Dragi muskarci, mi zene smo PERFEKTNE zato sto ne postajemo CELAVE, imamo INTERANCIONALNI dan, mozemo obuci i ROZE i PLAVO bez problema, mi smo sigurne da su nasa deca NASA, imamo PRVENSTVO u slucaju brodoloma, ne placamo racune u kinu ili restoranima, prve smo oslobodjene u slucaju da smo u grupi taoca, ako smo prevarene mi smo ZRTVE, ako prevarimo oni su ROGONJE, mi mozemo prespavati sa prijateljicom bez da nas odmah osude kao HOMOSEKSUALKE, mi mozemo obratiti paznju na VISE STVARI u isto ...
Tvoje mi oci kazu sto zelim, u njima lezi sav moj svijet! ' ♥
Hoću da mislim samo ono o čemu želim da mislim. Nametnute misli ne primam. Nekada se neki uljez od misli potkrade. Osetim ja kada mi poremiti duhovni balans. No brzo ja to rešim, brzo ga izbacim iz dvorišta mojih misli. Ne dozvoljavam da kvari društvo dobrih misli i vibracija. Poremećaj nastane kada me neko pokrene na razmišljanje. Tada imam malo veći problem. Poremeti mi bazu sređenih misli po hronološkom redosledu. Haos mi napravi. Sve mi ’’ispretura’’ po mislima ...
Budi srećna što te nisam dotakao Tonula si u san kad sam se nagnuo i kao u dubokom bunaru jasno sam video (bila je noć) da mi je suđeno da volim sada već samo potonule zvezde katkad tako sjajno pričvršćene za nebo dok sam još uvek hodao uspravan od ljubavi do ljubavi odlagao je kao da mi u nogama leži večnost. Sada su skupi i neprocenjivi trenuci momenti prazni dodiri tako prolazni sekund pred zoru ...
st.jpg
menjano 06-05-2012 u 09:37 od Man
Stiglo je proleće. Sa terase čujem nečiji smeh, čujem muziku, živahan razgovor, lavež pasa iz komšiluka. Kroz prozor posmatram ljude i automobile koji prolaze mojom ulicom. Život teče punom parom. Ljudi žive i smeju se, zaljubljuju, rastaju, sastaju, venčavaju se. Deca se rađaju. U šumi je odavno procvetalo prolećno cveće. Sve ovo prolazi mimo mene. Vidim i čujem, a ne reagujem. Kada me pitaju kako sam, odgovorim "dobro" a na telefonske pozive ne odgovaram. ...
Otvorena vrata... Nikada nisam bio previše radoznao. Ne zato što nisam hteo, već zbog granica, zbog zidova koje sam sebi postavljao, a znao sam da iza tih zidova postoji drugi svet, lepši i bolji nego što sam vodio... Svet je prividno uvek bio uzrok mojih nemira, sve postoji i ne postoji...Na svakom zidu koji sam podigao su postojala vrata, ključevi brave su bile sa druge strane. I ja sam čekao da ih neko otvori...Kad si se nekim čudom stvorila ispred tih vrata i otvorila ...
Da se razumemo, nisam hater, kako to mladi danas, popularno kazu Uspešno se odupirem iako me život u ovoj, nadasve zanimljivoj državi(ci), prosto sam tera da postanem. Elem, ja sam onako, optimistično odlučila da svom mlađem detetu odložim polazak u prvi razred. Moje misli, kao da je pročitao njegov, sad već na žalost bivši logoped, i sam mi je dao predlog kao i pisanu preporuku da se dete uključi u školski program, sledeće godine. Takođe me je uputio i na specijalistu ...
Ne spadam u one koji se odazivaju na...radoznali. Ne, previse mi je jaka intuicija da bih jos sebe smarao i sa time. Neko bi moj zivot nazvao dosadnim sto bi, naravno, bilo pogresno, cak i vise od toga... Tacno je da se dosadjujem u virtuelnom svetu jer nema iznenadjenja svaku reakciju, svaki komentar vec unapred znam... Negde na putu odlaska iz surealnog, virtuelnog sveta i onog...stvarnog, zastanem...uvek u nadi da budem iznenadjen, sokiran ili...odusevljen. Nema toga, svi ...
Novi komentari