Printable View
Možete opisno, a možete i ocenama od 1 do 5, da ocenite način rada pojedinih zdravstvenih ustanova.
Ovde smo virtuelne ličnosti, nesmo im u šakama, već smo samo nikovi i avatari,
pa aj slobodno da raspalimo i da ih izogovaramo. Možda se nađu i iznenađeni
ako pročitaju da ih neko ne voli...:lol:
ma, jednostavno su grozni.
nemaju ono elementarno što je potrebno bolesnom čoveku - ljudskost. pacijente gledaju kao daveže, iako su lekari i sestre tu zbog pscijenata, a ne obratno...mislim, plaćeni su da leče ljude.
testirala sam moju izabranu doktrorku u domu zdravlja - posle pet godina od operacija raka dojka, ona mene svaki put pita (pre nego što ''uđe'' u moj karton):
- a šta ono beše vaš problem?....što mene u momentu iznervira.
zatim, posle podsećenja da sam ja preživeli slučaj, onda kaže:
- šta vam treba?
- recepti za 2 meseca i uput za...
- jao, ne smem da cam dam za dva meseca, znate, stigle su nam takve instrukcije.
dobro, mislim ja. sledeći put, za tri i po nedelje, dođe, donesem joj neku kremu za ruke i dam joj preko stola....e, da nikad me ne gleda u lice.
podiže žena pogled, strpa kutiju u fijoku brzinom svetlosti, napisa recepte za 2 meseca....da ne pričam da mi nikad za ovih 5 godina nije izmerila pritisak, nikad je ne zanimaju moji rezultati i nalazi specijaliste za kojeg uzimam uput...ali - nikad.
a ona je moj izabrani doktor. o neizabranim ću tek da pričam.
Ja ću početi od dečije bolnice ''Olga Dedijer'' u Beogradu.
Osim jednog lekara koji je pre deset godina bio pred penzijom, ja tamo čoveka ne videh.
Glavna sestra po pravilu veštica koja čitavo pre podne vrišti po hodnicima i plaši decu,
a mame redovno rasplače zato što su na pogrešnom mestu ostavile papuče ili tašnu.
Pravila u bolnici su očajna. Bukvalno kupe decu s ulice i ostavljaju ih u bolnici
minimum deset dana. Pre toga ne možeš da se izuvučeš pa taman da je dete
najzdravije na svetu.
Majke mogu da ostanu sa decom i imaju svoj krevet. To je pohvalno.
Ono što ne valja je to što za vreme vizite, sve mame moraju da budu zatvorene u
trpezariju kao da ne postoje. Decu ostave samu po sobama i drhću da li će se povrediti
dok vizita ne prođe.
Ja sam svoje dete našla umotano u ćebe preko glave i polumodro kada je imao šest meseci.
Da sam se vratila par minuta kasnije, sada ga ne bi bilo. Urlala sam na njih tada ko luda,
ali su me samo bledo gledali.. ko vele, koga briga šta melje ova histerična..
sa tom praksom su naravno nastavili... uopšte ih nisam omela...
Lekar koji vodi dete, obilazi dete svaki treći dan. Ostali lekari se ne mešaju kolegama u rad.
I tako.. ležiš u bolnici, a na lekara moraš tri dana da čekaš..
I kada ga dočekaš, promrmlja nešto na brzinu, a ako smatra da je pitanje glupo sa punim
pravom se izviče na majku.
Zato vrlo rado dočekuju očeve koji dolaze na razgovor. Ako im donesu koju ponudu, ljubazno
im objasne šta se dešava sa detetom i kako lečenje napreduje.
Pa mame nestrpljivo čekaju da tate dođu u posetu i obaveste ih što su tu gde jesu.
Kada dođu u posetu, tate samo mogu mame da vide, decu nikako.
Očevi stoje na terasi, a mame u trpezariji pa tako pričaju preko prozora.
Za svaki negativan kometnar kažu ''možete slobodno da idete kući i ostavite dete na lečenju''.
Čista ucena.
jeste da placam puno porez u Francuskoj ali kad procitam ovako nesto kazem sam sebi i duplo da je jos je malo, pa neke stvari su ovde ne zamislive pogotovu u zdravstvu, zdravstvo je nesto sto funkcionise besprekorno u francuskoj i tako treba da ostane
ne'am pojma...moj ujak je u francuskoj od 1965. i zaista je zaradio dosta...ali, neke stvari ipak mora da plati, znaš...Citiraj:
Prvobitno napisano od milan11
e sad, to nije tema...naši su tema i to - večita. ne daj Bože da im čovek padne šaka.
Jel treba redom o svim bolnicama u kojim smo bili?:smiley:
Hajde da probam.Polako....Recimo od Ginekološke Akušerske u Višegradskoj.Ne,nisam ja ležao tamo već draga mi supruga.:lol: Grozno...Tamo smo održavali trudnoću.Svakog meseca žena je ležala tamo po nedelju-dve.Lekari,kao i sestre su neljubazni,jednom sam bio u sobi kada je jedna žena plakala jer joj je bilo dosta stalnih infekcija koje je imala,doktorka se izdrala na nju rečima:"Da je vagina sterilna nosili bi je umesto ušiju na licu...a ne dole..." Bilo je strašno,ali poučno,shvatio sam da trebam biti obazriviji prema vagini.:pusi: Daklem...loša iskustva.Dalje,poslednji pregled,u sedmom mesecu trudnoće,koji je kriv za prevremeni porodjaj.Grubo,neljubazno,puste je kući i kažu sve je u redu,kontrola za mesec dana,vratimo se kući,i to veče ona se porodi.Nakon toga,isto Klinički Centar,odelenje neonatologije,ovde su bili malo ljubazniji,a mi poučeni prethodnim iskustvom nismo dolazili bez flaše viskija,bombonjera,sokova,kafe,već kako to ide.Tu nisu bili neljubazni,ali totalno obazrivi...nema prognoza...biće dobro ako bebe prežive...i tako.Stalno smo pitali za moguće posledice i šta treba da činimo.Govorili su samo i ukazivali na opasnost od hemoragija,krvavljenja u mozgu,i sećam se kako smo u čitaonici supruga i ja satima čitali medicinske rečnike i termine.Mnogo sam tada naučio o medicini.:smiley: Ono zboh čega mislim da su na tom odelenju pogrešili je to što nam uopšte,nikad niti jednom nisu nagovestili opasnost od prevelike doze kiseonika i posledica koje može izazvati kod beba u inkubatoru.Nažalost,to se i desilo...a mi smo to saznali tek na redovnom pregledu Retinopatija nedonoščadi,bolest koja napreduje i čije smo posledice mogli ublažiti da su nam na to na vreme ukazali.Da i kod foto-terapije beba koje su obolele od fiziloške žutice,koriste se lampe,i pri terapiji tim lampama bebama se obavezno prekrivaju oči,koje su kod prevremeno rodjenih beba posebno osetljive.To na odelenju neonatologije u Kliničkom Centru Srbije nisu radili.
Posle toga vodili smo bebu na operaciju u Belgiju,tamo je potpuno drugačija priča,što se osoblja tiče,i lubazni su i korektni.Da...rekli su nam da im je poznato kako rade kod nas sa prevremeno rodjenim bebama i imali su loše mišljenje o radu naših ustanova.
Sledeća ustanova koju smo posetili je"Institut za rehabilitaciju"u sokobanjskoj ulici u Beogradu.Tamo su nas poslali zbog usporenog psiho-motornog razvoja.Deca nisu imala ni godinu dana,a ja sam se zgrozio na prvom pregledu,kad mi je doktorka rekla za ovu slepu devojčicu da nikad neće prohodati.Zamislite...Naravno da je kasnije prohodala,a ovi iz sokobanjske nisu uopšte zaslužni za to.Posle toga smo bili na očnoj klinici u Pasterovoj,užasno iskustvo.Tamo je devojčica dobila šarlah.Oni čak nemaju pedijatra tu na odelenju,pa smo morali da idemo u Dečiju bolnicu u Tiršovoj...
Dalje...Institut za majku i dete...E sa njima sam,verovali ili ne zadovoljan.Tamo se druga devojčica leči od problema sa bubrezima.Sad kad malo bolje razmislim,i nisam baš zadovoljan,jer posle prve operacije kada je operisala samo ureter duplex,a pre koga je mogla normalno da piški,pojavila se komplikacija da ne može normalno da prazni bešiku.Doktor naravno kaže da nije njegova greška,a mi ne možemo da budemo pametni...Tamo lečimo periodične infekcije koje se javljaju kao posledica tog zadržavanja mokraće,i s obzirom da je to ipak bolnica,i to kod nas,zadovoljni smo odnosom prodavac-mušterija.:smiley: Da li sam zaboravio neku bolnicu?Da,Tiršova.Jednom je nastupila naglo infekcije,dete se probudilo u sred noći sa bolovima...Institut za majku i dete tad nije bio dežuran,nego Tiršova,lepo su nas primili i dočekali,ali im nije bilo jasno kako su nas to lečili na Institutu,i nisu mogli da se snadju sa onom gomilom papira i nalaza koje smo im pokazali...Rekli su da slobodno navratimo kod njih kako bi ponovo uradili sva ona snimanja koja smo radili na Institutu.:raz_073:
Zaboravih Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu.Na očnom radi naš najveći stručnjak za očne bolesti prevremeno rodjenih beba,posebno blizanaca.
Malo se duže čeka,ali dobro, s obzirom da su najbolji...I sve najlepše o njima.Zadovoljan sam.
Gospode Bože!
daklem.... jednog dalekog novembra odem kod ginekologa na pregled....da me malo ispipa i da mi kaže šta je mi je to tvrdo ispod desne dojke...i čekam.....čekam.....tražili su mi 200 dinara na šalteru, jer je knjižica bila neoverna za 2 dana (ne lažem).....onda sam za inat otišla na posao, overila knjižicu, pa se vratila u dom zdravlja.
e, onda kaže dr da sam zdrava da je sve u redu, da tripujem , da su u dojci displazije, jer sam dojila decu i tako....međutim, pošto sam je ja, kao i vas ovde, smarala svojim sumnjama, ona mi napisa neki uput za ultrazvuk na onkologij...koji, naravno, ne radi...
ebote, bila sam mlada, deca mala...ne znam šta da radim? roditelji previše opterećeni sa svim i svačim i odoh onda na privatni pregled, gde su ustanovili da imam ''nešto definitivno trodimenzionalno što mora podhitno napolje''.
lepo.
super. bolje nego u domu zdravlja.....
zato sad kuckam ovde, a nisam pod zemljom.
eto.
Hvala ti Bože što je Pričalica sumnjičava i nije verovala skotovima iz Doma Zdravlja i što sada kucka sa nama.:smiley:
to kažem svako jutro i veče...Citiraj:
Prvobitno napisano od Kovač
a onda na onkologiji - prvi konzilijum koji odlučuje o operaciji....puše, pune pepeljare, prazne kutije ''laki strajka'', a pacijentkinje smotaju iza jedne prljave zavese da se svuče....a onda pričaju o istoj kao da nije tu, kao da ne razume srpski, kao da je gluva. onda izađeš pred njih polugo(la), hladno (brrrrrr!) , a oni te gledaju, pitaju čime se baviš, pipkaju...a ovaj doca koji me je pipao kaže ''a što ja mrzim fizičarke'' i smeje se pri tom...i lepo ti kaže da si bolestan.
meni se napune oči suzama, a on je bio dobar, malo me utešio i tako to, ali već posle 22 sekunde - ''neeext!'' i shvatiš da si na traci bolesnika, kao u filmu čarlija čaplina, samo što nisam šraf, nego čovek...eto.
današnji utisak - zakazala sam pregled kod ''izabranog'' lekara opšte prakse u 10.45. i, za divno, čudo, stigoh na vreme i prozvana sam na vreme. dr me je saslušala (što me je takođe iznenadilo, jer samo pita ''šta vam treba?'' :undecided:), izmerila pritisak (onakvim meračim za koji gazda kaže da je najbolji) i odmah me poslala na ekg....sve vreme je neka bakica upadala u ordinaciju, izgovarajući ''ja sam teško bolesna, ja sam teško bolesna'', a dr je rekla ''marš bre..i ova žena je teško bolesna, pa ne kuka. napolje iz ordinacije!''
bakuta me je mrko gledala dok su mi overavali recepte i upute.
ih, uzeh sve lekove za 800 kinti i tako...nije bilo loše danas.
posebno bih da pohvalim med. sestru koja je radila ekg, na pažnji i smirenom ponašanju, iako je gužva i kod njih.
naravno, dobila sam preporuku da na pregeld srca odem kod privatnika :lol:, a onda sam kupila kilo pečene prasetine :mrgreen:
Nek si ti živa i zdrava.
ma da....dobih terapiju, neki ''enalapril'' od 5mg dva puta dnevno, gomilu sedativa i ''kardiopirin''...što mu valjda dođe isto kao aspirin....ebem li ga.
Ma ne sekiraj se ništa nije to strašno. Ja imam jaču terapiju već 5 godina. U Srbiji živimo i to je za nas sasvim normalna pojava. Još ti radiš u prosveti....Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
ma, moja varijanta prosvete najbolja moguća...ipak radim sa odraslim ljudima, nema roditelja (koji su, ponekad, luđi od svoje dece)....ali, jeste naporan posao i odgovoran, naročito onaj vezan za nauku i etaloniranja...stres non stop.
eto mi sad pare.
Ništa to nije strašno ne brini. Terapija i za čas ćeš biti kao nova. jbš pare!!!Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
pa nemoj tako, gvozdeni, ja ne mogu da funkcionišem bez istih....numem, a moram da ih kako valja, pa eto.Citiraj:
Prvobitno napisano od Gvozdeni