Meditacija

Da li meditacija u sebe uključuje krajnju introvertnost?

Budizam se često označava kao srednji put, pa zato svaku krajnjost treba shvatiti kao
nešto opasno. Budistički osmostruki put se često sumira kao sila (moral), samadhi
(koncentracija) i panna (mudrost). Sve troje treba razvijati podjednako da bi se dostiglo
prosvetljenje. Ima jedna divna priča u vezi sa ovim, o tri dečaka koji su krenuli da
posete hram. Na svom putu prolaze kraj drveta u cvatu i pomisle kako bi bilo lepo staviti
nekoliko cvetova na oltar u hramu. Ali, cvetovi su suviše visoko i za najvišeg od njih, pa
se složiše da rade zajedno. Sila kleknu na zemlju kako bi načinio snažnu osnovu -- moral
je uvek osnova bilo kakve aktivnosti. Panna mu stade na leđa jer je najvišlji, ali ipak
treba da se protegne što je moguće više i tada se oseća pomalo nestabilno. Samadhi je
veoma jak i on čvrsto pridržava Pannu. Kombinovanim naporom sve trojice, mudrost na
kraju dohvati prekrasne cvetove.

Introverzija je nezgodna reč, jer ima dva značenja -- psihološko i patološko. Često sam
sebe pitam, razmišljajući odakle izvire misao: "Gde je um?" Je li unutra, negde spolja, i
unuta i spolja, svuda, je li univerzalan, individualan? Na meditaciju se najčešće gleda
kao na "ulaženje unutra", ali ako ja nisam ovo telo, šta to onda ulazi i gde? Dobro je pri
meditaciji održati jedan osećaj kosmičkog ili spiritualnog u umu, jer to pomaže da ništa
ne uzimamo suviše lično. Mislim da je introspekcija, samoposmatranje, možda bolja reč
od introverzije.

Kakve opasnosti mogu iskrsnuti tokom budističke meditacije?

Meditacija jeste rad sa umom i mnogo je nepoznatog u vezi sa umom -- zato i
meditiramo. Intenzivno razvijanje koncentracije može rezultirati oslobađanje izvesnih
energija ili nas dovesti u neuobičajena stanja i ukoliko ne živimo dovoljno izbalansiranim
načinom života, to nam može doneti probleme. Ne preporučuje se da ljudi sa pshološkim
problemima meditiraju bez odgovarajućeg vođstva.

Proces meditacije uključuje otvaranje svesti. Mnoga sećanja nisu dostupna svesnom
delu uma zbog potiskivanja, izbegavanja (jer su bolna), poricanja, nedostatka vremena
itd. Ako su ta sećanja naročito snažna mogu nas preplaviti. Sve to ipak nije nešto
neprirodno i više predstavlja poteškoću nego opasnost. Opasnost zapravo nije u
meditaciji, već u zalaženju u zapušten ili zloustavljan um. Poput mašine koja nije na
pravilan način korišćena ili održavana, kada je pokrenemo postoji mogućnost da se nešto
otkači i lupi vas u glavu. Kontakt sa iskusnim učiteljem, naročito na početku, uvek je od
neprocenjive pomoći.

MEDITACIJA – ZAŠTO SE MUČITI

Meditacija nije laka. Ona zahteva vreme i energiju. Ona sem
toga zahteva upornost, odlučnost i disciplinu. Takođe, zahteva
mnoge lične osobine koje obično smatramo neugodnim i želimo
izbeći kad god je to moguće. Sve ovo možemo opisati jednom rečju
“pronicljivost”. Meditacija zahteva “pronicljivost”. Sigurno da je daleko
lakše zavaliti se u fotelju i gledati televiziju. Zašto se mučiti? Zašto
rasipati sve to vreme i energiju kada možemo da uživamo? Zašto se
mučiti? Vrlo jednostavno. Zato što si ljudsko biće. I zbog te činjenice
da si ljudsko biće, ti si i naslednik izvesnog osećaja nezadovoljstva
životom koji jednostavno ne nestaje. Možeš ga za neko vreme
potisnuti iz svesti. Možeš sebe satima zabavljati, ali na kraju se on
uvek vraća – obično kada to najmanje očekuješ. Kao kad iznenada,
naizgled bez razloga, sedneš, svedeš račune i shvatiš svoju stvarnu
situaciju u životu.

Sediš i odjednom shvatiš da život provodiš tako što prolaziš
mimo njega. Dobro održavaš fasadu. Nekako uspevaš da povežeš
konce i spolja gledano izgleda kao da je sve OK. Ali one periode očaja,
ono vreme kada osećaš da u tebi sve popušta, to čuvaš duboko u
sebi. U konfuziji si. I ti to znaš. Ali dobro skrivaš. U isto vreme, tamo
dole ispod svega ovoga, znaš da mora postojati neki drugi način življenja,
neki bolji način da se gleda na ovaj svet, neki način da se živi
potpunije. Sa tim ponekad dođeš u dodir sasvim slučajno. Dobiješ
dobar posao. Zaljubiš se. Pobediš u nekoj igri. I za kratko stvari
su drugačije. Život zadobije puninu i jasnoću od kojih loša vremena i
sva ona monotonija izblede u sećanju. Cela tekstura iskustva se menja
i sam sebi kažeš: “Dobro je, uspeo sam; sada ću biti srećna”. Ali
onda i to sve nekako izbledi, nestane kao dim na vetru. Ostalo ti je
samo sećanje. To i neodređeni osećaj da nešto ipak nije kako treba.

ŠTA MEDITACIJA NIJE

Meditacija je reč. Ti si već čuo tu reč, inače ni ne bi dolazio na
ovu temu. Misaoni proces funkcioniše kroz asocijacije i ti
vezuješ razne ideje uz reč „meditacija“. Neke od njih su verovatno
tačne, dok su druge koješta. Neke od njih se bolje uklapaju u druge
sisteme meditacije i nemaju ništa zajedničko sa budističkom meditacijom.

Pre nego što krenem da objašnjavam šta je to meditacija,
bilo bi korisno pročistiti naša neuronska kola od naslaga, kako bi
nove informacije mogle da prolaze kroz njih nesmetano. Krenimo
od najočiglednijeg.

Neću te ovde podučavati da kontempliraš sopstveni pupak ili
da recituješ svete stihove. Ti se ne boriš sa demonima, niti krotiš
nevidljive energije. Nema šarenih pojasa moći, niti treba da obriješ
glavu ili da nosiš turban. Čak ne moraš ni da razdeliš sve što imaš i
odeš u manastir. U stvari, ukoliko ne živiš na nemoralan i haotičan
način, verovatno možeš da počneš ovog trenutka i napraviš izvestan
progres. Zvuči ohrabrujuće, zar ne?

A sada da vidimo koje su to glavne zablude vezane za meditaciju:

ZABLUDA 1 – Meditacija je samo tehnika relaksacije

Reč strašilo ovde je reč „samo“. Relaksacija jeste ključna komponenta
meditacije, ali meditacija budističkog tipa cilja ka mnogo
višem cilju. Pa ipak, ova tvrdnja je u suštini tačna za mnoge druge
sisteme meditacije. Sve tehnike ističu važnost koncentracije uma,
njegovo vezivanje za neki predmet ili osećaj. Radi to dovoljno odlučno
i temeljno i dostižeš duboku i prijatnu relaksaciju koja se stručno
naziva „đhana“. To je stanje tako savršenog mira, koje izaziva osećaj
zadovoljstva nedostižnog bilo kojem normalnom stanju svesti. I
većina sistema se zaustavlja upravo ovde. To je cilj i kada ga dostigneš
jednostavno ponavljaš to iskustvo do kraja života. Ali ne i u okviru
budističke meditacije, koja se naziva i „vipassana“. Vipassana traga
za drugim ciljem – svesnošću. Koncentracija i relaksacija se smatraju
neophodnim sastojcima svesnosti. One su nužni preduslovi, zgodne
alatke i blagotvorni nuzproizvodi. Ali nisu cilj. Cilj jeste uvid. Vipassana
meditacija jeste produbljena religijska praksa, čiji cilj nije ništa
manje od pročišćavanja i transformacije tvog svakodnevnog života.
O tome će više reči biti kasnije.

ZABLUDA 2 – Meditacija znači padanje u trans

I ovo može važiti za neke sisteme meditacije, ali ne i za budističku.
Meditacija uvida, vipassana, nije vrsta hipnoze. Ne pokušavate da
ispraznite svoj um do stanja nesvesti. Ne pokušavate sebe da pretvorite
u bezosećajnu glavicu kupusa. U stvari, istina je potpuno suprotna.
Postajete sve više i više senzibilni u odnosu na svoje emocionalne
promene. Upoznajete sebe sa sve većom jasnoćom i preciznošću.
Kroz učenje ove tehnike javljaju se izvesna stanja koja posmatraču sa
strane mogu izgledati slične transu. Ali su zapravo potpuno suprotno.
U hipnotičkom transu smo podložni tuđoj kontroli, dok u dubokoj
koncentraciji meditant ostave uglavnom pod sopstvenom kontrolom.
Sličnost je samo površinska i sigurno da pojavljivanje takvih
fenomena nije u vipassani nešto od ključnog značaja. Kao što je već
rečeno, duboka koncentracija ili đhana jeste alatka ili polazište na
putu ka povećanoj svesnosti. Vipassana po definiciji znači negovanje
svesnosti ili sposobnosti pažnje. Ako tokom meditacije počinjete da
sve više padate u nekakvo stanje transa, to je znak da ne meditirate
na način kako se ta reč razume u budističkoj meditaciji.

ZABLUDA 3 – Meditacija je tajanstvena praksa koju nije moguće
razumeti

I opet, skoro tačno, ali ne sasvim. Meditacija radi sa nivoima
svesti koji leže dublje od simboličkog nivoa mišljenja. Otuda, neke
činjenice o meditaciji jednostavno ne mogu biti saopštene rečima.
To međutim ne znači da ih je nemoguće razumeti. Za razumevanje
stvari postoje i dublji načini nego što su to reči. Razumete kako treba
da hodate. Verovatno ne možete tačno da opišete rečima kako se vaši
mišici i nervna vlakna grče tokom hodanja. Ali to možete da uradite.
Tako i meditaciju treba razumeti radeći je. Ona nije nešto što se uči
kroz apstraktne pojmove. Ona nije nešto o čemu treba puno pričati.
Nju treba doživeti. Meditacija nije nekakva neutralna formula koja
automatski daje predvidljive rezultate. Nikada ne možete detaljno
predvideti šta će se dogoditi tokom meditacije. Ona je istraživanje i
eksperiment; uvek nova avantura. Zapravo, kad steknete osećaj predvidljivosti
i istovetnosti u svojoj praksi, možete to iskoristiti kao znak
da ste negde skrenuli s puta i da idete pravo ka stagnaciji. Naučiti da
na svaku sekundu gledamo kao da je prva i jedina sekunda u ovom
univerzumu jeste ključno za vipassana meditaciju.

ZABLUDA 4 – Cilj meditacije je da postanem psihički supermen

Ne, cilj meditacije je razvoj svesnosti. Čitanje misli nije na programu.
Levitacija nije cilj. Cilj je oslobađanje. Postoji veza između
psihičkih fenomena i meditacije, ali taj odnos je nešto kompleksniji.
Tokom prvih faza u razvoju meditanta takvi fenomeni se mogu, ali
i ne moraju javiti. Neki ljudi mogu doživeti intuitivno razumevanje
ili sećanja iz prošlih života; drugima se tako nešto ne događa. U svakom
slučaju, sve to se ne smatraju razvijenim i pouzdanim psihičkim
sposobnostima. Niti im treba pridavati preveliki značaj. Takvi fenomeni
mogu zapravo biti prilično opasni za neiskusnog meditanta, jer
mogu biti prilično zavodljivi. Mogu se pretvoriti i u ego trip koji će
nas odvući sa pravog puta. Najbolje što možete da uradite je da im ne
pridajete važnost. Ako se pojave, super. Ako ne, i to je super. Postoji
tačka na putu meditanta kada može upražnjavati naročite vežbe za
razvoj psihičkih moći. Ali je ona tek u poodmakloj fazi tog puta.
Pošto je dostigao vrlo duboke stupnjeve zadubljenja, meditant će biti
dovoljno napredan da radi sa takvim silama bez opasnosti da mu se
otmu kontroli ili da ga potpuno obuzmu. Tada će ih on razvijati strogo
radi služenja drugima. Dakle, sve se to događa tek posle nekoliko
decenija vežbanja. No, ne lupaj glavu oko toga. Samo se koncentriši
na sve bolje razvijanje svesnosti. Ako ti u to polje svesnosti banu
glasovi ili slike, samo ih registruj i pusti da odu svojim putem. Ne
uplići se u njih.

ZABLUDA 5 – Meditacija je opasna i promućurne osobe ne bi
trebalo da se oko nje petljaju

Sve je opasno. Kreneš preko ulice i možda te raspali autobus.
Pod tušem si i, ooops, oklizneš se i slomiš ruku. Meditiraj i verovatno
ćeš uskomešati različite neugodne stvari iz prošlosti. Potisnuti
materijal koji će bio zakopan neko vreme može nas zaista uplašiti.
Ali sve to može doneti i mnogo koristi. Nijedna aktivnost nije bez
rizika, ali to ne znači da treba da živimo u tikvi. To nije život. To je
prerana smrt. Sa opasnošću je najlakše nositi se ako otprilike znamo
kolika je, gde ćemo verovatno na nju naleteti i kako da se sa njom
nosimo kada se pojavi. I to je svrha ovih redova. Vipassana je razvijanje
svesnosti. To samo po sebi nije opasno; naprotiv, povećana
svesnost nas čuva od opasnosti. Kada se pravilno izvodi, meditacija
je vrlo blag i postepen proces. Krenite u nju lagano i bez grča, i onda
će se vaša praksa razvijati vrlo prirodno. Ništa ne treba forsirati. Kasnije,
kada vam se posreći i naiđete na kompetentnog učitelja, moći
ćete da ubrzate svoje napredovanje tako što ćete odvojiti vreme za
intenzivne kurseve meditacije. U početku, međutim, neka akcenat
budena opuštenosti. Vežbajte bez presije i sve će biti OK.

ZABLUDA 6 – Meditacija je za svece i askete, ne za obične ljude

Ovaj stav naročito je dominantan u Aziji, gde su monasi i sveti
ljudi okruženi ogromnim poštovanjem koje se izražava na ritualni
način. Ovo je pomalo slično idolatriji prema filmskim zvezdama i
sportskim junacima na Zapadu. Od takvih ljudi se prave stereotipi,
pridaju im se nadljudski kvaliteti i osobine koje mogu da do kraja
realizuju zaista samo retki. Kada je o meditaciji reč, očekujemo da
meditant mora biti neka izuzetno posvećena osoba, iz čijih usta uz to
teku samo med i mleko. No, ako imate kontakte sa ljudima koji meditiraju,
brzo ćete izgubiti ovakve iluzije. Tačno je, naravno, da sveti
ljudi meditiraju, ali oni to ne rade zato što su sveti ljudi, već upravo
obratno. Oni su sveti upravo zato što meditiraju. Oni su stigli tu gde
jesu upravo uz pomoć meditacije. I počeli su da meditiraju mnogo
pre nego što su postali sveti. Ovo je vrlo važno. Velik broj ljudi misli
da neko mora biti moralno apsolutno čist pre nego što se upusti u
meditaciju. Ali to je kontradikcija. Moralnost zahteva izvestan ste17
pen mentalne kontrole. Ta kontrola je preduslov. Zato mentalno vežbanje
mora da dođe na početku.

Inače, u budizmu postoje tri glavna elementa meditacije – moral,
koncentracija i mudrost. I ta tri elementa jačaju kako se praksa
produbljuje. Svaki od njih utiče na druga dva, tako da ih razvijate sve
zajedno, a jedan po jedan. Kada posedujete mudrost da zaista razumete
situaciju, automatski se javlja saosećanje prema svakoj strani
koja je u nju uključena, a saosećanje znači da automatski obuzdavate
sebe od svake misli, reči ili postupka koji bi mogao povrediti i vas i
druge. Tako vaše ponašanje samo od sebe postaje moralno. Samo
kada ne razumete stvari dovoljno duboko, tada stvarate probleme.
Ako ne uviđate posledice sopstvenih dela, tada se sapletete. Neko ko
čeka da bude potpuno moralan da bi počeo da meditira,čeka autobus
koji nikada neće doći. Drevni mudraci kaži da je on poput čoveka
koji da se okean potpuno smiri, kako bi se u njemu okupao.

Kojice, imam neka pitanja, nadam se da ces biti raspolozna da odgovoris.
Elem, moram priznati da sm pokusala samo jednom sa meditacijom, i osetila ono sto sam procitala na prvoj strani, jos vece uznemirenje. Pokusavala sam da se fokusiram na disanje inace.
Inace, moj um je sam po sebi prilicno haotican, milion misli mi proleti kroz glavu u sekundi, pronalazim asocijacije i tamo gde ih nema, u sledecem trenutku vec sve to zaboravljam itd. A to zaboravljanje je nesto sto me posebno brine, jer pocinjem da zaboravljam previse stvari, a za neke nisam ni sigurna da li ih znam, da li sam to negde cula ili procitala, vec pocinjem da se pitam sve to nakon sto to kazem. Da ne duzim, potpuni haos. Ali, to su samo informacije koje unosim, a unela sam ih previse, dodus, ima i toga. S druge strane, tu su i emocije, emocije koje su potisnute, a zapravo nisu, valjda sam tako napravljena i odgajana, ali sto bi Kijamet rekla, ja sam gospodjicanikadne pokazujemocije. Eee, tu vec ima brdo toga potisnutog, da me strah sta sve moze da se iskopa. Najcrnje od svega, svako ko me upozna kaze za mene da sam "mirna", ma k'o Bensedin, a u meni haos.
Dakle, pitanja su sledeca: koja bi bila za mene bolja, samatha ili vipassana, ili to moram sama ustanoviti? Imas li neke savete, osim napisanih, kako da smirim sebe, bar tokom meditacije? Sad ja kao ocekujem neki trik kojim cu se posluziti. :pada: Problem zapravo lezi u tome sto ja svoj um ne smem da ostavim samog sa sobom, jer onda pocne da divlja, zato ga stalno uposljavam, ma kakvim trivijalnostima, a time ga dodatno tram informacijama i novim senzacijama, znaci, vrzino kolo. Dakle, meditacija je nesto sto resava moje probleme, ali ti problemi prave problem pri meditaciji.
Eto, i sad sam vec izgubila nit, a imala sam par spremnih pitanja u glavi. :tupan:
Al cu da se vrnem...

aaa..:pada:

Samatha definitivno za početak. Nema ni prečice ni trikova. Kreneš sa deset minuta dnevno, pa lagano.
To što um divlja, nije ništa strašno. Svima um divlja, samo ne primećuju to baš svi.
Budi uporna i strpljiva. I uvek kaži, eto da nisam krenula, ne bih ni do ovde stigla.


E sad, na koji način ćeš je raditi, to već sama moraš da proceniš. Ja recimo brojim. Od jedan do deset
pa unazad. Udah izdah, jedan.. udah izdah, dva....pa kad stignem do šezdeset.. :lol: onda shvatim da
nisam bila tu, pa se lagano vratim..
Možeš da posmatraš neki jednostavan predmet. Ne mogu sada da se setim, ima dosta načina, ali se
uglavnom savetuje da obratiš pažnju na deo nosa ili gornje usne, gde osećaš da dah prolazi ili da
obrtiš pažnju na podizanje i spuštanje stomaka.

Vipasanu možeš raditi bilo kada i bilo gde. Ona je jednostavno obraćanje pažnje na ono
što nam se trenutno dešava u ''glavi'' ili na ono što trenutno radimo. Savetuju da počneš
sa nekim stvarima koje radiš svakodnevno. Recimo sa pranjem zuba ili oblačenjem. Možda
doručkom?

I za gopsođicekoje nikadnepokazujuemocije, metta meditacija. Jes li probala nju nekad?

Ahaha, dsad me ubedari sa tim smajlijem, znaci, tesko meni sa sobom samom. Nikad cula za metta meditaciju, ali evo guglam. Mislim da ce mi biti potrebne sve meditacije i mantre ovog sveta, da umirim ovu neman.

Evo da te spasim guglanja, kad već nemani ne mogu.. :lol:


Peto poglavlje je o metta meditaciji, mada bi možda mogla sve da pročitaš.
http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf...meditaciju.pdf

a ako ti je lakše, možeš da odgledaš snimak
http://www.buddhistv.com/video/530/U...tacija-ljubavi

Dhammika tako govori, da provereno umiruje svakakve nemani.

Dhammiku sam vec izguglala. Hvala na pomoci! :sojka:
Dodjem ja opet. :P

vidi stvarno.. :hm: kad ukucaš metta meditacija, prvi je na spisku..

a ja mislila da je teško naći..

Nema na čemu. Slobodno svrati.. vidiš da sam usamljena... :lol:

Hehe, vidim da si usamljena. Puno znaci pomoc i smernice, a ovde u Nisu nema nicega ili nikoga, koga mogu da vucem za rukav. Budu ponekad neke konferencije, sta li, ali za to obicno kasno cujem. Jedino sto mi je dostupno je yoga, ali to je po ovim centrima za ulepsavanje, casovi odmah posle zumba aerobika. :haha:

Da.. društvo dosta znači..

Nas u Beogradu ima malo više, pa jednom nedeljno imamo grupnu meditaciju.
Nadam se da će se u Nišu popraviti situacija. Mada, eto imamo ovaj ''virtuelni
svet'', pa uvek možemo da nađemo sagovornika.