolu smatraju borcem za Hristovu veru, pobednikom zla za ceo svet, a njegovo ime znači narodni pobeditelj, jer grčka reč „niki“ znači pobeda, a „laos“ znači narod, vernici.
Nikolaj se duhovnom životu naučio kod svog strica, Nikolaja episkopa patarskog, koji je osnovao manastir Novi Sion, u kom se Nikola zamonašio. Po smrti roditelja, Nikola je imanje razdelio siromašnima ne zadržavajući ništa za sebe. Pročuo se zbog svog milosrđa kao sveštenik u Patari, ali je on brižljivo skrivao svoja milosrdna dela.
Potom, sveti Nikola biva izabran za arhiepiskopa u gradu Miru, u Likiji. Poučavao je narod veri i zakonu Božjem, obilazio bolesne, otkupljivao je zarobljenike, koji su tada bili prodavani kao robovi, i puštao ih na slobodu, obilazio gradove i sela.
Do dolaska na presto cara Konstantina, za vreme vladavine cara Dioklecijana, sveti Nikola je bio zatvoren u tamnicu, gde je i zatvorenike poučavao veri. Nakon toga vratio se na svoj arhiepiskopski presto. Sveti Nikolaj je odlučio da obiđe sveta mesta. Na putu obilaska, Nikolaju su se dešavala mnoga čuda. Posle obilaska svih svetih mesta, sveti Nikola unajmi nekog lađara da ga odveze u Likiju, ali lađar je, iako je uzeo novac, hteo da ide na neku drugu stranu. Tada se podigao vrlo jak vetar i okrenuo brod u pravcu Likije, a svi napori mornara koji su, po naređenju kapetana, pokušavali da vrate brod, bili su uzaludni. Punim jedrima brod je došao u Likijsko pristanište, gde se sveti Nikola iskrcao.
Svetog Nikolu poštuje sav hrišćanski svet. Umro je u Miru, 345. godine, a potom su nekoliko vekova njegove mošti počivale u sabornoj crkvi tog grada. 1096. godine, posmrtni ostaci svetog Nikole preneti su u Bari, koji se nalazi u južnoj Italiji, u crkvu svetog Jovana Preteče. I danas mošti svetog Nikole počivaju u Bariju, u crkvi svetog Nikole, koju su u njegovu slavu podigli građani, verujući i poštujući svetog Nikolu kao čudotvorca i iscelitelja.
Prema predanju se smatra da je sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, te je stoga ovaj srpski kralj hram u kom su pohranjene mošti svetog Nikole okitio srebrom i slao bogate priloge za njegovu izgradnju i opremanje.
Sveti Nikola je pomagao siromašnima, tešio narod i spasavao ga od gladi, branio Likiju i ostale gradove od ratnih opasnosti i nesreća. Smatra se zaštitnikom moreplovaca i svih putnika. I danas se veruje da sveti Nikola pomaže na moru i svi pomorci hrišćanske vere ga slave kao svog zaštitnika. Tokom vekova, sveti Nikola je postao jedan od najpopularnijih Svetaca. U cilju sećanja na njega i za njegovo proslavljanje podignute su hiljade crkava i manastira. Na pravoslavnim ikonama Sveti Nikola se najčešće predstavlja sa omoforom arhiepiskopa i Jevanđeljem u ruci.
Veliki broj vernika pravoslavne veroispovesti obeležava svetog Nikolu kao svoju krsnu slavu, kojom prilikom se uz sveću i slavski kolač, kao i Očenaš okupljaju članovi porodice, mole Bogu i slave ovog svetitelja kao svog zaštitnika

[причалица]

Detinci

Detinci se slave tri nedelje pred Božić. Toga dana, rano ujutro, odrasli vežu svoju ili tuđu decu nekim končićem ili mašnom za stolicu, a jedan kraj se veže za sto. Ovako se vezuju i majke na Materice i očevi na Oce. To vezivanje ima simvolicno i višestruko značenje. Najpre, sam čin vezivanja označava čvrstu vezu izmedju roditelja i dece, kao i izmedju supruznika. Zatim, predstavlja mir, slogu i poštovanje svih članova porodice, kao i međusobno pomaganje i oslanjanje jedne na druge u dobru i u zlu. Sam čin vezivanja nikako ne znaci nadmoć ili vladavinu, već mu smisao treba potražiti u davno izgubljenoj i zaboravljenoj reči “vrv”, od koje potiče reč vrvca odnosno vrpca. Treba se setiti pupčane vrpce. Deca se odvezuju onda kad se ona sama simvolicno “otkupe” nekim sitnim poklonom koji sama naprave ili kupe. Ovo upućuje na štednju, poštovanje stečenog i pošteno zarađenog, a stvara osećaj odgovornosti kod dece, zato što se navikavaju da i ona daju, a ne samo da primaju. Sama deca treba da štede i tako prikupe novac kojim će nabaviti neki maleni dar, čast, kako se nekada govorilo, i tako časte, odnosno daruju onoga ko ih “odreši”.

[причалица]

Sv. Spiridon Čudotvorac - 25.decembar

Српска православна црква данас слави Преподобног Спиридона епископа Тримутинског Чудотворца. Божијом силом Преподобнии Спиридон показа многа чудеса и обрати многе јеретике у Православље.

Острво Кипар беше и место рођења и место службовања овога славнога светитеља. Рођен од простих родитеља, земљорадника, и он би и оста прост и смеран до смрти своје.
Ожени се у младости, и имађаше деце, па кад му жена умре, он се сав предаде служби Богу. Због свог особитог благочешћа би изабран за епископа у граду Тримифунту. Па он и као епископ не промени прости начин живљења, трудећи се сам лично око своје стоке и обрађујући земљу. За себе врло мало употребљаваше од плодова труда свога, већи, пак, део раздаваше бедним људима.

Божјом силом показа чудеса велика: низведе дажд у сушно време, заустави ток реке, васкрсе неколике мртваце, исцели цара Констанса од тешке болести, виде и чу ангеле Божје, прозираше у будуће догађаје и у тајне срца људског, обрати многе вери правој итд.

Учествоваше на Првом васељенском сабору у Никеји, и својим простим, но јасним исповедањем вере, као и чудесима моћним, поврати многе јеретике у Православље.

Беше тако просто одевен, да када једном на позив царев хтеде ући у царски двор, војник мислећи да је неки просјак, удари му шамар. Кротки и незлобни Спиридон окрете му и други образ.
Прославивши Бога чудесима многим и користивши много, како појединцима, тако и целој Цркви Божјој, упокоји се у Господу 348. године.

Његове чудотворне мошти сада на острву Крфу, и дан-данас прослављају Бога многим чудесима.

[причалица]

Свети Игњатије Богоносац - 2. јануар/20. децембар

Овај светитељ назван је богоносцем јер је стално у срцу и на уснама носио име Бога живога, а и зато што га је, као малог, Исус Христос држао на рукама. По предању, Господ је учећи своје ученике смерности, узео једно дете, ставио међу своје ученике и рекао: Ко се понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небескоме (Мат. 18,4). То дете био је Игњатије. Када је одрастао био је ученик светог Јована Богослова, а касније епископ у Антиохији где је први увео антифонски начин појања у цркви. То је појање за две певнице, тако да кад на једној страни појање престане, на другој почиње, а овај се начин светом Игњатију чудотворно открио. У то време је цар Трајан, пролазећи кроз Антиохију у ратном походу против Персије, чуо за светог Игњатија и покушао да га, саветима и претњама, чак и понудом сенаторске титуле, окрене од вере. Кад није успео, наредио је да га окованог пошаљу у Рим и баце у арену пред звери. Тешки пут од Антиохије до Рима светитељ је провео у молитвама и жељи да страда за свога Господа. Лавови су га растргли у римској арени 106. године. Од светитеља и мученика остало је само неколико костију и његово срце испуњено за Господа Исуса.

[причалица]

Badnji dan - 6. januar

Badnji dan se proslavlja 6. januara, dan uoči Božića, i deo je božićnih običaja. Naziv Badnji dan je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali.
Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.
Badnjidan je poslednji dan Božićnog posta.

Mnogi običaji vezani za ovaj dan sasvim su paganski, mada je crkva pokušala da im da hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i i dalje ih održavaju. Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Spasoje Vasiljev badnjak vezuje za slovensko božanstvo Svetovida. Sveto predanje svedoči da su i pastiri darovali Bogomladenca, da su ložili vatru gde je Hristos rođen. Hrast je jako drvo, pa simvoliše čvrstu, nepokolebljivu veru starozavetnih pravednika u ispunjenje Božijeg obećanja o dolasku Spasitelja, ali i veru onih kojima je Hristos bio Put, Istina i Život. Kao što drvo sagorevajući u vatri daje svetlost i razgoni hladnoću, tako Hristos kroz svoje stradanje i prolazak kroz ad, oslobađa nas od robovanja grehu i smrti.
Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta.

[причалица]

ROĐENJE HRISTOVO - BOŽIĆ 7. januar

Božić je, tumači crkva, najradosniji i svenarodni porodični praznik, jer tada je u Vitlejemu judejskom rođen Isus Hristos, po hrišćanskom verovanju Spasitelj sveta. Njegovim rođenjem započela je i hrišćanska era.
Božić za pravoslavne Srbe, Ruse i pripadnike Jerusalimske patrijaršije počinje tačno u ponoć između 6. i 7. januara, oglašavanjem crkvenih zvona, pojanjem božićnih pesama i prvim bogosluženjem. Jer, to je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, kao i roditelja, što objašnjava smisao verskih obreda i prelepih narodnih običaja čiji je osnovni cilj uznošenje molitvi Bogu da sačuva i uveća porodicu i imetak domaćina. Od Božića, pa do Bogojavljenja (19. januara) ljudi se pozdravljaju rečima "Hristos se rodi" i otpozdravljaju "Vaistinu se rodi".
Roždestvo Hristovo nije se, međutim, praznovalo u prva tri veka naše ere. Prva proslava o kojoj postoji zapis bila je u Rimu 354. godine kada je, kako navode teolozi, Božić odvojen iz do tada zajedničkog praznovanja Bogojavljenja. Mada je u crkvenim knjigama zapisano gotovo sve o rođenju Isusa Hrista, tokom vekova u nauci su se javljali oni koji su to osporavali. Ali, bilo je i "zvezdočataca" koji su, proučavajući kretanje nebeskih tela, dokazali da se u vreme Isusovog rođenja zaista nešto čudesno desilo na nebu, da su se planete poređale u jednu liniju i da je Zvezda Vitlejemska koja je, po predanju, najavila Isusovo rođenje, zaista svetlela.

PREDANJE O ROĐENJU SINA BOŽJEG
Kad se ispuni devet meseci od bezgrešnog začeća i vesti koju je arhangel Gavrilo javio Devi Mariji u Nazaretu, govoreći: "Raduj se, blagodatnaja, začećeš i rodićeš sina", po zemlji judejskoj nastalo je veliko komešanje stanovništva, jer je bilo naređeno da se popiše sav narod u Rimskoj imperiji, tako što će svako da ode u rodno mesto i tamo se upiše u knjige carske.
Zato i drvodelja Josif krenu sa bremenitom Marijom u Vitlejem. Tamo se sleglo mnoštvo naroda, oni nisu mogli da nađu konačište, te se uputiše u pećinu, gde su pastiri sklanjali stada. Tu se, u noći između subote i nedelje 25. decembra (po julijanskom kalendaru, koji je ustanovljen 46. godine pre Hrista), porodila Bogorodica, "bez bola, kao što je i začela bez greha".
Povila je sina u lanene pelene, poklonila mu se kao Bogu i položila ga u jasle na slami. Bogomladencu se zatim poklonio Josif, a zatim i pastiri koje su o božanskom roždestvu obavestili anđeli, pevajući: "Slava na visini Bogu i na Zemlji mir, među ljudima dobra volja".

POREKLO ISUSOVOG IMENA
Ime Isus, po tumačenju teologa, izvodi se iz jevrejske reči Jošua, koja znači spasitelj, a Hristos (jevrejski mesija) znači pomazani (pomazanik) i označava lice Bogom određeno za poseban zadatak.

[andromeda]

Hristos se rodi

[sani]

[Kovač]

[причалица]

Sveti Stefan - 9.januar

Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan, bio je Jevrejin i srodnik apostola Pavla. Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom. Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošću i silom Svetog Duha. Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka i osuđen. Svetitelj se, ozaren svojom verom obratio narodu i govorio o mnogim dobročinstvima koja je Bog učinio narodu Izrailja i nazvao ih izdajnicima i krvnicima Hristovim. Ubrzo posle toga izveli su ga iz grada i kamenovali. Među mučiteljima nalazio se i njegov srodnik Savle, kasnije apostol Pavle. Stefanovu mučeničku pogibelj gledala je sa nekog udaljenog mesta i Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere. Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil.

[Ciciban]

Danas je Stefanov imendan