Slike koje su izmenile svet
Vizuelni zapis moze o proslosti da kaze isto koliko i pisani izvori - a nekad i vise.
Slike koje su same po sebi zadivljujuce izazivale su ili odrazavale nove pristupe zivotu i umetnosti…
CRTEZI U PECINAMA LASKO
Preistorijski crtezi na krecnjackim zidovima u pecinama Lasko u jugozapadnoj Francuskoj datiraju od pre 16.000 g. a slucajno su otkrivene tek 1940. One su medju najstarijim poznatim umetnickim delima.U okolnostima koje se danas cine neverovatno teskim, grupa ljudi smatrala je da je vredno truda naci nacin da u vizulenom obliku prikazu svoje misli i skustva. Da li ime je namera bila da zabeleze svoj svet, da ga slave, isteraju zle duhove ili sami sebe da uvere da divlje zveri ipak nisu toliko divlje?
Mi to ne mozemo da znamo.
Ali slikarstvo kao umetnost zaceto je upravo na tom mestu…
Ovaj mali ostatak nekadasnjeg pecinskog prolaza je odavno presusio i ostao napusten sa krecnjackim obroncima brda. Prolaz je kasnije skracen dejstvom erozije na okolna brda, ostavljajuci otvoren ulaz s jedne strane doline Vezer. Lasko su otkrili pripadnici magdalenijanske kulture u starijem kamenom dobu ili kasnom paleolitu, pre oko 16000 godina.
Odlazili su u otvorenu pecinu i u njen mracni deo i slikali na gornjim zidovima i zasvodjenoj tavanici u prvih pet manjih komora koristeci pritodne pigmente oker boje, oksida gvoždja i ugljena. Iscrtali su divne figure konja, bizona, bikova i jelena, pa cak i niz povezanih scena iz lova.
Pecina je ponovo otkrivena 1940 godine dok su lokalni decaci, iduci za svojim psom, prosli kroz mali otvor u stenama koji je maskirao ulaz. Raskosna paleolitska umetnost pronadjena u ovoj pecini smatra se najlepsom na svetu.
Konzerviranje
Kada je pecina Lasko otvorena za posetioce, njeni praistorijski crtezi su osteceni novim naslagama kalcita nastalih usled promena u okruzenju, a boja im je izbledela pod slojem algi koje su se namnozile od spora unetih u pecinu kroz njen prosiren otvor. Ocuvanje pecine i istovremeni slobodni pristup posetilaca nisu bili moguci. Danas posetioci pecine Lasko mogu da vide identicne reprodukcije pecine i njenih crteza.
http://razbibriga.net/imported/2010/...roup3wwl-1.jpg
Odg: SLIKE KOJE SU IZMENILE SVET
Odg: SLIKE KOJE SU IZMENILE SVET
Odg: SLIKE KOJE SU IZMENILE SVET
Odg: SLIKE KOJE SU IZMENILE SVET
KNJIGA IZ KELSA
Izvanredno ukrasen rukopis cetiri knjige iz jevandjelja s kraja 8. veka koji su sacinila nepoznata grupa monaha u udaljenim krajevima Skotske i Irske. Sasotoji se od 340 listova debelog pergamenta, a vecina njih je sa minijaturnim ukrasima slicnim dragom kamenju i predstavljaju bogatu antologiju srednjevekovnog simbolizma. Na stranici kojom pocinje jevandjelje po Mateju prikazane su cetiri figure sa krilima,
Matija kao covek, Marko kao lav, Luka kao tele i Jovan kao orao.
Knjiga iz Kelsa smatra se iluminiranom rukopisnom verzijom cetverojevandjelja.
Kao remek delo hibernjansko-saksonskog ukrasnog stila, ona ima geometrijski dizajn
(za razliku od naturaslistickog), ravne obojene povrsine slozene izukrstane sare. Iluminiranje je verovatno zapoceto u irskom manastiru na skotskom ostrvu Joni: knjiga je preneta u manastir Kells u Irskoj, nakon vikinskog napada, moguce je da je tu i dovrsena. Ovo je jevandjelje osebujno je i zbog toga sto sjedinjuje irske, klasicne i vizantijske elemente.
[img width=391 height=480]http://www.nd.edu/%7Endethics/news/ghannan/images/kells.jpg[/img]
Odg: SLIKE KOJE SU IZMENILE SVET
Odg: SLIKE KOJE SU IZMENILE SVET
RADJANJE ADAMA
Od 1508 do 1512 g. Mikelandjelo Buanaroti u to vreme tridesetogodisnjak oslikavao je tavanicu Sikstinske kapele u Vatikanu, freskom ogromnih srazmera na kojoj su predstavljeni prizori zasnovani na Starom zavetu iz Biblije. Radio je prakticno sam, na skelama, i nikada nije mogao da se izmakne i pogleda ono sto je slikao. Centralni prizor stvaranja prikazuje Boga kako se ispruzio da bi dao zivot i energiju Adamu koji je na zemlji-energiju koja se prenosi ispruzenim prstom. Adam koji je smatran modelom renesansne lepote lezi na zemlji. Deo njegovog tela je primio energiju a ostatak je inertan. Ova slika je i danas najvelicanstveniji prikaz stvaranja…
Ako se slika bolje pogleda uocava se da Bog zajedno sa andjelima i plastom koji je iza njega formira oblika mozga coveka. Smatra se da je Mikelandjelo hteo da prikaze da je Bog preko svog dodira preneo svest coveku. I ako se uzme u obzir, hipoteticki, da je on otac svih nas uvidamo da svi mi delimo tu istu svest.
http://razbibriga.net/imported/2010/...e_Chapel-1.png
Odg: SLIKE KOJE SU IZMENILE SVET
Odg: SLIKE KOJE SU IZMENILE SVET
ovo mikelandjelovo iz sikstinske kapele lepse izgledalo sa patinom vremena no restaurisano...po meni...
ovo nije slika vec fotqa cernovog mozga - akceleratora sprave koja bi trebala da "izmeni svet....
[size=12px][img width=640 height=428]http://img94.imageshack.us/img94/871/070502104a4at144dpi.jpg[/img] http://img94.imageshack.us/img94/070...pg/1/w1615.png[/size]
Odg: SLIKE KOJE SU IZMENILE SVET
znam Marlone da lepse izgleda originalna verzija...ne moze se uporediti uopste... :)
ali moja je namera bila pronaci klip u kojem bi se mogli videti i najsitniji detalji
koje nije moguce videti na slici...
cenila bih tvoj trud ako bi ti uspeo pronaci bolji yuotube clip... :)
Odg: SLIKE KOJE SU IZMENILE SVET
Ikona Bogorodice Trojeručice je najpoštovanija ikona u Hilandaru i najznačajnija ikona srpskog naroda. Po predanju, pripada redu nerukotvorenih ikona, onih koje je ikonopisao apostol i jevanđelist Luka, prvi slikar hrišćanstva. Na njenoj drugoj strani je naslikan Sveti Nikola.
Ikona je dobila ime u 8. veku. U to vreme se pojavila ikonoboračka jeres, a jedan od njenih najvećih protivnika je bio Jovan Damaskin, tada još svetovnjak. Zato što je pisao protiv ikonoborstva, odsečena mu je desna ruka. Držeći odsečenu u zdravoj ruci, Jovan Damaskin se celu noć molio pred ikonom Presvete Bogorodice da mu isceli ruku kako bi nastavio da piše o poštovanju svetih ikona. I, čudo se zaista dogodilo. U znak zahvalnosti svetitelj je dao zlatarima da iskuju ruku od srebra i da je postave na ikonu.
Nakon čudesnog isceljenja Jovan Damaskin se zamonašio. Monaški život je provodio u lavri Svetog Save Jerusalimskog, u koju je poneo i ikonu svoje Dobrotvorke Trojeručice. U lavri su se nalazile još dve svetinje: čudotvorna ikona Bogorodice Mlekopitateljnice i paterica - igumanski štap Svetog Save Jerusalimskog. Prema predanju,ovaj svetitelj je na samrti prorekao da će u manastir doći jedan carski sin njegovog imena - Sava, i da će pri njegovom poklonjenju pričvršćeni štap pasti na zemlju. Zaveštao je da se novom Savi kao blagoslov daju obe manastirske svetinje.
Njegovom zaveštanju Jovan Damaskin je dodao svoje - da se tom carskom sinu da i ikona Bogorodice Trojeručice.
Pet vekova kasnije proročanstvo Svetog Save Jerusalimskog se obistinilo. U lavru je došao srpski monah Sava. Dok se poklanjao svetiteljevom grobu, igumanski štap je pao. Isto čudo se ponovilo i sledećeg dana. Tako su se razrešile sve sumnje monaha da je srpski Sava onaj koga su čekali. Čudotvorna ikona Bogorodice Trojeručice je čuvana uz dvorove svih vladara iz nemanjićke loze. Do kraja 14. veka je prešla sa dvora srpskog cara Dušana Silnog u manastir Studenicu. Početkom 15. veka je Studenica postala meta turskih osvajača. Obavešteni da Turci dolaze ka manastiru, monasi su se na brzinu postarali da iz njega spasu najvrednije dragocenosti. Tako su ikonu Bogorodice Trojeručice učvrstili na samar jednog magareta koje su pustili da ide kuda ga vodi Bogorodi;ina volja. Magare je prešlo gotovo celu Srbiju i Makedoniju da bi došlo na Svetu Goru, gde se zaustavilo nedaleko od Hilandara.Videvši i shvativši šta se dešava, manastirski oci su mu pohitali u susret. Kada su skinuli ikonu, magare je palo mrtvo.
Krajem 15. veka Hilandar se našao u teškoj situaciji zbog izbora novog igumana. Mnogobrojni monasi srpske, ruske, grčke i bugarske nacionalnosti nikako nisu mogli da se slože. Ali za vreme jednog večernja se sa ikone jasno čuo glas Presvete Bogorodice da je ona igumanija manastira. Sutradan, na jutrenju, ikona je bila na igumanskom mestu. Misleći da je u pitanju neka prevara, monasi su je vratili u oltar. Međutim, i narednog dana se ponovilo isto. Tada su shvatili da više ne treba da razmišljaju o izboru igumana, niti da pomeraju ikonu sa igumanskog mesta. Tako je Bogorodica Trojeručica postala igumanija i zaštitinica Hilandara. Godine 1905, na molbu zapovedništva visokih oficira ruske vojske, koja se nalazila u ratu sa Japanoom, načinjena je kopija ikone Bogorodice Trojeručice. Bila je poslata na bojno polje kao pomoć pravoslavnoj ruskoj vojsci. I Rusi su zaista počeli da odnose pobede. Kada je između dva carstva sklopljen mir, kopija je vraćena u Hilandar.
Devedesetih godina 20. veka veličanstvena kopija Bogorodice Trojeručice je stigla u Srbiju. Ova kopija stoluje u Hramu Svetog Save na Vračaru. Postavljena je u poseban proskinitar koji stoji u naosu hrama, uz sam igumanski presto. Ispred nje neprestano gori veliko kandilo, a ulje iz njega je već mnoge izlečilo od raznih bolesti. Ikona Bogorodice Trojeručice je prva svetogorska svetinja koja je, i pored kanonske zabrane, iznesena sa Svete Gore. Godine 1993. je petnaestak dana boravila u crkvi Svetog Dimitrija u Solunu, gde ju je videlo više od milion vernih. Tom prilikom se desilo još jedno u nizu njenih čuda - slepi od rođenja je u trideset trećoj godini progledao.
http://razbibriga.net/imported/2010/...jerucica-1.jpg
Odg: SLIKE KOJE SU IZMENILE SVET
Odg: SLIKE KOJE SU IZMENILE SVET
Odg: SLIKE KOJE SU IZMENILE SVET
MLADE PLEMKINJE (LAS MENINAS)
Mlade plemkinje, Las meninas naslikao je 1656 g. Dijego Velaskez. Slika je smestena u ogromnoj, sumornoj prostoriji u kraljevskoj palati u Madridu, i prikazuje petogodisnju princezu Margaretu koju opsluzuju dve dvorkinje.Sam Velaskez, ciji je odraz vidi na ogledalu koje se nalazi na zidu, slika portrete kralja i kraljice. Umetnik gleda u svoje modele i posmatraca, tako da je fokus kompozicije na prednjem delu slike. Ova slika je nazvana : “najsmelijim slikarskim eksperimetom svih vremena” i ona slavi i analizira proces stvaranja slike.
Predstavlja jednu od najpoznatijih slika spanskog Zlatnog veka i remek delo njenog autora.
Opste prihvacen naziv Les Meninas aludira na dve devojcice u sredisnjem delu slike koje zabavljaju najmladju kcer Filipa IV, infantkinju Margaretu. Figura princeze istaknuta je u odnosu na ostale dok se u pozadini slike vidi slikarev dvorski atelje. Sasvim levo Velaskez predstavlja sebe kako slika; desno dva kepeca, a kod njihovih nogu lovackog psa. Sredisnje i najdominantnije delo u kompoziciji zauzima ogledalo u njemu se odrazava lik kralja Filipa i kraljice Marijane Austrijske koji iako poziraju ostaju izvan slike. Po recima slikara Luke Đordana ovo delo je primer „teologije slikarstva“Slozenoscu svoje kompozicije i upotrebom svetla delo je izvrsilo snažan uticaj na mnoge evropske umetnike.
http://razbibriga.net/imported/2010/..._Meninas-1.jpg
Odg: SLIKE KOJE SU IZMENILE SVET
Odg: SLIKE KOJE SU IZMENILE SVET
Vinsent van Gog (30. mart 1853. – 29. jul 1890.) je jedan od 3 najveća slikara postimpresionizma i jedan od najcenjenijih slikara uopšte.
Poreklom iz Holandije, bio je teolog i sveštenik u rudniku i slikao je rudare tamnim mrkozelenim bojama. Posle kratke pariske impresionističke faze kada rasvetljava paletu i napušta socijalne teme, Van Gog odlazi u Arl, na jugu Francuske, gde započinje njegov arlezijski period. Kopirao je Milea, Gogena i Lotreka.
Intenzivno je koristio crvenu i zelenu boju i povodom svoje slike Kafana noću piše svom bratu Teu u Parizu: "Soba je krvavo crvena i tamnožuta, u sredini je zeleni bilijar i četiri svetiljke limunove boje, koje bacaju narandžasto-zelenu svetlost. Svuda se bore najrazličitije zelene i crvene boje: u sitnim likovima protuva koje spavaju, u praznoj i žalosnoj sobi... Pokušao sam da crvenim i zelenim izrazim strašne strasti ljudske duše."
Van Gog je začetnik kolorističkog ekspresionizma. Kada je Pol Gogen došao u Arl počeo je da slika zajedno sa Van Gogom, ali ubrzo njih dvojica počinju da se svađaju. Gogen ga napušta, a Van Gog odlazi u duševnu bolnicu u San Remi, gde odseca sebi uvo, kažnjavajući se tako. Na slikanju u prirodi, kada mu nije išlo od ruke, ubio se pištoljem, kojeg je nosio zbog šumskih životinja, u svojoj 37. godini života.
Slika Seljanka iz njegovog ranog holandskog perioda (mart 1885) nalazi se u beogradskom Narodnom muzeju
Kada se pomene Van Gog prva asocijacija su Suncokreti.
http://www.mojaskola.me/files/mjesov...%5B1%5D(1).jpg
Odg: SLIKE KOJE SU IZMENILE SVET
MRTVI MARA
“Mrtvi Mara” slika koju je Zak-Luj David naslikao u Parizu izmedju jula ioktobra 1793, u vreme “vladavine terora” tokom francuske revolucije. Slika prikazuje francuskog revolucionara Zan-Pol Maraa kako lezi u kadi prekrivenoj umrljanim carsafima (imao je tesku koznu bolest), sa fatalnim ubodom u levoj strani grudi. U ruci mu je pero za pisanje, a prevrnuti kovceg mu sluzi umesto radnog stola.
Kompozicija i svetlo asociraju na kasnorenesansnog
Hrista skinutog sa krsta; figura podesca na klasicne skulpture.
Ovi efekti medjutim, upotrebljeni su da bi se stvorila slika ovozemaljskog modernog heroja i mucenika.
http://razbibriga.net/imported/2010/...by_David-1.jpg
Odg: SLIKE KOJE SU IZMENILE SVET
Odg: SLIKE KOJE SU IZMENILE SVET
Posle restauracije Fernanda VII, 1814. godine i posle proterivanja francuske vojske, Goja biva pomilovan zbog službe francuskom kralju i vraćen na mjesto kraljevskog dvorskog slikara. U ovom periodu Goja slika: 2. maj 1808, Pogubljenje branilaca Madrida i 3. maj 1808. Pogubljenje branilaca Madrida je komemorativna slika narodnom ustanku u Madridu. Kao i serija grafika Užasi rata, ovo su takodjer kompozicije dramatičnog realizma, i monumentalna platna na kojima su slikane čine ih još više upečatljivijim.
Gotovo impresionistički stil , kasnije će uticati na francuske slikare 19. veka, naročito na Manea, koji će biti inspirisati kompozicijom 3. maj za jednu od svojih kompozicija. U seriji portreta Fernanda VII, slikanih posle restauracije, Goja evocira upečatljiv karakter njegove okrutne i tiranske ličnosti. U to vreme slika još nekoliko serija portreta zvaničnika i aristokrata, ali se naročito ističu (zbog romantičnog i subjektivnog karaktera), portreti njegovih prijatelja, kao i serija autoportreta koju slika 1815. godine. Religiozne kompozicije iz tog doba, kao što su Agonija u vrtu i Poslednja ekskomunacija Svetog Jozefa od Kalasanza (1819), su više sugestivne i iskrenije u odnosu na njegove rane crkvene slike. Enigmatična serija pod imenom "crne slike" kojom dekoriše zidove svoje kuće, takodjer poznata pod imenom Kinta del Sordo (1820-1823, danas u Muzeju Prado), kao i serije grafika pod imenom Poslovice (šp. Los proverbios) i Besmislice (šp. Los disparates), predstavljaju s druge strane, vizije iz noćnih mora u ekspresionističkom stilu, sa dobrom dozom cinizma, pesimizma i očaja.
http://razbibriga.net/imported/2010/...ntes_023-1.jpg
Odg: SLIKE KOJE SU IZMENILE SVET
Smrću Karlosa III, 1788. godine, nekoliko meseci pre Francuske revolucije, bliži se kraju period prosperiteta i prosvetiteljstva u Španiji, u kojem je Goja sazrevao kao umetnik. Tom periodu sledi hrišćanski reakcionizam, politička i društvena korupcija, pod upravom kralja Karlosa IV i njegove kraljice Marije Lujse, a koji će se završiti Napoleonovom invazijom na Španiju. U takvim društveno-političkim prilikama, pod Karlosom IV, Goja će postati slikar dvora i steći ugled najcenjenijeg i najuspešnijeg umjetnika u Španiji. Posle jedne nagle bolesti 1792. godine, ostaje potpuno gluv bez mogućnosti oporavka sluha. U narednom periodu, njegova umetnost dobija novi karakter, slobodnije ekspresije, poduprta njegovim kritičkim umom i instinktivnim nagonom za oslobadjanje mašte od konvencionalizma. 1795. postaje direktor Akademije San Fernando ali se dve godine kasnije, povlači sa tog položaja zbog problema sa zdravljem. Prvi slikar kraljevskog dvora postaje 1799. godine. Iako je rado primao zvanična priznanja i svoj uspeh cenio sa velikim entuzijazmom, ostavlja za sobom vrlo upečatljiv kritički osvrt na epohu i društvo u kojem je živeo.
U seriji od 80 grafika pod imenom Kaprici (Los caprichos), objavljenoj prvi put 1799. godine, Goja direktno napada političke, društvene i religijske prilike i dogme, koristeći se tada popularnom tehnikom karikature, ali obogaćujući je svojim umetničkim kvalitetima i nesvakidašnjom dovitljivošću. Njegovo majstorsko korišćenje upravo u to vreme razvijene tehnike akvatinte, naročito njenih tonalnih mogućnosti, daju Kapricima dramatičnu vitalnost, zbog čega mnogi ugledni istoričari i kritičari umetnosti, smatraju Kaprice najvećim dostignućem u istoriji grafike. Nekoliko meseci kasnije, Goja postaje prvi slikar kraljevskog dvora. Takođe u to vreme, biva pod pritiskom i napadan od strane španske Inkvizicije. 1803. godine šalje grafike Kaprica kralju, moleći u zamenu penziju za svoga sina.
Dela koja Goja stvara bez porudžbi mecena, zrače neobičnom i nesvakidašnjom perspektivom, fantazijom i inventivnošću, dok u onima koja stvara za mecene ostaje veran tradicionalnim kanonima.
Capricho80
http://razbibriga.net/imported/2010/...129_Goya-1.jpg
Capricho46
http://razbibriga.net/imported/2010/...129_Goya-1.jpg
