- Zasto bezis od mene, Bobana? upitao je Zare drhtavim glasom i ociju punih suza... - Oh, ti nikada neces razumeti moje poteze, Zare.. Dobar si decko, al' ti intelekt nije jaca strana... odgovori mu Bobana gledajuci na sat jer je vec pocela da gubi strpljenje... - Intelekt? Upita zbunjeno Zare sa suzama koje su vec kapale niz obraze... Znao je da se desava nesto sto on ne moze u potpunosti da razume... - Nema veze, stvarno. Zaboravi da sam ista rekla! izusti ...
Jednaki snovi su nas nekada vezali jednako mislili osecali voleli a onda je u ponoru nestalo sve pitala sam te: kako to moze da se neko izbaci iz krvi iz snova i zivota.. pa sama odgovor dala da moze ako taj neko nikada nije ni bio tu. rekao si.. ne trazi odgovor kad ga znas taj je neko je uvek tu.. a ipak ljubavi moja jedina idem sad ka ponoru sama sve dublje...trazeci ...
Lutam po hodnicima sećanja. Postavljam ista pitanja. Da li je to bio strah što nismo znali da svoja osećanja i misli pretočimo u dela, ili je bio bol jer nas je vreme promenilo? Možda smo se stideli sebe, kakvi smo bili nekada, a kakvi smo postali tada? Ćutim. Nema te da ćutimo zajedno. Šalješ mejlove. Zoveš s vremena na vreme. I ne pitam kada ćeš doći. Strah. Želja da te zauvek gurnem u jedan deo srca, da te zaključam, da budeš tu zauvek. I da krenem dalje, prkoseći ...
Opsednuta glupostima raznim Umorna od priča praznih Sedim sama i čekam Ni sama ne znam koga Bol je ogroman I tuga je jaka Puna sam greha Zarobljena od lažnog smeha Čekam nekoga Ni sama ne znam koga Čekam da dođe I odvede me odavde Želim da nestanem Sakrijem se od suza Pusti gatibo Peva on A ja ne slušam Jer volim tišinu ...
Ova priča je istinita i dogodila se davno, ali se sećam svakog detalja, kao da se to dogodilo juče. Moja koleginica i ja. Sedimo iza jednog šaltera, nove na poslu, i ne snalazimo se najbolje.Plašimo se i " svoje senke ", doručkujemo u parkiću, kifle i jogurt. Ne smemo da odemo ni po kafu, da nam neko ne prigovori što smo napustile radno mesto. Iz današnje perspektive, sve ovo mi deluje smešno.Tada mi to nije bilo nimalo smešno. Jednog dana koleginica se javila da je bolesna ...
Zora za novim svitanjem zudi Jutro na prolece mirise- Da li te ona poljupcima budi da li te od mene voli vise? Mesec se necujno prikrada noci zvezde se spremaju da te zavedu- Da li te ce ona da uspava te moci a njeni snovi nekud odvedu? I opet ce bol k'o bujica da krene sutra mi moze samo tugu dati- Da li te ona podseca na mene moze li secanje da mi te vrati?
Kad bol te natera da sklopis oci zatvori kapke na prozorima duse zalogaj ljubavi u srecu umoci a novi snovi sve staro nek' sruse Kad bol ti natera srce da stane pokrovima belim prekrij sve tuge poslednjom suzom zakrpi sve rane- i srecan prodji ispod duge....
Molim te, vrati mi sve nezne reci I snove sto sam ti dala, jer Lagao si da su se zvezde ogledale U mojim nasmejanim ocima Tada, u s tobom neprospavanim nocima… Isplela sam haljinu od tuge Na kojoj suze kao bisere nosim; Umesto novca, pruzenim dlanom, kao siromah ljubav prosim...
Ne mogu da pronađem odgovarajuću reč umesto reči mržnja, ali ipak je stavih pod znake navoda. Predugo "plovim" beskrajnim Internet okeanom i videh sve emocije koje razmenjuju korisnici Interneta. Pokušavam da shvatim zašto se ljudi ne trpe, zašto od obične budalaštine nastane paklena svađa. Ne mogu. Nisam naučila da se borim u areni zvanoj net forumi. Doživeh ovih dana da pročitam postove pune mržnje, ružnih reči. Izvinjavala se zato što sam na meti "net ...
Nestacu u grcu noci, Nedohvatnoj crnoj odori Gluvog doba Dok poradja zoru, Sa prvim vriskom Kad plac jutra zaori Novim se danom, I novom ranom Na mojoj dusi… Izdrobljenoj, Umornoj Od trazenja izgubljenih Osmeha, Nadjenih podsmeha I bola.. Na pola Preseci cu srce Na cetvrtine Zelje I snove, Rasiricu ruke i Pustiti da otplove U neke Srecnije luke… Zagrlice ...
Arhiva
Novi komentari