Budizam

[Пркос]

Kakve opasnosti mogu iskrsnuti tokom budističke meditacije?

Meditacija jeste rad sa umom i mnogo je nepoznatog u vezi sa umom -- zato i meditiramo. Intenzivno razvijanje koncentracije može rezultirati oslobađanje izvesnih energija ili nas dovesti u neuobičajena stanja i ukoliko ne živimo dovoljno izbalansiranim načinom života, to nam može doneti probleme. Ne preporučuje se da ljudi sa pshološkim problemima meditiraju bez odgovarajućeg vođstva.

Proces meditacije uključuje otvaranje svesti. Mnoga sećanja nisu dostupna svesnom delu uma zbog potiskivanja, izbegavanja (jer su bolna), poricanja, nedostatka vremena itd. Ako su ta sećanja naročito snažna mogu nas preplaviti. Sve to ipak nije nešto neprirodno i više predstavlja poteškoću nego opasnost. Opasnost zapravo nije u meditaciji, već u zalaženju u zapušten ili zloustavljan um. Poput mašine koja nije na pravilan način korišćena ili održavana, kada je pokrenemo postoji mogućnost da se nešto otkači i lupi vas u glavu. Kontakt sa iskusnim učiteljem, naročito na početku, uvek je od neprocenjive pomoći.

[kojica]

Uvod u meditaciju

Čemu služi svesnost

Proširivanje svesnosti

Radost, balans i prirodnost

Metta meditacija. Meditacija ljubavi.

Plodovi meditacije

[причалица]

Uvod u meditaciju

Čemu služi svesnost

Proširivanje svesnosti

Radost, balans i prirodnost

Metta meditacija. Meditacija ljubavi.

Plodovi meditacije

za ovo ću morati da čekam vikend da pročitam.

[kojica]

Ups.. nisam ni primetila da je Prkost to linkovala među prvim postovima...
Moraću prvo da pročitam temu.


Ne žuri. Odgledaj na tenane, ako te zanima.

Ima toga još.

Ađan Đajanto - Intervju - Beograd, 2007.

[kojica]

Pitanje: Da li budisti veruju u boga?

Odgovor: Ne, ne verujemo. Za ovo postoji više razloga. Buda je, kao i moderni sociolozi i psiholozi, verovao da religiozne ideje, a naročito ideja o Bogu imaju svoj koren u strahu. Buda kaže:

Savladani strahom ljudi idu u svete planine,svete gajeve i šumarke, sveta drveća i hramove. (Dp. 188)

Primitivni ljudi su se zatekli u opasnom i neprijateljskom svetu, strah od divljih životinja, nemogućnosti da se pronađe dovoljno hrane, povreda, bolesti i prirodnih fenomena kao što su munje, grmljavina i vulkani bio je neprestano uz njih. Ne pronašavši nikakvu sigurnost, stvorili su ideju o bogovima ne bi li im ona dala radost u lepim vremenima, hrabrost u opasnim vremenima, a utehu kada stvari krenu po zlu. Do dana današnjeg možemo primetiti da ljudi postaju religiozniji u kriznim vremenima, možemo ih čuti kako govore da im vera u boga ili više bogova pruža snagu koja im je neophodna da izađu na kraj sa životnim nedaćama. Čućete kako kažu da veruju u jednog određenog boga zato što su se molili kada im je to bilo potrebno i njihove molitve su bile uslišene. Sve ovo samo podržava Budino učenje da je ideja o bogu odgovor na strah i frustraciju. Buda je učio da treba da pokušamo da razumemo svoje strahove, da umanjimo svoje želje i da mirno i hrabro prihvatamo stvari koje ne možemo da izmenimo. On je strah zamenio ne iracionalnim verovanjem, već racionalnim razumevanjem.

Drugi razlog zašto Buda nije verovao u boga je to što ne postoje nikakvi dokazi koji bi podržali tu tvrdnju. Postoje brojne religije i svaka od njih tvrdi da samo oni imaju božije reči sačuvane u svojim svetim knjigama, da samo oni razumeju božiju prirodu, da samo njihov bog postoji, a ostali ne. Neki tvrde da je bog muško, neki da je žensko, neki da nije ni jedno ni drugo. Svi su zadovoljni što postoji sasvim dovoljno dokaza da njihov bog postoji i smeju se dokazima koje druge religije iznose da dokažu postojanje nekog svog boga. Nije začuđujuće što, iako su toliko mnogo religija toliko dugo vremena pokušavale da dokažu postojanje svojih bogova, i dalje ne postoje stvarni, konkretni, značajni ili neoborivi dokazi.

Treći razlog iz kog Buda nije verovao u boga je taj što verovanje nije neophodno. Neki tvrde da je verovanje u boga neophodno da bi se objasnilo poreklo svemira. Ovo nije tačno. Nauka je veoma ubedljivo objasnila kako je svemir nastao, bez uvođenja ideje o bogu. Neki tvrde da je vera u boga neophodna čoveku da bi vodio srećan i smislen život. Opet možemo da primetimo da to nije tako. Postoje milioni ateista i slobodnih mislioca, a da ne pominjemo brojne budiste, koji žive korisnim, srećnim i smislenim životima bez ikakve vere u boga. Neki tvrde da je vera u božju moć neophodna jer ljudi, budući da su slabi, nemaju snagu da pomognu sebi. Još jednom dokazi ukazuju na suprotno. Često možemo čuti priče o ljudima koji su prevazišli svoje poremećaje i hendikepe uprkos malim šansama i velikim teškoćama, samo svojim trudom i oslanjajući se na unutrašnju snagu, bez ikakve vere u boga. Neki tvrde da je bog neophodan da bi dao ljudima spas. Ovaj argument stoji samo ako prihvatamo teološki pojam spasenja, a budisti ga ne prihvataju. Na osnovu svog ličnog iskustva, Buda je zapazio da svako ljudsko biće ima moć da pročisti svoj um, razvije beskrajnu ljubav i saosećanje i savršeno razumevanje. Pomerio je težište sa nebesa na srce i ohrabrio nas da rešenje za svoje probleme nađemo putem samorazumevanja.

S. Dhammika

[причалица]

Savladani strahom

jasan mi je strah primitivnih ljudi...ali mi nije jasno kako se može vera objasniti jedino postojanjem straha...? to mi je baš nejasno...i ne znam zašto bi verovanje bilo neophodno za objašnjavanje porekla svemira? koga boli uvo za to kako je svemir nastao? ili - kako će nestati?
o tome brinu naučnici, ali i oni imaju retko blagog pojma šta se zapravo desilo.

[kojica]

jasan mi je strah primitivnih ljudi...ali mi nije jasno kako se može vera objasniti jedino postojanjem straha...? to mi je baš nejasno...

Vera svakog pojedinca je kompleksna koliko i on sam, te se ne može jednom rečju objasniti. Ovde se samo kaže gde joj je koren. Kao bivši vernik, na osnovu ličnog iskustva, potvrđujem da koren jeste u strahu.
A dalje Dammika kaže ''Ne pronašavši nikakvu sigurnost, stvorili su ideju o bogovima ne bi li im ona dala radost u lepim vremenima, hrabrost u opasnim vremenima, a utehu kada stvari krenu po zlu.''
I sa ovim se potpuno slažem.

i ne znam zašto bi verovanje bilo neophodno za objašnjavanje porekla svemira? koga boli uvo za to kako je svemir nastao? ili - kako će nestati?
o tome brinu naučnici, ali i oni imaju retko blagog pojma šta se zapravo desilo.

Upravo to i Dammika kaže. Samo malo drugačijim rečima.
U današnje vreme nije teško prepustiti nauku naučnicima.
Ovde se misli na priču o Bogu tvorcu, koji je sve stvorio, pa i nas.
Ljudi u to veruju, zar ne?

[причалица]

veruju, naravno....zašto bi onda razmišljali da li su naučnici u pravu. ne verujem da je psihološko stanje nekog starog grka bilo gore od današnjeg njujorčanina samo zato što je grk mislio da je zemlja ravna....a njujorčanin zna da nije, pa mu je sad, kao, bolje...malo morgen.
nauka nema veze sa verom. i obratno.

[kojica]

veruju, naravno....zašto bi onda razmišljali da li su naučnici u pravu. ne verujem da je psihološko stanje nekog starog grka bilo gore od današnjeg njujorčanina samo zato što je grk mislio da je zemlja ravna....a njujorčanin zna da nije, pa mu je sad, kao, bolje...malo morgen.
nauka nema veze sa verom. i obratno.

Тачно тако. :smiley:

[kojica]

Pitanje: Ali ako ne postoje bogovi, kako je svemir nastao?

Odgovor: Sve religije imaju mitove i priče koje pokušavaju da daju odgovor na ovo pitanje. U davna vremena, kada čovečanstvo jednostavno nije znalo, takvi mitovi su mogli da budu dovoljni, ali u 21. veku, u doba fizike, astronomije i geologije, takve mitove su prevazišle naučne činjenice. Nauka je objasnila poreklo svemira bez vraćanja na ideju boga.

Pitanje: Šta Buda kaže o poreklu svemira?

Odgovor: Interesantno je da je Budino objašnjenje porekla svemira veoma slično naučnom gledištu. U Aganna sutti, Buda opisuje kako svemir biva uništen, a zatim se ponovo vraća u svoj sadašnji oblik tokom nebrojeno mnogo miliona godina. Prvi život nastaje na površini vode i zatim se opet nebrojeno mnogo miliona godina razvija iz jednostavnih u kompleksne organizme. Svi ovi procesi su bez početka i kraja i pokreću ih prirodni uzroci.

Pitanje: Kažete da ne postoje dokazi o postojanju boga, ali šta je sa čudima?

Odgovor: Mnogi veruju da su čuda dokaz postojanja boga. Čujemo tvrdnje kako su se odigrala neka čudesna isceljenja, ali nikad ne dobijamo nezavisna svedočanstva neke medicinske ustanove ili hirurga. Čujemo priče iz druge ruke da je neko čudesno spašen iz neke katastrofe, ali ne i nepristrasne izveštaje svedoka takvog događaja. Čujemo glasine da je molitva iscelila bolesno telo, ili ojačala atrofirane udove, ali nikad ne vidimo rendgenske snimke, niti komentare doktora i medicinskih sestara. Nedokazane tvrdnje, priče iz druge ruke i glasine nisu nikakva zamena čvrstim dokazima, a čvrsti dokazi o postojanju čuda su vrlo retki. Ipak, neobjašnjive stvari se nekad dešavaju, ali naša nesposobnost da objasnimo ove događaje ne dokazuje postojanje bogova. Ona samo dokazuje da je naše znanje nepotpuno. Pre razvoja moderne medicine, kada ljudi nisu znali šta uzrokuje bolesti, ljudi su verovali da bog ili bogovi šalju bolesti kao kaznu. Sada znamo šta ih uzrokuje i kada se razbolimo uzimamo lekove.U budućnosti, kada naše znanje o svetu bude potpunije, bićemo u stanju da razumemo šta uzrokuje neobjašnjene fenomene, baš kao što danas razumemo šta je uzrok bolesti.

S. Dhammika

[причалица]

naše znanje će, na žalost, uvek biti nepotpuno....mislim, ne polemišem ovde o budizmu, nego samo bih da kažem da će ljudska potreba da se veruje uvek biti prisutna...jer smo takvi kakvi smo - nesvršeni i krhki.
neko veruje u čuda, neko u slučajnosti (oh, užasa), neko ni u šta (......), a neko baš veruje da veruje....nisam nikome sudija.

[kojica]

naše znanje će, na žalost, uvek biti nepotpuno....mislim, ne polemišem ovde o budizmu, nego samo bih da kažem da će ljudska potreba da se veruje uvek biti prisutna...jer smo takvi kakvi smo - nesvršeni i krhki.
neko veruje u čuda, neko u slučajnosti (oh, užasa), neko ni u šta (......), a neko baš veruje da veruje....nisam nikome sudija.

Ma ni Dhammika nikome ne sudi. Samo odgovara na pitanja koja se budistima najčešće postavljaju.
Da umem da odgovorim bolje od njega, ne bih ga citirala.


Pitanje: Ali toliko ljudi veruje u neku vrstu boga, tu mora biti neke istine.

Odgovor: To nije tačno. Nekada su svi ljudi verovali da je zemlja ravna ploča i nisu bili u pravu. Broj ljudi koji u neku ideju veruje nije nikakva mera istinitosti ili neistinitosti te ideje. Jedini način da proverimo istinitost neke ideje je da posmatramo činjenice i ispitamo dokaze.


Pitanje: Pa ako vi budisti ne veruju u bogove, u šta verujete?

Odgovor: Ne verujemo u boga zato što verujemo u čovečanstvo. Verujemo da je svako ljudsko biće dragoceno i važno i da svako ima potencijal da se razvije u Budu – savršeno ljudsko biće. Mi verujemo da ljudi mogu da prerastu neznanje i iracionalnost i vide stvari onakvima kakve one zaista jesu. Verujemo da mrznja, bes, zloba i ljubomora mogu da se zamene ljubavlju, strpljenjem, velikodušnošću i dobrotom. Verujemo da je sve ovo moguće za svakog čoveka ako uloži dovoljno truda, vođen i podržavan drugim budistima i inspirisan Budinim primerom. Kao što Buda kaže:

Niko nas ne spasava sem nas samih.
Niko ne može i niko ne uspeva.
Mi sami moramo hodati stazom,
a Bude nam jasno pokazuju put. (Dp. 165)

S. Dhammika

[причалица]

e, u tome je kvaka - ne verujem da iko moze da bude savrseno ljudsko bice...samim tim ne verujem ni da je Buda to bio, oprosti.

[kojica]

Oprošteno ti je...

Iako ne znam šta si zgrešila. Iznela si svoje mišljenje, kojim nikoga nisi uvredila. :smiley:

[kojica]

Pitanje: Druge religije formiraju svoje stavove o dobrom i lošem na osnovu zapovesti svoga boga ili svojih bogova. Vi budisti ne verujete u boga. Kako onda znate šta je dobro, a šta loše?

Odgovor: Bilo koja misao, govor ili akcija koji su ukorenjeni u pohlepi, mržnji ili samoobmani nas vode dalje od nibbane i prema tome su loši. Bilo koja misao, govor ili akcija koji su ukorenjeni u darežljivosti, ljubavi i mudrosti, pa nam prema tome raščišćavaju put do nibbane su dobri. Da biste znali šta je dobro, a šta loše prema učenju religija u čijem centru je bog, treba samo da radite šta vam se kaže. Prema učenju religija u čijem centru je čovek, shvatićete šta je dobro, a šta loše ukoliko razvijete duboku samosvesnost i samorazumevanje. Moral zasnovan na razumevanju je uvek jači od morala koji je odgovor na komandu. Prema tome, da bi razlučio dobro od lošeg, budista gleda na tri stvari: nameru koja stoji iza dela (delo je u ovom kontekstu misao, govor ili akcija), efekat koju će delo da ima na onoga koji ga izvršava i efekat koji će delo imati na druge. Ukoliko je namera dobra (ukorenjena u darežljivosti, ljubavi i mudrosti), ukoliko delo pomaže meni (da postanem darežljiviji, da imam više ljubavi i da sam mudriji) tada su moja dela zdrava, dobra i moralna. Naravno da ovde ima puno varijacija. Ponekad delujem sa najboljim namerama, ali od toga nemamo dobra ni ja ni drugi. Ponekad su moje namere daleko od dobrih, ali uprkos tome drugi imaju koristi od mojih dela. Ponekad delam iz najboljih namera i imam koristi od mojih dela, ali ona donesu nevolje drugima. U ovakvim scenarijama moja dela su mešavina dobrog i “ne baš dobrog”. Ukoliko je moja namera loša i moja dela ne pomažu ni meni ni drugima, onda su ona definitivno loša. Kada su moje namere dobre i moja dela su na korist i meni i drugima, onda su ona definitivno dobra.

S. Dhammika

[причалица]

Pitanje: Druge religije formiraju svoje stavove o dobrom i lošem na osnovu zapovesti svoga boga ili svojih bogova. Vi budisti ne verujete u boga. Kako onda znate šta je dobro, a šta loše?

Odgovor: Bilo koja misao, govor ili akcija koji su ukorenjeni u pohlepi, mržnji ili samoobmani nas vode dalje od nibbane i prema tome su loši. Bilo koja misao, govor ili akcija koji su ukorenjeni u darežljivosti, ljubavi i mudrosti, pa nam prema tome raščišćavaju put do nibbane su dobri. Da biste znali šta je dobro, a šta loše prema učenju religija u čijem centru je bog, treba samo da radite šta vam se kaže. Prema učenju religija u čijem centru je čovek, shvatićete šta je dobro, a šta loše ukoliko razvijete duboku samosvesnost i samorazumevanje. Moral zasnovan na razumevanju je uvek jači od morala koji je odgovor na komandu. Prema tome, da bi razlučio dobro od lošeg, budista gleda na tri stvari: nameru koja stoji iza dela (delo je u ovom kontekstu misao, govor ili akcija), efekat koju će delo da ima na onoga koji ga izvršava i efekat koji će delo imati na druge. Ukoliko je namera dobra (ukorenjena u darežljivosti, ljubavi i mudrosti), ukoliko delo pomaže meni (da postanem darežljiviji, da imam više ljubavi i da sam mudriji) tada su moja dela zdrava, dobra i moralna. Naravno da ovde ima puno varijacija. Ponekad delujem sa najboljim namerama, ali od toga nemamo dobra ni ja ni drugi. Ponekad su moje namere daleko od dobrih, ali uprkos tome drugi imaju koristi od mojih dela. Ponekad delam iz najboljih namera i imam koristi od mojih dela, ali ona donesu nevolje drugima. U ovakvim scenarijama moja dela su mešavina dobrog i “ne baš dobrog”. Ukoliko je moja namera loša i moja dela ne pomažu ni meni ni drugima, onda su ona definitivno loša. Kada su moje namere dobre i moja dela su na korist i meni i drugima, onda su ona definitivno dobra.

S. Dhammika

ne slažem se sa ovim boldovanim. ali, uopšte se ne slažem....svako od nas instantno zna kad čini dobro, a naročito kad čini loše....i to nema veze s tim da li je neko vernik neke vere ili ateista ili...

[Zazijavalo]

Idi begaj brzim koracima!
Šta je dobro, a šta loše, pokaže se kasnije i to tako da se krstiš il stubiš, ako si slučajno JS.

[причалица]

dobro, begam.

[kojica]

ne slažem se sa ovim boldovanim. ali, uopšte se ne slažem....svako od nas instantno zna kad čini dobro, a naročito kad čini loše....i to nema veze s tim da li je neko vernik neke vere ili ateista ili...

Ma ja nikako ne mogu da shvatim sa čim se ti ne slažeš u prethodnih par postova. :raz_073:

Jedno od najčešće postavljanih pitanja ateistima i budistima je upravo to ''kako znate šta je dobro, a šta zlo kada ne verujete u boga?'' I na to pitanje Dhamika odgovara.
Ti misliš da nije bitno da li je neko ateista ili nije. Sa čim se onda tačno ne slažeš?

[причалица]

pa ne slažem se sa stavom da, na primer hrišćanima (pošto je u centru te religije Bog), neko treba da nam kaže šta je dobro a šta nije dobro....tako sam shvatila ono boldovano.