Budizam

[kojica]

Eh.. meditacija je samo 45 minuta.. ostalo vreme samo ja znam šta radim..

[ukupno]

45 po 45, svakoga dana, nakupi se to
A čitala si i one Dhammikine savete. Neku rutinsku, svakodnevnu radnju usporiš, pa posmatraš.
Ma milina jedna kad vidiš čega tu sve ima i nema

[kojica]

ma zabavno mi je naćisto...

čituckam i veštinu življenja.. nekako sam do sada ove poslednje mesece
uvek ispuštala

[ukupno]

Da, to je jako, jako važno: da meditacija nije siljenje i teret, već zadovoljstvo.
Buda između ostalog upravo u tome vidi ulogu meditacije. Da im zadovoljstvo mira i jasnoće uma nadomesti ono zadovoljstvo koje su do tada dobijali putem čula: lepih slika, zvukova, ukusa, mirisa i ukusa. Za njih su se vezivali i pošto su ovi prolazni, nikada nisu mogli da nas potpuno zadovolje, stvarajući uz to patnju kad izvoir zadovoljstva nestane, jer su i uslovi koj isu ga stvorili nestali. Sa druge strane, zadovoljstvo koje nam donosi meditacija nije uslovljeno ničim spoljašnjim, uvek je tu, nepromenljivo i otuda se na njega možemo osloniti. Neće nam biti izvor patnje, već oslonac, utočište, onda kada druge uslovljene stvari odu svojim prirodnim tokom

[kojica]

Treba mi za učitelja jedan probuđeni bivši zavisnik od foruma.

[mare]

Meni treba jedan probuđeni takođe.. za mnogo štošta..

[ukupno]

Ko će vama najamiti tolike probuđene.
Jedina vam je šansa da sami zasučete rukave i budite se dok je vreme :D

[kojica]

[ukupno]

Pathamanānātitthiya sutta -- Različite askete (1)


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. U to vreme bilo je mnogo asketa, bramana i lutalica različitih škola koji su živeli oko Sāvatthija i oni su zastupali različita gledišta, različite sklonosti, različite namere, oslanjali se na različite stavove.


Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Ovaj svet je večan. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Ovaj svet nije večan. Samo je to istina, sve drugo je glupost".


Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Ovaj svet je ograničen. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Ovaj svet je bezgraničan. Samo je to istina, sve drugo je glupost".


Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Ono što je duša, to je i telo. [1] Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Duša je jedno, a telo je drugo. Samo je to istina, sve drugo je glupost".


Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Biće [2] postoji posle smrti. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Biće ne postoji posle smrti. Samo je to istina, sve drugo je glupost".


Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Biće i postoji i ne postoji posle smrti. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Biće niti postoji, niti ne postoji posle smrti. Samo je to istina, sve drugo je glupost".


I tako su se oni nadmetali, svađali i raspravljali, napadali jedni druge rečima oštrim poput mačeva, govoreći: "Dhamma je ovo, a ne to. Dhamma nije ovo, već je to."


Onda jednoga jutra velika grupa monaha, pošto su ogrnuli ogrtače i uzeli svoje zdele, odoše u Sāvatthi da prose hranu. Pošto su u Sāvatthiju isprosili hranu, posle obroka, odoše do Blaženoga. Kad su stigli, pokloniše mu se, pa sedoše sa strane. Dok su tako sedeli sa strane, obratiše se oni Blaženome: "Gospodine, mnogo je asketa, bramana i lutalica različitih škola koji žive oko Sāvatthija i zastupaju različita gledišta, različite sklonosti, različite namere, oslanjaju se na različite stavove.


Neki bramani i askete ovako tvrde, ovako smatraju: "Ovaj svet je večan. Samo je to istina, sve drugo je glupost"... I tako se oni nadmeću, svađaju i raspravljaju, napadaju jedni druge rečima oštrim poput mačeva, govoreći: "Dhamma je ovo, a ne to. Dhamma nije ovo, već je to."


"Monasi, askete različitih škola su slepi, bez očiju. Oni ne znaju šta je dobro, oni ne znaju šta nije dobro. Oni ne znaju šta je Dhamma, oni ne znaju šta nije Dhamma. I pošto ne znaju šta je dobro, ne znaju ni šta nije dobro, pošto ne znaju šta je Dhamma, ne znaju ni šta nije Dhamma. Tako se oni nadmeću, svađaju i raspravljaju, napadaju jedni druge rečima oštrim poput bodeža, govoreći: 'Dhamma je ovo, a ne to. Dhamma nije ovo, već je to'.


Jednom davno živeo je upravo u ovom Sāvatthiju kralj, te jednom ovako reče nekom čoveku: 'Okupi mi, dragi čoveče, sve ljude u Sāvatthiju koji su slepi od rođenja.'


'Dobro, vaše visočanstvo', odgovori čovek i, okupivši sve ljude u Sāvatthiju koji su slepi od rođenja, otide do kralja, te mu reče: 'Vaše visočanstvo, svi ljudi u Sāvatthiju koji su slepi od rođenja na okupu su.'


'Vrlo dobro, pokaži tim slepim ljudima jednog slona.'


'Kako vi kažete, vaše visočanstvo', odgovori čovek i dovede pred slepce jednoga slona. Nekima od njih dao je da opipaju glavu slona, govoreći: 'Ovako, slepci, izgleda slon.' Nekima je dao da opipaju slonovo uvo, govoreći: 'Ovako, slepci, izgleda slon.' Nekima je pokazao surlu... trup... nogu... stražnji deo slona.. rep... čuperak na vrhu slonovog repa, govoreći: 'Ovako, slepci, izgleda slon.'


I tako, monasi, pošto je svim slepcima pokazao slona, onaj čovek ode do kralja i reče: 'Vaše visočanstvo, slepci su opipali slona. Neka vaše visočanstvo sada učini ono što smatra da treba učiniti.'


Na to kralj stade pred one slepce i upita ih: 'O slepci, jeste li dobro opipali ovog slona?'


'Jesmo, vaše visočanstvo, dobro smo ga opipali'.


'Sad mi recite, o slepci, kako izgleda slon?'


Slepci kojima je bila pokazana glava odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik buretu.'
Slepci kojima je bilo pokazano uvo odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik lepezi.'
Slepci kojima je bila pokazana surla odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik gredi.'
Slepci kojima je bio pokazan trup odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik ambaru.'
Slepci kojima je bila pokazana noga odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik stubu.'
Slepci kojima je bio pokazan stražnji deo slona odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik avanu.'
Slepci kojima je bio pokazan rep odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik tučku.'
Slepci kojima je bio pokazan čuperak na vrhu slonovog repa odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik četki.'


Onda uz reči: 'Slon je ovakav, a ne takav. Slon nije ovakav, već takav', počeše oni da se međusobno udaraju pesnicama. I to vrlo razveseli kralja.


Na isti način, monasi, askete različitih škola su slepi, bez očiju. Oni ne znaju šta je dobro, oni ne znaju šta nije dobro. Oni ne znaju šta je Dhamma, oni ne znaju šta nije Dhamma. I pošto ne znaju šta je dobro, ne znaju ni šta nije dobro, pošto ne znaju šta je Dhamma, ne znaju ni šta nije Dhamma. Tako se oni nadmeću, svađaju i raspravljaju, napadaju jedni druge rečima oštrim poput bodeža, govoreći: 'Dhamma je ovo, a ne to. Dhamma nije ovo, već je to'.


Onda Blaženi, shvatajući značaj ovoga, bi nadahnut da izgovori sledeće stihove:


Neki od tih asketa i bramana su, čini se, vezani za svoja gledišta;
čvrsto ih se držeći, svađaju se, nalik ljudima koji vide samo jednu stranu.


(Udana VI:4)


--------------------------------------
Beleške


[1] Zanimljivo je uočiti da terminologija koja se ovde koristi nije ista kao kod citiranja Budinih reči (gde bi odgovarajući termini molgi biti nāma i rūpa). Ovo može poslužiti kao potvrda da ovde imamo posla sa vernim izveštajem o gledištima koja su zastupale druge škole.


[2] Komentar termin tathāgata ovde definiše kao attā, sopstvo (ChS ima na ovom mestu varijantu satta, biće). Otuda ovde imamo još jednu upotrebu termina tathāgata koja nije poznata u budističkim tekstovima. Ovo pokreće pitanje odnosa između budističkog značenja, u smislu "onaj koji je dostigao probuđenje" i značenja koje se ovde podrazumeva, kao i da li je taj termin bio u upotrebi i pre nego što je počeo da se koristi u budističkom značenju.

[kojica]

cela sutta.. hvala Ukupno...

[ukupno]

Cela, nego šta. Pa nećemo valjda tu na neke parčiće

Inače, ovaj motiv sa slepcima koji opipavaju slona i potom imaju sasvim različita mišljenja, pa s ezbog toga i potuku prvi put se javlja upravo ovde. Vremenom je ušao u indijsku, pa svetsku književnost i tako stigao i do našeg čika Jove

[kojica]

Zdravo!



Pozdrav je nešto što kažemo ili učinimo kad sretnemo drugu osobu. U drevnoj Indiji bilo je nekoliko načina da s poštovanjem ili ljubazno pozdravite nekoga. Najuobičajeniji je da pognete glavu (panama) i dlanove sastavite kao da se molite (anđali, D.I,118; M.I,168). Ponekad bi pri tome obe strane razmenile prijateljske reči ili se raspitale za zdravlje onog drugog (D.I,52; A.I,66). U budističkim zemljama ovo je ostalo najčešći oblik pozdravljanja i među monasima i među laicima.

Natyasastra kaže da postoje tri oblika ovakvog pozdravljanja; sa dlanovima u visini čela, u visini lica ili grudi i ovakvi se pozdravi upućuju božanstvima, učiteljima i prijateljima. Da bismo izrazili više poštovanja, možemo i pognuti glavu, sklopiti dlanove i kleknuti na jedno koleno ili čak na oba (Thi.109). Ne nužno više poštovanja, ali svakako komplikovaniji način pozdravljanja predstavlja kada neko klene na oba kolena i čelom dodirne nečija stopala (A.I,146). Najkomplikovaniji je način takozvana prostracija, kada neko legne na stomak i poljubi stopalo druge osobe (M.II,120; S.I,178). To se zvali "pružiti se poput štapa" (dandapanama).

[kojica]

Kada bi ljudi išli da sretnu Budu, on bi ih uvek pozdravio srdačno (ehisagatavadi), prijateljski (sakhila), učtivo (sammodaka), blago (abbhakutika), prijatno (uttanamukha) i prvi bi im se obratio (pubbabhasi, D.I,116). Iako je prihvatao pozdrave i gestove poštovanja od drugih, nije suviše vodio računa o tome i kako je urađeno. Pošto je čovek po imenu Sonadanda uzeo Tri utočišta, poverio se Budi da ima poseban problem. Bio je braman i njegova zarada za život od poštovanja koje je uživao među ostalim bramanima. Ako ga oni vide da se klanja Budi, prezreće ga i tada neće moći da zaradi za život. "Zato, ako pri ulasku u prostoriju sastavim dlanove u znak pozdrava, smatrajte da je to kao da sam ustao pred vama. Ako pri ulasku u prostoriju skinem turban, smatrajte da je to kao da sam vam se poklonio do zemlje. Ako bih, vozeći se u svojoj kočiji, sišao sa nje da vas pozdravim, ostali bi me kritikovali. Zato, ako prođem i samo klimnem glavom, smatrajte to kao da sam zaustavio kočiju, sišao s anje i poklonio vam se do zemlje" (D.I,126). Buda nije imao nikakav problem sa Sonadandinim načinom iskazivanja poštovanja, verovatno zato što je razumeo u kakvoj se on situaciji nalazi i zato što nije pridavao mnogo značaja tome kako su društvene formalnosti bile obavljane

[kojica]

Mržnjom se mržnja zaista nikad ne smiruje,
mržnja se samo ljubavlju smiruje.
To je zakon večni.

strofa 5

Pobediti mržnju „samo ljubavlju” može izgledati tek kao
uzvišeni ideal. Možemo sebi prebacivati (i pri tome pokušavati
da sebe opravdavamo) da smo suviše ograničeni
– ili jednostavno čitavu ovu ideju odbaciti kao utopiju.
Svakako da deo nas kaže: „Da”. A drugi deo možda kaže:
„Da, ali šta ako...” Za Budu ne postoje ovakve dileme; mržnja
jednostavno nikada ne daje rezultat. A šta je ta reč
„ljubav”? Stvaranje jedne neuslovljene prijemčivosti? I te
naše percepcije onih koji možda u nama bude mržnju:
gde te percepcije egzistiraju? Ljubav je potencijalno u stanju
da sve to primi u polje svesnosti, potpuno, do kraja,
čak toplo. To je večni zakon.


Ađan Munindo
Nadahnuća Dhammapade

[kojica]

Čak i oni koji žive časnim životom
mogu patiti, sve dotle dok njihova dela
ne donesu plodove.
Međutim, kada ti plodovi dozreju
radost i sreća jesu neminovni.

strofa 120

Imati poverenja u istinske principe nije uvek lako. Povoditi
se za mišljenjem većine nije uvek mudro. Ako nas ne
obeshrabre sumnje i puke spekulacije, vidimo kako nas
naša najdublja pitanja o stvarnosti vode do uvida. Poverenje
jeste sila transformacije, baš kao i strpljenje. Skoro
je nezamislivo da jedan običan žir može da izraste u
ogroman hrast, ali to je tako. Neophodno nam je poverenje.
Neophodno nam je strpljenje. Poput drveta, i sile
transformacije moguće je razvijati, a one će nas voditi ka
onome što je samo po sebi veliko i samo po sebi oslobođeno
od patnje.

[ukupno]

Monasi iz Aruna Ratangiri manastira - početak zimskog tromesečnog povlačenja 2012.

[kojica]

Naša nas zlodela potpuno obuzmu,
kao puzavica salovo stablo,
i tako sami sebi činimo
upravo ono što nam naši neprijatelji žele.

Dhammapada, strofa 162

[kojica]

Opraštanje znači da druge ne smatramo odgovornima za svoja iskustva.

Gary Zukav: The Seat of the Soul

[kojica]

[kojica]

Danas je pun Mesec i Vesak, najveći budistički praznik, kojim se obeležava
Budino rođenje, probuđenje i utrnuće.



Srećan praznik.