.....Kako bih samo zelela, da sve nisam umislila,da se ne potkrada zabluda kao zbilja,da iskra u srcu sto dugo sija,ne bude lazna iluzija,Vec srca moga sinfonija,koju slusamo i ti i ja.Mozda nije kasno za nadanja... I gle..nesto mi sunce jace i lepse sija,neka toplina mojim bicem nailazi kao plima...valjda je prevelika zelja da te imam....podarila mi osmeh na usnama,podarila zar oku ...
Ti uvek podji gde srce te zove, medj oblake poleti u srediste duse. ,Pomeri sunce,planine i more u tajno skroviste do prve bore. I nikada nemoj zazaliti zoru, sto svanula budi snove nezne. Ona samo zeli da ih prva cuje, dok kosa ne zabeli i zaborav krene. A kad damar drhti i pocne da bije, dlanom ga vlaznim umiri i stegni. Pusti da otkucaj nagovestaj bude, prethodnica topla ,java snovidjenih. I idi dalje gde ...
Nemilost kruzi bas bez milosti, jurisa u napad bez skrupule srama, ko zver ranjena jauce u toru, i pita se zasto,ostala je sama. Od milosti trazi samilost za sebe, od ociju duse sto je drugi nose, za druge je nikad potrazila nije, ko azdaja rusi neduzne zivote. I Djavoljim smehom ruga se iz ada, i misli da tako krv zilama ledi, ne shvata da nemilost tanka je grana, krhka i puca, jer na njoj bas sedi. A onda u strahu ...
....Nekom ,nekom ko zna da dise...da osluskuje i krik i sapat...nekom ko zna da cita sa usana ispucalih..izgrizenih do krvi od bola...nekom ko ce umeti da iz oka iz koga suza klizi procita...nekom ko ce razumeti i drhtaj tela i grc bola ruku koje se tesko pokrecu...nekom ko ce razumeti...da samo topli dah ljubavi tvoje ...moze me u zivot vratiti...jedino milo moje...mozda ces ...
U svakom trenutku stoji jedan cas u svakom casu cuci jedan dan, surov,ohol i beskrajan ....I delic trenutka... bez nadahnuca.... siromasan,stur..... nepozeljan ...stran.... kao kakav oreol... nesvanutog jutra..... lebdi na damnom... drzak... i ocajan... I delic trenutka... to sam i ja. Prkos
Znam da znas,znam i da ne znas.A kako bi, kad nisi ni svestan da si postao oka mog treptaj,uplucima uzdisaj,na usnama topla kap.I sve kao san,uljuljkan i san,nedosanjan,iznenadan.Ma razumeces,znam,mozda kada prodje san,kada ga raskopa dan,kada mi kap sa usana popijes i sam postanes svestan,da si to TI pomisao moja naj milija,mog zivota poezija,,moga srca melodija,struna zategnuta...do pucanja.Jednom...razumeces...znam... Prkos .
Koliko smo mogli,koliko smeli koliko smo hteli,kolko zeleli kolko smo znali,koliko cutali koliko bezali,koliko se nadali? Koliko smo cekali,koliko vredjali koliko plakali,koliko se svadjali koliko lutali,koliko huktali koliko voleli ,koliko mrzeli? Koliko smo sebe ikad upoznali koliko smo sebe ikad sebi dali koliko smo druge sobom darivali ...
Ko laz nosi i sa njom kosi,nek cuva se dobro ostrice na kosi. Moze se slucajno u trenu nadanja,poseci ostricom gorkog kajanja. Tada vec nece likovati glasno,vec urlikom bola oglasit ce nemoc. Istina ce zurno pozurit` na presto,pobedom nad lazi ,na zasluzeno mesto. I nemoj nikad dozvoliti sebi,da govorom meda,laz ti se potkrade. Sto istina okom zeli da ti kaze,ne plasi se njene silovite snage. Ume da zaboli ta krvava brazda,da lipti u mlazu od kazne za lazi. ...
Dobro ti jutro tek zoro svanula, Jesi li osmeh danu udahnula, ponela ljubavi za ceo svet, za vrapce i prelepi u basti cvet.? Za oko moje ,da gleda bistro, tek svanulo jutro i nebo cisto, krosnje zelene i prve tresnje, radost za duse sto usnise setne. Dobro ti jutro ljubavi moja, raduj se danu duginih boja, pusti da sunce miluje ti ...
Neki se cudan strah protegao mojim bicem,tezak,uskovitlao. Hoce,cini mi se ,da me satre, ugusi,obeshrabri,gurne u ocaj. Kakav je to dolazak bez najave, vec cizmom pretecom gazi dusu? Hoce li sutra,doneti sutra u nadi, da straha od straha nema i da osmeh ko kaljace na cizme navuce? Da li ce strah od straha da nestane, kada jutrom otvorim oci,pogledam u nebo? Sta ce mi nebo reci?Da nezvani gost ne dolazi? Da mogu ustati ...
Arhiva
Novi komentari