Svi tekstovi u Blogu

Otvorena vrata...

Nikada nisam bio previše radoznao. Ne zato što nisam hteo, već zbog granica, zbog zidova koje sam sebi postavljao, a znao sam da iza tih zidova postoji drugi svet, lepši i bolji nego što sam vodio... Svet je prividno uvek bio uzrok mojih nemira, sve postoji i ne postoji...Na svakom zidu koji sam podigao su postojala vrata, ključevi brave su bile sa druge strane. I ja sam čekao da ih neko otvori...Kad si se nekim čudom stvorila ispred tih vrata i otvorila ...

Da se razumemo, nisam hater, kako to mladi danas, popularno kazu
Uspešno se odupirem iako me život u ovoj, nadasve zanimljivoj državi(ci), prosto sam tera da postanem. Elem, ja sam onako, optimistično odlučila da svom mlađem detetu odložim polazak u prvi razred. Moje misli, kao da je pročitao njegov, sad već na žalost bivši logoped, i sam mi je dao predlog kao i pisanu preporuku da se dete uključi u školski program, sledeće godine. Takođe me je uputio i na specijalistu ...

Ne spadam u one koji se odazivaju na...radoznali. Ne, previse mi je jaka intuicija da bih jos sebe smarao i sa time. Neko bi moj zivot nazvao dosadnim sto bi, naravno, bilo pogresno, cak i vise od toga...
Tacno je da se dosadjujem u virtuelnom svetu jer nema iznenadjenja svaku reakciju, svaki komentar vec unapred znam...
Negde na putu odlaska iz surealnog, virtuelnog sveta i onog...stvarnog, zastanem...uvek u nadi da budem iznenadjen, sokiran ili...odusevljen.
Nema toga, svi ...

Gužvam jastuk, nameštam ga, spuštam glavu, ali sve mi nekako......Ma bolje bez jastuka...Odlažem ga sa strane. Odjednom.....vidim sebe kako se odvajam od svog tela i polako se uzdižem iznad...Lebdim.... Jaka energija nosi me kroz sobu. Kružim ispod plafona. Povremeno pogledam u sebe kako spavam. Sama sebi delujem nestvarno, da ne kažem...mrtvo. Uh kako je to grozan osećaj kada gledaš svoje bespomoćno telo.

Polako se moje lebdenje ubrzava. Brzo prelećem iz ćoška u ćošak ...

Janala crvenkapa točak i polako peški kroz šumu brže bolje nakod babu vu. Nogu pred nogu zapali ga točak. Vrtejeće točak vide na retrovizor birka gu vuk. Stigao juh je. Čekaj mori ti li misliš ja ne mogu da te stignem? Reče vuk... Kude si se zaletela sa tuj torbu? Pa ja trt...mrt... nosim zeljanče na babu mi... A baba kude ti živi? Upita vuk. Tuj niz dol odma kod drugi semafori. Ako daj bože reče vuk i pusti crvenkapu. Crvenkapa je nastavila da tera točak nakod babu da ne vu se oladi ...

31.01.1990.
Kako beskrajno crna je ova noć
i ti koja si još juče bila živa..gde si sad?
Da li je moguće, zauvek si nestala?
Da li je moguće, ugasio se sjaj oka?
Možda gledaš odnekud
suze svojih dragih i đališ ih
jer ne znaju
kako si sad srečna i slobodna.

Možda je smrt ona sloboda
za kojom težim
a možda je tek kraj svega
i bola
i sreće
Ja ne znam
reci mi
da li si stvarno zauvek ...

**
14.08.1991.

Ptica na razapetoj žici.
Nemoćna da odleti.
nemoćna da ostane.
Gubi snagu. Gubi razum.
Ptica na žici.

**
15.08.1991.
Hvala ti.
Skinuta je paučina
i u stare spise upisan je datum.
Dvoboj je obavljen po pravilima:
varao je kako je ko stigao.
Poljubac škorpije ostaje
na mojim usnama
kao otrov za buduće ljubavnike.
Osveta uvek stiže prerano,
ili prekasno. ...

Kad porastem napraviću jedan svemirski brod.

Taj svemirski brod će biti veliki, prostran, a sem toga i čaroban. Ja ću jednoga dana poći po svemiru na daleko putovanje. Gledaću zvezde, satelite i planete. Sleteću na jednu planetu koja je mala, ali ima lepo ime. Zove se ''Zvezdani Srećko''. Tu su svi ljudi srećni. Oni ne znaju za tugu. Dočekaće me uz veselje. Prvo pitanje će im biti ''Odakle dolaziš?''. Rećiću im da dolazim sa planete Zemlje. Oni će me lepo prihvatiti. ...

Jedne večeri sam sanjala da sam postala istraživač.

Vozila sam se morem u svom malom brodiću. Odjednom de pojavila strašna bura i brodić je potonuo. Ubrzo sam se našla na dnu plavog mora. Postala sam prijatelj sa svim stanovnicima. Jedna ajkula mi je čak ustupila svoj prelepi, sjajni dvorac. Podzemni svet je stvarno lep. Bilo mi je prijatno i svi su me poštovali. Svaki dan sam gledala po nekoliko crtanih filmova. Imali su jako dobre glumce i pevače. Svako veče me je uspavljivala ...

Bili su divni to dani, uzburkani, energija koja izvire i nema kraja. Da, dani kada sam postajao svestan da sam tu, da mogu da izrazim ono sto osecam, da...menjam, sebe i drustvo. Ne, nisam bio sam, svi smo to zeleli, citava jedna generacija, milioni slobodoumnih, neiskvarenih mladih entuziaista
Cesto razmisljam o tome, kriticno?...da, najcesce. Pokrenuli smo nesto sto je promenilo svet. Na bolje? To je pitanje bez odgovora,

...