:::------>>>>>>>> Istorija Windows-a <<<<<<<--------:::
Tekst preuzet sa Computer Killers
Istorija Windows-a
Trenutno najpopularniji i najrasprostranjeniji operativni sistem na svetu koji, pretpostavljamo, i vi koristite u ovom trenutku. Ali, da li znate koliki je put on prešao od svoje prve verzije do ovoga što je sad ? Pročitajte…
Windows 1.0
Prva verzija Windowsa izašla je 20. novembra 1985. Bio je to Microsoft-ov prvi pokusaj da implementira grafički korisnički interfejs (eng. Graphical User Interface (GUI)) na PC-u. Windows 1.0 nije bio kompletan operativni sistem, vec produžetak MS-DOSa (zasnovan na verziji 2.0), sa kojim je delio njegove greške i probleme. Ipak, sa sobom je doneo dosta novih drajvera kojima uopšte nije upravljao MS-DOS, pretežno za grafiku, ali i za miša, tastaturu i štampač. Podržavao je multitasking, veličina prozora bila je promenljiva i imao je rezervisan prostor za minimizirane programe (originalni koncept taskbara). Interesantno je da se prozori nisu mogli preklapati (eng. overlap), mogli su biti samo minimizirani, maksimizirani ili tiled, kao i to da nije imao kantu. Neki od programa sa kojima se isporucivao su: Calendar, Notepad, Calculator, Windows Write, Windows Paint… U prvoj veziji Windows-a Microsoft je uključio i ono što danas nazivamo Control Panel.
Ipak, pošto mu je nedostajalo funkcionalnosti i izbor aplikacija bio loš, dostigao je malu popularnost. Razvijalo ga je 55 programera godinu dana, a prodavao se po ceni od 100$.
Windows 2.0
Verzija 2 izašla je 2. aprila 1987. i pokazala se nešto više uspešnom od prethodne. Prozori su mogli da se preklapaju i predstavljen je napredni mehanizam za prečice pomoću tastature podvlačenjem karaktera koji je u kombinaciji sa “Alt” tasterom birao tu stavku (sistem kakav se i danas koristi). Prve verzije Microsoft Word-a i Excel-a bile su za ovu verziju Windowsa (postojale su glasine da je prvobitno zamišljen kao platforma pod kojom će raditi Microsoft Office, a tek kasnije kao kompletan operativni sistem). Dobar deo svoje popularnosti duguje upravo ovim aplikacijama, jer je bio neophodan za njihovo izvršavanje. MS je isporučivao run-time verziju Windows-a uz Office, koja se startovala pokretanjem Office aplikacija iz DOS-a, a zatvarala izlaskom iz njih. Uz ovu verziju značajno je porasla podrška third-party proizvodjača, ali je većina njih i dalje bila više orijentisana ka pravljenju DOS aplikacija, jer su korisnici Windows-a činili manji deo tržišta (i oni su isporučivali run-time verziju za one koji ga nisu imali).
Verzija 2 još uvek je koristila real mode memory[1] model, pa je bila ograničena na maksimum 1MB memorije. Kasnije je izašla nova verzija nazvana Windows/386 (verzija 2 je preimenovana u Windows/286 zbog konzistentnosti) koja je imala podršku za enhanced mode 386 procesora. Jedina razlika između ove dve verzije je u tome što je sada moglo da se izvršava više MS-DOS aplikacija paralelno u proširenoj memoriji umesto da se pozadinske aplikacije privremeno obustavljaju za vreme izvršavanja Windows-a, probijajući na taj način limit od 640K osnovne memorije (Windows aplikacije mogle su da rade paralelno kroz kooperativni multitasking).
MS je kasnije tužen od strane Apple-a da je kopirao izgled Mekintoša (eng. Macintosh) u verzijama 2 i 3 zbog preklapanja prozora, kante (eng. recycle bin) i drugih stvari. Sve osim 10 od 189 optužbi su odbačene jula 1989.
Windows 3.0
Treća verzija koja je izasla 22. maja 1990. bila je prva koja je postigla veliki uspeh i omogućila je Microsoft-u da se takmiči sa Apple-om i Amigom na polju GUI-a. Doneo je veliki napredak na polju korisničkog interfejsa, kao i brojna tehnička poboljšanja. Mogao je da adresira memoriju preko 640K koristeći mogućnosti Intel-ovih 80286 i 80386 procesora. Tekstualni programi napisani za MS-DOS mogli su se izvršavati u okviru prozora, čineći sistem korisnim i kao sredinu za multitasking starih programa, mada ovo nije bilo baš upotrebljivo za kućne korisnike, jer je većina igara i programa za zabavu zahtevala čisto DOS okruženje.
Neke od novina koje je doneo su:
• Program, File i Print menadžeri
• Ponovno napisana sredina za razvoj aplikacija, modularni VxD-ovi, ugrađena podrška za aplikacije koje se izvršavaju u proširenoj memoriji i potpuni preemptive multitasking [2]
• Poboljšan izgled ikonica :-)
Ipak, nedostajali su mu programi za multimediju i mrežu.
Mogao je da radi u Real, Standard ili 386 Enhanced modu (eng. mode) i bio je kompatibilan sa Intel procesorima od 8086/8088 pa do 80286 i 80386. Iako je Windows sam detektovao koji mod da koristi, mogao se naterati da koristi bilo koji korišćenjem komandi: /r (real), /s (standard) i /3 (386). Zbog ove kompatibilnosti unazad, aplikacije su morale biti kompajlirane u 16-bitnom okruženju, tako da nikad nisu koristile pune mogućnosti Intelovog 32-bitnog 386 procesora. Bila je to poslednja verzija koja je mogla da radi u realnom modu (eng. real mode).
Iako je brzo zamenjen verzijom 3.1 (zbog nedostatka podrške za mrežu i multimediju), široko je prihvaćen među third-party proizvodjačima, jer je MS izbacio Software development kit (SDK)[3] za Windows koji je omogućio proizvodjačima da se koncentrišu na pisanje aplikacija umesto drajvera. Prodato je 10 miliona primeraka, do izlaska verzije 3.1, u periodu od dve godine. Obzirom da je postao glavni izvor prihoda za Microsoft, kompanija je promenila neke od ranijih planova.
Prodavao se po ceni od 149.95$ za celu verziju i 79.95$ za apgrejd (eng. upgrade) .
Windows 3.1
Verzija 3.1, izašla aprila 1992. donela je osnovnu podršku za multimediju, CD audio plejer (eng. player) aplikaciju, kao i TrueType fontove promenljive velićine, razvijene zajedno sa Apple-om. Nije podržavao većinu novih formata kao sto su GIF i JPEG, umesto toga oslanjao se samo na bitmap (BMP) slike. Sve aplikacije su bile u okviru većeg programa, Program manager-a, osim Idlewild-a, skrinsejver menadzera (eng. screensaver manager). To je poslednji Windows koji nije koristio desni klik, niti je imao jednostavnu copy/paste metodu. Da bi kopirali nešto na disketu, morali ste da ubacite disketu i kopirate pomocu File Managera-a. Uklonjena je i podrška za real mode, tako da je mogao da radi isključivo na 80286 ili boljim procesorima.
Za prva dva meseca prodato je tri miliona primeraka, uključujući i apgrejd sa Windowsa 3.0.
Windows 3.11 i Windows for Workgroups 3.1x
Windows 3.11 nije doneo novine, već je, uglavnom, ispravljao neke postojeće probleme, uglavnom vezane za mreže (eng.networks). Zamenio je verziju 3.1 na retail i OEM nivoima, a besplatan upgrade bio je dostupan sa ftp.microsoft.com .
Windows for Workgroups 3.1 (izašao 27. oktobra 1992.) i Windows for Workgroups 3.11 (izašao 15. februara 1994. kao važan apgrejd verzije 3.1) su takođe postigli brz uspeh kao verzije 3.0 i 3.1. Verzija 3.1x donela je poboljšane drajvere za mrežu i podršku za peer-to-peer networking , ali nažalost nije imala podršku za Internet dial-up networking, već joj je bilo neophodno da koristi third-party softver, koji je često dolazio u konflikt sa Windows-om. Uglavnom je korišćen u LAN-ovima (eng. Local Area Network) i stand-alone kompjuterima, kao i laptop-ovima.
Mogla je da radi samo u 386 enhanced mode, pa je zahtevala minimum 80386SX procesor. Iako je verziji 3.1x nedostajalo dosta naprednih mogućnosti u odnosu na OS/2, kao što su podrška za duga imena fajlova, desktop ili zaštita sistema od malicioznih programa, MS je brzo preuzeo tržište GUI-a i opertivnih sistema od IBM-a.Windows API[4] postao je de-facto standard za potrošački softver.