MIHOLJDAN - SVETI KIRIJAK OTŠELNIK (12. Oktobar)
Praznik je posvećen Sv. Kirijaku Otšelniku, koga narod zove Sv. Miholj, te otud naziv praznika - Miholjdan. Sveti je rođen u Korintu i u mladosti se posvetio Bogu i veri. Sv. Jeftimije ga zapazi i prozre kao budućeg velikog duhovnika te uze pod svoje okrilje. Sv. Kirijak je za sebe govorio da otkako je monah, sunce ga nije videlo da jede niti da se gnevi na nekog. Crkva ga smatra za veliko svetlo, stub Pravoslavlja i diku monaštva. On je moćni iscelitelj bolesnih i blagi utešitelj tužnih. Poživeo je dugo, a upokojio se u Gospodu 557. godine.
Način proslavljanja
Miholjdan se proslavlja isto kao i sve druge Krsne slave, pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo Crkve. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna trpeza. To je nepokretni praznik, koga ponajviše slave Pravoslavni na primorju, jer on je zaštitnik moreplovaca.
Narodni običaji
U Boki, Miholjdan zovu i gospodski praznik, jer su ga slavile čuvene admiralske i kapetanske porodice tog kraja. Na taj dan mornari ne isplovljavaju na more, jer Svetog Miholja treba prvo kod kuće proslaviti, pa onda na more krenuti. Rođeni ovog dana posebno su nadareni i blagosloveni, i veruje se da će imati svakojake blagodati u životu. Narod je primetio da se oko praznika Miholjdana, vreme prolepša i otopli, pa je taj kratki period, od svega nekoliko dana, prozvao - Miholjsko leto. U nekim krajevima ga još zovu i Sirotinjsko leto, jer mu se uvek posebno raduje sirotinja. Ovaj dan se naziva i mišji dan. Veruje se da miševi i poljske životinjice uginu na ovaj dan ako dotle u svoje brloge nisu dopremili zimnicu. Po brojnosti svečara Miholjdan je na trinaestom mestu slava kod Srba.