Printable View
i moram svima da raspricam sta sam citala .
Danima sam u stanju da davim o tome. :trep:
Sad mogu i vas :mrgreen:
Trenutno sam na pola Murakamijeve " Kad padne noc " davimo jedna drugu ko zmija zabu al videcemo koja ce pobediti. Za sad je mrtva trka.
Jutro:)
Mirka ja juce prosla pored Norveske sume i nisam je kupila ..jesi li citala? Ja se uvek predomislim kad vidim izdavaca prevodi su nam uzas.....
Nista ni ovde nisu bolji . Skoro sam čitala toliko loš prevod jedne knjigew da je gotovo nerazumljiv. Onda sam igrom slučaja dobila nekoliko stranica originala i šlogirala se.
Cujem da je Geopoetika u fazonu da daje studentima jezika da prevode da se uce :srbin2: :krsti: sto je nedopustivo.
Znam sigurno da je gordera trebalo da prevodi Ljubisa Rajic a prevela grupa nejgovih studenata i to pazi svako je dobio po 15 strana . Pa kad se to sklopilo to vise nije knjiga nego kupus. :krsti:
Normvesku sumu je kupio moj tata i nikako da se dokopam iste.
Citala sam Istocno od granice zapadno od sunca to je prelepa knjiga i cita se za popodne. Isto Murakami .
Inace ja sam krenula da kupim juče Zamak u Pirinejima - Justejn Gorder i Idi kuda te srce vodi - Suzana Tamaro al sam na kraju sa tim parama kupila jaknicu za bebu moje drugarice toliko mi se dopala :)
Nemoj da bi neka nesto rekla na temu bebe i Mirka ....banovaću vas. :mrgreen:
Sinoc sam pocela da citam knjigu "Manje od tri" od I.Kuzmanovic..obecava...videcu do kraja..
Justejn Gorder - Misterija pasijansa (ponovo, ponovo i ponovo)
Nenad Ilić - Carigradski drum
Trenutno ništa ne čitam :raz_071: ali se kanim da krenem u kupovinu knjiga a onda da se čitanju ozbiljno posvetim, dok je dete kod bake ...
Meni je gorder no1 UVEK .
Još od devojke sa pomorandzama .
Ne znam sta je to u njegovim knjigama kad su me toliko ocarale.
Moram da kupim najnoviju uskoro ...ziva nisam.
[quote author=Feelgood link=topic=20.msg810#msg810 date=1245676354]
Justejn Gorder - Misterija pasijansa (ponovo, ponovo i ponovo)
Nenad Ilić - Carigradski drum
Trenutno ništa ne čitam :raz_071: ali se kanim da krenem u kupovinu knjiga a onda da se čitanju ozbiljno posvetim, dok je dete kod bake ...
[/quote]
Ja sam mislila da sam Misteriju pasijansa citala samo ja...
geopoetika se zahebala, ustvari bajac, shto mu panovic vise ne prevodi pamuka.... najbolji dokaz je zadnje delo muzej nevinosti koje je loshe...kao i istanbul.... al novi zhivot je sam vrh prevodilashtva koje ivan ono do yaya odradio...
Kazi ljudima uvek sta je najbolje, i cuti. ako budes ulazio-la u njihove beskonacne prepirke o tome sta je bolje, uvek ces se kajati.
:raz_058:
Knjiga o "polukrvnom" pre filma
[center] Film o novim avanturama Harija Potera Hari Poter i Polukrvni princ (na slici) stiže u domaće bioskope u sredu, 15. jula, a srpski izdavač serijala Džoane K. Rouling "Evro&Đunti" postarao se da knjige, po kojima su snimljeni dosadašnji filmovi, budu u svim domaćim knjižarama. Kako dalje beleži Tanjug, "Evro&Đunti" je 2008. godine kompletirao ceo serijal od sedam knjiga koji prati sedam godina života sada već nadaleko poznatog mladog čarobnjaka. Roman Hari Poter i Polukrvni princ,po kome je snimljen istoimeni film, šesti je deo serijala, koji je prodat u više od 400 miliona primeraka i preveden na 67 jezika.[/][/c]
Knjiga o "polukrvnom" pre filma
Film o novim avanturama Harija Potera Hari Poter i Polukrvni princ (na slici) stiže u domaće bioskope u sredu, 15. jula, a srpski izdavač serijala Džoane K. Rouling "Evro&Đunti" postarao se da knjige, po kojima su snimljeni dosadašnji filmovi, budu u svim domaćim knjižarama. Kako dalje beleži Tanjug, "Evro&Đunti" je 2008. godine kompletirao ceo serijal od sedam knjiga koji prati sedam godina života sada već nadaleko poznatog mladog čarobnjaka. Roman Hari Poter i Polukrvni princ,po kome je snimljen istoimeni film, šesti je deo serijala, koji je prodat u više od 400 miliona primeraka i preveden na 67 jezika.
[quote author=Mirka link=topic=20.msg839#msg839 date=1245685395]
Meni je gorder no1 UVEK .
Još od devojke sa pomorandzama .
Ne znam sta je to u njegovim knjigama kad su me toliko ocarale.
Moram da kupim najnoviju uskoro ...ziva nisam.
[/quote]
boze pre sto godina sam citala tu knjigu..i bas bih je citala ponovo..i znam da sam je kupila,a l nekom sam je dala :(
a ne znam kome..
ima nova knjiga?
Kolibu od Vilijem Pol Janga.. poceo sam juce.. deluje vrlo vrlo zanimljivo :)
"Ararat" od Zilahija (ponovo i ponovo i...ali, vredi)
Lik Prošlosti.
Gordon Grejem.
Zaintrigirana cinjenicom da je roman "IMPRIMATUR" 2002.g. u Italiji povucen iz prodaje
odmah po objavljivanju na nasem jeziku ovaj kontravezni roman procitala sam u dahu.
http://razbibriga.net/imported/2009/...0_AA240_-1.jpg
Proteklih godina nestrpljivo sam iscekivala nastavak "SECRETUM" koji trenutno citam...
http://www.yu4you.com/slike/knjiga/6765_Secretum.jpg
Ljubiteljima istorijskih romana zasnovanim na stvarnim cinjenicama i dogadjajima preporucujem oba naslova... :)
Mesto za najnovije vesti iz književnosti i svega što se nje tiče - novi naslovi,biblioteke,akcije,izdavaštvo,
informacije o tome gde se može nabaviti neki naslov ,koja knjižara ima povoljne cene,sajmovi ,etcc....
Predhodna tema je spojena sa novom temom i postavljena kao lepljiva.
NIN-ova nagrada Grozdani Olujić
Dobitnik NIN-ove nagrade za najbolji roman u 2009. godini je Grozdana Olujić za roman "Glasovi u vetru". To je knjiga o sto godina života jedne porodice i jednog naroda, o jeziku koji pamti ko smo, šta smo i šta možemo da budemo, rekla je dobitnica.
Grozdana Olujić autorka romana "Glasovi u vetru" dobitnica je NIN-ove nagrade za najbolji roman 2009. godine, saopštio je žiri u redakciji najstarijeg srpskog nedeljnika.
Odluka o dobitniku NIN-ove nagrade saopštena je nakon sastanka žirija, u kojem su Milan Vlajčić, Aleksandar Ilić, Aleksandar Jovanović, Milo Lompar i Mladen Šukalo.
"Roman "Glasovi u vetru" predstavljaju vredan rezultat savremenog srpskog pripovedanja", rekao je Vlajčić i dodao da je nagrada dodeljena odlukom većine članova žirija.
Nakon dodele nagrade dobitnica Grozdana Olujić je izjavila da je veoma srećna zbog tog priznanja, koje predstavlja "preokret u životu" svakog pisca.
Olujićeva je na konferenciji za novinare u prostorijama NIN-a, na koju je došla neposredno pošto je žiri saopštio da je dobila priznanje, rekla da je njen nagrađeni roman "Glasovi u vetru" knjiga "o sto godina života jedne porodice i jednog naroda, o jeziku koji pamti ko smo, šta smo i šta možemo da budemo".
Roman je počeo da se piše sam
"Roman se 30 godina taložio negde u meni, a prošle godine je počeo da se piše sam od sebe. To je i mene iznenadilo, jer je to prvi put da mi se dogodilo da jedna knjiga jednostavno nameće svoj ritam, svoje junake, svoje probleme, mada, to su problemi svih nas", rekla je Olujićeva.
Prema njenim rečima, kolektivne seobe lakše su od pojedinačnih, jer kada čovek putuje sam, kao junak njenog romana "Glasovi u vetru", suočen je sa borbom da ne bude zaboravljen, da nađe svoje korene, da bude ono što jeste, da se izbori za svoj identitet.
"Ja svog junaka vraćam u zemlju, za razliku od mnogih koji se ne vrate. Vraćam ga s određenom misijom - da pomogne deci, da se bavi jezikom i lečenjem. Tri veća zadatka nije mogao da da sebi", rekla je Olujićeva.
U užem izboru za NIN-ovu nagradu našli su se romani: "Prsti ludih očiju" Rajka Vasića, "Tri slike pobede" Zvonka Karanovića, "Ljetopis vječnosti" Žarka Komanina, "Glasovi u vetru" Grozdane Olujić, "Taoci" Sandre Petrušić, "A ako umre pre nego što se probudi" Đorđa Pisareva, "Konstantinovo raskršće" Dejana Stojiljkovića i "Park kamen maćado" Mirjane Urošević. Nagrada će biti uručena 22. januara na svečanosti u Narodnom pozorištu u Beogradu.
NIN-ova nagrada za književnost dodeljuje se od 1954. godine, a prvi dobitnik tog priznanja bio je Dobrica Ćosić za roman "Koreni". Prošle godine nagrada je dodeljena književniku Vladimiru Pištalu za roman "Tesla, portret među maskama" u izdanju "Agore". U najširoj konkurenciji za najbolji roman 2009. našla su se 133 dela.
Vek Društva za srpski jezik i književnost
Prvi vek postojanja Društvo za srpski jezik i književnost obeležava trodnevnim seminarom za profesore na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na seminaru će govoriti i pisac Dušan Kovačević.
Društvo za srpski jezik i književnost obeležava 100 godina postojanja. Članovi su svi profesori srpskog jezika. Za njih se na Filološkom fakultetu u Beogradu organizuje trodnevni seminar.
Društvo su pre jednog veka osnovali Aleksandar Belić, Jovan Skerlić i Pavle Popović. Rad društva prekidan je samo za vreme dva svetska rata. Objavljuje brojne knjige namenjene profesorima ali organizuje i takmičenja za učenike gde je u proteklih 20 godina prošlo 500.000 đaka.
Veljko Brborić, predsednik Društva, smatra da sve te knjige služe unapređenju nastavne teorije i prakse. "Dakle, koliko je moguće pomoći ćemo da srpsko školstvo bude što kvalitetnije kada je po sredi najvažniji predmet, srpski jezik", kaže Brborić.
"Nije pitanje broja časova, već kvaliteta nastave. Jedino tako ćemo očuvati srpski jezik", kaže pomoćnik ministra prosvete Bogoljub Lazarević.
Profesori takođe podsećaju da nastavne programe treba osavremeniti i osvežiti. U tu svrhu organizovane su brojne radionice. A o svom svatralaštvu, ove godine govoriće pisac i akademik Dušan Kovačević.
Romaneskna tvorevina "Kraljevstvo zlatnih suza" sastavljena je od tri dela, pisanih netipično, ni kao roman, ni istorijska hronika. Fabula je satkana od ispovesti strastvenih i tragičnih osvajača Kortesa i Pizara, a presecana je autorovim zastancima na kotama znamenitim za arheološku i običajnu baštinu pomenutih plemena. Mitovi različitih kultura natapaju radnju, ne ugrožavajući mnogo njen kontinuitet.
Zenon Kosidovski, dosledan slikovitom kazivanju i uz neprestano oslanjanje na istorijske činjenice, snalazi se s manje ili više veštine u neobičnoj književnoj formi. Siže "romana" podseća na pomalo staromodne avanturističke sage u kojima burni događaji i maštoviti postupci junaka plene pažnju čitaoca.
Bogata je bila arhiva kojom se Kosidovski koristio, očigledno uživajući u edukovanju. Dešavanja često zvuče kao bajka, ali kao da se htelo reći da su se ona, kroz istoriju ljudskog roda, na svim meridijanima sveta neprestano istorijski ponavljala. I da samo mali broj njih ne izaziva jezu.
http://razbibriga.net/imported/2010/01/1788_1-1.jpg
Miris kise na Balkanu
-Gordana Kuić-
U nastojanju da prikaže sudbinu jedne jevrejske porodice s našeg tla, autorka je u stvari otišla mnogo dalje: pokazala je da se od neminovnosti istorije ne može pobeći. Naslikala je istoriju kao neman koja se u cikličnim periodima vraća, ali i kao suludog šaljivčinu koji je svakog časa spreman da promeni boju figurama s kojima se igra...
Ko? Pet sestara i dva brata jevrejske sefardske porodice Salom. Kada? Od pocetka Prvog do završetka Drugog svetskog rata. Gde? U Sarajevu i Beogradu. Zašto? Da bi se ulaskom u prošlost osvetlila sadašnjost i da bi se zavoleli oni koji se ne poznaju.
21. februar je Međunarodni dan maternjeg jezika
Promovisanje jezičke kulture i raznovrsnosti u svetu
Članice Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) 21. februara obeležavaju Međunarodni dan maternjeg jezika, u cilju promovisanja jezičke kulture i raznovrsnosti, kao i multilingvizma.
http://razbibriga.net/imported/2010/02/vest28710-1.jpg
Prema prognozama lingvista, od oko 6.000 jezika, do kraja 21. veka odumreće više od polovine, čak i do 90 odsto. Najviše su ugroženi jezici sa malim brojem govornika od nekoliko stotina ili desetina, i jezici koji pripadaju malim zajednicama, koje nisu civilizovane sa stanovišta zapadnih standarda i nemaju institucije, smatraju lingvisti. Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić ocenio je, povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika, da je ideja o očuvanju nacionalnog indetiteta najviše zasnovana na razvijanju maternjeg jezika i kulture. "Svima je bitno da se srpski jezik, ali i jezici manjina, očuvaju, bez njih nema identiteta, ali ni bogatstva kulture", rekao je Čiplić u izjavi Tanjugu, navodeći da ideja negovanja manjinskih nacionalnih zajednica ne može da se razvija bez očuvanja maternjih jezika. "Neophodno je da u vremenu u kome učimo strane jezike i želimo da budemo uključeni u širu zajednicu, sačuvamo maternji jezik", ocenio je Čiplić i najavio da će njegovo ministarstvo i Pokrajinski sekretarijat za kulturu obeležiti Međunarodni dan maternjeg jezika u ponedeljak 22. februara, a potom i 7. februara. Generalna skupština UNESKO proklamovala je 1999. godine Dan maternjeg jezika, kao sećanje na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki u Istočnom Pakistanu, danas Bangladešu, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični. Srbija je 2006. godine ratifikovala Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima, a prema rečima pomoćnice ministra prosvete Vesne File naša država ima Strategiju očuvanja jezika, kulture, civilizacije. Srpski jezik u svetu se čuva preko katedara za srpski jezik, zatim uključivanjem naše dece osnovnoškolskog uzrasta u dijaspori u dopunsku nastavu, kao i putem crkvenih opština koje praktično drže tu nastavu tamo gde naša država nije prisutna, rekla je Fila. Domaći lingvisti smatraju da bi trebalo više da se brinemo o srpskom jeziku, o razvijanju jezičke kulture, očuvanju tradicije, kao i da su nam potrebna novija izdanja pravopisa, rečnika i ostalih normativnih priručnika. Lingvisti upozoravaju da je pred sve većom navalom engleskog jezika, srpski ugrožen u meri u kojoj su to i drugi jezici i da opasnost preti čak i jezicima sa velikom tradicijom - francuskom, italijanskom, nemačkom. Ipak, prema oceni stručnjaka, nije verovatno da ćemo doći do jednojezične civilizacije, ali da treba više da radimo na podizanju jezičke kulture i pismenosti, u čemu bi škola morala da ima značajniju ulogu.
Miša Stojiljković
U svetu se govori oko 6.000 jezika. Međutim, prema sadašnjim procenama stručnjaka, otprilike svake dve nedelje u svetu odumre jedan od njih. To su izolovani jezici malih zajednica, koji nemaju institucionalnu podršku.
Lingvista i profesor Filološkog fakulteta Ranko Bugarski kaže da dosta postojećih jezika neće dočekati kraj XXI veka.
"Možda će tokom ovog veka nestati čak između 50 i 90 odsto jezika. Ostaće nekih 600 do 1.000 jezika, ali mnogi će nestati, a mnogi su već nestali. Tek poslednjih 15 godina lingvisti su primetili taj tempo nestajanja jezika i pozvonili na uzbunu, a onda su se zainteresovale međunarodne organizacije", kaže on.
Savet Evrope je 26. septembar proglasio Danom jezika. Srpskom jeziku ne preti opasnost od nestajanja, ali je jezička kultura u Srbiji na veoma niskom nivou, što zbog nedovoljne pismenosti, što zbog uticaja drugih jezika, pre svega engleskog, koji je postao jezik globalne komunikacije.
Ranko Bugarski, član Evropske akademije nauka i umetnosti, kaže da je u prirodi jezika da se menja i da prima različite uticaje, ali da ne treba nekritički prihvatati sve strane uticaje.
"Bez stranih reči danas se ne može, samo ih treba upotrebljavati s merom i sa znanjem, dakle, ne preterano i ne neznalački, kao što se često radi", kaže on.
"Kad se s tim preteruje, kad se to prihvata bez ikakvog razmišljanja o onom što je već uobičajeno i što je normalan način izražavanja u srpskom jeziku, kad se to sve prenebregne, pa se posebne za prvim anglicizmom koji se čuje, e tu čovek već mora da izrazi određenu rezervu", kaže on.
Bugarski naglašava da su domaća nepismenost i nepotrebna birokratizacija često još pogubnije od neumerenog uticaja stranih jezika i ističe da bi na tome moralo da se radi mnogo više i sistematičnije.
"Jezici manjina ugroženi"
Koordinatorka manjinskih nacionalnih saveta u Vojvodini Ana Tomanova-Makanova izjavila je da su maternji jezici nacionalnih manjina u Srbiji veoma ugroženi.
Ona je dodala da se bez gajenja maternjeg jezika nacionalnih manjina ne može govoriti o etničkom bogatstvu Srbije i ocenila da će, u suprotnom, to značiti dodatnu asimilaciju nacionalnih manjina.
Povodom 21. februara, Svetskog dana maternjeg jezika, ona je agenciji Beta kazala da će manjinski nacionalni saveti zahtevati da se maternji jezici u školama vrate u obavezni deo predmeta.
"Maternji jezici se danas nalaze u sklopu izbornih predmeta, zajedno sa predmetima kao što su 'ruke u testu', ili 'rad na računarima'. To je neodrživo", kazala je Tomanova Makanova.
Tomanova-Makanova je kazala da je "alarmantna" situacija i kada je u pitanju poštovanje propisa o službenoj upotrebi jezika i pisma nacionalnih manjina.
"To pravo postoji na papiru, ono može da se koristi, ali sve ostaje na nivou deklaracija i zakona", kazala je Tomanova Makanova.
Precizirala je da još uvek postoje problemi sa izdavanjem ličnih karata na pismu odredjene nacionalne manjine, a slična situacija je i sa izdavanjem novih zdravstvenih knjižica.
"Ako, na primer, hoćete da u Bačkom Petrovcu dobijete zdravstvenu knjižicu kao Slovak, dobićete taj dokument na ćiriličnom pismu, na kojem ne mogu da se pišu slovačka imena", navela je Tomanova Makanova.
Evropski gradovi srpskih pisaca
Izdavačka kuća "Arhipelag" predstavila je neobičnu antologiju savremenih srpskih priča na temu evropskih gradova "Svet oko nas", koju je priredio Gojko Božović.
Priređivač je otkrio da se već duže vreme bavi prikupljanjem pripovetki na temu gradova jer bi se na tu temu mogla sačiniti istorija srpske književnosti pošto su svi važniji pisci imali u svom opusu neka prozna dela posvećena gradovima.
Po mišljenju Božovića, dokaz zrelosti jedne nacionalne književnosti je mogućnost da se sačine antologije na sve relevantne teme a takve su, kako je rekao, i priče o gradovima.
On se opredelio da svoj izbor načini samo na osnovu priča objavljenih poslednjih 20 godina i da to budu one koje na uspešan način daju slike pojedinih gradova, kako su ih videli njihovi autori.
Božović je objasnio da je odabrao 12 autora koji su pisali o 11 gradova (dva teksta o Veneciji) kao najreprezentativnije primere pisanja na odabranu temu.
Ovo je druga antologija koju objavljuje "Arhipelag" u posebnoj ediciji "Tema", a prva je bila "Poslastičarske priče".
U antologiju su uvrštene priče Vide Ognjenović, Mirjane Pavlović, Milisava Savića, Jovice Aćina, Davida Albaharija, Vladislava Bajca, Milana Đorđevića, Mihajla Pantića, Jelene Lengold, Milete Prodanovića, Vladimira Tasića i Lasla Blaskovića.
Kako se živelo u Prvom spskom ustanku?
U okviru edicije "Ovako se živelo", izdavačka kuća "Kreativni centar" objavila je knjigu "U vreme Prvog srpskog ustanka" dr Vladimira Jovanovića, koja govori o svakodnevnom životu ljudi na području središnjeg Balkana u tom periodu istorije.
http://www.vesti-online.com/data/ima...ver=1266651616
Edicija "Ovako se živelo" govori o svakodnevnom životu ljudi od praistorije do danas na području središnjeg Balkana, na kojem se tokom vremena uobličavala moderna Srbija.
Tekstovi vrsnih stručnjaka, raskošne ilustracije, blago muzejskih zbirki i arhiva, kao i rezultati arheoloških istraživanja, otkrivaju uzbudljivu prošlost, punu novih, nepoznatih detalja.
Do sada su u ovoj ediciji objavljene sledeće knjige: Aleksandar Fotić "U osmanskom carstvu", Nenad Tasić "Vinča", Vesna Bikić "Srednjevekovno selo", Marko Popović "Odbrana i vojevanje" i Radina Vučetić "Prestonica nezavisne Srbije (1878-1918)".
Sada se, uz pomoć knjige dr Vladimira Jovanovića "U vreme Prvog srpskog ustanka", možete upoznati sa gotovo svim aspektima života ljudi sa ovih prostora u tom vremenu.
Saznajte kako su izgledale kuće, kojim poslovima su se bavile žene, a kojim muškarci, kakvu su odeću, oružje i opremu nosili ustanici, koji su zanatski proizvodi uvoženi, a šta je izrađivano u Srbiji, zašto su građeni šančevi i šta se sve u njima nalazilo, kako su deca učila da pišu kad nije bilo papira i mastila, kako se spremala ovca na hajdučki način itd.
Kreativni centar, izdavačka kuća iz Beograda, osnovan je 1989. godine.
Od starta istrajava na svojim osnovnim ciljevima kao što su razvijanje dečje kreativnosti, podsticanje druženja dece i odraslih, unapređivanje stvaralačkih metoda u obrazovanju, negovanje boljih odnosa među ljudima kao i brige prema prirodi.
Na 54. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga Kreativni centar je proglašen za izdavača 2009. godine.
Džingis-kan III – Konjanici divljina
"Džingis-kan III – Konjanici divljina" završni je deo epske priče o velikom osvajaču sa istoka. Ovaj uzbudljivi roman Kona Iguldena nedavno je na srpskom jeziku objavila izdavačka kuća "Alnari".
http://www.vesti-online.com/data/ima...ver=1266564692
Džnigis-kan je vođa nacije ujedinjenih plemena.
U ratu protiv Kine, drevnog neprijatelja Mongola, izvojevao je pobedu, međutim, sada pretnje stižu sa druge strane. Njegovi predstavnici na zapadu prognani su, a izaslanici ubijeni.
Mongolski narod kreće na veliko putovanje kroz današnji Iran i Irak, pa sve do granice sa Indijom.
Neprijatelj je moćniji i stariji od svih dosadašnjih, ali kan je odabrao put koji vodi u pobedu ili u potpuno uništenje.
Džingis se dokazao kao ratnik i vođa. Sada mora da se suoči sa izazovima civilizacije, sa pitanjem koliko će to značiti njegovom narodu i onima koji dolaze posle njega. Njegovi sinovi postaju generali, ali on među njima mora da izabere sebi naslednika pre nego što sruše sve što je izgradio.
Konjanici divljina treći je deo serijala o osvajaču Džingis-kanu. Ovo je priča o njegovom epskom životu i naciji koju je osnovao.
Kritičar "Dejli ekspresa" romanu je predvideo filmsku budućnost: "Imao sam utisak da gledam film, a po ovoj knjizi će zasigurno biti snimljen. Pročitajte je pre nego što Holivud umeša svoje prste.”
Ugovor s Bogom Vila Ajznera
Vil Ajzner (1917-2005), jedan je od najvećih američkih strip crtača, autor je legendarnog stripa "The Spirit", koji je počeo da izlazi 1940. godine.
U svojoj šezdeset prvoj godini napravio je revoluciju stripom "Ugovor s Bogom", kojim je strip uveo u književne vode.
Izdavačka kuća "Samizdat B92" objavila je grafički roman "Ugovor s Bogom", prvi deo trilogije Vila Ajznera. Naslov knjige odabrao je prema prvoj, uvodnoj priči, koja je ujedno i misao vodilja svih ostalih. U prvoj knjizi, glavni lik, vrlo religiozan i predan Jevrejin Frime Herš, u njujorškoj Aveniji Dropsi, na broju 55, najpre izgubi ćerku, a potom razvrgava ugovor sa svojim tvorcem i postaje nemilosrdni trgovac nekretninama.
http://www.vesti-online.com/data/ima...ver=1266530474
Objavljen bez ikakve pompe 1978. godine, "Ugovor s Bogom je stekao popularnost o kakvoj Ajzner nije mogao da sanja, bez obzira na to što je za to kapitalno delo imao problem u pronalaženju izdavača. Bila je to prekretnica kako za njega tako i za umetnost stripa uopšte.
Osim što je označavalo rođenje potpuno nove forme – grafičkog romana, to izdanje je za autore stripa predstavljalo i početak nove ere u kojoj su slobodnije mogli da počnu da se bave ozbiljnim temama, oslobođeni uverenja da strip prvenstveno mora da bude duhovit ili zabavan, ali u svakom slučaju jednostavan.
Nekoliko meseci pre smrti, Ajzner je odlučio da ujedini u jedinstvenu trilogiju tri svoje najveće poluautobiografske grafičke novele čija je radnja smeštena u Aveniju Dropsi - mitsku ulicu Njujorka, kako je on pamti iz svog detinjstva.
Naslov knjige "Ugovor s Bogom" odabrao je prema prvoj, uvodnoj priči, koja je ujedno i misao vodilja svih ostalih.
U istoj toj aveniji ulični pevač nalazi priliku za uspeh u ostareloj pevačkoj divi s kojom se sprijatelji, ali je toliko ogrezao u alkohol i naviknut na nesrećan malograđanski život da tu priliku upropašćava.
Ta avenija je poprište i sledeće priče, u kojoj zlobna devojčica naumi da ukloni nastojnika iz zgrade u kojoj živi, pa mu otruje psa, a potom mu šalje policiju za vrat, iskoristivši njegovu nastranu opsednutost seksom.
U četvrtoj priči mladić Vili će sazreti u Aveniji Dropsi...
Grafički roman "Ugovor s Bogom” Samizdat je objavio na 204 stranice u kvalitetnom tvrdom povezu.
Roman „Dragulj Medine“ ponovo u knjižarama - kupila sam ga :mrgreen:
http://razbibriga.net/imported/2010/...medinevr-1.jpg
"Napisala sam roman "Dragulj Medine" da bih izrazila poštovanje prema islamu. Napisala sam ga u čast Ajše bint Ebu-Bekir, najmlađe i najvoljenije neveste u haremu proroka Muhameda, žene izvanredne inteligencije, visprenosti i snage, koja je doprinela formiranju jedne od najvećih svetskih religija", rekla je u intervjuu za novine Šeri Džons, autorka kontroverzne knjige, koja je jedno vreme po objavljivanju bila povučena iz prodaje u Srbiji.
O knjizi Emil Živadinović kaže sledeće:
Dragulj Medine je u kritici najavljen kao svojevrstan "muslimanski" odgovor na "hrišćanski" Da Vinčijev kod. Lično smatram da su islamski velikodostojnici napravili grešku kada su zabranili prodaju Dragulja Medine u nekim muslimanskim sredinama, čime su privukli pažnju i u svetskim razmerama učinili popularnom jednu, po mojoj skromnoj oceni, ne tako blistavu knjigu.
Prvo, pisac Da Vinčijevog koda (svojevrsne kritike savremenog hrišćanstva) je hrišćanin, dok pisac Dragulja Medine nije musliman, nije Arapin, što već baca senku na knjigu. Drugo, otkuda to da se muslimani ne usuđuju da se oglašavaju o proroku Muhamedu na bilo način (osim onako kako je to uređeno verom) jasno je kao dan – ceo svet zna kakvim je opasnostima izložen Salman Ruždi. Treće, jedna banalna karikatura proroka Muhameda u nekim novinama u Danskoj izazvala je demonstracije u celom islamskog svetu (islam je pokazao mišice celom svetu, bilo je mrtvih, spaljivane su ambasade). Stoga, sa islamom se nije šaliti, jer glava ode očas posla, a pisce nikada niko nije uzeo u zaštitu, po pravilu. I izdavač u Srbiji je oprezan: "Dragulj Medine nije istorijska knjiga. Svi likovi, s izuzetkom istorijskih likova koji se ovde pominju, delo su piščeve mašte". Ipak, pohvale Šeri Džons, što se, kako-tako, usudila da uopšte piše o islamu i Muhamedu na način koji se fanatičnim vernicima ne dopada (treba li da napomenem da živimo u XXI veku?).
Stoga, ključno je pitanje – da li Dragulj Medine zaista vređa verska osećanja muslimana, ili je paranoja verskih vođa naprosto učinila knjigu poznatom u celom svetu? S obzirom na delikatnost kritikovanja islama, za svakog kritičara je problem da se u kritici ovakve knjige ne bavi islamom, niti položajem žene u islamu (jedna od tema nametnutih u knjizi), već striktno rukopisom.
Dragulj Medine je lagana, pitka priča čiji sudeonici možda i nisu morali biti istorijski poznate ličnosti, pogotovo ne prorok Muhamed. Zabranjena ljubav, neuzvraćena ljubav, ograničena sloboda jedne žene u arapskom svetu, takva se priča mogla i drugačije upakovati. Žensko pismo? Lično se ne slažem sa podelom književnih dela na "žensko pismo" i sve ostalo. Mislim da takva definicija nije adekvatna za definisanje jedne vrste senzibiliteta, ili ženskim očima i osećanjima viđenog sveta. Jedostavno smatram da postoje velika književna dela i da postoje književna dela koja to nisu. Osim toga, činjenica je da religija beletristike i trilera ima književnih dela koja čitaocu pružaju nemerljivo zadovoljstvo, te ih stoga toplo preporučujem za čitanje, i pored toga što ista često i ne poseduju potreban kvalitet.
Dragulj Medine pre svega, uverljivo govori o položaju žene u tradicionalnom islamskom svetu, koji se, zasigurno, u nekim sredinama nije mnogo promenio od vremena proroka Muhameda pa do današnjeg dana.
Ne bih se bavio položajem žene u islamu, na osnovu napisanog u Dragulju Medine. Jer, u brojim drugim knjigama je upravo taj položaj žena vernije opisan. Ne bih se bavio ni ličnošću proroka Muhameda na osnovu onoga što piše u Dragulju Medine, zasigurno je to u drugim knjigama (verskim, istorijskim, beletristici) adekvatnije opisano. Stoga, da li je knjiga uverljiva? Meni se nameće zaključak da nije.
Na osnovu svega napisanog u knjizi, ja ni po čemu nisam mogao da zaključim da je Muhamed zaista bio božiji prorok, bilo koju njegovu božansku crtu ova knjiga nije otkrila. Umesto toga, na osnovu Dragulja Medine, Muhameda sam doživeo kao jednog grozničavo pohotnog licemera, koji je veru koju je osnovao stavio u službu svoje nezasićenosti ženama, mada se razlikovao od drugih muškaraca po tome što je ženama davao više slobode nego što je to bilo uobičajeno. Istina, cela priča je viđena očima jedne nezadovoljene devojčice iz njegovog harema, ali, čovek koji je bio pravi prorok morao je imati i jednu božansku dimenziju koja u ovoj knjizi nije ni dotaknuta. Opisi u kojima on pada u verski trans (epilepsiju?) u kojima mu se Bog javlja i objašnjava mu kako da, npr, preotme lepu ženu svome posinku, a vernicima da dokaže zašto je to neophodno, podsećaju na današnje manipulisanje neukim masama od strane pohlepnih i prepredenih političara.
Da li tako nešto vređa osećanja muslimana? Uostalom, šta to znači povrediti nekome osećanja? Ja lično, kao hrišćanin po rođenju (mada ne i ubeđeni vernik) čitao sam o Isusu i crkvenu literaturu, i Novi Zavet, i vladiku Nikolaja, i Da Vinčijev kod, i razne knjige koje polemišu da li je Isus bio vanzemljac ili prevarant, i gledao parodije Montija Pajtona na račun hrišćanstva i svetog grala, ali nikada, nikada moja osećanja nisu bila povređena, čak naprotiv, želeo sam da čitam još više i čujem što više različitih teorija, jevanđelja, saznanja. Iz tog razloga preporučujem Dragulj Medine za čitanje, naročito stoga što je islam agresivan prema kritici, a autorki čestitam na hrabrosti preuzimanja rizika kritikovanja svetske religije. Ali, ne i na pokazanom književnom umeću.
Toplo preporučujem
Gijom Muso
ZATO ŠTO TE VOLIM
http://www.alnari.rs/image.aspx?uid=...5-4f975220ad59
Petogodišnja Lajla nestala je u jednom tržnom centru u Los Anđelesu. Duboko potreseni ovom tragedijom, njeni roditelji na kraju se razilaze. Pet godina kasnije, Lajla se pojavljuje na istom onom mestu na kojem joj se izgubio svaki trag. Živa je, ali iz nekog nepoznatog razloga, ne progovara. Svi su srećni zbog njenog povratka, ali javljaju se i neizbežna pitanja. Gde je Lajla provela sve ovo vreme? Sa kim? Ali pre svega, zašto se vratila? Ova dirljiva, ljudska drama zapravo je čarobna ljubavna priča koja vas uvlači u misteriju i drži vas u neizvesnosti, priča čiji završetak nećete tako lako zaboraviti.
http://www.alnari.rs/image.aspx?uid=...7-9aa638378cbbPREOSTALE PRIČE - Gordana Kuić
Priče su iznad svega i samo priče ostaju – poručuje nam Gordana Kuić, autorka sedam čuvenih romana u kojima žive na stotine priča.
Preostale priče Gordane Kuić su odista i bliske i razumske i nasumične i sudbinske i čudne i snažne i konkretne i elegične. One su i anegdotske i sablažnjive, današnje, pređašnje i buduće, one su mnogostruke, poručuje naša spisateljica na samom početku nove knjige, ali, iznad svega, priče Gordane Kuić su iskrene i interesantne.
Napisane u jedinstvenom, prepoznatljivom i dragocenom duhu, na suštinskom tragu sedmoknjižja, čiji je prvi tom roman Miris kiše na Balkanu a poslednji Balada o Bohoreti, priče u prvoj pripovedačkoj zbirci Gordane Kuić osvetljavaju nepoznate epizode iz života nekih od njenih čuvenih i čitaocu dragih junaka, ali se bave i važnim momentima iz života same romansijerke, kao što govore i o malim, ali i velikim ljudima.
Preostalim pričama Gordana Kuić sagledava život čoveka na Balkanu, u Evropi i svetu na platnu opšte istorije, uvek pažljivo i prisno posmatrajući sudbine svojih predaka, prijatelja, poznanika i, najviše, likova koji su nastali u njenoj imaginaciji i žive u nama upravo zahvaljujući talentu i marljivosti najčitanije savremene srpske spisateljice.
~ Vasa Pavković