Jel i vas priroda umara il samo ja imam neku falinku?
Volim prirodu, al posle dana provedenog u prirodi meni treba bar dva dana da
se očovečim. Vratim se mrtva umorna.
A što tako? :lola:
Jel i vas priroda umara il samo ja imam neku falinku?
Volim prirodu, al posle dana provedenog u prirodi meni treba bar dva dana da
se očovečim. Vratim se mrtva umorna.
A što tako? :lola:
ja taj problem imam čim stignem u prirodu :lola: dok izađem iz kola i malo prošetam već sam opijena vazduhom i sva nekako usporena :blenta:
prirodno:dada: nenavikla na ljepote:m: pa ti darivanje boravkom u prirodi iscrpi umjesto nadoknadi energiju..savjet od mene koja živim prirodu dovoljno često je ..kreni i pokreni se češće ,kojice...čovjek je samo dio prirode:bisa: ma kako ga često život otme i okrene drugdje..:
kažeš-..vratiš se mrtva umorna...dokaz da jesi dio nje..:bisa:i da je trebaš jer prirodno je stanje da čovjek uspori..brže odlaze oni koji žure:(
nisam bila u prirodi...ne sećam se, a znam da bi mi prijalo i to baš tim lepim i slatkim umorom, za razliku od ovog nezdravog od kog ne mogu ni da spavam pošteno.
Mene priroda ne umara mada mi se desava (kad sam, doduse retko) isto, posle boravka u prirodi.
Mislim da je to vise nedostatak nje, pa se zapravo 'umoris' od cistog vazduha, zelenila..itd, nenaviknuta na sve to.
Posle par dana organizam se navikne i zapravo tek onda pocinje da istinski uziva u prirodi.
Pa ne umara:sad:
Ja mogu da trčkaram ceo dan:blenta:
je l po traci:hm::
znam samo da se uvek radujem odlasku u prirodu, ma koliko da je to retko....i da se nikad ne pokajem što sam vreme provela van ovog betona.
pa jeste Pričo.. :kapa: zdrav umor
Slazem se :):
ne, zamisli izađem ja ponekad i napolje:eek::
zamišljam.. :kapa:
evo ja sam bila jutros na adi.. (ne, nisu me vratili :rile:) i posle sam spavala
od 1 do 6.. ko da nikad u životu spavala nisam... :qq: propade mi dan...
:lol: a šta je to toliko bitno ostalo neurađeno:
dan u prirodi nikako nije propao :bisa:
slatki umor :bisa:
mada, kad god sam izlozena vecim psiho-fizickim naporima, jedini istinski odmor duse i tela ostvarim odlaskom iz velikog grada...
i tako...
medj' sljivike i livade, zavaljena u hladovini, jednostavno osetim kako se regenerisem i dobijam snagu...
da ne pricam o kvalitetu sna...
nepocenjivo...
:dada:
baš tako naki:bravo: