Svi tekstovi u Blogu

Po milosti Bozjoj snezne hladne noci
ovom sam svetu poklonila prvi plac.
Nije se tada znalo hocu li ikad moci
da izbegnem ostricu da izbegnem mac.

Po milosti Bozjoj ugledah ipak novi dan
bljestavog jutra svanuce, usnih svoj san.

Po milosti Bozjoj zacuh majcin mio glas
osetih beskrajnu neznost i duse lepotu.
Osecajim snaznim shvatih da moj je spas.
U bolu me bolna radjala, poklonila zivotu.

Po milosti Bozjoj, ...

Tamo me mozda ceka spasenje,
mirisnih vrtova carobna lepota.
Tamo je najlepse pomirenje,
pomirenje sa casima zivota.

Mozda ja tamo nekada stignem
nasmesena,srecna,nova i vedra;
Spokojem svojim kad jedra dignem
i sva verovanja smestim u nedra.

Tamo su mozda vrata bez brava
prozori kroz koje se pucina vidi.
Mozda su tamo i svitanja prava
i niko se svojih tuga ne stidi.

Tamo mozda nema ni tuge ...

Putokaze gledam na raskrscu poslednje moje noci
reci mi,nebo,reci mi goro,reci zivote, kuda poci?

Na jednoj strani strma staza strasnoj planini vodi
druga me mami tamo gde gorcine jad moj brodi.

Kuda da podjem dok drhtim od iskonskog straha
koga da slazem da se crne smrti ne bojim daha?

Poci cu kud me slepilo zivota nosi,surovo povlaci,goni
tamo kud milost nicija ne moze da me od pada skloni.

Slovenska

Daj mi dugme sa tvoje kosulje
da zakopcam svoju kovrdzu
kroz prvu rupicu provucem nit prkosa
a u cetvrtu necujno ostavim
nehaja dah,il' mozda strah.

Dacu ti bros sa haljine neskrojene
od platna neistkanog belog,
da prikacis njime sve tvoje
korake lagane da zastanu
u njegovom bljesku ostanu.

Dacu ti sopstveni odraz
raskosnog mrgodjenja,
ako mi das u pogled zaronjeno
tvoje oko svevido.
...

Sacekaj, rece misao moja, dok sam neverovatnom brzinom prebirala po secanjima.Uspori, sapnula mi je, videvsi kuda vodi moje vracanje...U neke stare borbe u kojima sam, porazena lezala na svom okrnjenom parcetu oblaka bivsih radovanja. Cemu vracanje, cemu secanje...gde tuga stanuje ...Gde tuga stanuje, ja ne bih tu...ali moram, neizostavno moram...samo da joj kazem da su mi se sva njena lica smucila odavno, samo da joj kazem da cu jednoga dana uspeti da joj pobegnem i sva moja secanja koje je ona, ...

Cutim
Tisina nema me obavija
Slutim
Kako me vetar njise
I povija

Cutim
Misli su moje tamo
Slutim
Da ce nebo tek biti
Tamno

Cutim
I gledam u jedno slovo
Slutim
Nece me dugo proci
Ovo

Cutim
A srce mi ludo bije
Slutim
Da hoce mene celu
Da ubije

Cutim
I pisem neka slova
Lupam
Kako me ceka sreca
Nova ...

Samo me pusti kad dodjem s lastama
da svijem gnezdo od svoga pera
nemoj me hraniti recju praznom
vec pusti da zivim od svoga neba...

Nemoj ni pogledom da me hranis
sama cu kljunom iskljucati obrok
nemoj ni sunce sto krilo mi przi
zakloniti strasno k`o ustremljen poskok...

Idi sto dalje i pusti da letim
slobodnim nebom ,proplankom zrelim
pusti da poj moj cuju slavuju
da svom se nebu zivota veselim...
...

Cekajuci uzdah da prodje kraj mene
ociju siroko pogleda stremnog
izvan sjene dodirom vetra
shvatih da beskraj prolazi kroz mene...
a samo mu trag videti zelim
sto kapljicom znoja beleg mi stavlja
pogledom u nebo oblaku sto plovi
iznad nasih glava zlosutno se valja......
Cekam...i znam....da docice ...mora
da zednoj mi vodu prinese makar
mozda i nijema ko prilika neman
pise mi na licu ...putanja bora....

Odagnaj misli turobne i teske
pogledaj nebo u svod i reci
koliko danas zelim sunce
iskre sto sjaje i raduj se sreci..
Ma hoces mili..ma gde god bio
samo snivaj budan svoju ladju,
zeli je jako i ne daj nikom
da snagom vetra drugi je nadju...


By Пркос

Sa revera tvoga dugme malo pade
krenuo si rukom ,ko` da bi da stane
majusno i sitno tek da se i vidi....
nestade na podu,sagni se i digni..
Kako li je prazan taj rever na kragni
dugmence mu bilo odsjaj tebi dati
da li ces ga naci il` ces tu bas stati...
pozeleti ipak da se dugme vrati....
gde li je odletelo,hoces li ga naci
il` vec drugo dugme na reveru zraci?????

by Пркос

...