Shvatanje života

[Kijamet]

šta je definicija običnog čoveka?

[malalina]

Ja ne umem ni uvod da napišem.

Kako vi shvatate život?

vrlo jednostavno, kako ga napravis tako ti je...sve zavisi od tebe

[kojica]

.. paaa..nešto što ne možeš da izbegneš,nešto što moraš da podneseš kad boli,da prihvatiš da će proći- kada je lepo i kada si srećan..i nešto što će se pre ili kasnije završiti..

Nešto nepodnošljivo bez čega se ne može?

[kojica]

pa shvatam ga tako da ga treba živeti.
taj glagol svaki dan ima neko drugo značenje, ali je važno da ''živeti'' donosi ispunjenje....ako na kraju dana ležem prazna ili potištena - znam da je to propao dan...a ako ne mogu da zaspim od sreće - to je bio dobar dan.
blizina smrti ne mora da znači da se život shvata suštinskije, naprotiv...ima u takvim situacijama mnogo samosažaljenja, optuživanja...koprcanja u panici.
retki su hrabri, koji mogu da odvoje dušu od tela i da uvek (ili skoro uvek) znaju ko su i šta ih čini dobrim ljudima.
eto...to - ''živeti život'' je uslov da budeš srećan i da činiš tako srećan dobro drugima.

Ima u takvim situacijama sebičluka i pohlepe. Ali ako shvatimo da ćemo svi umreti jednoga
dana i da će sve što je nastalo nužni i nestati, onda se rađa jedna vrsta saosećanja
koja nam pomaže da se uzdignemo iznad lične sreće.


Dhammapada

6
Većina ljudi neće da shvati
da smo ovde osuđeni na smrt.
Među onima koji to shvate
svađe se lako izmiruju.

Buda

[причалица]

dobar je početak bitne rečeneice ''ako shvatimo...''....a ako ne shvatimo?

[kojica]

dobar je početak bitne rečeneice ''ako shvatimo...''....a ako ne shvatimo?

pa šta ja tu mogu...

[причалица]

pa šta ja tu mogu...

ništa...samo kažem da se susrećem zaista sa dosta ljudi koji misle da su besmrtni....a tako se i ponašaju - čudno, bahato, zahtevno...žive kao danemaju dušu, eto.

[kojica]

Svi smo skloni tome da kada se smrt pomene, prvo pomislimo na svoju smrt.
''jao jadan ja ću umreti''..
Ili kada se pomene život, prvo pomislimo na svoj život.
''blago meni, ja sam živ''

Ja i moje nas uvek udaljavaju od suštine.

[причалица]

da me ne shvatiš pogrešno - nikad ne mislim tako...
kad čujem da je neko umro, prvo pomislim u kakavom mu je stanju bila duša....ima ljudi koji smireni odu, a ima onih koji odu stegnutih vilica...ne znam, stanje duše je važno u svakom danu u ovom trošnom telu, a kamoli kad se njega oslobodi.

[ribizla]

Neko je pitao, da li je ovo pormašena tema i zašto je tako strašna i mračna.

Prvo nije mračna, ovo se dešava. Dešava se običnim smrtnicima koji su sasvim kao mi, samo nemamo vremena
ili hrabrosti da ih pogledamo. Znači, ovo je realnost.

Drugo...
Nažalost, samo ovako teške situacije koje se dešavaju nama ili nama bliskim ljudima, mogu da nas nateraju da se
zapitamo. U protivnom ne razmišljamo uopšte ni o životu ni o smislu, već jurimo po navici za ko zna čime.

Zahvaljujući retkim talentima, koji umeju da nam prenesu emociju, ne moramo baš mi to da doživimo ili neko nama
blizak da bi promislili.

Hvala Ribizla.

hvala jagodo

[Filozof]

Život je suviše ozbiljan, da bi ga ozbiljno shvatili.

[DaDole]

Svako od nas nosi neku hipoteku još od djetinjstva..budi ozbiljan,uči,život te neće maziti,moraš biti svoj na svome,završi školu,završi fakultet"da ne moraš raditi"..moraš ovo,moraš ono...i od malena nekako ulazimo u svijet ozbiljnih i odraslih ljudi tako da se uozbiljimo htjeli mi to ili ne..
vremenom neki ljudi shvate,a neki ne shvate nikad,da je život jedna velika čarobna školjka,da neke događaje i ljude,neke odnose i probleme shvataju preozbiljno..
godinama sam jurila i stvarala sebe,svijet oko sebe i materijalne uslove..ali dođe vrijeme da čovjek stane jer nekako život je zapravo sve ono što prolazi pored nas dok jurimo za sticanjima egzistencijalnim i ostvarenjima ličnim..

[причалица]

meni je žao kad neko kaže da je život stihija....to se graniči s tim, bar tako mislim, da je život prilčno anarhično ustrojen, a stvarno ne bih mogla s tim da se složim.