Zaljubim se pet-šest puta u roku od…
Da li se baš samo muškarci non-stop zaljubljuju, ili ima i onih žena koje svaki dan nalaze nove ljubavi?
Žene su uvek spremne da osuđuju one muškarce koji se zaljubljuju na svakih pet minuta i koji taman kada neko pomisli „vidi ga, napokon se skrasio”, sa smešnim izgovorom odlaze iz mirne luke tražeći drugo utočište. Takvi muškarci nisu baš tako malobrojni, mislim da svako poznaje barem jednog takvog „frajera”. Dešava se da ga jednog dana sretnete sa nekom Jelenom, drugog sa dotičnom Dragicom, trećeg sa čudnovatom Majom, četvrtog vas upozna sa simpatičnom Dašom, a posle nekoliko nedelja vam se poveri da se užasno zaljubio u lepu Ljilju. I svaka od tih žena je, barem neko vreme, bila žena njegovog života! Ali, da li su baš muškarci isključivo ti koji se non-stop zaljubljuju, ili ima i onih žena koje svaki dan nalaze nove ljubavi?
Realno gledano, nije rezervisano isključivo za muškarce takvo ponašanje da im se od samoposluge do posla dopadne minimum nekoliko osoba. Ima žena koje se pravdaju time da su zaljubljive prirode i da zbog toga ne mogu dugo da se zadrže pored jednog muškarca. Na studijama sam upoznala Jelicu, devojku koja je nas nekoliko drugarica svake nedelje upoznavala sa različitim tipovima sa kojima se zabavljala, počev od kolege sa fakulteta, pa vozačem autobusa, sudijom, sportistom... Dva puta je bila pred brakom, više puta se zaklela na vernost verivši se, a onda je dolazilo do toga da je uvek naišao neko novi ko bi je opčinio, pa je odlazila iz tih veza brže nego što je u njih ulazila. A onda mi je prijateljica Tina prepričala slučaj njene rođake Zorane, koja je sa 18 godina došla u Srbiju (živela je pre toga sa porodicom u Japanu), a već je bila verena za mornara iz Kanade. I baš kada je on trebalo da dođe da je obiđe, ona se „smuvala” sa asistentom na fakultetu, pa je Kanađaninu rekla „zbogom”.
– Smrtno se zaljubila u njega, tako nam je bar objasnila, a onda je odlučila da ode na usavršavanje u Francusku i tamo je upoznala momka sa kojim je bila nekoliko nedelja, sve dok nije naišao dečko za kojeg je odlučila da se uda i dovede ga u Srbiju. Posle nekog vremena shvatila je da ga ne voli, pa je odlučila da ode u Kinu, gde se zaljubila u jednog konzula, i „šutnula” ga onog trenutka dok joj se nije dopao Amerikanac sa kojim je dobila dete. Napustila ga je, vratila se ovde i sada je, kaže, u srećnoj vezi sa muškarcem koji opet nije sa ovog područja, a ona ponovo tvrdi da nikad nije bila srećnija – objasnila mi je Tina ljubavnu priču svoje rođake.
Teško je proceniti da li će osobe zaljubljive prirode, kada dođu neke ozbiljne godine, odlučiti da ostatak života provedu samo pored jedne osobe. Psihijatri bi rekli da su im verovatno potrebne brojne seanse da bi se utvrdio koren njihovog lutanja i rešio problem. A, ipak, možda će se promeniti onog trenutka kada zaista upoznaju osobu svog života, svoju „drugu polovinu”... I kada ne dozvole sebi da baš svakoga ko im je iole simpatičan proglase za onog pravog, ili onu pravu.
Politika
hmmmmmmmm :raz_012: