Stajala sam oborene glave na parkingu, tik pored naseg autobobila, skoro nehajno gledajuci u sisarku koja je otpala sa obliznjeg drveta. U mislima sam terala desnu nogu na korak, ali me ona nije slusala. "Udji u kola, malena"-cula sam njegov nezan, tihi glas. Nista. Noga se i dalje ne pomera. "Majmune ludi...kretenu...idiote.."-nabrajam u sebi, ali, naravno, nista od toga ne izgovaram, samo i dalje stojim, kao ukopana u zivi pesak, bojeci se da napravim ...
Ponekad me zaista zabolis. Ponekad to budu trivijalni trenuci, momenat kada setam julskim ulicama, dok mi sunce topi sladoled i kada mi misao da to nikada necu raditi sa tobom zatrese ruke. Ponekad me, kao juce, zaboli cista fizicka zelja za tobom, vlaga u koju samo ti mozes da usadis seme iz koga nesto moze da procveta. Ponekad su u pitanju sustinske stvari-nase dete nece nikada skakutati pored nas, tvoja deca ce setati kraj tebe, moje ce skakutati kraj mene. Sreca ce ...
Danas sam odlucila da dete u obdaniste odvedem putem drugacijim od uobicajnog. Trebace mi vise vremena, ali to je opcija na koju mogu da pristanem. Treba mi promena, a lakse je zapoceti veliko spremanje svog zivota od malih stvari. Tako sam jutros stavila i biserne perle i sesir, koje sam oduvek smatrala preozbiljnim za mene, cak i onda kada sam dobrano zagazila u cetrdesete. Tesko prihvatam cinjenicu da je ovo sada, bas ovaj trenutak, ovi meseci i ove godine, najsretniji period mog zivota. ...
Svakoga dana na putu do, i sa posla, vidjam vrlo zanimljive stvari. Neko ih mozda ne bi ni primetio, delom zbog vremenskog ogranicenja od par desetina sekundi, eventualno par minuta ako se zanimljiv prizor desava dok je crveno svetlo na semaforu, tokom kojih nase oci treba da detektuju prizor, da sliku posalju mozgu, da mozak obradi i prepozna sliku i da je selektuje kao zanimljivu u moru prizora koje vidjamo, a ne vidimo svakoga dana, a delom zato sto se, na srecu, ne odlikuju svi ljudi hipersenzibilnoscu ...
Mislim, prica je pocela krajnje romanticno..znate, bas kao u ljubavnim romanima: ona i on su se sreli ponovo, nakon puno godina (dobro sad, ne bas puno, ali dovoljno godina) nakon poslednjeg susreta. Lokacija- Saronic zaliv i predivno, maleno ostrvo, divlje more, pitomo mediteransko rastinje, topla noc, zvezde na nebu i znate kako to vec ide....Njihova ljubav u prethodnom vremenskom periodu je bila divlja, strastvena, puna neizgovorenih reci, ciji odsjaj je grejao njihova scra tokom dugih godina ...
Neki su me pitali kako je bilo? Videti te ponovo. Rekla sam im. Sve od pocetka. Opisala sam junsku noc, osecaj kao da na usnama imam gorko zrno koje nemam snage da ispljunem, koraci odlucni poput onih kojima su istocna plemena krenula u osvajanje zapadnog carstva. Podsetila sam ih na mesto na koje si me i prvi put odveo, pre sedam godina, vino je bilo drugacije, ali ja sam bila isto opijena. San mirne vode oko nas me nije doticao, ja sam bila divlja voda ...
Moj sat je namesten 1 sat unapred, na vreme koje otkucava u tvom gradu. Moji zalogaji svi imaju ukus prepecenog hleba sa medom koji sam pojela na tvojoj terasi nad Plakom. Moje telo je kalibrisano prema tvome, pocev od one snegom upakovane januarske noci u Budimpesti. Moji koferi su spakovani prema gradovima koji stoje na tvojim avionskim kartama, a lisabonska prasina na mojim cipelama stoji neobrisana. Moji koraci su laki samo na 37° 58′ 0″ N, 23° 43′ 0″ E. ...
Secam se posledenjeg dana u mesecu septembru jedne godine. Ne tako davne. Sedeo je u svojoj stolici za bebe, nad cinijom borovnica. Bio je u plavoj zekici, sa loknama razvrcanim na sve strane i nevesto kasikom lovio plave tacke po tanjiricu. Sav umazan krvavo ljubicastom po obrazima, rukama, celu i kosi, provlacio je preko jezika borovnice i slogove "ma-ma-ma-ma". Bila sam tako sretna to popodne. Osvezeno sretna. Ozareno sretna. "Ti si moj mali vampir"-rekla sam mu i coknula ...
Neopisivo mrzim situacije u kojima trebam da izigravam svetlucavi privezak na sveznju raznobojnih kljuceva koje cvrsto u ruci drzi moj muz. Kljuc (srebrni) novog BMW 3 Series Sedan 335i, kljuc naseg cetvorosobnog stana (tamno plavi) na Vracaru i onog manjeg, dvosobnog, na Zvezdari (vatreno crveni), u kome se vidja sa svojim ljubavnicama, kljuc nase male brvnare u planini (zeleni), kljuc kojim mene drzi zakljucanu i privezanu za sebe vec godinama (potpuno providni, kao od stakla, ali nesalomivi, ...
Jutros mi se na putu do posla desila retka i neobična stvar.Obično putujem naizgled zagledna kroz prozor, a izistinski zagledana u samu sebe, jer se najlepše usamljena osećam medju gomilom nepoznatih GSP sapatnika. Tako je bilo i ovoga jutra, sve dok me nešto, neki unutrašnji blagi ubod intuicije, dodir jednog paralelnog sveta nije naterao da okrenem glavu i uperim pogled ka ženi koju sam više naslutila, no videla da je sela preko puta mene na prethodnoj stanici. Nije bilo čudno to što ...
Novi komentari