Nikako da prodje. Docekali Novu godinu, pa Bozic... to je bilo na pocetku. U medjuvremenu, docekivala sam goste (5-6 puta), isla na nekoliko slava, na dva rodjendana... U fiokama od zamrzivaca ostale samo modle za led. Pre neki dan otisla i poslednja tegla cepanih paprika. Tek smo dosli na tri cetvrtine januara. Racun za struju me dotukao. Usla sam u crveno, a nisam se ogrejala. Prve dve nedelje januara su bljestave, sljokice na sve ...
Možemo da se sprdamo sa Srbijom koliko hoćemo, mi smo bar duhovit narod koji je vazda umeo da od skoro svega napravi dobar vic; možemo da sa zgražanjem komentarišemo naše pojedinačne i kolektivne nesavršenosti, možemo da kukako na ovih poslednjih 26 godina samoće, na bedu, siromaštvo, loše vesti koje nas spopadaju odasvud – poznato je da niko ne može toliko da kritikuje Srbiju kao mi sami –( a takvi smo, ruku na srce i prema sopstvenoj deci )– uvek ...
Ekaterina Svetlichnaya Ljubav je samo san Harkov je veoma lep grad sa svom tragičnošću koja ga prati ne samo u poslednje vreme. Ime je dobio po manjoj reci na kojoj leži a koju ukrajinci zovu Rika Harkov. Sa svojim brežuljcima i rekama dosta me podseća na Beograd. Nema ulice kojom nisam ...
Ходао сам дуго мрачним тунелом ка светлу све док нисам угледао њене очи. Њено име је састављено из три слога. Мирисала је на зелени орбит. Била је то једина жена без сенке. У њеним очима сам угледао свој лик. У даљини су треперила светла одбијајући се о белину ...
Knjige Fotografija sa temom čitanja ima ooogroman broj. Bilo bi potpuno beskorisno sve njih sakupiti i čuvati. To me podsetilo da vam nešto ispričam. Devojka je svom momku stalno govorila kako strašno voli da čita, kako je njoj knjiga najbolji prijatelj, ...
Sumrak je padao kao i prvi mraz te novembarske noći, neke snežne novembarske… Užurbanim koracima, uz poneki drhtaj tela, grabili smo prema toplom domu. Iz dečjih usta već je izlazio magličasti dah. „Požuri dušo, hladno je!“ Misli mi okrenute prema detetu. Maleni koraci se ubrzaše. Kao treptaj oka, vratio sam se u svoje detinjstvo. Svoju ruku sam, prozeblu, gurao u majčin džep kaputa. „Je l’ toplije sada?“ ...
Kamenog srca Donja stripovana priča me podsetila na jednu diskusiju, ako se ne varam, u temi Da li ste romantični. Jedan korisnik (muškarac) je komentarisao - parafraziram: da to njemu ne treba jer on svojim nogama stoji čvrsto na zemlji. Ukoliko je bio ozbiljan i stvarno tako mislio, to je onda jedan zanimljiv životni stav. Iz toga dalje zaključujem da on smatra romantiku nekom vrstom slabosti, ...
Išao sam na stotine informatičkih kurseva da naučim slepo kucanje. Uzalud. Gledao sam satima u tastaturu pokušavajući da zapamtim tačan raspored slova na tipkama. Sve je nestajalo kad zatvorim oči. Vezivao sam sebi oči i pokušavao da napišem barem svoje ime. Ispao bih uvek Mađar. Držao sam jagodice svojih prstiju na ringli pa na ledu. Da pojačam njihovu osetljivost. Sad više nemam otiske prstiju. A onda sam jedne večeri ...
Izazov ljubljenja Postoji priča o mladom čoveku koji je bio u braku sedam godina. Žena mu je bila izuzetna, deca dobra i sve se dešavalo na najbolji mogući način. Za svakog je njegov brak bio dobar, ali je nešto ipak nedostajalo. Nestala je strast i njemu nije bilo jasno zbog čega. ...
Kojim alkoholom tebe zaboraviti? Sedim za šankom sa Samoćom. Ne sećam se kada smo se udaljili ali se sećam kad smo ljubav sjebali. Jednom smo se telima dodirnuli, i to je dovoljno za našu daljinu, i za našu tugu. Zbog vikanja i svađe oterali smo najlepše reči. Dopadali smo se pre nego što nam je vreme bilo. Slagale su nam se slučajnosti, sudarao nam se rizik. Daljina nam se ušuljala u ljubav i, skoro, a neprimetno, ja sam te i dalje držao ...
Novi komentari