Tačka

[Vragolanka]

Uvek postoji neki izuzetak od pravila...

[причалица]

pa dobro, sve zavisi od vrste odnosa. ako je odnos bio baš intimni, onda je tačka - tačka.
ako je poslovnii, onda tu nema tačke...ima druge interpunkcije...ako je rođački, takođe...a ako je prijateljski, onda je sve puno uskličnika i upitnika. teško stavljam tačku na prijateljstvo, a na profesionalni odnos nikad ne stavljam tačku.
nikad.

[QueenOfClubs]

pa dobro, sve zavisi od vrste odnosa. ako je odnos bio baš intimni, onda je tačka - tačka.
ako je poslovnii, onda tu nema tačke...ima druge interpunkcije...ako je rođački, takođe...a ako je prijateljski, onda je sve puno uskličnika i upitnika. teško stavljam tačku na prijateljstvo, a na profesionalni odnos nikad ne stavljam tačku.
nikad.

ПА ми и причамо о интимним односима...

[Lilu]

pa samo vam bre intimni odnosi u glavi... :raz_114:

[причалица]

a što samo o njima...a jes'.....ovo je ljis

[QueenOfClubs]

Па јест. А и уводни пост је такав.
А могу ја и о послу, није проблем.
Не би вам било досадно.

[Ciciban]

aj o marsu , kako stavljaju tacku na marsu ili u Nasi recimo

[причалица]

izvinjotka. retko gledam koji je pdf u pitanju...za ljis i politiku baš nisam.ništa se u to ne razumem.

[Lilu]

ja pravo da vam kazem i nemam nesto mnooogo bivsih, tako da o toj tacki i ne mogu adekvatno da diskutujem...

[Ciciban]

ja sam toliko zatucana da nemam gde tacku da turim

[причалица]

ja pravo da vam kazem i nemam nesto mnooogo bivsih, tako da o toj tacki i ne mogu adekvatno da diskutujem...

pa nemam ni ja...missim, neću da kažem broj, jer je svaki relativno mali...
ali, tu je tačka uvek bila ttttaaačččkkkaaa.

[tol]

broj nije relevantan..vec stav ili pretpostavka o reagovanju ili odluci na pojavu ličnog promasaja neuspeha..previda...zabijanja glave u pesak...pa resenosti za promenom sa ili bez ostatka

[причалица]

broj nije relevantan..vec stav ili pretpostavka o reagovanju ili odluci na pojavu ličnog promasaja neuspeha..previda...zabijanja glave u pesak...pa resenosti za promenom sa ili bez ostatka

al mi je pametna tolče

[QueenOfClubs]

ja pravo da vam kazem i nemam nesto mnooogo bivsih, tako da o toj tacki i ne mogu adekvatno da diskutujem...

Ел се хвалиш ел се жалиш?
Шалим се, немам их ни ја нешто много на лагеру што би се рекло.
Али сам са 17, кад је тај први желео да остави одшкринуто и кад сам видела колико је болно морала да затворим.
Не ногом и не дупетом. Већ фино и полако.
А једном сам ја пожелела да оставим малко промаје.
И болело је а било је узалудно, бесмислено...
И кад након свих ових година седнем и размислим о свему схватам да и јесте најбоље тако.
Да на силу оставити нешто недовршено само из страха од губитка.
Преболети и ићи даље је најбоље за свакога.
То вирење и ишчекивање не знам чега ништа добро не може да донесе...

[причалица]

ne može, to je tačno..
ali, kaže moja frizerka.....nešto smo pričali baš na tu temu....kaže - kako možeš tako, pa ja drhtim dok mi se ne javi?! (missim, strašno)
a ja kažem da me, kad stavim tačku, boli dupe da li će neko da se javi ili ne. i da tome učim svoju decu - da dobro razmisle o stavljanju tačke, a kad je stave, da poštuju tu svoju odluku.

[malavelika]

Не разумем, стварно.
Нека веза се прекине кад престане љубав
или кад се разочарамо у неког
или код преваре
или ... дописати по жељи.
Ниједан крај није леп, али за њега свакако постоји разлог.
И ваљда је тај разлог познат.
И сад шта...
Остављам отворена врата јер ће тај неко да се промени, у том тренутку неће имати никог и пожелећемо се поново па ај наново...
Ако сам се у негог разочарала, ако је неко таквог карактера да ми то не одговара, ако ме неко преварио не видим заиста како бих наставила нешто касније са њим па макар било и након 20 година. Јер, где су ту поверење и поштовање које су основ сваке везе осим љубави. Увек бих се питала...
Или, он је мени затворио врата а ја их остављам отворена јер, Боже мој, може човек да се предомисли.
Да не улазим у то који све разлози могу бити за то "предомишљање", никоме нисам отирач.

mislila sam da sam bila jasna u prethodnim postovima, al ajde ponovo da razjasnim
pre svega, ne mislim samo i iskljucivo na nestavljanje tacke na ljubavne odnose, vec na odnose sa nekime, generalno, u smislu da sa nekime sa kime sam bila u vezi stavim tacku na sve moguce kontakte, ili, u krajnjoj liniji, na mogucnost da sa tom osobom budem ponovo
moguce je da su nacini na koje su se moje veze zavrsavale odredile takav moj stav-naime, niko me nikada nije prevario, ili ne znam kako razocarao, ili napravio neko zestoko sranje, da bih ga na taj nacin stavila ad acta
mnoge moje veze su se zavrsile sbog kilometara medju nama, neke jer smo bili premladi, i slicno
kao sto rekoh, moj sopstveni zivot i iskustvo me je naucilo da nikad ne kazem nikad, i da se en zaricem tackom
to uopste ne sluzi tome da ja "imam"nekoga tu negde, niti da se ja muvam u pozadini necijeg zivota, niti da neko nekome sluzi kao otirac-i uopste ne shvatam zasto neke od vas odmah vide tu negativnu konotaciju-otirac, ruka za cesanje i slicno??? odkud vam ideja da bi nekom muskarcu sa kojim je nekada postojala ljubav i sa kojim ste u korektnim i fer odnosima posluzile za tako nesto???ja nikada nisam mogla ni da pomislim da bi neki "moj"muskarac, ili da kazem "moj bivsi"muskarac pozelo da me iskoristi za tako nesto...uvek je bilo sve prilicno jasno....
e, sad, priznajem da ne volim ni na to intimno i ljubavno da stavljam tacku i rez..zasto? pa, opet iz iskustva...npr, bila sam u vezi kao jako mlada od par meseci..zaljubili smo se, ali sam se ja preselila, pocele su svadje i rastali smo se...nakon godinu dana, nakon i moje jedne i njegove dve veze, smo se sreli i skontali da bi ipak mogli ponovo...na kraju je to ispala jedna od mojih najvecih ljubavi, da nismo bili tako mladi, verovatno bih se i udala za njega..elem, raskinuli smo nakon 3.5 godina, ta ogromna ljubav je nekako izbledala, istanjila se, nije bila ono sto je bilo nekada....neko vreme nismo kontaktirali, jer nam je oboma trebao taj neki blanko period bez onog drugog...nakon godinu-dve, poceli smo da se cujemo povremeno, za rodjis i slicno...evo sada, nakon 20 godina smo prijatelji, pravi pravcati..spominjala sam ga an temi o bivsim, ceka bebu i ja se osecam kao da moj neki rodjeni ceka bebca....hocu reci da odnosi medju ljudima, ako su ljudi normalni, tolerantni, svesni sebe i svojih osecanja, mogu da evoluiraju u razlicitim pravcima, i da pri tome niko en oseti jad, gorcinu, da je iskoriscen, da je nekome otirac ili nesto slicno....
opet, mnogim ljudima je lakse da stave tacku, mnogima je prvi korak u odboljavanju, nacin da krenu dalje...meni je to bolno, nepotrebno, neljudski i nije moj nacin, sem ako za njim ema preke potrebe
kad su na mene stavljali tacku, prihvatala sam to, ali uz recenicu-ako pozelis da budem tu kao prijatelj, kao pomoc, kao neko sa kime si nekada mogao da delis sve-tu sam
ako to nekome lici na otirac, na cesanje i slicno-ja ga zaista ne mogu ubediti u suprotno, niti zelim

[malavelika]

i samo jedna vrlo, vrlo vazna napomena-mislim da se tacka stavlja jedino u slucaju kada nesto boli, a ne moze drugacije da prodje, tada je potrebno, korisno, mozda i neophodno zatvoriti vrata za tim nekim...e, sad, opet kazem, mozda sam imala samo jako puno srece sto su mi ta stanja, ako ih je i bilo, trajala vrlo kratko, kad se presaberem, razmislim i preslozim svoje emocije, shvatim da skoro za sve osobe iz moje proslosti ima mesta na neki nacin u mojoj bududcnosti

[причалица]

i samo jedna vrlo, vrlo vazna napomena-mislim da se tacka stavlja jedino u slucaju kada nesto boli, a ne moze drugacije da prodje, tada je potrebno, korisno, mozda i neophodno zatvoriti vrata za tim nekim...e, sad, opet kazem, mozda sam imala samo jako puno srece sto su mi ta stanja, ako ih je i bilo, trajala vrlo kratko, kad se presaberem, razmislim i preslozim svoje emocije, shvatim da skoro za sve osobe iz moje proslosti ima mesta na neki nacin u mojoj bududcnosti

to je sasvim u redu. mislim, ipak se radi o ljudima.
ali, ja tačku stavljam ne kad boli, nego kad više ne osećam ništa. eto....u tome je razlika. ako ne osećam ništa, ne verujem da ima mesta za te osobe u mojoj budućnosti.

[malavelika]

to je sasvim u redu. mislim, ipak se radi o ljudima.
ali, ja tačku stavljam ne kad boli, nego kad više ne osećam ništa. eto....u tome je razlika. ako ne osećam ništa, ne verujem da ima mesta za te osobe u mojoj budućnosti.

da, to je neka druga krajnost koja moze da dovede do stavljanja tacke
al, ja opet uvek imam neki osecaj vezano za te neke bivse ljubavi, ako o tome pricamo...ostanu mi dragi, neki manje, neki vise
i volim kad ih s vremena na vreme cujem, da znam da su ok, da je sve u redu sa njima, sa njihovim zivotom
naravno, ne sa apsolutno svim bivsim, mislim, nemoguce je da sa svima obostarno postoje svi oni uslovi neophodni za prijateljski kontakt...ali sa vecinom-da

[причалица]

da, to je neka druga krajnost koja moze da dovede do stavljanja tacke
al, ja opet uvek imam neki osecaj vezano za te neke bivse ljubavi, ako o tome pricamo...ostanu mi dragi, neki manje, neki vise
i volim kad ih s vremena na vreme cujem, da znam da su ok, da je sve u redu sa njima, sa njihovim zivotom
naravno, ne sa apsolutno svim bivsim, mislim, nemoguce je da sa svima obostarno postoje svi oni uslovi neophodni za prijateljski kontakt...ali sa vecinom-da

ma jok...to kod mene ne postoji...inače bih bila skroz šizofrenična, takav sam tip.
ne kažem da to kod nekoga ne može da funkcioniše....ali, kod mene ne može.