....Nekom ,nekom ko zna da dise...da osluskuje i krik i sapat...nekom ko zna da cita sa usana ispucalih..izgrizenih do krvi od bola...nekom ko ce umeti da iz oka iz koga suza klizi procita...nekom ko ce razumeti i drhtaj tela i grc bola ruku koje se tesko pokrecu...nekom ko ce razumeti...da samo topli dah ljubavi tvoje ...moze me u zivot vratiti...jedino milo moje...mozda ces ...
U svakom trenutku stoji jedan cas u svakom casu cuci jedan dan, surov,ohol i beskrajan ....I delic trenutka... bez nadahnuca.... siromasan,stur..... nepozeljan ...stran.... kao kakav oreol... nesvanutog jutra..... lebdi na damnom... drzak... i ocajan... I delic trenutka... to sam i ja. Prkos
Znam da znas,znam i da ne znas.A kako bi, kad nisi ni svestan da si postao oka mog treptaj,uplucima uzdisaj,na usnama topla kap.I sve kao san,uljuljkan i san,nedosanjan,iznenadan.Ma razumeces,znam,mozda kada prodje san,kada ga raskopa dan,kada mi kap sa usana popijes i sam postanes svestan,da si to TI pomisao moja naj milija,mog zivota poezija,,moga srca melodija,struna zategnuta...do pucanja.Jednom...razumeces...znam... Prkos .
Koliko smo mogli,koliko smeli koliko smo hteli,kolko zeleli kolko smo znali,koliko cutali koliko bezali,koliko se nadali? Koliko smo cekali,koliko vredjali koliko plakali,koliko se svadjali koliko lutali,koliko huktali koliko voleli ,koliko mrzeli? Koliko smo sebe ikad upoznali koliko smo sebe ikad sebi dali koliko smo druge sobom darivali ...
Ko laz nosi i sa njom kosi,nek cuva se dobro ostrice na kosi. Moze se slucajno u trenu nadanja,poseci ostricom gorkog kajanja. Tada vec nece likovati glasno,vec urlikom bola oglasit ce nemoc. Istina ce zurno pozurit` na presto,pobedom nad lazi ,na zasluzeno mesto. I nemoj nikad dozvoliti sebi,da govorom meda,laz ti se potkrade. Sto istina okom zeli da ti kaze,ne plasi se njene silovite snage. Ume da zaboli ta krvava brazda,da lipti u mlazu od kazne za lazi. ...
Dobro ti jutro tek zoro svanula, Jesi li osmeh danu udahnula, ponela ljubavi za ceo svet, za vrapce i prelepi u basti cvet.? Za oko moje ,da gleda bistro, tek svanulo jutro i nebo cisto, krosnje zelene i prve tresnje, radost za duse sto usnise setne. Dobro ti jutro ljubavi moja, raduj se danu duginih boja, pusti da sunce miluje ti ...
Neki se cudan strah protegao mojim bicem,tezak,uskovitlao. Hoce,cini mi se ,da me satre, ugusi,obeshrabri,gurne u ocaj. Kakav je to dolazak bez najave, vec cizmom pretecom gazi dusu? Hoce li sutra,doneti sutra u nadi, da straha od straha nema i da osmeh ko kaljace na cizme navuce? Da li ce strah od straha da nestane, kada jutrom otvorim oci,pogledam u nebo? Sta ce mi nebo reci?Da nezvani gost ne dolazi? Da mogu ustati ...
Tuzno li si selo moje sta od tebe ostalo je. Tuga cemer i ugarak pogled prazan i pocinak....... Svi odose selo moje otislo je sto je BOLJE nema dece ni pastira ni frulicu ko da svira............. Ostale su suve grane Tresnje,sljive ne obrane ostao je orah stari. odose i koledari.................... Ni putnika namernika da sa plota nesto pita nit lisice a ni vuka sto zabranom ...
U tihoj i svetoj noci BADNJAKA Molim se u kutku zapaljene vatre da veru mi , silom sto je oskrnavise Dolaskom Bogomladenca u LJEVISKU vrate. Osvetli badnjace put milosti bozijoj da radost rodjenja GRACANICA cuje, Osojansko cedo sto jutros se rodi da ga BOZIC svojom rukom pomiluje. Badnjace moj,zelja hiljadu ,roj ,a ja ti se molim uslisi mi jednu Spasi narod moj i Kosovsku zemlju. Daj nam svima snage,molim ti se Boze, da kolevke pravimo,da se SRBI mnoze, Da nas uvek ima tamo gde su preci ostavljali ...
Sa maskom na licu jeziku je lakse da plete i veze i pljucka na mase s pozornice umilno osmehe razdeli samo da se docepaju onog sto su hteli. Obecanja data u zanosu cike neseca se niko , ma ko mari vise. Sa maskom na licu lagati je lako i zivot im prodje eto bas ovako. Al kad vreme dodje da se mreti mora tad skidanje maske postaje im mora. Na golome licu tragovi se vide necasti,prljavstine nek se tada stide. ...
Novi komentari