Sećam se da sam kao mala umirala od straha na pomisao da ću jednoga dana morati da pravim torte. Žene su toliko kukale na torte, da je to bilo jezivo slušati. Ili su pričale o tome kako treba da prave tortu ili o tome kako su pravile tortu. Pa tu ima jako puno kora koje moraju da se peku i seku na pola koncem kada se prohlade. Na stranu to što kore mogu da pregore ili ostanu nedopečene. Fil se redovno zgrumulja ili bude previše voden. Nikad potrefiti. Tako da ...
U dahu mome, KOSOVO MOJE, sve krvi sto su tekle niz Kosovo polje, dale su mi zavet ko pcele sto se roje ......i grlo Obilica cujem kako poje: -U VEK i VEKOVA uvek ce da stoje Srpsko je bilo i ostalo je Kosovo moje krvlju natopljeno Kosovo moje Lazarom zadojeno Kosovo moje vazda otimano Kosovo moje iz bola sazdano-. Ti si u meni i ja u tebi zizak sto gori,bozur crveni, kolevka moja sto je trgaju, ...
Prvobitno napisano od sani Znas, mozda Ti vise necu napisati nijednu pesmu. Jer sta je taj jedan buketic reci izaslih u trenutku nejasan i lud Ti samo razumes dva tela koja su oznojana i vrela u ukradenom Vremenu za kojeg nema posle. Jer Ti ne znas Ti ne razumes zasto ja pravim od Sveta ono sto on nije. A ne razumem ni ja. Sani
vijuga ispred mene magistrala...letnja izmaglica i miris borova,smole osecam.oci mi poprimaju plavetnilo mora...brojim km.koji me spajaju sa tobom...sve ih je manje a neizvesnost sve veca.posustajem,ali Ti kao da znas,i samo zasvetli displej na mob. i tvoja poruka koju ne citam vec gutam...vracas mi snagu.i tako na svakih 100 km...brojimo ih zajedno,osluskujemo,ocekujemo...pocinje kisa.stajemo,mali odmor.izlazim na kisu i osecam prasinu koja se lepi za moje noge...zagrlila bih ceo svet...sve prestaje ...
"Bilo jednom jedno vreme", by Aleksandar Jovanović (Bgd, 1999.) - KRAJ! IV U prljavim maskirnim pantalonama i beloj potkošulji, preko koje je bila "okačena" vetrovka, nije mnogo odudarao od okoline, jer su po ulicama klinci takvu šetali prateći najnovije modne trendove, a izbeglice u njoj tumarale i prosile po ćoškovima. Sada je i on bio stranac u Beogradu. Išao je nekada poznatim ulicama, koje ...
mali osvrt na ovaj moj danasnji blog,pisan iz minuta u minut... mnogi tekstovi su preneseni iz mog bloga SRCE U KANDZAMA ZIVOTA a neki su napisani sinoc i danas... Ispričali smo ramenima i rukama nešto što u prevodu na disanje znači: Ljubav.
JEDNOG DANA PITA LJUBAV PRIJATELJSTVO: "ZASTO POSTOJIS TI, KADA POSTOJIM JA?", A PRIJATELJSTVO ODGOVORI: "DA STAVLJAM OSMEH TAMO GDE TI OSTAVLJAS TUGU"!
ali moj MIKA ANTIC mora da ususka svoje stihove i ovde i da tako tka svoju mrezu obojenu nekom setnom romantikom ...kao da vam ja sapucem kroz njegove stihove...cujte ga Život je sve nešto iz početka. Juče i prekjuče sutra ne vrede. Nema na svetu dva ista petka, dve iste nedelje, dve iste srede. Pa čemu onda razočaranja? Ako je jedna ljubav - ćorak, Odmah se drukčije i lepše sanja. I kad si najviše ...
zbog plavičastog sjaja sreće,zbog nevinog mirisa detinjstva,zbog divne i nežne moje Mame...pišem ove redove pišem ih sada kada sam ja mama i kada znam kako su je bolele moje suze i kako je zajedno samnom jutra dočekivala i kafu kuvala kako me preklinjala da ne pušim toliko... kako me učila da je laž uvek laž pa makar se pisala i malim slovom na početku rečenice... zbog ...
Koliko je potrebno biti jak u sebi, podici se onda kada drugi pocnu likovati da si unisten? Sta dobijes svojim podizanjem? Koliko god izgledalo surovo svi smo mi jedinke za sebe... rekoh vec jednom da je ono sto se dogadja izmedju dvoje ljudi ono sto zovemo ljubav, dar..to smo dobili da bi delili sa nekim... ali kada ljubav preraste u opsesiju, kada se pocnemo ponasati kao da posedujemo nekoga onda je to problem... Mora se shvatiti bilo bi pozeljno na vrieme ...
Arhiva
Novi komentari