Ti sto puzis i bljujes rec krvavu iz crnih slutnji ,korenja i znoja hoce li ti ,dusi ,jutarnja rosa, biti samo kap, uzeta iz mora? Krv da svoju speres i svoj jezik zuci sto ga pruzas meni,kamenoj steni, pukotina mozda samo me zaboli, odahni,sedni,okreni se ka meni. Mozda ti se utroba,umiri i stane, prestane da vapi presahla od zedji, ne puzi,ne gmizi,podigni svoj pogled, ostavi za sobom trag krvave zveri. ...
Kad srce zaigra a oko zasjaji od pomisli nezne i topline neke, sto obuzme dusu,jurnu osecaji. ko plima il bujica pomamljene reke. Tad leteti mogu po plavome nebu, i gorama bujnim od mojega htenja, na krilima zanosa zaigrale duse , sletecu na grane jes ne probudjena. Sletecu na krosnju bujnnih osecanja, od zanosa silna s perom laste male. iz gnezda od slame napravjenog davno, gde ljubav je cuvala svoje zelje ...
Istine i lazi-ko je ko i sta je sta???? Istina da sam to ja ,od krvi i mesa sazdana,ma ne... laz sam ja.... iiluzija promasaja i beskraja...Ma bezvazdusni prostor...nekakva neuspela imitacija zivota....parodija ocaja....izgubljeni putokaz vremena.Istina ili laz...sve sam i nista sam ja...sebi laz ...zivotu istina...a kraj???Da li je istina ili laz...ili samo ocaj a lici na sjaj....mozda me ponese u beskraj...mozda je tamo raj...za istinu....laz.i..ocaj..... ...
Secanje sto zelja pozove da prica koliko je proslo nasmejanih lica, a koliko suznih ociju od tuge, dal` ih vredi pisati k`o pricu za druge. Ili ih ko` uvek prozivkom pozvati, da se nekad proslost ko bumerang vrati. Da svedoci istinu srece ili kraja, plovidbe zivota,snaznih zaveslaja. Tada se bas tesko zamislim i pitam , koga da pozovem ili da mu hitam. U pohod na vreme prosloga zivota ili da jos sacekam ...
Moje su pesme samo moji snovi prosanjani-ili tek zasanjani moje su pesme,samo bolni krik zivota i tuge,presahle u meni sto kao u paklu,uzarenim grotlom zlokobno se smesi,mojoj tuznoj seni. Gde ja to stigoh,nepoznajem nikog kome ruke pruzam,i koga to trazim osmeh i pogled,slucajnog prolaznika cemu se jos nadami cime se snazim? I on ce pobeci,ne zeli me na putu sklanja se u luku,kao da sam kuzna nikome ni pesma od ...
Sta je to skrilo svetlo u mraku neciju misao zlokobnu i strasnu il sakrilo svoju iluziju gresnu i senkom bez duse ispevalo pesmu....... Ma mozda joj nije dovoljno jaka sujeta i ego velikog gorstaka pa se zato mrakom ogrce i cuti nemocna da bljesti gde joj idu puti......... A nije ni svesna da sa malo snage moze da zasija kao zracak nade da milija bude i sebi i svima da preskoci rupu u sebi sto ima....... ...
Prolazim kroz vetar isibana lica,naprsla usna krvari lagano,jezikom osecam slast sopstvene krvi i tiho bez cilja koracam polako.Kuda kamo poci,misli se nizu,u bespuce svoje napacene duse,tamo sam vec bila....svi jadovi moji...........tamo su samo porusene kuce.......tamo su samo .... bola bastioni.Treba mi sunca,topline i zara,treba mi muzika srecnih bulevara...treba mi osmeh da odagnam vetar sto usne mi krvari............treba mi ljubav da se ta zelja ostvari. ...
Kada bih se opet ,ja, ponovo rodila i sansu jos jednu od Boga dobila prvo bi se njemu jako molila da kolevku i ne ljulja. Da mi se samo, tuga, ne bi ponovila. Kada bih jos jednom na ovaj svet dosla, molila bih svevisnjeg pa ma gde posla da pute mi moje sokoli i bodri, da oblaci nadamnom ne budu modri, vec sunce da pusti da me toplo greje i ljubav po polju mom uvek da je seje. A ja bih,cini mi se , ko u ovom sada, ...
ako da se vratim putem svoga dolaska kad ga nisam jasno ni sama videla kako da sad cujem vreme svoga odlaska kad nezelim znati da kuca za mene... Da li ta tisina i kisa sto dobuje zeli da mi tragove spere i daruje,, trenutak za vecnost,da bol ne caruje srcu otkucaj da tugu ublazuje... Kome jos kisa srecu je dala?? Meni ,sto ...
Vreme u vremenu strepnja u strepnji snovi u snovima dah u dahu kisa u kisi misli u mislima prevara u prevari smeh u smehu lice u licu nalicje u nalicju krv u krvi suza u suzi zivot u zivotu samo ti i ja ,breme u vremenu. Prkos
Novi komentari