Zlo u nama???

[marlon]

jok ja.
ali mislim da svaka od tih patologija, koje mi nazivamo ''normalnim'' nas sybe, da prostiš, kad-tad....ovako ili onako. zato, mislim da treba svaku patologiju lečiti ili nekako kontrolisati. ne treba čovek da bude osvedočeno lud, da bi se zatražila pomoć lekara. to bi više govorilo o zlu u okruženju takve osobe, koja neće da leči bolesnog.

a ko ce to bolje da radi no ti sam ili u najgorem slucaju neko ko te jako dobro zna
sustina samog pojma kontrole je pomerena i izvitoperena
kontrola nije vezana za emocionalno, karakterno ili ono nagonsko u nama vec iskljucivo za samospoznajno
a najteze je sebi prizanti da gresis i da radis pogresno i to kamufliras maskom ili nekom formom regresije koja uzrokuje blagu formu patologije

[причалица]

a ko ce to bolje da radi no ti sam ili u najgorem slucaju neko ko te jako dobro zna
sustina samog pojma kontrole je pomerena i izvitoperena
kontrola nije vezana za emocionalno, karakterno ili ono nagonsko u nama vec iskljucivo za samospoznajno
a najteze je sebi prizanti da gresis i da radis pogresno i to kamufliras maskom ili nekom formom regresije koja uzrokuje blagu formu patologije

zato treba da ljudi oko blago patološki nastrojene osobe je, na neki njima znan način, hendluju takvu osobu, da ne bi bolest eskalirala. ako se to ne radi, onda je to zlo.
to ti je kao kad detence nećeš da učiš da je utičnica opasna, nego kao...neka proba, ebi ga...
e, to je zlo - nezainteresovanost za drugo ljudsko biće kome treba pomoć.

[Vragolanka]

Kontrola je isto što i proračunatost, ako ode u krajnost. I jeste nagonskog karaktera i emocionalnog i suštinski je drndanje sopstvenih potreba.
Nedostatak empatije (nezainteresovanost za drugo ljudsko biće kome treba pomoć) je neka vrsta poremećaja, a poremećaji se ne leče. A svi smo mi blago patološki nastrojeni... najbolje da se izolujemo sami od sebe, ili da naučimo da živimo sa tim i povremeno kontrolišemo.

[dr.Kadžija]

Kontrola je isto što i proračunatost, ako ode u krajnost. I jeste nagonskog karaktera i emocionalnog i suštinski je drndanje sopstvenih potreba.
Nedostatak empatije (nezainteresovanost za drugo ljudsko biće kome treba pomoć) je neka vrsta poremećaja, a poremećaji se ne leče. A svi smo mi blago patološki nastrojeni... najbolje da se izolujemo sami od sebe, ili da naučimo da živimo sa tim i povremeno kontrolišemo.

Vidim...i tebi je potrebna pomoć
Najbolje je da upoznamo sebe, a ne da se izolujemo od sebe . I ne treba kontrola, već disciplina

[Vragolanka]

Vidim...i tebi je potrebna pomoć
Najbolje je da upoznamo sebe, a ne da se izolujemo od sebe . I ne treba kontrola, već disciplina

Nemoj da mi izvlačiš reči iz kontexta.
Svima nam je potrebna pomoć...

[lider]

Nemoj da mi izvlačiš reči iz kontexta.
Svima nam je potrebna pomoć...

Isterati zlo i uterati dobro!

[dr.Kadžija]

Moć zla je ta što izgleda da ne postoji sve do svog ispoljavanja, a lepota zla se sastoji od znanja da je zlo nešto što mora biti uništeno po svaku cenu i razumevanja da ono nikada neće biti uništeno.

[mona]

Moć zla je ta što izgleda da ne postoji sve do svog ispoljavanja, a lepota zla se sastoji od znanja da je zlo nešto što mora biti uništeno po svaku cenu i razumevanja da ono nikada neće biti uništeno.

Netacno, zlo ce biti unisteno zauvek.. :raz_012:

[dr.Kadžija]

Netacno, zlo ce biti unisteno zauvek.. :raz_012:

Netačno ...jehova te nije učio o ravnoteži i balansu pa otuda ovaj citirani biser . Takođe te nije naučio da se zlo manifestuje samo u tvojoj dualističnoj percepciji realnosti

[mona]

Netačno ...jehova te nije učio o ravnoteži i balansu pa otuda ovaj citirani biser . Takođe te nije naučio da se zlo manifestuje samo u tvojoj dualističnoj percepciji realnosti

dete ne znas sta je zlo :raz_012:

[dr.Kadžija]

dete ne znas sta je zlo :raz_012:

Netačno ..samo ne znam do koje mere su te programirali strahom, tj ne znam tvoje viđenje zla

[mona]

Netačno ..samo ne znam do koje mere su te programirali strahom, tj ne znam tvoje viđenje zla

naivan si pa ne vidis zlo ili si jednostavno zao

[dr.Kadžija]

naivan si pa ne vidis zlo ili si jednostavno zao

Nisam naivan, već u pravu ...kao što rekoh, sposobna si da ispoljavaš samo dualizam ...samo dve opcije imaš, i uvek ćeš imati... ili/ili.... pogotovo kao sektaš, sektašima(bez obzira koje je masovno programiranje u pitanju) su, na prethodno obrezanu mrežu neurona, urađena dodatna obrezivanja mreže neurona, kako bi se verzija programa što lakše primila, i kako bi eventualni izlaz iz programa bio praktično onemogućen
U tvojoj realnosti, ja sam zao, jer ti stalno aktiviram autotrankvilizacioni sistem

[mona]

Nisam naivan, već u pravu ...kao što rekoh, sposobna si da ispoljavaš samo dualizam ...samo dve opcije imaš, i uvek ćeš imati... ili/ili.... pogotovo kao sektaš, sektašima(bez obzira koje je masovno programiranje u pitanju) su, na prethodno obrezanu mrežu neurona, urađena dodatna obrezivanja mreže neurona, kako bi se verzija programa što lakše primila, i kako bi eventualni izlaz iz programa bio praktično onemogućen
U tvojoj realnosti, ja sam zao, jer ti stalno aktiviram autotrankvilizacioni sistem

da si malo pametniji mozda bi me i razumeo
ti si sektas a ne ja :raz_012:

[dr.Kadžija]

da si malo pametniji mozda bi me i razumeo
ti si sektas a ne ja :raz_012:

Eeeee, bilo bi lepo kad bi ti bila u stanju da pročitaš, a kamoli razumeš ono što sam napisao

[QueenOfClubs]

Do sada smo da kažem pričali dosta o lepim stvarima i osećajima,ali postoje i ona suprotna u nama,ljutnja, netrpeljivost, ponekad i mrznja.

Sta vam pada na pamet kada se tako osecate...da li bi bili u stanju da uradite nesto lose osobi koja je to izazvala...da li ta osecanja traju dugo ili kratko...kako se borite protiv losih i zlih misli...postoji li nesto posebno sto vas uvek iritira...sta mislite da li postoje ljudi koji su zli po svojoj prirodi i koliko nas prostora deli izmedju ljubavi i mrznje?

Покушавам да се смирим. То прво.
Онда кажем да је то можда и добро.
Неко се показао у правом светлу.
И не чиним баш ништа, јер, немам времена да трошим време на такве људе.
А и моји живци су ми потребни за друге, важније ствари у животу.

Што се тиче тога, да ли се људи рађају зли, читала сам негде да то није могуће.
Не размишљам превише о томе. Злим људима је довољна казна што морају да живе с тим, што се мене тиче.

А између љубави и мржње је много простора.
Кад заиста постоји љубав, мржња је немогућа.
Постоји наравно и нешто што се назива љубављу а не заслужује тај назив (пре је то саможивост, посесивност, опсесија), и онда, након раскида постоји жеља да се некоме науди. Али, увек тврдим да ту љубави није ни било. Јер, кад неког заиста волимо, желимо му срећу. Ако није могао са нама зашто би био кажњен да не може ни са ким другим. Зашто набацивати осећај кривице, прогањати? Не, ту љубави није ни било...

[kojica]

Zlo u nama???

A gde bi drugde moglo biti?

Do sada smo da kažem pričali dosta o lepim stvarima i osećajima,ali postoje i ona suprotna u nama,ljutnja, netrpeljivost, ponekad i mrznja.

Sta vam pada na pamet kada se tako osecate...da li bi bili u stanju da uradite nesto lose osobi koja je to izazvala...da li ta osecanja traju dugo ili kratko...kako se borite protiv losih i zlih misli...postoji li nesto posebno sto vas uvek iritira...?

Nekako je lako sa onim što nas uvek iritira, naročito ako smo pažljivi. Kad tad
ćemo uspeti da upecamo razlog i shvatimo koliko je to ništavno i bespotrebno.
Dosadiće mi da se ponašam svaki put isto, kao robot, pa ću reći ''e dobro, hajde
da vidim da li mogu da odreagujem drugačije i ostanem živa''.
''i moram li uopšte da odreagujem''. To je kao kada te prijatelj svako malo zove
na neku vrstu druženja koja ti ne prija, a ti uporno pristaješ i time mu daješ povoda
da te zove i sledeći put. Jednom kada mu kažeš ''ne, ne želim'' sve se menja. Možda
će malo navaljivati, ubeđivati te, ali ako si uporan jednom će odustati.
Ovde se ne radi o potiskivanju emocija, već o menjanju navike.

Problem je sa iznenađenjima. Barem meni jeste.
Onda kada se sve tako iznenada i munjevitom brzinom desi, da tek nakon što sam
odreagovala imam vremena da se zapitam ''šta to bi?''

sta mislite da li postoje ljudi koji su zli po svojoj prirodi i koliko nas prostora deli izmedju ljubavi i mrznje?

Ne, ne postoje ljudi koji su po svojoj prirodi zli. Niti postoji prostor koji nas deli od
ljubavi do mržnje. Od neispunjenih očekivanja do mržnje je tanka granica. Svu tu svoju
sebičnu ljubav koju pružamo nekome, i za koju sa punim pravom očekujemo da bude
uzvraćena, zapravo samo uslovno ljubavlju zovemo. Da, često se jako naljutimo na ljude
koje 'volimo', jer baš od njih nešto posebno očekujemo ili se baš od njih nečemu nismo
nadali.