ribizla
28-10-2011, 11:31
Steva M. Sekerić - Odlazak portretiste Banata
http://razbibriga.net/clear.gif
© Steva M. Sekerić, ”Vasa iz Loka”, 2006
Srpska fotografija iznenada je ostala bez jednog od najboljih autora, osnivača i spiritus movensa Centra za foto i filmsku kulturu Srba. Ovoga puta njegovo veliko srce nije izdržalo težinu vremena, čije breme svi nosimo
Petog oktobra 2011. preminuo je fotograf Steva M. Sekerić. Tog dana slavio je sa ženom godišnjicu braka. Živeo je neopterećujući nikoga, a tako je i umro. Samo dva časa pre toga poslao mi je jedan šaljivi i-mejl. Ni on ni ja nismo bili svesni da ću mu odgovoriti na ovaj način, a da on odgovor neće pročitati. Vest se brzo proširila velikom fotografskom zajednicom u kojoj su ga svi cenili, uvažavali i voleli.
Upoznali smo se preko foto-sajta: www.balkanphotocontest.com (skraćeno BPC), na kome sam osim fotografija počeo da objavljujem i eseje o fotografima. Gledajući galerije stotinak fotografa, odlučio sam da prvo pišem o njemu, jer je bio u potpunosti izgrađen autor, a direktan povod bila je i njegova velika izložba fotografija u Perlezu, 2009. godine. Na BPC-u predstavljao se kao StevaS, a sebe opisivao na sledeći način: strastven ribolovac, modelar i pomalo fotograf, iako je imao visoko zvanje Kandidat majstor fotografije. Voleo je da o sebi govori kao o Velikom Lali, Banaćaninu.
http://razbibriga.net/clear.gif
© Steva M. Sekerić, ”Ah ta ljubav”, 2008
Steva je bio veliki šaljivdžija, čovek koji se raduje životu i to pokazuje kroz svaku svoju fotografiju. Probleme sa srcem nije priznavao, a ono se trošilo i kroz ljubav i kroz svakodnevne životne brige. Večna i nepresušna tema ovog autora bili su Banat i njegovi žitelji. Zapravo je bio portretista Banata, odakle je poticao. Bavio se fotografijom više od 40 godina. Zato se u njegovom stilu, u njegovom fotografskom rečniku, oseća duh vremena iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, vremena nabijenog mnogim istorijskim događajima, kada je dokumentarna fotografija bila jedan od najjačih načina izražavanja. Taj stil zadržao je do današnjih dana, a svoju ljubav preneo je na sina i ćerku, koji se profesionalno bave kamerom i fotografijom.
Fotografišući pretežno portrete seljana, ljudi različitih zanimanja u selima Banata, uz čoveka obavezno prikazuje i ambijent u kome on obitava. Ostaće upamćen po portretima iza kojih se proteže seoski put, simbol ljudske sudbine. Ti Stevini ljudi deluju kao spomenici, skulpture urezane u sâmo vreme, koji putujući s njime praktično postaju neprolazni.
http://razbibriga.net/clear.gif
© Steva M. Sekerić, ”Vasa iz Loka”, 2006
Srpska fotografija iznenada je ostala bez jednog od najboljih autora, osnivača i spiritus movensa Centra za foto i filmsku kulturu Srba. Ovoga puta njegovo veliko srce nije izdržalo težinu vremena, čije breme svi nosimo
Petog oktobra 2011. preminuo je fotograf Steva M. Sekerić. Tog dana slavio je sa ženom godišnjicu braka. Živeo je neopterećujući nikoga, a tako je i umro. Samo dva časa pre toga poslao mi je jedan šaljivi i-mejl. Ni on ni ja nismo bili svesni da ću mu odgovoriti na ovaj način, a da on odgovor neće pročitati. Vest se brzo proširila velikom fotografskom zajednicom u kojoj su ga svi cenili, uvažavali i voleli.
Upoznali smo se preko foto-sajta: www.balkanphotocontest.com (skraćeno BPC), na kome sam osim fotografija počeo da objavljujem i eseje o fotografima. Gledajući galerije stotinak fotografa, odlučio sam da prvo pišem o njemu, jer je bio u potpunosti izgrađen autor, a direktan povod bila je i njegova velika izložba fotografija u Perlezu, 2009. godine. Na BPC-u predstavljao se kao StevaS, a sebe opisivao na sledeći način: strastven ribolovac, modelar i pomalo fotograf, iako je imao visoko zvanje Kandidat majstor fotografije. Voleo je da o sebi govori kao o Velikom Lali, Banaćaninu.
http://razbibriga.net/clear.gif
© Steva M. Sekerić, ”Ah ta ljubav”, 2008
Steva je bio veliki šaljivdžija, čovek koji se raduje životu i to pokazuje kroz svaku svoju fotografiju. Probleme sa srcem nije priznavao, a ono se trošilo i kroz ljubav i kroz svakodnevne životne brige. Večna i nepresušna tema ovog autora bili su Banat i njegovi žitelji. Zapravo je bio portretista Banata, odakle je poticao. Bavio se fotografijom više od 40 godina. Zato se u njegovom stilu, u njegovom fotografskom rečniku, oseća duh vremena iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, vremena nabijenog mnogim istorijskim događajima, kada je dokumentarna fotografija bila jedan od najjačih načina izražavanja. Taj stil zadržao je do današnjih dana, a svoju ljubav preneo je na sina i ćerku, koji se profesionalno bave kamerom i fotografijom.
Fotografišući pretežno portrete seljana, ljudi različitih zanimanja u selima Banata, uz čoveka obavezno prikazuje i ambijent u kome on obitava. Ostaće upamćen po portretima iza kojih se proteže seoski put, simbol ljudske sudbine. Ti Stevini ljudi deluju kao spomenici, skulpture urezane u sâmo vreme, koji putujući s njime praktično postaju neprolazni.