Svi tekstovi u Blogu

Blizi se osmi mart. Znam, nije jos blizu, ali je...blizu. Meni je, dovoljno blizu. I, kako je blizi, to se sve vise, roje pitanja u mojoj glavi. Znam da me gledas negde odozgo, znam da si ponosan kao sto znam da si tuzan. Osecam je i dalje. Tvoja tuga, moja tuga, pomesane, isprepletane, ponekad ne mogu da ih razdvojim i dam tebi, tvoj deo pa ih nosim, obe. Razumem te, tata. Mozda cak i vise, nego sto mozes da zamislis, iako verujem da sad, tamo gde si, imas poprilicno prosirene vidike Nisam te ...

Dragi prijatelji sve pesme u ovom blogu su vlasnistvo SNEZANE TOPALOVIC!








Ne cini li ti se lako
kada to kazem samo ja...
vec da ti izgovoriti moras
izgubio bi dah
i kao ranjeni orao
vristao bi na sav glas..
Gde bas sad,i zasto ja
hiljadu pitanja
pustio bi u etar
nemocan i skrhan
a nijedan tren
nebi se zapitao
da li i ja
mogu biti ranjena ...

Mozda sam od tebe stvorila mit?
Da stvorila sam ga sama...
mozda i nisam shvatila tada,
da samo nas zivot ne zivi medju nama
S.T,-Prkos-jutarnja izmaglica

Moje si jutro
tek probudjen dan....
zrak tek rodjenog sunca
san tvojom bojom okupan...
ceznje moj beskraj...
tvojih usana vapaj...
radost oka mog
kada te kraj sebe ugledam....
S.T.Prkos-jutarnja izmaglica

Kad nesto zelis mnogo i jako
u dubini duse ucrtas i cekas
kao kopac zlata iscekujes grumen
i onda te sunce obasja sa neba..

Tek onda shvatis da nisi uzalud
sanjao snove i mastao o sreci
napokon je stigla-rasiri ruke
prihvati je radosno i samo se smesi...

S.T.Prkos-jutarnja izmaglica

Sećam se kada su te pustili iz bolnice na vikend, a ti brzo odjurila u kuhinju da
umesiš slavski kolač, da se ne brukaš pred gostima. Onako iscrpljena i jedva živa.
Neka ove godine bude kupljen. Neka se zna da te nema.

Sneznoga jutra..februara treceg..
Kao dah zivotu iznedrih se ja…
Sama.. u studeni praskozorja dana…
Placom tek rodjenog glasa,
Krenuh na put svojih izmaglica…
Muk.. tisina..jako odjekuju…
Osmeh i suza u grlu se tope
Kao kakva omca spremna na
Vratu
Na trzaj da snagu odasilja svoju.

Kuda, kroz maglu, nesvanutog jutra,
Zivot me vodi slepom ulicom
Da osnazi mala tek rodjena pluca
Navikne na maglu ...

Ne mogu da te nazovem i kažem ti

Srećan rođendan.

Nemam snage da ti čujem glas.

Zoveš me da mi kažeš koliko patiš. Neću da te slušam! Neću, jer kod mene nema mesta
i za tvoju patnju. Prevelika je. Ugušiće me. Ja ne pokušavam ni da ti kažem kako se
osećam. Ti si me naučio da ćutim. Ćuti sada i ti.

Neću ni da te vidim, jer znam šta misliš i kada ćutiš.

---

Ljubomorna sam .Kakvo je to grozno osecanje.Skupi ti stomak,stegne zube,osecas bes,nemoc,zelju da udaras,razbijas..Nisam je do sada osecala.Uvek mi je bilo cudno kad su pricali o njoj,smeskala se ,slusala s nevericom kad joj pripisuju pojedine postupke,odmahivala glavom.Kazu-muskarac je ljubomoran kad voli,zena kad ne voli-,ako je verovati tome ja ne volim.Pa ipak ja mislim da ga volim.Kazu ljubomora je odraz nesigurnosti,kazu ljubomora je izraz posesivnosti.Kazu,ljubomora je bes koji osecas

...

Želim samo da se izjadam.Na ljude.Na nedostatak ljudskosti u njima.
I pitam se kako ti ljudi mogu tako živjeti?Imaju li grižu savjesti?Šta se nalazi u njima,od čega su satkani?
I ne mogu a da ne postavim sebi pitanje,da li sam ja normalna?Ispada da nisam.
Volim da pomognem,onoliko koliko mogu.Poznatim i nepoznatim ljudima.Ne očekujem ništa zauzvrat.U sebi mislim da će to Bog vidjeti,i ne treba mi ništa više.
Šta se to desilo sa ljudima?Zbog čega su postali tako ...